Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,3 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 245,7 miliona evra.

Smanjenje bruto deviznih rezervi u maju za 210 miliona evra skoro u celosti je rezultat negativnih neto tržišnih efekata (198,8 miliona evra), i to najviše po osnovu pada cene zlata (za 73 dolara po unci), kao i efekta slabljenja dolara u odnosu na evro (1,73 odsto).

Odlivi iz deviznih rezervi ostvareni su prvenstveno usled razduženja države po osnovu kredita

Devizne transakcije imale su gotovo neutralan efekat na devizne rezerve (neto smanjenje 11,2 miliona evra).

Odlivi iz deviznih rezervi ostvareni su prvenstveno usled razduženja države po osnovu kredita (128,1 miliona evra) i plaćanja drugih obaveza (37,6 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi najviše su uticale aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (ukupan neto efekat po osnovu kupovine deviza i svop transakcija 50 miliona evra). Neto prilivi ostvareni su i po osnovu devizne obavezne rezerve banaka usled uobičajenih aktivnosti banaka (31,8 miliona evra), kao i po osnovu prodaje državnih hartija na domaćem finansijskom tržištu, upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (ukupno u neto iznosu 72,7 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u maju iznosio je 1,066 milijardi evra i bio je za 389 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

“Nakon snažnih deprecijacijskih pritisaka u martu i stabilizacije tražnje za devizama u aprilu u maju su preovladavali aprecijacijski pritisci usled delovanja faktora na strani ponude deviza na domaćem deviznom tržištu (pre svega izuzetno visok otkup efektivnog stranog novca). Dinar je u maju, kao i od početka godine, nominalno ojačao prema evru za 0,1 odsto”, navode u NBS.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju kupila 75 miliona evra, dok je od početka godine neto prodala 2,2 milijarde evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u maju manje za 245 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za sada je poznato da je jedna beogradska menjačnica ponudila ovu mogućnost svojim klijentima, iako u Narodnoj banci kažu da za to ne postoji zakonski osnov, piše Euronews Srbija.

Oni napominju da nije dozvoljeno da ovlašćeni menjač menjačke poslove obavlja tako što će doći na adresu građana.

Usluga je osmišljena tako da se klijent javi telefonom i kaže koliko dinara ili deviza želi da zameni, a kurir mu donese novac s priznanicom o transakciji.

Oni napominju da, po Zakonu o deviznom poslovanju i Odluci o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, ovlašćeni menjač menjačke poslove obavlja, na važećoj adresi menjačkog mesta za koje je dobio ovlašćenje NBS i da je dužan da original ovlašćenja istakne na menjačkom mestu.

„Privredni subjekt koji podnosi zahtev za dobijanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, između ostalog prilaže i pismeno zaključen ugovor s bankom, koji obavezno sadrži spisak s nazivima i važećim adresama menjačkih mesta, kao i dokaz o osnovu korišćenja poslovnog prostora. Kad oceni da je privredni subjekt ispunio uslove za obavljanje menjačkih poslova – NBS donosi rešenje o izdavanju ovlašćenja, i to posebno za svako menjačko mesto navedeno u ugovoru“, objašnjavaju u NBS za Euronews Srbija.

Kontrolu vrši NBS

Ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova u Strbiji ima 2.171 ovlašćeni menjač, a oni te poslove obavljaju na 3.086 menjačkih mesta.

U Narodnoj banci ističu da ovlašćeni menjač izuzetno menjačke poslove može obavljati i van menjačkog mesta za koje je dobio ovlašćenje, ali isključivo ukoliko je ispunio obaveze propisane Odlukom i o tome obavestio NBS.

Na pitanje da li su posle prijave kontrolisali menjačnicu koja je nudila navedenu uslugu i da li će snositi neke sankcije, u NBS kažu da, kada je u pitanju delokrug njene nadležnosti, postupaju po podnetim prijavama građana i drugih organa i organizacija. Tako, objašnjavaju da i nakon provere navoda iz prijava ukoliko utvrde da postoje sumnje o postupanju suprotno propisima preduzimaju mere iz nadležnosti NBS, odnosno obavljaju kontrolu menjačkog poslovanja ovlašćenih menjača.

U NBS ističu da je takvo postupanje suprotno Zakonu o deviznom poslovanju i uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova koji su propisanim posebnom Odlukom i da predstavlja devizni prekršaj za koji su propisane novčane kazne i to za preduzetnika u rasponu od 10.000 do 500.000 i za pravno lice u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Чланак NBS: Ne postoji zakonski osnov za trgovinu devizama na kućnoj adresi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovor na pitanje zašto se kurs evra nije menjao vrlo je jednostavan. Naime i kako piše u nedavnom saopštenju NBS, a i kako je naknadno izjavila sama guvernerka, za odbranu kursa dinara u martu mesecu je potrošeno na međubankarskom tržištu oko milijardu i 160 miliona evra iz deviznih rezervi. Najveće pritiske i potrebu za intervencijom, kako piše u saopštenju NBS, stvorila je izuzetno visoka devizna tražnja uvoznika energenata i pojačana globalna neizvesnost oko krize u Ukrajini.

– Kada je u pitanju kurs dinara prema američkom dolaru, tražnja za dolarima u našoj zemlji nije razlog aktuelnog rasta kursa dinara prema dolaru, već kretanje kursa dolara na međunarodnom finansijskom tržištu, konkretno – jačanje dolara u u odnosu na evro. Naime, kurs dinara prema američkom dolaru utvrđuje se na osnovu kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti čija stabilnost je očuvana, i međuvalutnog odnosa dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu, kažu za „Blic Biznis“ iz Narodne banke Srbije.

Visoka tražnja za devizama

Odgovarajući na pitanja „Blic Biznisa“ iz Narodne banke Srbije ističu da od oktobra 2021. godine na deviznom tržištu preovladavaju snažni deprecijacijski pritisci koji su do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini.

– U martu je tome dodata i nezapamćena i bezrazložna tražnja građana za efektivnim stranim novcem, ističu iz NBS dodajući da je i krajem februara zabeležena rekordna i koncentrisana (u kratkom roku) tražnja za devizama od strane nerezidenata koji su, usled eskalacije krize u Ukrajini, izlazili iz obveznica u lokalnim valutama zemalja u celom regionu i/ili putem hedžing transakcija, radi zaštite od deviznog rizika svojih ulaganja pojačano kupovali devize.

Iz banke ističu da je normalnom funkcionisanju deviznog tržišta kod nas doprinelo i odgovorno ponašanje institucija i makroekonomska stabilnost i rekordno visok nivo deviznih rezervi.

– Ovu krizu dočekali smo sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra, koje su poslednjih godina dodatno ojačane u uslovima aprecijacijskih pritisaka u kojima je Narodna banka Srbije kupovala devize kako bi ublažila prekomerne oscilacije deviznog kursa u pravcu jačanja domaće valute, kažu i dodaju da imamo sasvim dovoljno sredstava da očuvemo postignutu stabilnost.

– Narodna banka Srbije će nastaviti kontinuirano da deluje kako bi relativna stabilnost kursa dinara prema evru ostala očuvana, imajući u vidu značaj ove stabilnosti za cenovnu, finansijsku i celokupnu makroekonomsku stabilnost. Pažljivo praćenje i analiza kretanja svih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na celokupnu finansijsku stabilnost, a samim tim i na normalno funkcionisanje deviznog tržišta omogućavaju Narodnoj banci da u slučaju potrebe, kao i do sada, reaguje pravovremeno i adekvatno, i to kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza, navode iz NBS.

Tražnja građana ponovo u normali

Što se tiče tražnje građana za efektivnim stranim novcem, iz NBS kažu da se situacija smirila i vratila u normalne i uobičajene tokove.

– U aprilu banke beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica i ovlašćenih menjača, a ovlašćeni menjači beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica. Smirivanju situacije doprinele su pravovremene i odlučne reakcije Narodne banke Srbije koja je u martu, u uslovima nezapamćene, bezrazložne i panične tražnje građana za efektivnim stranim novcem, pojačano i bez odlaganja snabdevala banke potrebnim količinama strane gotovine, što je stvorilo uslove da i menjačnice budu blagovremeno snabdevene.

– Pored toga, Narodna banka Srbije je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom, kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana. Tim povodom NBS je pojačala i kontrolu rada menjača, zaključuju iz NBS.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kurs dolara ojačao prema dinaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Vud procenjuje da bi cena bitkoina u narednih pet godina mogla dosegnuti iznos od pola miliona dolara.

„Ako kompanije nastave da diverzifikuju svoj novac u nešto poput bitkoina, a institucionalni investitori počnu da izdvajaju pet odsto svojih sredstava u bitkoin verujemo da će cena biti deset puta veća od današnje, odnosno umesto 45.000 dolara, preko 500.000 dolara“, rekla je Vud, čijim se procenama pridaje važnost u američkim medijima, između ostalog, zbog njenih analiza kretanja cene akcija Tesle, prenosi Jutarnji list.

Kako u osvrtu na spomenutu prognozu podseća portal Jahu njuz, osnivačica Ark investa iznela je početkom 2018. procenu da bi akcija Tesle kroz narednih pet godina mogla porasti sa tadašnjih 300 dolara na 4.000 dolara po akciji uz kumulativni rast od 1.200 odsto. Razvoj događaja, dodaje portal, pokazao je da se već u januaru ove godine akcijom Tesle trgovalo po prosečnoj ceni od 800 dolara za akciju uz raspon od 4.000 dolara za akciju u određenim intervalima trgovanja.

Na kraju dana, kriptovalute su nestabilne

Bitkoinom se trenutno trguje na američkim i kanadskim uređenim tržištima vrednosnih papira kroz ETF fondove uz, navodi Jahu njuz, cenu od 64.000 dolara za bitkoin.

„Ulagači mogu ulagati u ETF-ove, ali takođe mogu kupiti bitkoin direktno. Neke aplikacije za ulaganje nude kupovinu kriptovaluta i ETF-ova bez provizije“, napominje Jahu njuz.

Portal skreće pažnju i na razvoj trgovanja bitkoionom kroz poslovne odluke kompanija o kupovini bitkoina, navodeći, između ostalog, primer softverske kompanije Majkro stratedži (MicroStrategy) koja je imovinu kroz kupovinu bitkoina povećala za sedam milijardi dolara. Nakon objave kompanija o kupovini bitkoina, tvrdi Jahu njuz, rastu ili se oporavljaju cene akcija takvih kompanija na berzama.

Ulagači, napominje spomenuti izvor, podstiču rast cena bitkoina i kroz investiranje u kompanije koje su angažovane u rudarenju i drugim uslugama vezanim za tržište kriptovaluta.

„Na kraju dana, kriptovalute su nestabilne. Ne osećaju se svi ugodno u držanju imovine koja se čini divljim zamahom svake nedelje“, upozorava Jahu njuz, u prilog čijoj oceni o ‘divljem zamahu’ cena većine kriptovaluta idu podaci da je bitkoin, na primer, 2013. vredeo 200 dolara, pred kraj 2017. čak 19.000 dolara, da bi u oktobru 2018. pao na 6.440 dolara.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Keti Vud: „Bitkoin ide na pola miliona dolara“ се појављује прво на Biznis i Finansije.