Naime, konkurs za za generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) završen je 15. septembra, a u agenciji „Boyden Western Balkan“ u Srbiji, koja je zadužena da obavi selekciju kandidata, zavladalo je iznenađenje brojem prijava.

Blic piše da su se, između ostalih, za ovu funkciju prijavili i sadašnji vršilac dužnosti direktora Dušan Živković, ali i njegov prethodnik Miroslav Tomašević.

Da podsetimo, nakon što je Milorad Grčić podneo ostavku, na njegovo mesto postavljen je Miroslav Tomašević, inženjer sa dugogodišnjim iskustvom rada u toj kompaniji. Za vreme njegovog rukovođenja ova kompanija je od uvoznika opet počela da izvozi struju, ali i da beleži veliku dobit – u prvih šest meseci ove godine ona je iznosila oko 527 miliona evra. Kako se navodi u izveštaju EPS-a ovo je posledica dobre hidrologije, manjih troškova nabavke uglja za termoelektrane, prihoda od izvoza struje i smanjenja troškova.

Smena za smenom

Sve do juna ove godine Miroslav Tomašević je bio v.d. direktor EPS-a. Prethodna resorna ministarka Zorana Mihajlović je ocenila pozitivno njegov rad.

Međutim, u međuvremenu mnogo toga se promenilo. Za početak, promenila se vlada. Na Mihajlovićkino mesto došla je Dubravka Đedović a EPS je transformisan u akcionarsko društvo. Prva odluka novog Nadzornog odbora kompanije bila je smena Tomaševića, koji je tek iz medija saznao da je smenjen.

Potom je na njegovo mesto postavljen Dušan Živković, koji je bio angažovan u EPS-u od 2007. godine. On je do kraja 2013. bio menadžer sektora za investicije, zatim je radio kao asistent menadžera RES, a oko dve godine kasnije, u oktobru 2015. godine je prešao na poziciju menadžera za razvoj proizvodnje sa koje je izabran za novog v.d. Pred njim je bilo, kao što će biti i pred novim rukovodstvom, mnogo zadataka. Jedan od najvažnijih je profesionalizacija upravljanja ovog preduzeća i smanjenje zagađenja tokom proizvodnje struje. Pitanje je da li će sa takvim zadacima EPS moći da ispunjava i svoju dosadašnju socijalnu ulogu preduzeća koje zapošljava mnoštvo kadrova i koje obezbeđuje struju po veoma pristupačnim cenama za krajnje korisnike.

Izvor: Fonet, Blic, Insajder

Foto: Anja-van-de-gronde, Unsplash

Чланак Na konkurs za direktora EPS-a pristiglo 40 prijava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija za onlajn klađenje „NetDragon Websoft“ sa sedištem u Hong Kongu, koja godišnje prihoduje 2,1 milijardu dolara, imenovala je prošloga avgusta novu izvršnu direktorku. „Prva dama“ u kompaniji, Tang Ju, zadužena je da na osnovu podataka na nivou cele grupe donosi odluke o daljoj poslovnoj strategiji, procenjuje rizik i predlaže mere za povećanje produktivnosti koje bi ujedno snizile troškove. Drugim rečima, odgovorna je za sve ono što bi trebalo da radi jedan tipičan izvršni direktor.

Stvar je u tome što Tang Ju nije nimalo tipična. Ona radi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, nema godišnje odmore i za sav taj trud ne prima platu. Ulaže nadljudske napore u svoj posao i nema nijednu ljudsku potrebu, jer je – robot.

Vlasnici kompanije „NetDragon Websoft“, koji u promotivnim spotovima o novoj izvršnoj direktorki ne propuštaju da istaknu kako bezrezervno veruju u veštačku inteligenciju, tvrde da do sada nisu imali bilo kakvu finansijsku štetu, iako robot upravlja imovinom koja se procenjuje na 10 milijardi dolara. Naprotiv, kompanija je uverena da će im Tang Ju, koja ne pati o ljudskih slabosti (uključujući i očekivanja da bude plaćena za svoj rad), obezbediti zavidan deo kolača na svetskom tržištu metaverzuma, za koje se procenjuje da će do 2025. dostići vrednost od 280 milijardi dolara.

Preplaćeni da proizvode gubitke

Kompanija iz Hong Konga je, međutim, i dalje izuzetak u odluci da na samom vrhu operativne hijerarhije zaposli veštačku inteligenciju. Štaviše, u lavini tekstova o zameni ljudske radne snage robotima, sve su češći zajedljivi komentari da su izvršnim direktorima puna usta hvalospeva o automatizaciji kada govore o tome da bi ona trebalo da zameni radnike, ali da niko od njih ne upire prstom na sebe.

Ako su razlozi za automatizaciju pre svega veća produktivnost uz finansijske uštede, zar ne bi bilo logično da se, pored magacionera, vozača kamiona, službenika na manje zahtevnim administrativnim poslovima i ostale „boranije“, porazmisli i o rezanju troškova automatizacijom izvršnih direktora sa astronomskim platama? Neke računice u SAD pokazuju da izvršni direktor danas ima prosečnu platu koja iznosi oko 400 prosečnih radničkih plata, ali je mnogo primera da ta razlika može biti i veća.

Tako je izvršni direktor Amazona Endi Džesi nagrađen 2021. godine izdašnom sumom od 213 miliona dolara, što je jednako ukupnoj zaradi koju je te godine primilo 6474 zaposlenih u ovoj američkoj kompaniji. Amazon, osim što je poznat kao žestoki zagovornik automatizacije, uključujući i sopstvene redove, proslavio se tokom prošle i ove godine i po tome što je zbog posledica tekuće krize otpustio 27.000 radnika, uprkos blistavo plaćenom izvršnom direktoru.

Stoga je i najtvrdokornijim pobornicima slobodnog tržišta teško da opravdaju astronomske bonuse mnogih izvršnih direktora kada se oni uporede sa njihovim učinkom u preduzeću. Studija koju je sproveo univerzitet Kornel u više od 400 američkih kompanija je pokazala da je u petini firmi sa najbolje plaćenim izvršnim direktorima, ulaganje od 100 dolara za nešto manje od deset godina donelo dobit od 265 dolara. Tokom istog perioda, u petini firmi sa najmanje plaćenim izvršnim direktorima, ulaganje od 100 dolara je obezbedilo zaradu od 367 dolara. Dakle, izvršni direktori koji su bili manje plaćeni su i pored toga doneli veću zaradu svojim kompanijama od onih preplaćenih.

Zagovornici da se izvršni direktori zamene robotima, često se pozivaju na još pogubnije primere, kada su prvi ljudi u kompaniji doveli preduzeće do katastrofalnih finansijskih rezultata. Među kandidatima za vrh crne liste je Dejvid Zaslav, izvršni direktor „Vorner brosa“, koji je dobio 247 miliona dolara 2021. godine, a naredne je proglašen za najgoreg izvršnog direktora jer su zbog njegovih strateških promašaja akcije kompanije pale za 37%. U tom društvu su izvršni direktor „Hiltona“ Kris Neseta, koji je zaradio 55,9 miliona dolara a proizveo gubitke od 720 miliona, izvršni direktor „Boinga“ Dejvid Kalhun, koji je nagrađen sa 21,1 milion dolara a napravio je gubitke od 12 milijardi dolara. I tako dalje, ima ovakvih primera na bacanje…

Kada se na taj način postave stvari, čini se da bi bilo kakav robot bolje upravljao preduzećem od ovakvih stručnjaka, koji se podvode pod ljude. Kao glavni razlog za loše odluke navodi se način na koji se nagrađuju izvršni direktori sa akcentom na godišnjem bonusu a ne na plati, koji ih zato podstiče da se usmere na kratkoročne, sopstvene interese umesto na dugoročne rezultate. No, da li je rešenje u promeni sistema nagrađivanja, ili u tome da se ljudi i na ovim pozicijama zamene mašinama? Posebno ako se ima u vidu da već sada veliki broj podataka na osnovu kojih izvršni direktori donose odluke, prikuplja i obrađuje veštačka inteligencija?

I od lošeg ima gore

Ma koliko nadmoć u baratanju gomilom podataka i osnovna finansijska računica o isplativosti bile na strani robota, brojna istraživanja o automatizaciji poslovanja, uključujući i novija poput onog koje je sproveo OECD, pokazuju da je (ne)sposobnost mašina da kvalitetno komuniciraju ključna prepreka za ovakvu mogućnost. Jedna od autorki OECD istraživanja, Margareta Lejn, navodi da su u njihovim analizama kako bi automatizacija u različitim profesijama doprinela privrednom napretku, izvršni direktori na samom začelju liste.

Preko 95% članova upravnih obora, vlasnika i akcionara ukoliko je kompanija na berzi, izjasnilo se protiv veštačke inteligencije na čelu preduzeća, jer pre svega ne mogu sebe da zamisle da razgovaraju, raspravljaju i konsultuju se sa robotom. Ovaj deo ispitanika je vrlo rezervisan prema odlukama koje bi donosila veštačka inteligencija, jer statistika i brojke jesu važne, ali one ne znače mnogo bez poslovnog iskustva i razmene mišljenja. To naročito važi za iznenadne, pa time i teško predvidive situacije samo na osnovu matematike, kao što je slučaj u sadašnjoj krizi.

Identično viđenje imaju i menadžeri u kompanijama, kojima je teško da prihvate da bi podnosili izveštaje robotu, a još teže da bi mašini morali da objašnjavaju svoje ideje i pravdaju predloge za unapređenje poslovanja. Nisu mnogo raspoloženiji ni da u nabavci, prodaji i drugim vidovima saradnje sa partnerima i klijentima pregovaraju sa mašinom, ako bi ona bila na čelu neke od firmi sa kojima posluju. Glavne sumnje vezane su za komunikaciju, jer ocenjuju da mašine, ma koliko napredne, nisu u stanju da razumeju razlike u stavovima, pogotovo kada su u pitanju nijanse koje nekada mogu biti od presudne važnosti u poslu.

Slične zamerke ima i većina zaposlenih, s tim što je oko 30% radnika izjavilo da bi mašina možda ipak bila bolji izvršni direktor. Ali Margareta Lejn smatra da je ovaj procenat upitan i da on možda više odslikava negativan odnos radnika prema preplaćenim izvršnim direktorima, nego njihovo poverenje u veće sposobnosti veštačke inteligencije. To sugerišu drugi odgovori, u kojima gotovo 98% zaposlenih ne želi da u razgovorima za posao komunicira sa robotom, niti da im neposredni nadređeni bude „automatizovan“.

Mada se komunikacija ne navodi kao ekonomska stavka u bilansima kompanije, kada dođe do poslovnog neuspeha uvek se pokaže da je loše razumevanje među zaposlenima bilo jedan od najvećih problema. Ovo upućuje da je malo ljudi koji su zaista vešti u komunikaciji, ali je očigledno još manje onih koji veruju da će mašine u tome ikada dostići, a kamoli prestići čoveka.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: Aideal Hwa, Unsplash

Чланак Da li bi roboti bili bolji izvršni direktori od ljudi: Neumoran račundžija, loš pregovarač се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Nakon nagrade za najboljeg finansijskog direktora Srbije u 2020. godini u organizaciji kompanije Deloitte i Udruženja finansijskih direktora Srbije, regionalna nagrada predstavlja dodatno priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i veliki podstrek za mene. Osećam obavezu i dodatnu motivaciju da ovo priznanje opravdam daljim ličnim i profesionalnim razvojem kao i daljim uspešnim poslovanjem kompanije u kojoj radim. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodišnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora za region Jugoistočne Evrope prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja,” rekao je Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije u kompaniji Galenika.

Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je 2016. godine pokrenuo izbor najboljeg finansijskog direktora u Hrvatskoj, dok je u Srbiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini izbor pokrenut prošle godine i tako dobio regionalni karakter. Za najboljeg regionalnog finansijskog direktora, pored Nenada Mijailovića, takmičili su se i najbolji finansijski direktori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije: Ružica Petričec Fabijanec (RASCO), Maid Jabandžić (Madi) i Sabina Župec Kranjc (Nova KBM).

„Izuzetno mi je drago što je titulu najboljeg regionalnog finansijskog direktora poneo Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije Galenike, posebno što je ovo prvi izbor koji je Deloitte organizovao na regionalnom nivou. Smatram da je potrebno da nastavimo da radimo na podizanju svesti o značaju kvalitetnog i transparentnog upravljanja korporativnim finansijama jer prisustvo dobre prakse korporativnog upravljanja značajno doprinosi ekonomskoj snazi kompanije i njenog okruženja,“ istakla je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u Srbija.

Nagrada ,,CFO godine” dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. Ova inicijativa promoviše transparentno korporativno upravljanje i jedan je od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i jačanje ekonomije.

Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora regiona Jugoistočne Evrope činili su: prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb, Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S u Srbiji, prof. dr Jelena Poljašević, Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Aljoša Valentinčić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Ljubljani, i Marina Tonžetić, partner u Deloitte-u Hrvatska.

Nagrada je dodeljena na svečanosti u Hrvatskoj udruzi poslodavaca u Zagrebu, i uručio ju je prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb koji je ujedno i predsednik nezavisnog žirija koji je odabrao regionalnog finansijskog direktora godine.

Чланак Nenad Mijailović Iz Galenike proglašen za najboljeg finansijskog direktora u Jugoistočnoj Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Unipol grupa predana je kontinuiranom razvoju i postizanju vrhunskih rezultata već godinama i takvu strategiju prenosi kroz značajnu podršku svom međunarodnom poslovanju na tržištu Srbije i pruža pun doprinos napretku DDOR osiguranja, jednog od ključnih igrača na domaćem tržištu.

“Kao deo Unipol-a, jednog od evropskih lidera u neživotnom osiguranju, velika mi je čast što preuzimam rukovodeću poziciju u tako bitnoj kompaniji na domaćem tržištu osiguranja i zahvalan sam na poverenju Grupe. Unapred se radujem radu sa svim izuzetno iskusnim, posvećenim i cenjenim ljudima u DDOR-u koji su imali veoma značajne uloge u dosadašnjem uspehu kompanije. U DDOR-u vidim priliku da napravimo doprinos u svemu što radimo i želju da razmišljamo drugačije kako bismo ojačali našu vodeću konkurentnu poziciju i našu ključnu ulogu u zajednici. Snažna strast, nepokolebljiva posvećenost i istrajan rad biće u korenu onoga za šta sam potpuno uveren da će biti uzbudljivo putovanje“, rekao je Frančesko Maši, novoimenovani predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

U svojoj karijeri, gospodin Maši je stekao značajno iskustvo u finansijskom sektoru, fokusirajući se na investiciono bankarstvo, spajanja i akvizicije, kao i tržišta akcijskog kapitala, pokrivajući glavne transakcije finansijskih usluga u Italiji. Posebno je bio uključen u više spajanja i akvizicija domaćih – italijanskih i međunarodnih kompanija i radio je na nizu dokapitalizacija za vodeće italijanske banke i osiguravajuća društva. Unipol grupi se priključio 2016. godine, gde je bio na pozicijama sa sve većim odgovornostima koje su obuhvatale poslove od strukturiranja, analize i sprovođenja rešenja za upravljanje kapitalom i dugovima, do upravljanja svim transakcijama spajanja i akvizicija Unipol Grupe u sektorima osiguranja i bankarstva kao i drugim delatnostima. Imenovan je za člana Nadzornog odbora DDOR-a u januaru 2021. godine. Frančesko Maši nasleđuje prethodnog predsednika Đorđa Markeđanija (Giorgio Marchegiani).

Чланак Frančesko Maši novi predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare.

“Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.

Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije.

Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.

Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.

„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“.

Чланак Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike – najbolji finansijski direktor godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema definisanim kriterijumima. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti.

U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije.

Finansijskog direktora godine bira nezavisni i stručni žiri na osnovu unapred definisanih kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma, odnosno na osnovu popunjenog kratkog upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen.

Prijave na konkurs mogu se podneti zaključno sa 7. novembrom 2021. godine i učešće je potpuno besplatno. Pored popunjenog upitnika, prijave moraju da sadrže i lične podatke (ime i prezime, naziv kompanije, biografija).
Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora čine:
• Dragan Lončar, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora, Eurobank a.d.
• Nikola Turkan, senior direktor finansija, Hemofarm a.d.
• Nebojša Matić, osnivač i CEO, MikroElektronika
• Olivera Andrijašević, Partner, Deloitte

Proglašenje pobednika konkursa biće organizovano početkom decembra, i on ulazi u izbor za regionalnog finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu koji će se po prvi put održati u februaru 2022. godine.

Чланак Deloitte bira najboljeg finansijskog direktora u Srbiji, konkurs je otvoren do 7. novembra 2021. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koristeći stečena znanja i dosadašnje iskustvo na različitim rukovodećim pozicijama Milenko Janković će značajno doprineti daljem razvoju kompanije MOL Serbia, kroz upravljanje, vođenje i realizaciju ključnih projekata u cilju postizanja još boljih rezultata u narednom periodu.

„Velika mi je čast što mi se ukazala prilika da iskoristim svoje stečeno iskustvo kako bi doprineo jačanju kompanije MOL Serbia. Glavni cilj i u narednom periodu ostaje nepromenjen – širenje maloprodajne mreže koje je započeto tokom prethodne godine. Na ovaj način ćemo se približiti kupcima kako bi im ponudili najkvalitetniju uslugu u skladu sa njihovim potrebama. Posebnu pažnju posvetiću unapređenju veleprodaje, ali i kontinuiranom razvoju zaposlenih. Tržište prolazi kroz različite promene usled situacije izazvane pandemijom, međutim iskustvo je pokazalo da dobar tim saradnika, kvalitetno planiranje i upravljanje može dovesti do željenih rezultata. Pred nama je izazovan put koji podrazumeva dalje unapređenje naših usluga u Srbiji u skladu sa Strategijom 2030+ MOL Grupe, kako bismo se pozicionirali kao jedan od lidera u segmentu maloprodaje i pružanju usluga moblinosti“, kaže Milenko Janković, novi direktor MOL Serbia.

Milenko Janković je svoju karijeru započeo 1996. godine u kompaniji Tehnooprema-Inženjering AD Beograd, a zatim nastavio u Transjug AD Beograd. Timu Coca -Cola Hellenic pridružio se 1998. godine. Tokom 21 godine provedene u ovoj kompaniji promenio je više rukovodećih pozicija u Srbiji i regionu.

Dosadašnji direktor MOL Serbia Zoltan Garai svoju karijeru nastavlja na pozicijama finansijskog direktora MOL Italija i regionalnog finansijskog direktora za region Centralne i Istočne Evrope.
„Veoma sam ponosan zbog činjenice da sam prethodnih meseci bio na čelu inspirativnog tima izuzetnih profesionalaca koji je tokom prethodne godine uspeo da zajedničkim snagama ostvari pozitivne rezultate u poslovanju. Uveren sam da će tim MOL Serbia nastaviti poslovanje u istom maniru i tokom ove godine“, izjavio je Zoltan Garai, dosadašnji direktor MOL Serbia.

Чланак Kompanija MOL Serbia imenovala novog direktora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dolaskom na ovu funkciju, Zoltan će značajno doprineti daljem razvoju kompanije MOL Serbia koristeći znanja stečena na vodećim pozicijama u naftnoj industriji. Stečeno iskustvo će koristiti kako bi doprineo povećanju efikasnosti u poslovanju, realizaciji ključnih investicionih projekata planiranih za naredni period, kao i postizanju još boljih rezultata.

„Čast mi je što imam mogućnost da iskoristim svoje veliko iskustvo i doprinesem još boljem tržišnom pozicioniranju MOL Serbia, koja je jedna od vodećih kompanija u svojoj industriji. Cilj nam je da nastavimo sa odličnim rezultatima i projektima, proširenjem naše maloprodajne mreže kao i da dodatno povećamo ponudu za naše kupce, da izađemo u susret svim njihovim potrebama. Briga o zaposlenima nam je izuzetno važna kao i njihov kontinuitet u ličnom i poslovnom razvoju, poštujući sve MOL vrednosti i kulturu. Čeka nas izuzetno neizvestan period usled situacije sa koronavirusom ali sam siguran da ćemo, kao i do sada, postići najbolje rezultate timski i uz odlično osmišljen poslovni plan“, kaže Zoltan Garai, novi v.d. direktor MOL Serbia.

Garai je bogatu karijeru započeo 1997. godine u kompaniji OMV, kao rukovodilac maloprodaje da bi 2001. godine postao i generalni direktor OMV Bugarska. Tokom narednih godina promenio je nekoliko rukovodećih pozicija – dolazi na mesto generalnog i finansijskog direktora OMV Srbija, zatim svoju karijeru nastavlja na rukovodećim pozicijama na nekoliko tržišta. Od 2018. godine je deo MOL Serbia tima kao finansijski direktor kompanije.

Dosadašnji direktor MOL Serbia Ante Aralica svoju karijeru nastavlja u kompaniji INA koja je sastavni deo MOL Grupe.
„Izuzetno mi je drago i ponosan sam što sam u prethodnih godinu i po dana bio na čelu tima izvrsnih profesionalaca koji je uspeo, i u vreme kada je COVID-19 pogodio sve svetske ekonomije, pa i našu industriju, da nastavi sa rastom, razvojem mreže servisnih stanica i ostvari odlične poslovne rezultate“, izjavio je Ante Aralica, dosadašnji direktor MOL Serbia.

Чланак MOL Serbia imenovala Zoltana Garai za v.d. direktora kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.