Odobravanjem ovog belog papira Srbija dobija prvi digitalni token pod nazivom Finspot faktoring token ili skraćeno FIN.

Kako je objasnila HOV, beli papir predstavlja dokument, sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima.

Omogućava investitorima da donesu utemeljenu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava. Može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Finspot faktoring token imaocu daje pravo na ulaganje u jedan ili više ponuđenih investicionih indeksa (ukupno četiri indeksa) koji predstavljaju deo portfolija Finspota. Investicioni indeksi se razlikuju u zavisnosti od roka dospeća i visine kamatne stope, te imalac FIN-a koji je uložio svoje tokene u neki od investicionih indeksa, ima pravo na kamatu po fiksnoj kamatnoj stopi koja dospeva i koja se obračunava po stopi navedenoj u izabranom investicionom indeksu.

Ulaganjem FIN-a u određeni investicioni indeks, imalac postaje investitor i opredeljuje se za visinu kamatne stope (od sedam do 10 odsto u zavisnosti od roka dospeća indeksa) i za vremenski period ulaganja, odnosno datum dospeća indeksa (od tri do 12 meseci).

Nadzor  poveren  Narodnoj banci Srbije

Nakon datuma dospeća indeksa u koji je investiran FIN, investitoru se vraćaju uloženi FIN-ovi njihovim prenosom u njegov blokčejn novčanik, a ostvareni prinos kamate se uplaćuje u dinarima na račun investitora. FIN-ove koji su vraćeni nakon datuma dospeća indeksa, investitor može ponovo iskoristiti za ulaganje u nove investicione indekse koji tada budu u ponudi ili može prodati tokene za dinare i to isključivo izdavaocu ovih digitalnih tokena.

Posle odobrenja Кomisije, izdavalac će najkasnije do početka inicijalne ponude digitalnih tokena objaviti beli papir na svojim internet stranama. Inicijalna ponuda za upis i uplatu FIN-ova će trajati 14 dana od dana objave početka njihove inicijalne ponude na internet stranici www.finspot.rs.

Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su, zahvaljujući usvajanju Zakona o digitalnoj imovini, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine, obezbeđujući jasan okvir i pravnu sigurnost i izvesnost za investitore i korisnike digitalne imovine, istakla je Komisija.

Nadzor nad primenom ovog zakona poveren je Narodnoj banci Srbije i Кomisiji za hartije od vrednosti, s obzirom na to da Zakon prepoznaje dve vrste digitalne imovine: virtuelne valute i digitalne tokene.

Digitalni tokeni su, po oceni Komisije, posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija – startapova.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Srbija dobija prvi digitalni token се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plenarna sednica Evropskog parlamenta u Strazburu počela je u ponedjeljak raspravom o 20. godišnjici uvođenja evra i budućnosti te valute, javljaju agencije. Prvog dana 2002. godine u 12 država EU nacionalne valute zamenjene su evrom, a danas tu valutu upotrebljava više od 340 miliona građana EU u 19 zemalja.

Evro od početka njegove primene koristi i Crna Gora, koja je do tada kao zvanično sredstvo plaćanja koristila nemačku marku.

“Zajednička valuta nije samo korišćenje istog sredstva plaćanja, to je dio zajedničkog poduhvata i identiteta, to su Evropljani prepoznali”, rekla je Lagard.

Ona je ocenila da je evro pojednostavio život brojnih Evropljana.

ECB je prošle godine potvrdio da pokreće projekat digitalnog evra i da će se redizajnirati druga najčešće korišćena valuta nakon američkog dolara.

Digitalni evro biće elektronički novac koji će izdavati Eurosistem, odnosno ECB i nacionalne centralne banke, i bio bi dostupan svim građanima i preduzećima.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Digitalni evro biće dopuna novčanicama, ne njihova zamena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savezne rezerve bezuslovno podržavaju predlog za stvaranje digitalnog dolara, jer smatraju da je ovo nužna modernizacija američkog sistema, aliWall Streetstrahuje od uticaja takve promene u investicionoj rutini; opozicija koju deli bankarski sistem, s bankarima koji se boje gubitaka na tržištu zajmova, jer će ljudi moći da uzimaju digitalni novac direktno iz Rezervi.

Nekoliko zemalja stvara digitalne verzije svojih valuta

Globalna digitalizacija valuta proces je koji brzo napreduje širom sveta, a nekoliko zemalja stvara digitalne verzije svojih valuta kao način da se nadmeću s rastom privatnih valuta i bolje zadovolje zahteve sve viralnije ekonomije. Taj se proces posebno ubrzao nakon početka nove pandemije koronavirusa. U tom istom razdoblju ideja o digitalnom dolaru počela je dobivati vlast u Vašingtonu – uglavnom kao način da se omogući spor za ekonomsku hegemoniju s Kinom, čija je monetarna digitalizacija vrlo napredna.

Budući da je američki dolar najčešće korištena valuta u međunarodnoj trgovini, ovakav se projekt očekivao, ali otpor nekih sektora ostaje snažan. Sredinom jula je održano kongresno saslušanje na kojem jeJerome Powell,čelnik Federalnih rezervi, branio projekt, ističući da će stvaranje digitalnog dolara eliminisati potrebu za korištenjem kriptovaluta i ”stabilnih kovanica” (kriptovaluta s vrednošću utvrđenom stabilnom imovinom) u transakcijama. Istom je prilikomPowellnajavio da će u septembru biti objavljen izveštaj koji sadrži glavne detalje projekta, rezimirajući rizike i koristi i započinjući javne konsultacije i rasprave u Kongresu.

Vlada nastoji da podrži bilo koji predlog u tom pogledu jer, osim ekonomske vrednosti, postoji i porast američke projekcije moći. S napretkom digitalne ekonomije i s poteškoćama koje predstavljaju kriptovalute, digitalni dolar bio bi koristan alat za očuvanje ekonomske i monetarne dominacije SAD-a, što je tačka snažnog geopolitičkog interesa. Međutim, s obzirom na investicioni sektor, perspektive su različite.

Banke se boje  ljudi da se direktno obraćaju Rezervama

Banke se boje centralne tačke, mogućnosti da se ljudi direktno obraćaju Rezervama, kako bi dobili digitalnu valutu, što bi tradicionalnim američkim bankama donelo gubitke. Nesumnjivo su privatne banke one koje najviše profitiraju od statusa quo, a svaka promena mogla bi doneti nestabilnost u bankarski sektor. Ipak, postoji veliki strah od mogućnosti sigurnosne nestabilnosti u transakcijama, generisanim sajber-napadima – koji su sve češći u celom svetu.

Na Wall Streetuna strahove od digitalnog dolara utiču i banke koje upozoravaju da će se, kako se Federalne rezerve počinju miješati u ulogu privatnih institucija, zajmovi poskupjeti, što će naštetiti investitorima na tržištu dionica – što zavisi od kredita banaka i njihove sposobnosti upravljanja svojim aktivnostima.

Zanimljivo je primetiti koliko su argumenti obe strane u ovom sporu koherentni. Zapravo, inicijativa Saveznih rezervi omogućuje stvaranje sistema s većim učešćem države na kreditnom tržištu, a to bi imalo uticaja na celokupnu američku ekonomiju.

I u istom su smislu takve promene i prilagođavanja nužna ako SAD planiraju da garantuju svoju hegemoniju u sve digitalnijem svietu, usred oštrog trgovinskog rata s Kinom. U svakom slučaju, to će imati uticaja, kako na ekonomiju, tako i na američku globalnu projekciju moći.

Banke rade iz konzervativne perspektive, pokušavajući da održe aktivan sistem koji je najviše favorizovao rast ovih institucija u istoriji: finansijski kapitalizam.

Ekonomska digitalizacija pod rukovodstvom Centralne banke izgleda kao katastrofa za stari finansijski sistem koji je bankama osiguravao dobit i rast u poslovanju na berzi. Međutim, ove su promene neizbežne i već su odlagane godinama.

Finansijski kapitalizam već je dugo u krizi

Finansijski kapitalizam već je dugo u krizi i od 2008. godine ugrožava se njegovo samo postojanje. Pandemija je samo konsolidovala dugi proces strukturnih promena u svetskom ekonomskom poretku, ubrzavajući digitalizaciju ekonomije i krizu trenutnog finansijskog sistema – koji postaje zastareo.

Ovo nije kraj moći banaka, samo izazov, jer će morati da stvori nove načine finansiranja zajmova. Razdoblje prilagođavanja novom sistemu biće sporo i doneće gubitke, što će neke institucije dovesti do bankrota. Međutim, ovo je centralna tačka američke istorije, u kojoj SAD moraju birati između očuvanja komercijalne prevlasti dolara ili održavanja moći banaka, prihvaćajući da Vašington gubi ekonomski i politički uticaj u svetu.

Izvor: Bankar.me/Kamatica.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zašto banke i Vol Strit ne žele digitalni dolar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korišćenje “digitalnog konobara” gostima omogućava maksimalnu zdravstvenu bezbednost, kao i minimalan kontakt sa eventualno zaraženim površinama i osobama, što je izuzetno važno u trenutno osetljivoj epidemiološkoj situaciji.

Servisu “digitalni konobar” se jednostavno pristupa, tako što se kamerom mobilnog telefona skenira QR kod koji se nalazi na stolu, nakon čega se na telefonu korisnika otvara kompletan meni restorana u kome se nalazi, gost bira porudžbinu koju konobar dobija na svom tabletu i za veoma kratko vreme gost je poslužen.

Znači da gost ne mora da čeka da se pojavi konobar, već naručuje ili traži račun kada to želi. Takođe je veoma važno što gost ne mora da dolazi u kontakt sa papirnim menijem, koji nije moguće dezifinkovati, čime je u velikoj meri smanjen rizik od prenosa zaraznih bolesti. Na ovaj način je značajno smanjeno vreme čekanja na uslugu konobara, a u isto vreme i gost i konobar su zaštićeni.

Još jedna velika prednost servisa KONO.BAR je što meni restorana može da bude dostupan na gotovo svim svetskim jezicima, a ugostiteljima je, ukoliko nemaju željene prevode menija, dostupna mreža profesionalnih prevodilaca koji njihov meni mogu prevesti na više od 15 svetskih jezika.
Naime, gost pregleda meni na jeziku koji odabere, a konobar prima porudžbinu na maternjem jeziku, što znatno olakšava komunikaciju posebno kada se radi o turistima sa kineskog, francuskog, nemačkog, ruskog, turskog, španskog govornog područja.

Digitalni konobar olakšava komunikaciju

Takođe, “digitalni konobar” olakšava komunikaciju sa konobarom i gluvonemim osobama. Digitalni meni se lako menja i omogućava detaljne opise artikala sa slikama i cenama, kao i da svaki restoran može posebno da istakne svoju dnevnu ponudu hrane i pića kad god to želi.

Svim segmentima servisa se pristupa preko kamere telefona ili čitača QR koda, te nema potrebe da se instalira aplikacija koja dodatno zauzima memoriju telefona, a ugostitelji besplatno dobijaju opremu koja je potrebna za rad.

Pored restorana, kafića i klubova, servis može da se koristi i u hotelskim sobama za uslugu room-servisa, kao i u restoranima brze hrane i self-servisa kada gost na telefonu prima informaciju kada je njegova porudžbina spremna za preuzimanje.

Slična vrsta servisa postoji i u svetu, ali servis koji su razvili naši IT stručnjaci je toliko napredan i lak za korišćenje da se srpski servis već koristi i u nekoliko zemalja Evrope, a samo naši ugostitelji imaju priliku da kompletan servis dobiju besplatno.

Već više od 200 restorana širom Srbije koristi usluge “digitalnog konobara”, a ovaj servis se koristi i u restoranima u Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Grčkoj, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Izvor:Danasonline

Чланак Digitalni konobar dostupan na svim jezicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podstaknula ih je izjava predednika Xi Jinpinga koji je za državnu informativnu agenciju Xinhuu naglasio da vidi veliku važnost u primeni blockchain tehnologije u idućem krugu tehnoloških inovacija i industrijske transformacije. Digitalni juan, naime, temelji se upravo na blockchain tehnologiji.

Iako Xi nije ni rečju spomenuo e-yuan, na internetu su se odmah pojavili prevaranti koji koriste situaciju i nude mogućnost navodne investicije u tu valutu.

Nijedna druga država na svetu ne može toliko izgubiti od disruptivnog potencijala digitalnih fiat valuta kao SAD

S druge strane, u SAD-u se o digitalnom juanu priča kao da je već u širokom opticaju. JP Morgan, prva banka za juana izvan Kine, objavila je izveštaj po kojem digitalni juan preti hegemoniji dolara. Banka navodi da digitalne valute centralnih banaka (CBDC) mogu predstavljati pretnju statusu dolara na globalnom tržištu.

„Nijedna druga država na svetu ne može toliko izgubiti od disruptivnog potencijala digitalnih fiat valuta kao SAD”, navodi JP Morgan. Svi vodeći finansijski mediji u SAD-u potanko seciraju e-yuan te pri tome naglašavaju da je njegova najveća snaga u potpunom praćenju korisnika.

Bloomberg piše da e-yuan Kini daje dosad neslućene mogućnosti upravljanja novčanom masom te praćenje svake, pa i najmanje transakcije svakog građanina Kine. A uskoro i izvan te države jer će se, prema očekivanjima, koristiti u državama s kojima Kina najviše ekonomski sarađuje. Kina već nekoliko meseci testira digitalni juan u četiri grada i to u vrlo strogo kontrolisanim uslovima.

U Xiongu, gradu pored Pekinga, e-yuanom moguće je platiti kafu, hamburgere, kupiti namirnice u trgovinama, platiti karte za bioskop i kupiti knjige. Slično je u Chengduu i Shenzhenu, dok je u Suzhou opštinskim radnicima plata isplaćuje u e-yuanima. Preciznih podataka o rezultatima ovog testiranja nema.

Međutim, u Kini se preko mobilnih aplikacija Alipaya i WeChata obavlja više od 80 posto svih plaćanja što je više nego bilo gde u svijetu. Digitalni yuan je pak dostupan na te dvije aplikacije, a za razliku od drugih vrsta plaćanja, kod malih transakcija Kina je omogućila da za plaćanja e-yuanom i kupac i prodavač mogu zaključiti transakciju čak i ako nisu u tom trenutku spojeni na internet.

Kina najbliža lansiranju vlastite nacionalne digitalne valute

Za plaćanje garantuje država. U SAD-u se najviše boje Xi Jinpingove najave kako Kina mora učiniti dodatan napor u ojačavanju temeljnih istraživanja i podstakne inovacione kapacitete. Ilustracije radi, Narodna banka Kine u februaru je zatražila čak 84 patenta za digitalni juan, odnosno vlastiti koncept CBDC-a, prenosi Poslovni dnevnik.

U finansijskim krugovima procjenjuje se da je upravo Kina najbliža lansiranju vlastite nacionalne digitalne valute. Na sličnim projektima radi pak 70 posto svih centralnih banaka, a glavni podsticaj im je konkurisanje kriptovalutama, zatim Facebookovoj Libri i činjenica da su transakcije digitalnim verzijama valuta jeftinije nego one gotovinom.

Izvor:Bankar.me

Чланак E-yuan preti da ugrozi dominaciju dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.