Prema njenom istraživanju, fudbalerke često rizikuju svoju bezbednost i zdravlje na terenima lošeg kvaliteta, a mnoge od njih – čak 30 odsto anketiranih žena – nisu plaćene za svoju igru. Dodatni problem je što dve trećine fudbalerki moraju da uzimaju neplaćeno odsustvo na svojim regularnim poslovima kako bi učestvovale na takmičenjima.

Iako se situacija na ovom polju polako menja, disparitet je vidljiv na svakom koraku. Primera radi, uprkos povećanju ovogodišnje nagrade za 300 odsto za najbolju žensku reprezentaciju na Svetskom kupu, njen iznos čini tek trećinu nagrade za mušku najbolju reprezentaciju. Drugim rečima, žene koje osvoje Svetski kup dobiće 150 miliona dolara, dok su muškarci prošle godine u Kataru dobijali 440 miliona dolara.

Rezultati istraživanja koje je sprovela FIFPRO izašli su pred Svetski kup koji će biti održan krajem jula u Australiji i Novom Zelandu, a posle nekoliko ozbiljnih povreda veoma poznatih fudbalerki koje zbog istih neće učestvovati na najvećem međunarodnom takmičenju.

Foto: Jeffrey F Lin, Unsplash

Чланак Najbolje fudbalerke sveta treniraju u lošim uslovima i često su neplaćene za svoj angažman се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dve trećine učesnika u anketi (64 odsto) kaže da je na njihovom radnom mestu zastupljena jednakost, odnosno da svaki pojedinac ima isti status, ne biva diskriminisan na osnovu bilo koje vrste različitosti i ima fer tretman, pristup i jednake mogućnosti za napredak. Nešto više od jedne trećine anketiranih smatra da se na njihovom radnom mestu ne primenjuje princip jednakosti.

Neznatno manji procenat anketiranih (58 odsto) smatra da je na njihovom radnom mestu zastupljena različitost i da se uvažava i poštuje sve ono što ljude čini drugačijim.

Međutim, kada je reč o inkluziji, dakle, o uključenosti i osnaživanju različitih grupa i njihovoj integraciji u poslovno okruženje, taj procenat značajno opada: tek 42 odsto anketiranih prepoznalo je inkluziju u svom radnom okruženju.

Gotovo 98 odsto ispitanika smatra da su jednakost, različitost i inkluzija na radnom mestu izuzetno značajni, iako je skoro tri četvrtine (71%) prisustvovalo situaciji u poslovnom okruženju kada su ovi principi bili narušeni.

Žene najčešće diskriminisane

Najzastupljeni vid diskriminacije kojoj su učesnici ankete prisustvovali, ili su je doživeli, jeste na osnovu pola (58 odsto). U velikoj meri je zastupljena i diskriminacija po osnovu fizičkog izgleda (43 odsto). Slede starosna (27 odsto) i diskriminacija na bazi političkog opredeljenja (21 odsto). Tek nešto više od jedne četvrtine učesnika ankete kaže da nikada na svom radnom nije doživelo diskriminaciju ili prisustvovalo takvoj situaciji.

Rezultati ankete govore da kod poslodavaca u Srbiji postoji nejednak tretman najviše prema ženama, u smislu da su manje plaćene, manje ih je u menadžmentu i sporije napreduju. To smatra 80 odsto anketiranih, dok čak njih 60 odsto kaže da su žene diskriminisane i po osnovu bračnog statusa.

Osobe sa invaliditetom takođe se, u velikoj meri, suočavaju sa diskriminacijom, smatra 41 odsto anketiranih, a nejednak tretman u velikoj meri postoji i prema starijim osobama pri zapošljavanju i napredovanju (70 odsto), dok se mlađe osobe u znatno manjoj meri susreću sa tim, smatra 18 odsto učesnika ankete.

Ipak, postoje i pozitivni primeri. Iste mogućnosti, bez obzira na etničku, rasnu ili nacionalnu pripadnost najčešći je pozitivan primer poštovanja različitosti i inkluzije u poslovnom okruženju učesnika ankete, dok neki od ispitanika kao primere iz svog poslovnog okruženja navode i jednako plaćene pozicije, kao i iste mogućnosti za napredovanje muškaraca i žena.

Sistemski rad neophodan

Kada se sagledaju rezultati ankete i mišljenja ispitanika, zaključak je da je svest o važnosti uvažavanja raznolikosti, jednakosti i inkluzije na veoma visokom nivou, a veliki broj ispitanika prepoznaje jasne korake za podizanje svesti o raznolikosti, jednakim mogućnostima i inkluziji.

Da bi se to postiglo, ispitanici kao neophodne mere navode intenzivne obuke za lidere i menadžment, raznolikost timova, kao i uvođenje DEI politike u kompanije ili ojačavanje postojećih DEI vrednosti obukama za sve zaposlene, a bitnim smatraju i naglašavanje poslovnih razloga za raznolikost i inkluziju, kao i povećanje svesti o različitosti unutar i među grupama.

Uzorak ispitanika

Tradicionalna godišnja anketa PR agencije Chapter 4 sprovedena je u periodu od 1. do 15. marta 2023. U anketi je učestvovalo više od 200 ispitanika zaposlenih u korporativnom sektoru, medijima, kao i preduzetništvu iz većih gradova Srbije.

Foto: PicElysium, Pixabay

Чланак Polna diskriminacija i dalje prisutna u poslovnom okruženju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nažalost, nemamo podataka kakva je situacija sa zemljama van EU, ali sve promene koje unutar EU ostvarimo vredeće i za one države koje će tek ući u Uniju, kaže na početku razgovora za portal Biznis.rs Biljana Borzan, poslanica Evropskog parlamenta i potpredsednica evropskih socijalista.

Roba istog kvaliteta

Nakon ovog istraživanja, a na inicijativu koju je predvodila Biljana Borzan, u januaru 2019. godine, Odbor za unutrašnju trgovinu i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta usvojio je zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u EU.

„Usvojili smo zakon koji brani ovu vrstu diskriminacije i kada stupi na snagu opet ćemo ispitati tržište. Propisane su i velike kazne. Mislim da je to odličan primer prednosti članstva u EU, jer takvu kontrolu tržišta ne bi mogli ostvariti kroz nacionalne propise. Neke firme su se i pre donošenja zakona obavezale na plasman robe istog kvaliteta“, objašnjava poslanica EP.

Kako kaže „njena kancelarija u Parlamentu radi kao mali centar za potrošače“.

„Obzirom da sam lekar odabrala sam članstvo u parlamentarnom Odboru za zaštitu okoline, javno zdravstvo i sigurnost hrane. Uz to, zaštita prava potrošača na zajedničkom evropskom tržištu je moj prioritet od prvog dana u Evropskom parlamentu, od 2013. godine“, naglašava Borzan.

„Od polja do stola“

Trenutno, kako kaže, intenzivno radi na detaljima koje predviđa EU strategija „Od polja do stola“.

„Strategija predviđa izmene u načinu označavanja porekla hrane, u kojem postoje rupe za koje smatram da dopuštaju skrivene marketinške prakse. Na tržištu nalazimo proizvode sa čijih pakovanja ‘vrišti’ domaće, dalmatinsko itd, a u njima glavni sastojci uvozni. Jedini način da potrošač to shvati je da pročita deklaraciju na kojoj je propisana veličina slova tri milimetra. Mislim da je to diskriminacija na štetu građana i zalažem se da se ispravi. Dovoljno bi bilo npr. da se uz natpis uvede obaveza stavljanja male zastavice zemlje porekla, jer bi grafički simbol iskočio iz teksta i potrošač bi ga lakše primetio. Proizvođači su naravno slobodni da koriste uvozne sirovine radi bolje cene ili dostupnosti, ali se potrošač ne može dovoditi u zabludu kako je proizvod domaći. Takve prakse su česte kada se radi o maslinama, začinima, suhomesnatim proizvodima i konzerviranoj ribi“, ističe Borzan.

Obavezne oznake nutritivne vrednosti hrane na pakovanju

Ističe i da će naredne godine, kao jednu od mera u borbi protiv epidemije gojaznosti EU predložiti obavezne oznake nutritivne vrednosti hrane na pakovanju.

„Na zajedničkom tržištu EU se trenutno koristi nekoliko načina za označavanje, poput ‘Živeti zdravo’ u Hrvatskoj, simbola ključaonice u skandinavskim zemljama, kao i Nutri-score u Zapadnoj Europi. Njihova upotreba je trenutno dobrovoljna i nije regulisana na nivou EU. Već neko vreme se borim za uvođenje jedinstvene i obavezne oznake na prednjoj strani pakovanja, jer nas nezdrava ishrana i gojaznost sve više koštaju kao društvo. Cilj je da oznaka bude jasna i razumljiva, da potrošaču jednostavno ‘prevede’ deklaraciju o sastojcima i pomogne da razazna koji proizvodi na polici u trgovini imaju bolju nutritivnu vrednost“, navodi Borzan.

Već sedam godina, evroposlanica Biljana Borzan, bavi se i pitanjem „ugrađivanja kvarova u tehničke uređaje“, nakon isteka garancije.

Žalbe građana

„Građani se najviše žale na mobilne telefone, mašine za pranje veša, printere, televizore i usisivače. Istraživanje koje je radilo Evropsko udruženje potrošača je pokazalo da se većina proizvoda kvari u drugoj ili trećoj godini rada, upravo nakon što istekne garancija. Imenovana sam za izvestioca za održivu potrošnju, te su nedavno izglasani moji predlozi za produženje trajanja uređaja, jeftinije i dostupnije rezervne delove, kao i zabranu ugrađenih kvarova”, kaže Borzan.

Kvalitet meda u Evropskoj uniji takođe je na listi prioriteta kancelarije evroposlanice Biljane Borzan.

„Trenutna evropska pravila omogućavaju korišćenje oznake da je neki med dobijen mešanjem meda proizvedenog u EU i meda koji nije proizveden u EU, bez navođenja razmere ili zemlje porekla. U praksi to znači da proizvod koji ima jedan posto evropskog meda i 99 posto uvoznog meda može biti označen kao ‘mešavina EU i ne-EU meda’, jednako kao da je razmera obrnuta. To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda krivotvoreno i da sadrži ilegalne dodatke poput šećernog sirupa, koji služi povećanju količine.

Nadalje, za razliku od kineskih, naši medari se moraju pridržavati strogih pravila, a uvozne kontrole nisu dovoljno snažne da spreče uvoz meda koji nije u skladu s evropskim standardima“, objašnjava Borzan i dodaje da, kako bi se građani zaštitili od prevara, a domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, EU mora promeniti bar način označavanja, na primer uvođenjem obavezne deklaracije sa navedenom zemljom porekla i razmere u mešanom medu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Diskriminacija potrošača u okviru Unije postoji се појављује прво на Biznis i Finansije.