Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Uvođenje registra imalo bi veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze. Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju.

– Verujem da smo napravili dobru osnovu na kojoj možemo dalje da radimo i rezultat bi trebalo da bude novi zakonski okvir u ovoj oblasti. To znači i veliku odgovornost Ministarstva finansija da registar bude funkcionalan i dobar alat za građane, privredu i ministarstvo – izjavila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.

Na skupu je istaknuto da bi reforma neporeskih prihoda i uspostavljanje registra kao javne evidencije mogla da se realizuje fazno tako što bi se u registru prvo našle sve takse, a potom i ostale dažbine. Registar bi funkcionisao uz poštovanje principa da nijedna neporeska dažbina, propisana zakonom ili podzakonskim aktom, ne može da bude naplaćena ako nije uneta u registar.

Netransparentnost neporeskih dažbina

Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG, istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti, kao i pitanje parafiskalnih nameta. To su dažbine gde se za istu uslugu, sproveden postupak ili radnju naplaćuju različiti iznosi ili se plaća duplirani namet, a čest je slučaj i da se pod nazivom taksa ili naknada zapravo plaća porez (parafiskal). Reklasifikovanje, spajanje srodnih nameta ili ukidanje parafiskala važan je korak ka uspostavljanju transparetnog sistema.

– Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem s neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu. Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara. Iako su takse najbrojnije i čine dve trećine ukupnog broja nameta na republičkom nivou, najviše novca je izdvojeno za dažbine koje su po svojoj prirodi porezi, čak 62 milijarde, kao i za naknade – 56,5 milijardi – dok su takse bile najmanje izdašne – rekla je Bisić.

Takse imaju još manji značaj za gradove i opštine jer u proseku donose svega 0,2% prihoda lokalnih budžeta, a predstavljaju veliko administrativno opterećenje kako za građane i privredu tako i za same lokalne samouprave. Zato je drugo važno postignuće projekta izrada modela po kojem bi sve lokalne samouprave uskladile nazive taksa koje naplaćuju i grupisale ih u odgovarajuće oblasti. Osim što bi lakše upravljali naplatom, gradovi i opštine bi olakšali život privrednicima, naročito onim koji posluju u više opština.

Чланак Više od 2.000 nameta u onlajn registru neporeskih dažbina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je što su kase gradova i opština pod velikim pritiskom, jer su u martu dobile nalog da moraju da smanje izdatke za 20 odsto. Ako takvo ograničenje ostane i u narednoj godini, manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama.

Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ističući da će se to znati do kraja godine, kada budu definisani lokalni budžeti.S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ukoliko takva namera i postoji, neće moći da se realizuje zbog problema u kojima se privreda nalazi. Čelnici nekoliko većih lokalnih samouprava reportere našeg lista uveravaju da ne planiraju ni poskupljenje postojećih, niti bilo kakve nove namete.

Rajić naglašava da je u toku ove godine bilo dosta pozitivnih primera iz gradova i opština koji su odložili naplatu različitih naknada i zakupa poslovnog prostora, ali da zbog kresanja budžeta imaju veliki problem da obezbede finansiranje. Menadžeri kompanija, koje su članice Mreže, imaju informacije iz pojedinih lokalnih samouprava da će neke dažbine morati da se povećaju.

– Problem je što firme za istu namenu plaćaju po dve-tri različite naknade, jednu republici, drugu lokalnoj samoupravi, treću nekom fondu koji skuplja novac, na primer, za reciklažu – objašnjava Rajić. – U toku ove godine su već uvedene neke dažbine kroz komunalne usluge. Kompanije u nekim opština se žale da su sada dobile novu naknadu, koja se zove protivpožarno održavanje. To im ide kroz komunalne usluge, iako to već plaćaju odvojeno, jer imaju ugovore sa firmama za zaštitu od požara.

Blizu 600 dažbina

Kompanije plaćaju oko 590 parafiskalnih nameta, a ima čitav niz nerešenih pitanja u vezi sa kriterijumima na osnovu kojih se određuju i zašto se uvode – ističe Dragoljub Rajić i dodaje da je potrebno napraviti registar ovih dažbina da bi se znalo kakve su obaveze privrednika.

On podseća da je ove godine uvedena i ekološka taksa, a mnoga preduzeća izdvaju za ekološku zaštitu preko komunalnih usluga. Samo porez na imovinu, kako ističe, predstavlja sve teže opterećenje i privrednici se plaše da će ponovo biti povećan, kao što je bilo i u prethodnim kriznim situacijama.
Nikolić ima suprotno mišljenje.

On ističe da nisu najavljeni nikakvi novi nameti ili povećanje nekih poreskih oblika:

– S obzirom na probleme u kojima se privreda nalazi, sumnjam da će lokalne samouprave uspeti da je realizuju, jer im je za to potrebna saglasnost Ministarstva finansija ili Vlade.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Opštine manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pored poreza na imovinu, koji čine porez na stan ili kuću, ali i vikendicu, garažu i ostale nekretnine, svake godine plaćamo i porez prilikom registracije automobila. Vlasnici čamaca takođe plaćaju naknadu pa neka je u pitanju i plovilo od 100 evra. Plaća se i porez njive, poljoprivredno zemljište, a tu su i porez na oružje i grobno mesto.
Ljudi često zaboravljaju da od svoje plate redovno izdvajaju i porez na dohodak, jer je za ovu dažbinu nadležan poslodavac, koji direktno uplaćuje propisanu sumu Poreskoj upravi. Oni koji zarađuju više od 2,7 miliona dinara godišnje plaćaju porez i samostalno.

Porez na nekretnine

U okviru godišnjeg poreza na imovinu svi vlasnici stanova, kuća, vikendica i drugih nekretnina dužni su da plate sumu koju propisuje lokalna samouprava. Iznos se određuje na osnovu cene kvadrata na teritoriji opštine u prethodnoj godini, a ovaj porez može da se plati u 4 kvartalne rate, koje dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.

Tako, na primer, za manji stan u novogradnji u nekoj od beogradskih opština koje ne pripadaju samom centru, godišnji porez kreće se od 5.000 do 10.000 dinara.

Porez na automobil

Porez na upotrebu motornih vozila, koji se plaća prilikom redovne godišnje registracije, promenjen je od 1. januara 2020. godine, pa tako za automobile koji najčešće sreću na našim ulicama, sa kubikažom od 1.150 do 1.600 cm3 iznosi 2.570, odnosno 5.650 dinara. Za malo „jače mašine“ od 2.000 cm3 jači je i porez – 11.590 dinara.
Ovaj porez umanjuje se za motorna vozila starija od pet godina, i to za 15 odsto kod vozila od pet do osam navršenih godina starosti, 25 odsto za vozila stara između 8 i 10 godina i 40 procenata za vozila starija od 10 godina. Za motorna vozila starosti 20 i više godina, porez na upotrebu se plaća u iznosu od 20 odsto propisanog iznosa.

Porez na plovila

Vlasnici novih čamaca bez kabine, dužine do 5 metara, plaćaju godišnji porez od 4.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od snage motora. Za plovila starija od 10 godina iznos se kreće od 2.800 do 28.400 dinara. Cena velika, a kvalitet nikakav rekli bi mnogi vlasnici i tu ih boli glava. Porez na nove “kabinaše” kreće se od 6.750 do 43.300 dinara, a na brodove i jahte sa motornim pogonom od 67.000 do 270.000 dinara.

Za plutajuće ugostiteljske objekte porez se plaća prema površini koju zauzimaju i iznosi 1.350 dinara po kvadratu.

Porez na oružje

Porez na registrovano oružje plaća se za svaku kalendarsku godinu, i to na automatsku pušku, poluautomatsku pušku i oružje za ličnu bezbednost kategorije B (pištolji).
Ovaj porez se plaća u godišnjem iznosu, po svakom komadu oružja, i to 3.670 dinara na oružje za ličnu bezbednost kategorije B, 5.430 dinara za poluautomatsku pušku i 13.530 dinara za automatsku pušku.

Porez na poljoprivredno zemljište

Porez na poljoprivredno zemljište razlikuje se od grada do grada, baš kao i porez na ostale nekretnine, odnosno stanove i kuće. Lokalna samouprava određuje iznose, na osnovu prosečne cene kvadrata u prethodnoj godini. I to je drugi porez koji muči mnoge građane, a posebno one koji imaju njivu od koje nemaju nikakve koristi – jednostavno su je nasledili i ne koriste je.

Porez na dohodak

Porez na dohodak je oporezivanje prihoda fizičkog lica, a naplata ove vrste poreza kod nas se najčešće vrši mesečno, kroz oporezivanje plata („porez na zaradu“). Poslodavac je dužan da ovu sumu obračuna i uplati poreskim organima u ime radnika, a poreska stopa iznosi 10 odsto bruto plate, s tim što postoji manji neoporezivi iznos (u 2020. iznosi 16.300 dinara).

Drugi, manje zastupljen pristup oporezivanju dohotka je oporezivanje preduzetnika – paušalno i putem oporezive dobiti. Posebno se oporezuju drugi prihodi koji ne potiču od plata, kao što su prihodi od kapitala gde poreska stopa iznosi 15 odsto, ili na izdavanje nepokretnosti gde poreska stopa iznosi 20 odsto.
Pored toga, postoji i posebni godišnji porez na dohodak, koji se plaća na visoke prihode, odnosno na one iznad trostruke prosečne godišnje zarade u zemlji. Poreska stopa za prihode do šestrostrukog iznosa prosečne zarade iznosi 10 odsto, a za iznose preko tog limita 15 procenata.

Zakup grobnog mesta

Nosioci prava korišćenja grobnog mesta plaćaju u Beogradu godišnje oko 1.500 dinara, za zakup i održavanje.

Najveći porez 67.000 evra

Najveći porez na imovinu za prošlu godinu platio je Beograđanin koji poseduje više od 5.000 kvadrata stanova, poslovnog prostora, garaža i građevinskog zemljišta. Njegovo poresko rešenje na ime stambenog i poslovnog prostora glasio je na tačno 7.924.247 dinara ili oko 67.000 evra.

Ovaj poreski obveznik porez je je platio po četiri osnova – za ukupno 3.522 kvadrata stanova platio je tačno 7,1 milion dinara, za poslovne objekte površine 318 kvadrata platio je 481.000 dinara, nešto više od 110.000 dinara izdvojio je na ime poreza na garaže i garažna mesta, kao i 230.753 dinara za zemljište površine 1.107 kvadrata.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koje sve poreze građani plaćaju u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) poslalo je pismo „Poziv za spas“ u kojem predlaže predsednicima opština i gradonačelnicima da zajedno sa predstavnicima ugostiteljsko – turističkog sektora na njihovoj teritoriji razmotre mogućnosti za otpis poreza na imovinu do kraja godine i reprogram obaveza prema lokalnim javnim preduzećima.
Predlaže se i obustava dažbina za period zdravstvene krize, takse za zauzeće javnog prostora za letnje bašte, za isticanje firme, korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i takse za produžetak radnog vremena u vreme proslava.

Očekuje se pad prihoda za 80 odsto

„Opšte mere Vlade Srbije za pomoć privredi pomogle su ugostiteljskom sektoru da u prvom naletu zdravstvene krize sačuva radna mesta u 380 hotela i kod nekoliko hiljada malih preduzetnika, ali neviđena kriza i dalje ugrožava njihov opstanak i zaposlenost“, navedeno je u pismu.
Dodaje se da hotelima i restoranima pristižu na naplatu fiksni računi i rate kredita, a i dalje nemaju skoro nikakvih prihoda jer je od marta do juna otkazano 2.132.000 rezervacija i izgubljeno 230 miliona evra. Dodatni troškovi zbog sprovođenja mera zdravstvene zašite po smeštajnog jedinici u hotelima, kako se navodi su 75 evra, a za restorane 32 evra po stolici.
„Procenjujemo da će pad prihoda u ugostiteljstvu u drugom i trećem kvartalu biti oko 80 odsto“, navodi se u pismu upućenom lokalnim samoupravama.

Negativan uticaj i na druge industrije

Ističe se da bi zatvaranje tog tržišta imalo ogroman uticaj na lanac snabdevanja, od poljoprivrede, prerade hrane do distributera i skladištara.
Srbija, kako se navodi, raspolaže sa 18.000 smeštajnih jedinica u 380 hotela, a od toga se 9.770 nalazi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Samo u ta tri grada otkazano je 1,3 miliona noćenja.
HORES je, kako se navodi, zahvalan pojedinim lokalnim samoupravama koje su već donele dodatne mere za preživljavanje ugostiteljstva i primer su dobre prakse.
Izvor: Tanjug

Чланак Hotelijeri traže otpis ili odlaganje poreza i taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer ponovio je da u Evropi treba uvesti porez digitalnim kompanijama, navodeći da je kriza koju je izazvao korona virus pokazala da je uvođenje takvih dažbina relevantnije nego ikad.

Skoro 140 zemalja pregovara o uvođenju prvih međunarodnih poreskih pravila vezanih za velike tehnološke kompanije, koje često iskazuju profit u zemljama sa niskim poreskom stopom, preneo je „Gardijan“.

Izvor: Tanjug

Чланак Zalaganje za uvođenje poreza digitalnim kompanijama u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.