Dakle, u strukturi otkrivenih falsifikata novčanica gotovog novca, dominantno učešće imaju falsifikovane novčanice apoena od 2.000 (61,15 odsto), 1.000 (16,70 odsto) i 500 (11,65 odsto) dinara, navodi se u izveštaju centralne banke.

Izraženo u procentima, ta tri apoena zajedno čine 89,50 odsto ukupnog broja falsifikata novčanica gotovog novca otkrivenih u istom periodu. Posmatrano u poslednjih 10 godina, ta tri apoena su najzastupljenija među otkrivenim falsifikovanim novčanicama dinara.

Kada se posmatra vrednosno, u strukturi otkrivenih falsifikata novčanica gotovog novca, najveći je udeo novčanica apoena od 2.000 (76,65 odsto) i od 1.000 dinara (10,47 odsto). Procentualno izraženo, ta dva apoena zajedno čine 87,12 odsto falsifikata gotovog novca.

Ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u opticaju, vidi se da je na milion originalnih novčanica u opticaju otkriveno 2,30 falsifikovanih novčanica gotovog novca, odnosno na milijardu dinara u opticaju otkriveno je 4.974,46 dinara falsifikovanog novca.

Falsifikovane devize

U periodu januar-septembar 2023. godine u Srbiji je otkriveno 235 komada falsifikata američkog dolara u apoenu od 100. Inače, tokom godina, primetno je da je među falsifikovanim novčanicama američkog dolara dominantno učešće apoena od 100 dolara.

Među ukupno 2.130 komada falsifikovanih novčanica, koliko je otkriveno u periodu januar–septembar 2023. godine, najzastupljeniji su dinarski falsifikati.

Po broju novčanica, najveći je udeo otkrivenih falsifikovanih novčanica domaće valute – 1.305 novčanica (komada) odnosno 61,27 odsto, zatim 498 komada evra (23,38 odsto), 324 komada američkog dolara (15,21 odsto) i tri komada ostalih valuta (0,14 odsto).

Izvor: N1

Чланак Koje novčanice se najviše falsifikuju u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, kada govorimo o modernom srpskom dinaru pominje se period od 1868. do 1920. godine, a za datum kada je dinar postao zvanični srpski novac donošenjem Zakona o kovanju srpske srebrne monete, uzima se 12. decembar 1873. godine.

Za izradu prve kovanice bile su potrebne dve godine, od uvođenja dinara kao zvanične valute, što znači da je srebrni kovani novac srpskog dinara implementiran 1875. godine.

Ko sve „ima“ dinar?

U skladu sa manje ili više burnim vremenima i tokovima državnih vlasti, dinar se menjao i za ovaj vek i po pratilo ga je nekoliko uspona i padova, kao i promena nominalne i stvarne vrednosti, ali i samog izgleda novčanica.

Zanimljivo je da se reč „dinar“, kao nacionalna valuta, upotrebljava i u Bahreinu, Jordanu, Kuvajtu, Libiji, Iraku, Alžiru, a u Iranu dinar označava stoti deo rijada.

Dinar se, dakle, zvanično ustalio 1873. godine mada je dinar bio naziv za novac i za vreme srpskih srednjovekovnih vladara. Kralj Stefan Radoslav je započeo eru kovanja novca od srebra i bakra u 13. veku.

Na prvom srebrnom kovanom srpskom dinaru (od 1875. godine) na prednjoj strani novčića nalazio se lik kneza Milana Obrenovića.

Rat pogurao papirni novac…

Prve novčanice štampane su 1876. godine, odnosno godinu dana nakon prvih kovanica. Razlog za to bile su, kako navode istoričari, potrebe finansiranja Srpsko-turskog rata.

S druge strane, prva novčanica srpskog dinara u opticaju štampana je u Belgiji, a u opticaj je ušla 2. jula 1884. i vredela je sto dinara. Godinu dana potom, u opticaj su puštene i novčanice od 50 dinara plativa u zlatu i od 10 dinara plativa u srebru.

Kada je Srbija postala kraljevina, a knez Milan proglašen kraljem 1882. godine, tada je izdata i specijalna serija zlatnika od 10 i 20 dinara.

Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, došlo je i do promena ne samo u političkom, već i u monetarnom smislu. Na pomenutoj teritoriji u upotrebi su bile sledeće valute: srpski dinar, crnogorski perper, austrougarska kruna, kao i novac savezničkih država.

Zavod za izradu novca Narodne banke kraljevine Jugoslavije počeo je da radi 1930. godine, a već 1931. izdata je jedna od najlepših novčanica u našoj istoriji. Imala je lik kraljice Marije i vredela je 1.000 dinara.

Nov dizajn od 2000. godine

Vlada Kraljevine Jugoslavije je emigrirala, a Narodna banka je nastavila s radom na teritorijama savezničkih država i sa sedištem u Londonu. Tamo je 1943. godine izdata serija novčanica sa likom kralja Petra Drugog Karađorđevića. Izdate su novčanice u apoenima od pet, 10, 25, 100, 500 i 1.000 dinara koje nikada nisu došle do Srbije, niti su bile u upotrebi.

Nakon Drugog svetskog rata, došlo je do nekoliko državnih uređenja, pa samim tim se i novac menjao. Sve u svemu, od 1945. do 1992. emitovano je ukupno 12 serija novčanica. Potom je nastupio period hiperinflacije, a od 2000. godine izdaje se novodizajnirani novac.

Centralna banka naše zemlje nosi naziv Narodna banka Srbije od 2003. godine, kada ujedno počinje da izdaje novčanice i kovanice sa novim grbom banke. Danas su u opticaju novčanice u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, kao i kovanice od dinar, dva, pet, 10 i 20 dinara.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Srpski dinar slavi 150 godina postojanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti – stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.

Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.

Stabilan dinar

Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.

Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je „rupa“ od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.

Prevelike oscilacije

Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.

Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.

Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.

IT sektor kao adut

Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.

Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.

Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod „digitalaca“ može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve „izvadi“ blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.

Pad proizvodnje

Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da „novac ne treba trošiti na uvozne proizvode“ ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.

Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.

Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta „precenjena“. Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.

Izvor: 021.rs

Foto: Bing

Чланак Da li je domaća valuta „precenjena“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Monetarne vlasti nastaviće da vode politiku jakog dinara, čak i kad je inflacija u Srbiji, sa 15 odsto na međugodišnjem nivou u oktobru, značajno viša nego u zemljama koje čine „deviznu korpu“. To se naročito odnosi na paritet prema evru, dominantnoj valuti u obračunu spoljnotrgovinskih transakcija, a koji zahvaljujući intervencijama centralne banke na međubankarskom tržištu, poslednjih šest do sedam meseci čak beleži i blagi pad vrednosti u odnosu na dinar.

Apsurd ili ne, tek na početku ove godine, za jedan evro moglo se dobiti 117,5872 dinara, u aprilu je on čak ojačao pa je vredeo 117,7512 dinara, ali je potom počeo usporeni pad pa poslednjih nedelja pokazuje znake da će se spustiti ispod 117,3 dinara. Pri tom, inflacija u evrozoni je prema fleš proceni, u novembru počela da se smanjuje, sa 10,6 odsto u mesecu pre, na deset procenata.

Sa dolarom, koji je takođe obračunska valuta u razmeni sa svetom, situacija nije ista, i to ne samo zbog inflacije koja je u SAD niža i čak se u oktobru nenadano spustila sa rekordnih 8,2 na šest odsto, nego i zbog čestih oscilacija i trenda rasta te valute na svetskim berzama, a posebno u poređenju sa evrom. Tako je na početku godine jedan dolar vredeo 104,0318 dinara, povremeno se približavao iznosu od 120 dinara, a poslednjih nedelja se kreće nešto iznad 111 dinara.

Privrednici godinama ukazuju da takva politika kursa pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

Održavanje kursa štiti strane investitore

Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“ i vlasnik najveće firme za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“, kaže kako je očigledno da država neće da menja politiku jakog dinara jer bi porušila neke parametre koje želi da postigne, poput visine plata i zaštite stranih investitora.

„Da li je to realno? Nije. Poslovni ljudi su dugo govorili o tome da kurs mora da prati barem inflaciju. Ali, toga nije bilo ni u prethodnom periodu, a pogotovu nije sada sa ovolikom inflacijom. Tu su izvoznici jako oštećeni, godinama im je to problem i godinama govore kako to nije dobro, dok uvoznicima maksimalno odgovara“, kaže Drakulić, čija fabrika 30 odsto proizvedenog ogreva plasira na inostrano tržište, dok je ostalo namenjeno potrošačima u Srbiji.

To potvrđuje i Predrag Pantović, vlasnik konfekcije „P. S. Fashion design“, ali dodaje da u tekstilnoj industriji, koja dosta zavisi od kursa, ipak nije sve tako crno. „Domaći brendovi obično najviše novca stvaraju na našem tržištu tako da nama, kada je reč o kursu, odgovara da bude niži. Znam da drugim granama to ne odgovara, ali nama nije loše. Svi imamo finansiranje preko banaka i lako dolazimo do evra, dobro je što su nam te pare dostupne. S druge strane, pošto ne postoji domaća proizvodnja osnovnih materijala, zavisni smo od uvoza, kao i rada na drugim tržištima za stvari koje ne mogu da se proizvedu ovde, tako da nama odgovara to što je dinar jak. Ali realno, to što je dobro za nas nekoliko, u sektoru tekstila, sigurno je da ne odgovara pre svega velikim izvoznicima, tako da nisam siguran da je to generalno dobro za našu privredu“, ocenjuje Pantović.

Realna inflacija daleko veća od objavljene

On naglašava da privrednici uvek nastoje da prate inflatorne tokove, ali se sada pribojava hoće li u tome uspeti.

„Realna inflacija je daleko veća nego što se to objavljuje. Ali, neka i bude tih 16 ili 17 odsto, odmah se postavlja pitanje da li ja smem sledeće godine da dignem cene u tom procentu, ne da se obogatim, nego da održim bilo kakvu zaradu. To je veliki problem jer su ljudi sve manje platežno sposobni. Naime, rast inflacije kod osnovnih proizvoda, onih koje ljudi moraju da kupe, mnogo je veći od tih 16 ili 17 odsto. Postaje sve teže i da održimo korak sa cenama u nekoj stabilnoj valuti, da održimo stabilan rast firme, profitabilnost… Posle one prve godine pandemije, prošle i ove godine smo uspeli da predvidimo rast troškova, da ga uračunamo i da održimo profitabilnost i prodaju. Za sledeću godinu, posle dve ovakve, nisam siguran, pre očekujem da ćemo se suočiti sa problemom profitabilnosti“, ističe Pantović.

Bojan Radun, generalni direktor „Imleka“ i predsednik Upravnog odbora „Nektara“, kaže za B&F da je kurs kao alat za unapređenje konkurentnosti domaće privrede u izvozu, odavno prestao to da bude.

„U našoj zemlji već su i ugovori sa javnim preduzećima kao i sa menadžmentom mnogih kompanija, odavno počeli da sadrže deviznu klauzulu, tako da im se promenom kursa ništa ne menja. Mislim i da devalvacijom dinara, naša privreda ne bi postala izvozno konkurentnija. Naprotiv, to bi samo nanelo štetu građanima i zaposlenima u kompanijama na neki kraći ili srednji rok. Jednostavno je, ako pogledate inpute u bilo kojoj proizvodnji ili uslužnoj delatnosti, skoro da ne postoje oni koji nisu vezani deviznom klauzulom. Znači ugovori sa dobavljačima ambalaže, energenata, sa logističkim i transportnim kompanijama… na njih pomeranje kursa nema uticaja, ali bi imalo na građane, osiromašilo bi ih. Ni izvoznici ne bi mnogo dobili time, možda u prvih mesec ili dva, ali bi se posle toga sve ponovo ’nivelisalo’ na sadašnje paritete“, smatra generalni direktor kompanije „Imlek“, koja osim u Srbiji, posluje i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Uticaj kursnih razlika još ne remeti planove

Da su cene sirovina kao i repromaterijala koji se kupuju u inostranstvu bitno uvećane za poslednjih sedam meseci, ukazuje Vojin Đorđević, kreator i vlasnik brendova „Vodavoda“ i „Gorki list“.

„Ta poskupljenja svakako u određenoj, ali ne u presudnoj meri, utiču na naše poslovanje. Skuplji uvoz neminovno je pratilo i povećanje cena naših proizvoda, ali smo zahvaljujući poslovnoj strategiji koja je usmerena na snagu i kvalitet brenda, uspeli da prevaziđemo potencijalni rizik u plasmanu. Naime, naši brendovi, ’Vodavoda’ i ’Gorki list’, su izuzetno cenjeni u inostranstvu i na našim izvoznim tržištima spadaju u premijum segment u svojim kategorijama, te su i naši poslovni partneri sa razumevanjem prihvatili povećanje njihovih cena“, kaže Đorđević, čije fabrike oko 25 odsto proizvodnje izvoze na tržišta 17 zemalja.

Dodaje da se oseća uticaj kursnih razlika, ali još uvek ne tako da remete poslovni plan, s obzirom na to da do sada nisu imali tržišna ograničenja prilikom povećanja izvoznih cena. „Potrošači u premijum tržišnom segmentu kome pripadamo i dalje pokazuju spremnost da plate više za vrhunski kvalitet i brend kome veruju“, tvrdi Đorđević.

Prema rečima Milana Šolaje iz Vojvođanskog IKT klastera, odnos dinara prema drugim valutama najmanje pogađa IT industriju.

„Devizni kurs kod nas je takav kakav je, više pogoduje uvoznicima nego izvoznicima, ali to je stanje koje se dosta dugo održava. Kompanije iz IT sektora su, međutim, vezane za strana tržišta, one posluju uglavnom na američkom ili evropskom tržištu i situacija u Srbiji nema neki uticaj na njih osim kada su u pitanju plate i troškovi koje ovde imaju. Kako je poslednjih meseci dolar porastao, više se isplati onima koji imaju poslovne aranžmane sa američkim kompanijama, ali to nije konstanta jer se stvari menjaju, ne možete da računate na to jer već danas, sutra ili za godinu dana može da bude sasvim drugačije. Mislim da IT kompanije ne vode preterano računa o tome, njima je važno da su tržišta stabilna i da imaju svoju klijentelu sa kojom posluju“, navodi Šolaja.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Khashayar Kouchpeydeh, Unsplash

Чланак Uticaj kursa dinara na poslovanje: „Peglanje“ računice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.

Чланак B&F 204/205: Konkurentnost malih i srednjih preduzeća – Biti svoj, biti poseban се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stabilan, odnosno ograničeno plivajući dinar prema evru je optimalna strategija deviznog kursa za Srbiju i depresijacija domaće valute ne bi poboljšala konkurentsku poziciju privrede, ocenio je ekonomista Ivan Nikolić.

– Režimom rukovođenja plivajućeg deviznog kursa postiže se stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost u domaćem finansijskom sistemu i stranim investitorima, uz istovremeno zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim šokovima – naveo je Nikolić u novom broju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“.

Nikolić kaže da je pogrešna tvrdnja da bi depresijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede jer, u teoriji, poskupljuje uvoz i podstiče izvoz.

– To je pogrešno tvrđenje je ignoriše realnost, ali prigovor vezan za „realniji“ kurs dinara i dalje pronalazi mesto u javnim nastupima nekih „akademskih“ ekonomista, izvlači se iz konteksta i zlonamerno interpretira – kaže Nikolić.

U svakoj otvorenoj ekonomiji, kako je naveo Nikolić, devizni kurs ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena. Istakao je da kurs neposredno deluje na cene dobara koji potiču iz uvoza, bez obzira da li je reč o trajnim proizvodima za široku potrošnju ili intermedijarnim proizvodima i energentima, koji generišu troškove proizvodnje, odnosno proizvođačke cene.

– Devizni kurs utiče na cene i posredno, preko tražnje za domaćim dobrima. Kada realni devizni kurs depresira domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana dobra, tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno – rekao je Nikolić.

Veza kursa i inflacije se zasniva i na poverenju

Kolebljivost deviznog kursa i njegova transmisija ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja.

Prema njegovim rečima, njihovim gomilanjem, koje ide u korak sa gubitkom poverenja u kreatore politika, formira se koloplet rasta deviznog kursa i inflacije.

– Veća inflacija provocira reakciju monetarnih vlasti, pooštravanje monetarnih uslova i rast referente kamatne stope. To potencijalno uvećava prinos na ulaganja u domaćoj valuti, odnosno priliv stranog (portfolio) ulaganja. Konverzija deviza u domaću valutu deluje suprotno, u smeru jačanja domaće valute – ocenio je Nikolić.

Depresijacija domaće valute, kako je rekao, statistički beznačajno podstiče izvoz u uslovima globalizacije robnih tokova i širenja lanaca snabdevanja.

Efekat kursa je, prema njegovim rečima, prigušen činjenicom da većinu izvoza obavljaju multinacionalne korporacije koje obično posluju sa velikim uvoznim maržama, pa je devizni kurs manje značajan faktor njihovih cenovnih kalkulacija.

– U tom smislu pojedinačne, otvorene ili skrivene državne subvencije i podsticaji su njima privlačniji od kursa – naveo je Nikolić.

Nikolić dodaje da ne postoji devizni kurs koji može ublažiti negativne posledice na širenje spoljnotrgovinskog deficita koje su izazvali ekstremni spoljni šokovi zbog ograničene dostupnost dobara za koje ne postoje domaći supstituti, pa uvoz vrednosno raste.

Ove godine u Evropi dobar deo (novčanog) rasta vrednosti uvoza potiče od viših cena energenata, dok je na počeku 2021. inflacija uzletela sa višim cenama metala i sirovina.

U Srbiji je, u prvih deset meseci 2022. godine, saldo u razmeni energenata učestvovao u ukupnom deficitu spoljnotrgovinske razmene sa 44 odsto, a prošle godine, u istom periodu, sa 28,2 odsto.

– Više od 30 odsto prirasta ukupne vrednosti robnog uvoza u ovom periodu duguje se uvozu energenata. U uslovima dramatičnog rasta cene energenata depresijacija kursa bi samo dodatno opteretila troškove proizvodnje, investiciono i potrošačko poverenje, što bi za posledicu imalo i snažnije usporavanje privredne aktivnosti – naveo je Nikolić.

Primeri Mađarske i Turske obaraju teoriju

Dokaze o povećanju izvoza kroz obaranje vrednosti domaće valute ne daju ni primeri Turske i Mađarske u poslednjim godinama. Turska forinta je tokom 2022. zaključno dosad nominalno izgubila gotovo 30 odsto vrednosti, a u poslednjih pet godina obezvređena je 4,3 puta. Mađarska forinta je izgubila više od 12 odsto, odnosno gotovo 34 odsto.

U 2022. Turskoj je dodatno produbljen spoljnotrgovinski deficit jer skuplja uvezena roba nije u dovoljnoj meri obuzdala potražnju i niža cena turske radne snage nije obezbedila domaćoj privredi dovoljno konkurentske prednosti za poboljšanje deficita tekućeg računa. A pritom je međugodišnja inflacija u Turskoj krajem 2022. dostigla 85 odsto.

I u Mađarskoj se u 2022. godini, poput ostalih evropskih zemalja, zbog energetske krize pogoršao deficit tekućeg računa platnog bilansa. U prvih devet meseci 2022. uvoz u Mađarskoj raste brže od izvoza, a bilans robne razmene sa inostranstvom je pogoršan za 8,2 milijarde evra, a deficit je iznosio gotovo šest milijardi evra.

Inflacija je u oktobru prebacila 21 odsto međugodišnje a za 2023. projektovan je rasponu od 15 odsto do 18 odsto iako su ograničene cene osnovnih životnih namirnica, motornih goriva, čak limitirane cene stambenih kredita.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Nikolić: Zašto nije dobro da se izvrši depresijacija dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da nije bilo takve intervencije NBS, jasno je da bi dinar do sada znatno oslabio prema valuti EU, a današnji kurs od 117,43 dinara za jedan evro bio bi potpuno drugačiji. Pitanje je, samo, da li politika „fiksnog“ kursa odgovara privredi i građanima, i do kada može da potraje.

Prema rečima ekonomskih stručnjaka, ovakvu politiku sprovode i neke druge banke u regionu. Tako su, na primer, i hrvatska i makedonska centralna banka duže od dve decenije sprovodile politiku fiksnog kursa, iako nisu i zvanično „fiksirale“ kurs. Ekonomisti kažu i da jedinstvenog, univerzalnog recepta za politiku deviznog kursa nema, i da za Srbiju ima dosta argumenata i da se vodi politika fiksnog kursa i da se ne vodi.

Ali, kako naglašavaju, najbitnije je da ako se odabere vođenje fiksnog kursa, onda sve ostale politike moraju da se usklade sa tim.

Da je dobar, svi bi tako…

– U odnosu na Hrvatsku i Severnu Makedoniju, koje takođe u praksi imaju fiksni kurs, kod nas je problem formalno ozbiljnjiji, jer smo mi zvanično usvojili da je režim monetarne politike ciljanje inflacije. Tako da ovo nije u skladu sa tim režimom – kaže za 24sedam profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Na pitanje da li je bolje da NBS odustane od ciljane inflacije, on odgovara:

– Nema jedinstvenog, univerzalnog recepta. Da je fiksni kurs dobar, svi bi ga „fiksirali“. Vidimo da su neke zemlje to uradile, druge nisu. A ima i uspešnih i neuspešnih sa stanovišta ekonomskog napretka i među onima koji imaju politiku fiksnog kursa, ali i među onima koji nemaju fiksni kurs.

On dodaje da ako bi se gledalo u proseku, nešto su uspešnije zemlje koje imaju fleksibilni kurs, ali nisu ni one sve uspešne.

Šta ako se „pusti“…

Međutim, važnije je na koji način se ovakav režim deviznog kursa odražava na privredu i građane te zemlje.

– Kratkoročno sigurno, bez imalo sumnje, fiksni kurs odgovara i privredi, i državi, i građanima, jer svi imaju kredite u devizama. I zato što su gotovo sve cene fiksirane za devize, jer se računaju u devizama. Kada bi se kurs „pustio“, došlo bi do rasta cena, dodatno bi se ubrzala inflacija, došlo bi do poskupljenja kredita i slično – objašnjava Arsić.
Međutim, kako on kaže, dugoročno takva politika može da bude štetna, ali i ne mora.

– Politika fiksnog kursa je održiva ako NBS ne štampa novac ni za šta drugo osim zbog kupovine i prodaje deviza. To je tzv. politika deviznog veća, koju npr. vodi BiH. Bez obzira na to što bosanska privreda nije naročito jaka, ona ima fiksni kurs već više od dve decenije. Ali u tom slučaju druge politike moraju da budu usklađene sa tim, pa tako plate ne bi smele da rastu brže od rasta proizvodnje. Ako želimo fiksni kurs, onda nema kredita privredi i državi, jer se samo preko deviznih transakcija kreira i povlači novac – navodi Arsić.

On smatra i da NBS ima dovoljno deviznih rezervi da sprovodi politiku fiksnog kursa.

– Ali svaki put kada NBS prodaje devizne rezerve ona povlači dinare iz opticaja i smanjuje sredstva koja su raspoloživa za kredite. I onda, recimo, ima manje sredstava za odobravanje kredita privredi, građanima, državi, što može da uspori privrednu aktivnost. Tako da ta politika može da garantuje stabilnost, fiksni kurs, nisku inflaciju, ali ne garantuje rast, iako ga i ne isključuje – naglašava Arsić.

Izvor: 24sedam.rs, autor Sladjana Gavrić

Foto: Pixabay

Чланак Kome i zašto odgovara „fiksni“ devizni kurs? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovor na pitanje zašto se kurs evra nije menjao vrlo je jednostavan. Naime i kako piše u nedavnom saopštenju NBS, a i kako je naknadno izjavila sama guvernerka, za odbranu kursa dinara u martu mesecu je potrošeno na međubankarskom tržištu oko milijardu i 160 miliona evra iz deviznih rezervi. Najveće pritiske i potrebu za intervencijom, kako piše u saopštenju NBS, stvorila je izuzetno visoka devizna tražnja uvoznika energenata i pojačana globalna neizvesnost oko krize u Ukrajini.

– Kada je u pitanju kurs dinara prema američkom dolaru, tražnja za dolarima u našoj zemlji nije razlog aktuelnog rasta kursa dinara prema dolaru, već kretanje kursa dolara na međunarodnom finansijskom tržištu, konkretno – jačanje dolara u u odnosu na evro. Naime, kurs dinara prema američkom dolaru utvrđuje se na osnovu kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti čija stabilnost je očuvana, i međuvalutnog odnosa dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu, kažu za „Blic Biznis“ iz Narodne banke Srbije.

Visoka tražnja za devizama

Odgovarajući na pitanja „Blic Biznisa“ iz Narodne banke Srbije ističu da od oktobra 2021. godine na deviznom tržištu preovladavaju snažni deprecijacijski pritisci koji su do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini.

– U martu je tome dodata i nezapamćena i bezrazložna tražnja građana za efektivnim stranim novcem, ističu iz NBS dodajući da je i krajem februara zabeležena rekordna i koncentrisana (u kratkom roku) tražnja za devizama od strane nerezidenata koji su, usled eskalacije krize u Ukrajini, izlazili iz obveznica u lokalnim valutama zemalja u celom regionu i/ili putem hedžing transakcija, radi zaštite od deviznog rizika svojih ulaganja pojačano kupovali devize.

Iz banke ističu da je normalnom funkcionisanju deviznog tržišta kod nas doprinelo i odgovorno ponašanje institucija i makroekonomska stabilnost i rekordno visok nivo deviznih rezervi.

– Ovu krizu dočekali smo sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra, koje su poslednjih godina dodatno ojačane u uslovima aprecijacijskih pritisaka u kojima je Narodna banka Srbije kupovala devize kako bi ublažila prekomerne oscilacije deviznog kursa u pravcu jačanja domaće valute, kažu i dodaju da imamo sasvim dovoljno sredstava da očuvemo postignutu stabilnost.

– Narodna banka Srbije će nastaviti kontinuirano da deluje kako bi relativna stabilnost kursa dinara prema evru ostala očuvana, imajući u vidu značaj ove stabilnosti za cenovnu, finansijsku i celokupnu makroekonomsku stabilnost. Pažljivo praćenje i analiza kretanja svih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na celokupnu finansijsku stabilnost, a samim tim i na normalno funkcionisanje deviznog tržišta omogućavaju Narodnoj banci da u slučaju potrebe, kao i do sada, reaguje pravovremeno i adekvatno, i to kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza, navode iz NBS.

Tražnja građana ponovo u normali

Što se tiče tražnje građana za efektivnim stranim novcem, iz NBS kažu da se situacija smirila i vratila u normalne i uobičajene tokove.

– U aprilu banke beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica i ovlašćenih menjača, a ovlašćeni menjači beleže neto otkup efektivnog stranog novca od fizičkih lica. Smirivanju situacije doprinele su pravovremene i odlučne reakcije Narodne banke Srbije koja je u martu, u uslovima nezapamćene, bezrazložne i panične tražnje građana za efektivnim stranim novcem, pojačano i bez odlaganja snabdevala banke potrebnim količinama strane gotovine, što je stvorilo uslove da i menjačnice budu blagovremeno snabdevene.

– Pored toga, Narodna banka Srbije je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom, kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana. Tim povodom NBS je pojačala i kontrolu rada menjača, zaključuju iz NBS.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kurs dolara ojačao prema dinaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je za evro u utorak, prema srednjem kursu, trebalo izdvojiti 117,8 dinara, za dolar čak 109,3 dinara. Rublja je prema statistici NBS koštala 1,324 dinara.

Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića jačanje dolara poslednjih nedelja nije ništa neobično, niti novo. Smatra da nije striktno vezano za rat u Ukrajini.

– Posmatranjem trendova godinama unazad, stabilnost američke valute ne može da se veže za rat koji traje. Ono što je pre svega uticalo na skok američke valute je uobičajena praksa nakon njihovih izbora – kaže Nikolić. – Pre izbora dolar obavezno padne, a zatim, kada se uspostavi administracija – raste. Tako je i sada, a radi se o psihološkom faktoru koji utiče na to. Ako poredimo evro i dolar, slabljenje evra je pod uticajem mnogo slabijih performansi evropske ekonomije u odnosu na američku. Dolar je imao i mnogo veće skokove nego što je sada, jedan od tih pikova je bio 11. septembra, a sadašnji iznos svakako nije najveći ikada.

Efikasnim merama rublja ima vrtoglavi skok

Kako naš sagovornik kaže, kada je reč o ruskoj rublji, od početka rata, kad su počeli veliki pritisci EU i SAD, sankcije i izbacivanje Rusije iz platnog sistema SVIFT, ruska valuta je doživela pad. Efikasnim merama, međutim, a naročito zahtevom da “neprijateljske zemlje” EU plaćaju gas u rublji, uticala je na vrtoglavi skok.

– Današnji nivo od 79 rublji za dolar gotovo je isti kao 24. februara kada je bio 81,8 – objašnjava Nikolić. – U prvih deset dana marta dostizao je i 145 rublji za dolar. Kako je sada ruska valuta u odnosu na dolar i jača nego uoči rata, Ruska centralna banka neće dozvoliti dalje jačanje. Razlog je, jer bi to direktno potkopalo cenovnu konkurentnost energentima, koji su najvažniji u ruskom izvozu. Ako je prihvaćeno da se energenti izražavaju u dolarima, a plaćaju u rublji, što je jača ruska valuta, manje će im se plaćati.

Nikolić napominje da su oscilacije u kursu, pad evropske valute, inflacija, zanemarljivi naspram ogromne štete koja će ostati posle ovog rata.

– Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj – rekli su ranije u NBS. – Učešće javnog duga u dolarima je tokom prethodnih godina značajno umanjeno i s oko 34 odsto s kraja 2016. smanjeno je više nego trostruko.

Dozvoljni krediti samo u evrima

OD 2011. na snazi je zabrana indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, te danas takvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka, što ukazuje da naši građani po ovom osnovu nisu pogođeni jačanjem dolara – objasnili su u NBS. – Pri tome, treba imati u vidu da kretanje kursa dinara u odnosu na dolar zavisi isključivo od kretanja kursa evra u odnosu na dolar na međunarodnom finansijskom tržištu, uzimajući u obzir stabilnost dinara prema evru u dužem vremenskom periodu.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Pixabay

Чланак Jak dolar ne smeta dinaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanični srednji kurs dinara danas je 117,7241 dinar.

Dinar prema evru vredi 0,1 odsto manje nego na početku godine, kao i 0,1 odsto manje nego godinu dana ranije.
U ovoj godini dinar je prema evru imao najveću vrednost 18. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 117,5783 dinara za evro.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Danas najslabija vrednost dinara ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.