Pionirski poduhvat britanskih lekara, poznat kao tretman doniranja mitohondrija, koristi delove jajnih ćelija zdravih ženskih donora za začeće embriona postupkom veštačke oplodnje bez štetnih mutacija koje nose biološke majke i koje bi verovatno bile prenete na njihovo potomstvo, piše Gardijan.

Embrion se formira kombinovanjem sperme i jajnih ćelija bioloških roditelja sa mikro-strukturama zvanim mitohondrije iz jajne ćelije donora, a novorođena beba kao i nakon prirodne oplodnje ima DNK od majke i oca, plus malu količinu genetskog materijala, oko 37 gena, od donora.
Ovaj metod je nazvan „bebe sa tri roditelja“, iako više od 99,8 odsto bebine DNK potiče od biološke majke i oca.

Ljudi nasleđuju sve svoje mitohondrije od majke, tako da štetne mutacije u mitohondrijskim baterijama mogu uticati na svu rođenu decu.

Za žene kod kojih postoji problem sa mitohondrijama prirodno začeće je često lutrija, navodi Gardijan.

Neke bebe mogu biti rođene zdrave jer će naslediti samo mali deo mutiranih mitohondrija, ali druge mogu da razviju teške, progresivne i često fatalne bolesti,dodaje londonski dnevnik.

Istraživanja su pokazala da je otprilike jedna od 6.000 beba pogođena mitohondrijalnim poremećajima.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Rođena prva beba koja ima DNK tri osobe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ljubitelji TV serije Vikings mogli su kroz dramatizovanu biografiju skandinavskih junaka nazreti ono što su sada i naučnici potvrdili – da vikinzi nisu bili homogena, etnički čista grupa. Budući da su osvajali teritorije širom Evrope njihovi geni ukrštali su se sa genima raznih drugih naroda, među kojima se nalaze i oni iz Azije.

To tvrdi tim naučnika koji je predvođen profesorom Eskeom Vilerslevom sa Univerziteta Kembridž šest godina sekvencirao DNK prikupljen sa kostura vikinga.

DNK preuzet iz vikinških grobnica u Škotskoj pokazuje da su u pitanju uglavnom lokalci sahranjeni po vikinškim običajima. Mnogi od njih su imali tamnu kosu, što odskače od naše predstave o plavokosim skandidavskim osvajačima.

Ova dugogodišnja studija takođe je pokazala da se u vikinškim genima nalaze i oni iz Južne Evrope, ali i iz Azije. Međutim, proces mešanja gena je išao i dvosmerno – sada čak šest odsto britanske populacije sadrži u sebi i vikinški DNK.

Reč viking inače na skandinavskim jezicima označava pirate i dosta govori o njihovom načinu života. Vikinzi, za razliku od današnjih Skandinavaca, nisu bili miroljubivi već su osvojili značajan deo Evrope, od britanskog ostrva pa čak do Crnog mora. Postoje čak i tvrdnje da su 500 godina pre Kristofera Kolumba doplovili do američkog kontinenta. Otud i ne čudi njihova genetska šarenolikost.

Izvor: phys.org

Foto: GioeleFazzeri, Pixabay

Чланак Vikinzi su imali raznovrsne, pa čak i azijske gene се појављује прво на Biznis i Finansije.