Prošla godina bila je dobra kako za nacionalne ekonomije tako i za najveće kompanije sa područja Centralne i Istočne Evrope (CEE). Iako se još uvek suočava sa izazovima koje pred nju stavlja pandemija virusa Kovid-19, privredna aktivnost je nakon pada iz 2020. zabeležila oporavak. Jedna od posledica tog oporavka je i čijenica da su 500 najboljih kompanija ostvarile jako visoke ukupne prihode kao i veće iznose neto profita, izveštava Coface.
Privreda Centralne i Istočne Evrope se mnogo brže oporavila od privrede većine njenih glavnih trgovinskih partnera. Dok je u 2020. privreda Centralne i Istočne Evrope bila u blagoj recesiji, tokom koje je prosečna vrednost rasta BDP-a iznosila -3,7% u odnosu na vrednost od -5,5% koja je zabeležena u Zapadnoj Evropi, privredni oporavak Centralne i Istočne Evrope je u 2021. bio još impresivniji, dostigavši vrednost od 5,7% u poređenju sa 4,7%, koliko je ona iznosila u Zapadnoj Evropi.
Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjava razlike u privrednim strukturama ova dva regiona: “Privreda Centralne i Istočne Evrope je manje zasnovana na uslužnim delatnostima, uključujući restoraterstvo i ugostiteljstvo, koji su tokom pandemije pretrpeli veliku štetu izazvanu merama zaključavanja, ograničenja u pogledu putovanja kao i niskim stepenom poverenja kod potrošača, što je u velikoj meri pogodilo privredu mnogih zemalja Zapadne Evrope”.
Kako su poslovale najveće kompanije iz CEE regiona?
Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita Coface predstavila je svoj 14-ti po redu godišnji izveštaj o 500 najbolje rangiranih kompanija sa područja Centralne i Istočne Evrope, u kojoj su kompanije rangirane na osnovu njihovog prometa.
Ukupni promet svih 500 kompanija prošle godine je uvećan za neverovatnih 26,9% i iznosi 842 milijarde evra. Ukupna neto zarada se u odnosu na 2020. gotovo udvostručila i iznosi 4.428 miliona evra. Osim toga, pomenutih 500 kompanija je zapošljavalo 2,2 miliona ljudi (što je za 1,3% više nego tokom 2020.). “Što se tiče domaćeg tržišta, privredi država Centralne i Istočne Evrope je išla na ruku jaka domaća potražnja. Situacija na tržištu rada je tokom 2021. ponovo bila povoljna uzimajući u obzir niske stope nezaposlenosti i solidan rast plata. Mere usmerene ka ublažavanju posledica pandemije virusa Kovid-19 su podrazumevale i ekonomsku podršku tržištu rada, čime su izbegnuta masovna otpuštanja,” kaže Jaroslav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.
Poljska i automobilski sektor zauzimaju čeonu poziciju
Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto, jačajući svoju poziciju prometom koji je, nakon pada od 23% iz prethodne godine, porastao za neverovatnih 52%,. Kompanija Czech Skoda Auto (druga pozicija), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treća), zatim poljska državna kompanija PGNiG (četvrta), lanac prodavnica Jeronimo Polska (peta), poljska kompanija za proizvodnju energie PGE (sedma) kao i kompanija Volkswagen Slovakia (osma) su i tokom prethodnog rangiranja bile na samom vrhu. Većina ovih kompanija je zabeležila rast prometa. Proizvođači automobila kao što su Skoda Auto i Volkswagen Slovakia su usled prekida u lancu snabdevanja zabeležile rast ukupnog prihoda od samo 0,4% odnosno 2,3%.
Proizvodnja nafte i gasa na vodećoj poziciji, ispred jakog automobilskog i transportnog sektora
Tri ključna privredna sektora (automobilski i transportni, sektor proizvodnje nafte i gasa i sektor nespecijalizovane trgovine), čiji predstavnici su ujedno i najveće kompanije u regionu, u ukupnim prihodima i dalje učestvuju sa 53%.
Ove godine su svi sektori zabeležili porast prometa i to usled ubrzanog rasta potražnje kao i zbog slabih polaznih vrednosti iz prethodne godine. Slab promet zabeležen u tom periodu se u velikoj meri odrazio i na finansijsku snagu kompanija što zbog činjenice da je pandemija bila u početnoj fazi što zbog samih mera zaključavanja. Najupečatljiviji je primer tekstilnog sektora, u kom je tokom pandemijske 2020. godine došlo do pada potražnje kao i do promena u potrošačkom ponašanju ljudi. Tokom 2021. ovaj sektor je imao najveću stopu rasta prometa od 60,3%. Sasvim suprotno, najmanji rast prometa zabeležen je u građevinskom (+9,5%) i automobilskom i transportnom sektoru (+9,6%), čije stope rasta prometa su, međutim, i dalje bile sasvim dobre. Većini privrednih sektora je pošlo za rukom da ostvare više iznose neto profita, s tim što je najveći rast u tom smislu ostvario sektor proizvodnje metala(+437%). Nasuprot njemu, tekstilni i poljoprivredno-prehrambeni sektor su u tom pogledu imali negativna kretanja.
Najbolje rangirana privredna delatnost kojom se bave 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope je jedna vrlo mala industrija: proizvodnja drvne građe i nameštaja je na rang listi zastupljena sa samo pet kompanija, ali je uprkos tome zabeležila rast prometa od 27,9% dok su se iznosi neto profita više nego udvostručili.
Sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i lekova je ponovo najzastupljeniji sektor na listi 500 najbolje rangiranih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. To je ujedno i sektor koji se može pohvaliti najvećim rastom neto profita (+331,5%). Tokom 2021. cene nafte su doživele drastičan skok od 52%, što je bila posledica oporavka privrednih delatnosti kao i privrede država iz ovog regiona. To je omogućilo stvaranje profita na račun rafinerijskih marži, naročito ako se uzme u obzir pojačana potražnja koja je usledila nakon ukidanja mera zaključavanja i obnove svetske trgovine.
Iako je automobilski i transportni sektor i dalje ispred drugih, taj privredni sektor se u poređenju sa drugim sektorima relativno slabo razvijao. Ta privredna delatnost i dalje preovladava u četiri zemlje: Češka Republika, Mađarska, Rumunija i Slovačka.
Treće mesto na postolju zauzima sektor nespecijalizovane trgovine. Imajući u vidu da su stope nezaposlenosti tokom pandemije samo neznatno porasle i da je tržište rada omogućilo sasvim zadovoljavajući rast zarada, razvoju privrede je pogodovala uvećana privatna potrošnja. Promet najvećih kompanija u okviru ove privredne delatnosti je porastao za 19,3% dok im se neto profit uvećao za 22,8%.
Ukrajinska kriza baca senku na oporavak
“Kao posledica oporavka svetske trgovine, izvoz iz zemalja Centralne i Istočne Evrope je doprineo bržem razvoju proizvodnih sektora u regionu, u kojima je došlo do porasta troškova proizvodnje. Ti troškovi su drastično porasli od kad je započeo oporavak od pandemijskog privrednog zatišja i oni još uvek u velikoj meri pogađaju kompanije, naročito sada kada su troškovi energenata i sirovina skočili nakon izbijanja rata u Ukrajini”, objašnjava Gžegož Šelevič. “Pošto je Evropa svoje energente nabavljala iz Rusije, veliki porast cena tih proizvoda tokom 2022. je bio okidač za nastanak energetske krize. U isto vreme, prekidi u lancu snabdevnja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima su prouzrokovali rastuće cene hrane budući da su i Rusija i Ukrajina značajni izvoznici poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.”
Rat u Ukrajini je ostavio teške ekonomske posledice na čitav region a sa njima su došli su i novi ekonomski izazovi. “Očekuje se da će rat koji je započeo u februaru 2022. najviše pogoditi privredu zemalja Centralne i Istočne Evrope. Razlozi za to su činjenica da se te zemlje nalaze u neposrednoj blizini obe zaraćene zemlje, zatim uticaj rata na izvoz u zaraćene zemlje, zavisnost od energenata koji se uvoze iz Rusije, uvećani priliv izbeglica iz Ukrajine kao i logistički problemi prouzrokovani ratom. To znači da postoji čitav niz faktora koji ovaj region čine ranjivim kao i to da bi sledeće izdanje ove studije moglo da pokaže sasvim drugačiju sliku stanja u regionu”, dodaje Jaroslaw Jaworski.
Foto: Jungwoo Hong, Unsplash