Osnivač i predsednik Tiger 21, Majkl Sonenfeld, rekao je za CNBC da, iako su nekretnine istorijski bila najpopularnija destinacija za novac koji su članovi ulagali, oni sada vide neke nove poslovne prilike na berzama. I to se dešava prvi put otkad ova mreža postoji.

Sonenfeld je rekao da članovi uglavnom nisu fokusirani na odabir akcija, tako da se veliki deo ulaganja kanališe u ETF-ove (fondove kojima se trguje na berzi) i indekse za praćenje, dok je tehnologija među najpopularnijim sektorima. Akcije u vlasništvu pojedinaca ili organizacija u kompaniji koja je na berzi (public equity), sada čine 27% ukupne alokacije sredstava članstva.

Takođe, kako kaže Sonenfeld, članovi Tiger 21 imaju interesovanje i za obnovljive izvore energije, jer „znaju da je ovo možda najveća investiciona tema u ljudskoj istoriji i privlači veliku pažnju“.

Članovi Tiger 21 čuvaju svoje bogatstvo od prodaje svojih firmi i žive od otprilike 2% svoje neto vrednosti, pa stoga koriste gotovinske rezerve da bi podmirili troškove života od oko pet godina, rekao je on. Kratkoročno, članovi koriste svoj veliki novac za traženje poslovnih ’dilova’ i zaštitu od inflacije.

„Oni imaju strah od recesije, a većina naših članova misli da idemo u recesiju. Međutim, ulaganjima u nekretnine, kapitala javnih kompanija i privatnog kapitala, prilično su pouzdani na duži rok“, zaključuje Sonenfeld, osnivač mreže Tiger 21.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Da bi se preduzetnik kvalifikovao u članstvo mreže Tiger 21 mora da ima 20 miliona dolara imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska komisija je usvojila novi komunikacioni plan vezan za proširenje EU. U njemu su jasnije definisane reforme koje kandidati za članstvo treba da ostvare.

Za Zapadni Balkan i Tursku to znači da bi trebalo više da porade na vladavini prava a posebno na jačanju nezavisnog pravosuđa, za šta trenutno, kako se Komisiji čini, nema dovoljno političke volje. Takođe, prema izveštaju EK, u većini ovih zemalja borba protiv korupcije je usporila te su one još uvek daleko od standarda kakvi su potrebni za članstvo u Uniji. Slična je situacija i sa slobodom medija.

Srbiju i Crnu Goru, kako se navodi, u budućnosti očekuju politički dijalozi o reformama, koji će prethoditi daljem otvaranju poglavlja i “mogućim korektivnim merama”.

Da podsetimo, naša zemlja je do kraja prošle godine otvorila 18 od 35 poglavlja, od čega su samo dva privremeno zatvorena. Ove godine nismo otvorili nijedno. Srbija najviše mora da radi na osnaživanju vladavine prava, reformi javne uprave, unapređenju konkurentnosti ekonomije i zaštiti životne sredine.

Prema ovom izveštaju Evropske komisije, Albanija i Severna Makedonija su napravile određeni progres u reformama, a Bosna i Hercegovina bi trebalo da razmotri 14 ključnih tačaka kako bi ostvarila dalji napredak. Od Kosova se očekuje da intenzivira napore na implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Izveštaj Evropske komisije možete pročitati ovde.

Neophodno i bolje povezivanje unutar Zapadnog Balkana

Nije međutim dovoljno samo raditi na unapređenju nacionalnih ekonomija i pravosuđa. Kako piše evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, za Zapadni Balkan je ključna i povezanost Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Tirane. Varhelji je u autorskom tekstu za Politiku pojasnio zašto je ona ključna: za živote ljudi, za biznise i za ekonomije regiona, posebno kada se mora podstaći oporavak nakon Kovid-19 pandemije. On napominje i da se mora smanjiti jaz u privrednom razvoju između regiona i EU, što će ubrzati proces integracije tih zemalja u EU.

„To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedelje predstavila obiman sveobuhvatni Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Plan predviđa mobilisanje do devet milijardi evra sredstava za finansiranje investivcionih prioriteta u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i otvaranje radnih mesta“, naveo je on.

Foto: USA-Reiseblogger, Pixabay

Чланак Evropska komisija o kandidatima za članstvo u EU: Potrebno pojačati reformske napore се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropskoj uniji je u ineteresu da donese odluku o teritorijalnom proširenju i primi Srbiju kao članicu, umesto da se broj stanovnika Unije spontano poveća za 1,4%, odnosno za još sedam miliona ljudi zbog kolektivnog iseljavanja građana Srbije u zemlje EU.
Srbija bi učlanjenjem u EU, pored doprinosa u porastu stanovništva za 1,4% (ne računajući Albance sa Kosova i Metohoje koje EU ne tretira kao naše sugrađane), uvećala i poljoprivredno-prehrambeni sektor Unije za preko 2%. To je, ujedno, i jedini ekonomski sektor u kome smo natrprosečno razvijeni u poređenju sa EU. U svim drugima smo daleko ispod EU proseka.

Najgori scenario

To znači da ukoliko nas EU ne primi kao državu, rizikuje da svejedno uveća broj stanovnika za 1,4%, ali da ostane bez onih više od 2% poljoprivredno-prehrambenog dodatka.
Doduše, postoji i opcija da EU suzbije našu poljoprivredno-prehrambenu konkurenciju nekontrolisanim izvozom viškova na ovdašnje tržište, a da nas pritom spreči u kolektivnoj seobi. To je najgori scenario: ostaćemo gladni na plodnoj i neobrađenoj zemlji.

Sila u smrznutom voću, cigaretama i sunceokretovom ulju

Evrostat ima bazu iz koje se mogu izvući podaci o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. U toj bazi ima i podataka o Srbiji, a na osnovu analize 428 od ukupno 4.476 proizvoda prehrambene industrije, Srbija je sila u odnosu na evropski prosek u sledećim proizvodima.
Prednjačimo u smrznutom voću, jer smo po proizvodnji na drugom mestu u Evropi, a ispred nas je samo Poljska. Ako bi Srbija postala članica EU, uvećala bi njenu proizvodnju smrznutog voća za čak 34,23%.
Sa proizvodnjom cigareta stojimo nešto lošije, jer se one više proizvode u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Ovde podaci nisu potpuni, jer nema podataka za Francusku i još nekoliko većih proizvođača. Kao članica EU, uvećali bismo tamošnju proizvodnju cigareta za oko 13%.

Prednosti u količini, ali ne i u vrednosti

Srbija je na četvrtom mestu i po proizvodnji suncokretovog ulja, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije, a naš doprinos kao članice u ovom segmentu bi bilo povećanje proizvodnje EU za 8,05%.
Srbija bi u ukupno 48 proizvoda povećala poljopriverdno-prehrambenu proizvodnju u EU za veći procenat od procenta uvećanja stanovništva Unije ako bi nas primila u članstvo, ili sponatanim iseljavanjem naših ljudi u Austriju, Sloveniju, Slovačku, Nemačku…
Naše prednosti u tih 48 proizvoda su vidljive kada govorimo o količinama. Na žalost, kada govorimo o vrednost proizvodnje, Srbija ima daleko manji značaj, budući da ta vrednost iznosi svega 0, 61% vrednosti proizvodnje poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.

Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org

Чланак Zašto se EU više isplati da primi Srbiju kao članicu, nego da se Srbija spontano iseli u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.