Ova inovacija na tržištu rezultat je dugogodišnje saradnje kompanije Delez Srbija i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i strategije kompanije u oblasti zdravije ishrane. Specijalne sorte lubenica i dinja dolaze iz Ašanje sa poljoprivrednog gazdinstva Gorana Blanuše i prvi su u nizu artikala bez ostataka pesticida koji će se u narednom periodu naći na rafovima ovog trgovinskog lanca.

Upravo je Poljoprivredni fakultet, kao vodeća visokoobrazovna ustanova u oblasti poljoprivrede i srodnih nauka, ali i učesnik u ovom projektu, bio domaćin panela na temu postavljanja inovativnih standarda bezbednosti hrane u primarnoj proizvodnji, a na njemu su učestvovali prof. dr Ilija Đekić, šef katedre za Upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane Poljoprivrednog fakulteta, Nemanja Nenić, rukovodilac kvaliteta i integriteta proizvoda kompanije Delez Srbija i Goran Blanuša, poljoprivredni proizvođač.

Panelisti su javnosti predstavili nove tehničko-tehnološke mere primenjene u ovom proizvodnom procesu, koje su dovele do eliminacije ostataka pesticida u voću, sa akcentom na važnost stroge kontrole kvaliteta i bezbednosti hrane i to u svim segmentima – od uzgoja, preko distribucije i skladištenja, do pozicioniranja u prodavnicama.

– Poljoprivredni fakultet kao vodeća naučna ustanova u Srbiji u oblasti proizvodnje hrane u celokupnom lancu snabdevanja je ponudila domaćoj industriji hrane jedan inovativan pristup upravljanja bezbednošću hrane. Koncept „Bez ostataka pesticida“ je pristup koji podrazumeva proveru dobre poljoprivredne prakse kod primarnih proizvođača zajedno sa laboratorijskim analizama koje imaju za cilj da potvrde da proizvodi ne sadrže ostatke pesticida. Na taj način, fakultet kao nepristrasna ustanova omogućuje poljoprivrednim proizvođačima da ukoliko zadovolje stroge kriterijume dobiju sertifikat i postanu nosioci žiga garancije „Bez ostataka pesticida“ – objasnio je prof. dr Ilija Đekić, šef katedre za Upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane Poljoprivrednog fakulteta.

Saradnja sa domaćim gazdinstvima, sveobuhvatan proces kontrole od polja do trpeze kao i stalne inovacije aktivnosti su u koje kompanija Delez Srbija kontinuirano ulaže kako bi do kupaca stigli provereni i kvalitetni sveži proizvodi. Tako je kao svoj strateški cilj postavila redukciju upotrebe i količine pesticida u voću i povrću, te kroz saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom razvila inovativni koncept „Bez ostataka pesticida“. Kao rezultat spoja nauke i privrede ovaj koncept obuhvata primenu novih tehnologija u proizvodnji voća i povrća kojim se obezbeđuju proizvodi koji ne sadrže ostatke pesticida.

– Kao lider na tržištu trudimo se da kontinuirano prevazilazimo očekivanja naših kupaca koji su navikli da u okviru Maxi pijace uvek mogu da pronađu proveren i kvalitetan svež asortiman. Svesni odgovornosti koju imamo neprestano ulažemo napore da na tržištu budemo kreatori dobre prakse i obezbedimo zdravije voće i povrće visokog kvaliteta. To je, pre svega, rezultat dugogodišnjeg rada i partnerstava sa lokalnim proizvođačima ali i kontinuiranog ulaganja u inovacije u saradnji sa brojnim stručnjacima i akreditovanim institucijama. Jedna od njih je upravo „Bez ostataka pesticida“ koncept zahvaljujući kom smo omogućili da se u našim prodavnicama sada može pronaći voće bez ostataka pesticida. Za sada je ovaj koncept primenjen u proizvodnji lubenica i dinja sa lokalnog gazdinstva Blanuša sa krajnjim ciljem obezbeđivanja širokog asortimana voća i povrća bez ostataka pesticida, tačnije gde god nam način uzgoja i proizvodnje to omogućavaju – izjavio je Nemanja Nenić, rukovodilac kvaliteta i integriteta proizvoda kompanije Delez Srbija.

Poljoprivredno gazdinstvo Blanuša iz sremskog sela Ašanja jedno je od 200 domaćih proizvođača voća i povrća koji partnerski sarađuju sa kompanijom Delez i čiji se proizvodi nalaze na pijacama Maxi supermarketa. Razvijajući i šireći svoju proizvodnju zajedno sa ovim trgovinskim lancem, Blanuša danas predstavlja najvećeg proizvođača lubenica na Balkanu. Na ovom imanju uzgajaju se i specijalne sorte lubenica – besemena, sa narandžastim srcem, žutim srcem, žuta sa žutim srcem, kao i dinja – kraljevske, limun i bele dinje. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji razvijenoj od strane Poljoprivrednog fakuleta i primenjenoj u procesu njihove proizvodnje, upravo ove sorte prvi su artikli koji nose sertifikat i žig garancije „Bez ostataka pesticida“.

– Bila mi je izuzezno velika čast da budem učesnik u ovom pionirskom poduhvatu na našem tržištu. Sa kompanijom Delez sarađujem već godinama unazad i do sada smo zajedno napredovali i rasli u svim segmentima, tako da nisam imao nikakvu dilemu kada su me pozvali da budem prvi koji će na svom gazdinstvu uzgajati sorte po novoj tehnologiji koja omogućava da finalni proizvodi budu bez ostatka pesticida. Ponosan sam što smo u tome uspeli i što će upravo lubenice i dinje sa moje njive biti prve koje nose sertifikat „Bez ostataka pesticida“ na tržištu – istakao je Goran Blanuša, poljoprivredni proizvođač.

Partnerski odnos sa lokalnim dobavljačima i pružanje kupcima širokog asortimana domaćeg voća i povrća sa najboljih lokalnih farmi, strateški su model poslovanja kompanije Delez Srbija. Zajedno sa više od 200 proizvođača voća i povrća u Srbiji, Delez Srbija u kontinuitetu podiže nivo kvaliteta i unapređuje asortiman u svojim prodavnicama. Sa lokalnim dobavljačima svakodnevno radi na unapređenju procesa proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti proizvoda, i to kroz konsalting, obuke i podršku dobavljačima kako bi zajednički nastavili sa unapređenjem kvaliteta proizvoda i nivoa usluga.

Tako je primenom novih inovativnih tehnologija u procesu proizvodnje kao i postavljanjem standarda u kontroli pesticida, Delez Srbija nastavila sa kontinuiranim unapređenjem asortimana po merilima modernog kupca i poverenjem koje gradi duže od 20 godina.

Чланак Voće bez ostataka pesticida u Maxi supermarketima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija je kroz saradnju sa Fakultetom veterinarske medicine razvila poseban koncept ishrane za životinje kojim se pospešuje njihovo zdravlje, eliminiše upotreba antibiotika u uzgoju i kojim se ostvaruje povoljan uticaj na smanjenje emisije CO2. Saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu i akreditovanim laboratorijama omogućila je da kompanija razvije koncept inovacija u procesu uzgoja voća i povrća sa ciljem redukcije količine ostataka pesticida u voću i povrću i postavljanja standarda u kontroli pesticida u proizvodnji voća i povrća.

Svi upakovani proizvodi privatne robne marke, tokom prethodne godine, obeleženi su Nutri Score oznakom i na taj način postali slovni putokaz kupcima do zdravije, izbalansirane i umerene svakodnevne ishrane. Promovisanje svežih namirnica i širokog asortimana zdravijih proizvoda doprinelo je i povećanoj tražnji za zdravijim proizvodima privatne robne marke za 10 odsto u odnosu na 2020.godinu.

„Veoma je važno da kao lider na tržištu budemo i dalje snažan oslonac privredi zemlje i da društvo unapređujemo i inspirišemo na zdraviji život. Predano radimo na odgovornom upravljanju viškovima hrane u celom lancu, pružamo snažan doprinos zaštiti životne sredine, promovišemo zdravije izbore u ishrani, a redovnim donacijama pružamo podršku lokalnoj zajednici. Kroz različite programe za naše kolege aktivno radimo na unapređenju uslova rada i ličnog razvoja svakog pojedinca, a rezultati i napredak koji možemo sagledati u Izveštaju o održivosti nama su velika odgovornost da budemo još bolji partner zajednici, društvu i ljudima u narednom periodu“, istakao je Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija.

U 2021.godini 80 odsto ukupne količine električne energije koju je koristila kompanija došlo je iz zelenih izvora, a nastavljena je i kontinuirana implementacija CO2 rashladnih sistema i propanskih vitrina u prodavnicama širom zemlje. Uz ova ulaganja, kao i primenu mera energetske efikasnosti, smanjena je ukupna emisija CO2 u sistemu za 38 odsto za period od godinu dana.

Strateška odluka globanog trgovca Ahold Delez je da do 2025. godine sva plastika u okviru privatne robne marke bude u potpunosti reciklabilna, kompostabilna ili ponovo upotrebljiva, a cilj je potpuna eliminacija plastike za jednokratnu upotrebu. Kompanija Delez Srbija u 2021. godini reciklirala je 13.000 tona otpada, što je za 14 odsto više u odnosu na 2020. godinu, a u okviru inicijative za odgovorno zbrinjavanje opasnog otpada od potrošača, prikupljeno je 1150 kilograma baterija poslatih na dalje zbrinjavanje.

Kompanija je obezbedila blizu 111.000 sati treninga za svoje zaposlene, u cilju dodatnog razvoja realizovana su i tri nova razvojna programa za lidere u Operacijama kroz koje je prošlo blizu 250 kolega, a pokrenut je i Mentorski program.

Samo u 2021. godini, kompanija je donirala 780 tona voća i povrća za više od 78 humanitarnih organizacija sa više od 14.000 korisnika, kao i 203 tone voća i povrća za ishranu životinja. Delez Srbija je najveći donator hrane Banke hrane Beograd sa kojom je nastavljen rad na sistemskom upravljanju viškovima hrane kroz nadgradnju sistema doniranja razvojem digitalne Maxi platforme „Tanjir po tanjir“.

Donacijom od 200.000 evra UNICEF-u obezbeđeni su transportno vozilo i aparati neophodni za neonatalne jedinice u Kragujevcu i Novom Sadu. Banci hrane Beograd donacijom sredstava u vrednosti od 50.000 evra pružena je podrška u nabavci vozila neophodnog za dnevno funkcionisanje donatorskog sistema i dostavu hrane do krajnjih korisnika.

Чланак Delez Srbija do zdravijih namirnica kroz saradnju sa beogradskim fakultetima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralna tema ovogodišnjeg „srpskog Davosa“ je „Srbija 2030: Agenda održivog razvoja“.

U okviru panela na temu „Održivost poljoprivrede – transformacija globalne prehrambene industrije“, koji je moderirao Saša Vitošević, generalni direktor kompanije Global Seed, učestvovali su Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delez Srbija, Zoran Daljević, direktor Centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju Atlantik Grupe, Mihailo Janković, generalni direktor MK Group, Igor Milenković, direktor voćarstva i povrtarstva Delta Agrar i, putem online uključenja, Miljan Ždrale, direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Jugoistočnu Evropu EBRD London.

Jan-Vilem Dokhejr govorio je o temi panela iz ugla vodećeg maloprodajnog lanca koji poslujući kroz više od 460 prodavnica kontinuirano ulaže u razvoj domaće privrede. Ističući značaj pružanja podrške razvoju lokalne proizvodnje i osnaživanja domaćih dobavljača kao ciljeva kojima je kompanija godinama unazad strateški posvećena, Dokhejr se osvrnuo i na važnost agilnosti, praćenja globalnih trendova i ulaganja u digitalizaciju kao ključnih tačaka konkurentnosti poslovanja.

„Kao lider na tržištu koji kontinuirano ulaže u razvoj moderne trgovinske mreže svesni smo da naši potrošači imaju visoka očekivanja koja podrazumevaju vrhunski kvalitet usluge i proizvoda. To je za nas imperativ kome smo posvećeni i cilj koji, sa jedne strane ne bi bio ostvariv bez velikog broja naših lokalnih dobavljača sa kojima imamo dugogodišnju saradnju, a sa druge strane bez kontinuiranog ulaganja u savremene alate poslovanja. Kada govorimo o kvalitetu svežih proizvoda, naš fokus je upravo na voću i povrću koje dolazi sa domaćih njiva zbog čega strateški radimo na podizanju kapaciteta domaćih dobavljača i posledično povećanju ovih proizvoda na našim policama, sa krajnjim ciljem pružanja snažne podrške domaćoj ekonomiji i održivosti poljoprivrede“, rekao je Jan-Vilem Dokhejr.

Kada je u pitanju kvalitet usluge ali i sama konkurentnost, Dokhejr se posebno osvrnuo na praćenje globalnih trendova i kontinuirano prilagođavanje potrebama potrošača koje se danas rapidno menjaju i kao primer naveo digitalni program lojalnosti „Moj Maxi“ koji je na tržište doneo potpuno novo iskustvo kupovine. „Promene koje se dešavaju na tržištu zahtevaju modernizaciju poslovanja uz poseban akcenat na ulaganje u digitalizaciju kao alata za što kvalitetniji odgovor na potrebe savremenih potrošača. Vodeći se time i osluškujući lokalne potrebe, razvili smo personalizovanu aplikaciju lojalnosti koja kupcu donosi mogućnost nabavke koja je prilagodjena njegovim potrebama i navikama, a njene benefite za samo deset dana od nacionalnog lansiranja prepoznalo je više od 250.000 građana širom Srbije“, rekao je Dokhejr zaključivši da kompanija nastavlja da ulaže u modernizaciju mreže i razvoj domaće proizvodnje.

Чланак Podrška lokalnom razvoju i proizvodnji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, nedavno je po društvenim mrežama počela da će se širi vest da će kasirima u kompaniji Delez Srbija od 1. januara ove godine zarade obračunavati u skladu sa najnižim stepenom obrazovanja, osnovnom školom.

Potom je sindikat „Sloga“ pozvao javnost na bojkot kupovine u prodavnicama belgijskog trgovinskog lanca, zbog smanjenja zarada u istom.

Međutim, u pitanju je zapravo bila izmena zahtevane minimalne stručne spreme za radnike na kasi. Kako je saopšteno iz ove kompanije, ta izmena “isključivo ima za cilj povećanje obima zaposlenosti i mogućnost prijave većeg broja kandidata na poziciju prodavca”.

Drugim rečima, ova kompanija će smanjiti zahtevane kvalifikacije kako bi privukla nove zaposlene za rad na trgovačkim pozicijama. Ta promena međutim neće uticati niti na zarade, niti na doprinose koji se plaćaju za penzijsko i invalidsko osiguranje, navodi se u saopštenju i dodaje da na promenu zarada u sistemu utiču promena nivoa odgovornosti ili promena pozicije zaposlenog. Iz belgijskog trgovinskog lanca dodali su i da će ove godine za 95 odsto njihovih zaposlenih primanja zapravo biti povećana.

Delez je istakao da je evaluacija radnog učinka i performansi koju je sprovela kompanija pokazala i da se 35 odsto kolega u maloprodaji dodatno ističe i njima je Aneksom regulisano još jedno povećanje zarade koje će nastupiti od 1. juna 2022. godine.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Deleze Srbija: Zaposlenima će zapravo biti povećana primanja се појављује прво на Biznis i Finansije.