Juče se ceo svet zabavljao deljenjem snimaka novoizabranog argentinskog predsednika koji, osim što izgleda ekscentrično, ume i da zapeva na bini ili da maše po ulicama motornom testerom. U javnosti je zbog svoje neposlušne kose prozvan „perikom“ a zbog nekih svojih stavova „ludakom“. To ne čudi jer ovaj ekscentrični ekonomista tvrdi da mu savete daju njegovi klonirani psi koji su „najbolji stratezi na svetu“, kao i da ljudima treba dozvoliti da legalno prodaju svoje organe.

Ali, sve to trenutno nije najveći problem Argentinaca, od kojih 40 odsto populacije živi u siromaštvu. Ta zemlja, koja inače obiluje prirodnim i rudnim bogatstvom, ima inflaciju od 140 odsto i veoma niske devizne rezerve. Njena valuta pezos je za četiri godine izgubila 90 odsto svoje vrednosti i sasvim je izgledno da će se Argentina uskoro naći u recesiji jer se ove godine očekuje usporavanje ekonomije za dva odsto.

Šok terapija koju je teško izvesti

Novi predsednik Argentine Havijer Milei rešenje za ove probleme vidi u ukidanju pezosa i uvođenju američkog dolara, kao i u gašenju centralne banke kako bi se stalo sa štampanjem novca. Trenutno centralna banka pokušava da uspori inflaciju tako što je podigla kamatne stope na 133 odsto. To je primoralo Argentince da štede u pezosima, ali i učinilo pozajmivanje preskupim što koči razvoj biznisa.

Zato je jedan od predsednikovih imperativa zamena pezosa dolarima. Međutim, postavlja se pitanje kako bi uopšte mogao biti realizovan ovaj Mileijev ekonomski eksperiment. Odakle Argentini toliki dolari kojima bi trebalo da zameni pezos? Trenutno njena centralna banka ima minimalne rezerve američke valute. Jedina opcija je da se napravi neki dogovor sa MMF-om kod kojeg je ova zemlja već prezadužena. Dakle, male su šanse za to. Ali čak i kada bi nekako našla sve te dolare, morala bi da devalvira pezos pre uvođenja dolara, a slabljenje nacionalne valute bi dodatno poguralo cene na gore. Dakle, nova ekonomska „šok terapija“ bi mogla da se obije Argentincima o glavu, ako Milei uopšte uspe da je realizuje.

Ono što je veoma zanimljivo u celoj ovoj priči je pitanje kako je jedan ekscentrični autsajder čije ideje je izuzetno teško sprovesti postao velika nada osiromašenog naroda. Milei je naime zbog svojih radikalnih stavova već godinama čest gost televizijskih emisija jer takve kontroverzne ličnosti doprinose rastu gledanosti, bilo da ih publika gleda da bi se čudila onome što izgovaraju, bilo da zaista podržava njegove reči. No, vremenom je postao veoma poznat a pošto birači nisu verovali da bi neko drugi mogao promeniti njihovu situaciju okrenuli su se Mileiju.

Foto: Vox España, Wikipedia

Чланак Kakav je ekonomski program novog argentinskog predsednika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postoji veliki rizik da bi Saudijska Arabija i UAE mogli početi prihvatati lokalne valute za naftu i odbaciti američki dolar.

Watcher.Guru piše da je nova misija BRICS-a da okonča globalno oslanjanje na američki dolar i promoviše lokalne valute u svetskoj trgovini. Stoga su velike šanse da bi Saudijska Arabija mogla razmotriti prihvatanje lokalnih valuta kao plaćanja za naftu kako bi smanjila svoju zavisnost od američkog dolara.

BRICS želi da kontroliše tržišta nafte, a uvođenje Saudijske Arabije bio je najbolji izbor. Watcher.guru u tekstu naglašava šta bi se moglo dogoditi s američkim dolarom ako Saudijska Arabija prihvati lokalne valute za podmirenje plaćanja nafte i gasa.

Pre svega, slabljenje američkog dolara bi počelo ako bi Saudijska Arabija prihvatila lokalne valute za trgovinu naftom. Ako Saudijska Arabija zahteva da druge zemlje plaćaju samo u lokalnim valutama, onda bi potražnja za američkim dolarom drastično opala. Ovaj potez bi mogao dovesti do toga da se dolar suoči sa depresijacijom na međunarodnom deviznom i deviznom tržištu. Slab dolar bi poskupio uvezenu robu u Sjedinjenim Državama i potencijalno bi uticao na ukupnu američku ekonomiju.

Drugo, druge zemlje će početi da diversifikuju svoje rezerve i akumuliraju druge valute osim američkog dolara. Razvoj tih događaja bi povećao potražnju za drugim lokalnim valutama i stavio ih u direktnu konkurenciju dolaru. Centralne banke širom sveta će, posljedično, čuvati rezerve svih valuta i roba poput zlata, čime će dolar dodatno opasti.

Treće, i zaključno, Saudijska Arabija možda neće doneti takvu odluku jer je njihova valuta, rijal, vezana upravo za američki dolar. Stoga, ako dolar padne, saudijska ekonomija bi se mogla suočiti s implikacijama koje bi mogle ugroziti bogatstvo i lokalnu valutu kraljevstva.

Izvor:Investitor me
Foto: Pixabay

Чланак Šta će se desiti ako Saudijska Arabija prestane da prihvata dolar za naftu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki dolar uživa privilegovani status, u svom najdužem pobedničkom nizu u skoro devet godina.

„Zelena“ valuta je u petak krenula ka osmoj sedmici rasta zaredom, u odnosu na korpu drugih glavnih valuta, što je njen najbolji niz još od zime 2014-2015.

Od sredine jula, dolar je skočio za 5 procenata, a taj porast dolazi nakon višemesečne nestabilnosti, podstaknut zabrinutošću da dolar možda gubi status svetske rezervne valute.

Spekulacije o potencijalnoj dedolarizaciji globalne trgovine ponovo su porasle prošlog meseca, nakon proširenja grupe zemalja BRIKS-a, na čelu sa Kinezima, da se uključe i veliki proizvođači nafte, kao što je Saudijska Arabija.

– Glasine o umiranju američkog dolara i dalje su u velikoj meri preuveličane – rekao je za CNN Džejms Eti, investicioni direktor kompanije „Abrdn“.

Dolar na najvišem nivou

Indeks američkog dolara, koji je sada na najvišem nivou u poslednjih šest meseci, bio je podstaknut nizom pozitivnih ekonomskih podataka iz Sjedinjenih Država poslednjih nedelja — što je podstaklo očekivanja da će Federalne rezerve duže zadržati kamatne stope više.

Više kamatne stope imaju tendenciju da povećaju vrednost valute neke zemlje, privlačenjem više stranog kapitala, pošto investitori očekuju veće prinose. U međuvremenu, olujni oblaci su se nadvili nad ekonomijama Kine i Evrope.

– Američka ekonomija nastavlja da pokazuje izuzetnu snagu, dok stvari u Kini i Evropi, posebno, idu ka recesiji – dodao je Eti.
Nezaposlenost u SAD je blizu najnižeg nivoa u poslednjih 50 godina, a zapošljavanje je i dalje solidno, nakon što je u avgustu zabeležen rast 32. uzastopni mesec. Takođe, plate, kada se prilagode inflaciji, rastu.

Mnogi ekonomisti su revidirali svoje prognoze rasta naviše, kao odgovor na sve dobre vesti, navodi CNN.

Evropa i Kina su, s druge strane, u teškoj ekonomskoj situaciji. Evro je od sredine jula izgubio 4,4% vrednosti, a kineski juan je za to vreme pao za 2,6 odsto i dostigao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 16 godina.

Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Evro i juan gube na vrednosti, dolar jača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove podatke je objavilo Udruženje za međunarodne finansijske telekomunikacije između banaka, poznatije kao SWIFT, koje ima sedište blizu Brisela.

Udeo evra u pomenutim transkacijama je u julu pao na rekordno niskih 24,42 odsto sa junskih 31,25 odsto, prenosi Tas.

Na trećem mestu je britanska funta sa udelom od 7,63 odsto. Popularna valuta je i japanski jen – udeo od 3,51 odsto, kao i kineski juan sa udelom od 3,06 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Udeo dolara u međunarodnim transakcijama najveći za pet godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Naša valuta je rezervna i ne vidim opciju da bilo koja druga bude zauzme to mjesto”, rekao je milijarder investitor i izvršni direktor Berkshire Hathawaya tokom godišnjeg sastanka dioničara svoje kompanije u maju.

Mislio je na mnoge zemlje koje drže velike količine dolarskih rezervi, piše Market Insider i dodaje da vlade širom svijeta smatraju da je dolar sigurno i stabilno sredstvo za čuvanje vrijednosti, na koje se mogu osloniti u međunarodnoj trgovini.

Bafet je bio još odlučniji tokom ranijeg sastanka sa investitorima Berkshire-a. Predvidio je da će se svet i dalje duboko oslanjati na dolar sve do 2065. godine.

“Mislim da će dolar biti svjetska rezervna valuta još decenijama i mislim da su vjerovatnoće za to vrlo velike”, rekao je on. “Ništa nije sigurno, ali bih se kladio u mnogo novca na to.”

Čuveni investitor je čak sugerisao, tokom okupljanja svoje kompanije 2013. godine, da bi dolar mogao zauvijek zadržati dominantan položaj.

“Mislim da će Kina i Sjedinjene Države biti dvije superekonomske sile, ali ne vidim – mislim da je to krajnje malo vjerovatno – da bilo koja valuta zamijeni američki dolar kao svjetsku rezervnu valutu za mnogo decenija, ako ne i ikada”, rekao je.

Čarli Manger, Bafetov poslovni partner i Berkshireov potpredsjednik, oglasio se sa sličnim porukom.

“Oh, mislim da će to i dalje biti rezervna valuta sveta za 20 godina”, rekao je Manger. “To ne znači da je to zauvek”, primetio je on, dodajući da čak i ako dolar prestane da bude svjetska rezervna valuta, to ne bi bila velika stvar.

Jasno je da Bafet i Manger očekuju da će dolar ostati vodeći u narednim decenijama. Ali oni su u više navrata upozoravali američku vladu da ne oslabi dolar i kupovnu moć Amerikanaca tako što će preplaviti ekonomiju novcem.

“Trebalo bi da budemo veoma oprezni”, rekao je Bafet na ovogodišnjem sastanku. “Niko ne zna koliko daleko možete ići s papirnom valutom prije nego što se otrgne kontroli, posebno ako ste svetska rezervna valuta.”

Manger je imao sličan ton tokom sastanka 2015. godine. “Verovatno sam nervozniji od mnogih ljudi zbog štampanja puno novca i njegovog trošenja”, rekao je. “Mislim da je to uvek opasnije nego što ekonomska struka misli.”

Zaista, indeks američkog dolara – koji prati dolar u odnosu na korpu stranih valuta – pao je 6 odsto samo u protekloj godini. Pad je najvećim dijelom rezultat pada inflacije sa preko 9 odsto na 3 odsto u prošloj godini. To je povećalo očekivanja da će Federalne rezerve uskoro prom.eniti kurs i smanjiti kamatne stope, narušavajući privlačnost dolara za štediše.

Međutim, stručnjaci su krivili i istorijski iznos državne potrošnje tokom pandemije. Oni tvrde da je to podstaklo inflaciju i povećalo ponudu novca, što je narušilo kupovnu moć dolara i razvodnilo njegovu vrijednost.

Bafet i Manger su možda u pravu po tom pitanju, a ako su u pravu i po pitanju globalnog statusa dolara, investitori koji se boje dedolarizacije mogu odahnuti, zaključuje Market Insider.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Bafet: Svet će se oslanjati na dolar sve do 2065. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna Republika Kina je u prošlom tromesečju prvi put u svojoj istoriji obavila više transakcija sa inostranstvom u sopstvenoj valuti juanu nego u američkom dolaru, pišu mediji u Istočnoj Aziji.

Konkretno, prema podacima kineske Državne agencije za razmenu sa inostranstvom, u julu preduzeća i organizacije najmnogoljudnije zemlje sveta su 49 posto poslovnih transakcija sa stranim zemljama obavile u juanima. Reč je o sumi od 42 biliona juana, što po sadašnjem kursu iznosi blizu 6 biliona (6.000 milijardi) američkih dolara.

Smatra se da dobar deo transakcija u juanima otpada na trgovinu sa Rusijom.

Rast udela juana u kineskoj razmeni sa inostranstvom ukazuje na ubrzavanje trenda odvajanja od dolara u međunarodnoj trgovini, na kojem Peking radi zbog povećanog geopolitičkog rizika, odnosno, tehnoloških i ekonomskih sankcija koje SAD i njihovi saveznici provode protiv Kine i činjenice da je Zapad zamrznuo i namerava da oduzme imovinu ruske centralne banke pohranjenu u Evropskoj uniji.

Kina, osim sa Rusijom, ima sporazume o međusobnoj trgovini u juanima i valuti partnera, bez posredstva dolara, i sa Brazilom i Pakistanom, a delimično i Saudijskom Arabijom i drugim zemljama Persijskog zaliva.

Sudeći po učešću u finansijskim transakcijama koje se vrše kroz sistem za plaćanje Društva za globalnu međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (Svift), udeo juana u svetskoj trgovini još je mali i iznosi manje od tri procenta (2,77).

Američki dolar je još uvek najzastupljenija valuta sa oko 42 odsto, a ispred juana se nalaze i evro, britanska funta i japanski jen.

Ipak, jasno je da učešće juana u finansijskim transakcijama unutar pomenutog sistema raste, jer je pre pet godina iznosio 1,8 posto.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак Juan prvi put pretekao dolar u razmeni sa inostranstvom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o tome kakvu bi ulogu mogla imati Rusija a kakvu Kina u borbi za novi svetski poredak, šef nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang je, između ostalog, rekao: „Kada razgovaram sa stranim partnerima, oni uvek kažu – Rusija je oluja, a Kina klimatska promena. Dakle, moraćemo da se pripremimo za ovu klimatsku promenu u narednim godinama“.

U skladu sa ocenom koju je izrekao nemački obaveštajac, podela globalnog sela na međusobno zavađene zaseoke u borbi za prevlast nije započela ratom u Ukrajini. Ali ovaj sukob je, svakako, ubrzao promenu svetskog poretka i fragmentaciju globalnog tržišta, predvođenu trgovinskim ratom između SAD i Kine. Presudan događaj za užurbano resetovanje svetskih finansija bila je odluka SAD i EU da u sklopu sankcija protiv Rusije, isključe ruske banke iz međunarodnog platnog sistema (SWIFT) i zamrznu 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi.

Ovakvi potezi su otvorili vrata Kini da postane ruski bankar i tako ojača poziciju juana i svog platnog sistema za prekogranična međubankarska plaćanja (CrossBorder Interbank Payment System). Istovremeno, to je bila opomena svima ostalima da bi zavisnost od dolara kao rezervne svetske valute mogla da postane politička alatka za prisiljavanje drugih da se „priklone“ američkim interesima. Upravo zato, sankcije koje su zapadni saveznici uveli Rusiji neplanirano su im se vratile kao bumerang. Posledice koje su izmakle kontroli dodatno polarizuju međunarodnu politiku, razdvajaju svetsku ekonomiju i podstiču sve veći broj država da ubrzano tragaju za alternativnim sistemom umesto sadašnjeg.

Koliko košta cepanje sveta

Svetska trgovinska organizacija je izračunala da bi podela sveta na dva trgovinska bloka smanjila globalni BDP za 5%, dok je istraživanje nemačkog Kiel instituta za svetsku ekonomiju pokazalo da bi razdvajanje EU od Kine dovelo do gubitka BDP-a od 0,8% u Evropi i 0,9% u Kini. Međunarodni monetarni fond upozorava da geopolitički sukobi i posledična ekonomska fragmentacija prete finansijskoj stabilnosti. Preraspodela tokova kapitala i stranih direktnih investicija u skladu sa političkim opredeljenjima mogla bi dugoročno da smanji svetsku proizvodnju do 7%, prognozira MMF, pri čemu bi najveću štetu od „rascepkanog i siromašnijeg sveta“ pretrpele zemlje u razvoju.

Međutim, ni najrazvijenije ekonomije neće biti imune na spoljne šokove, jer finansijska fragmentacija duž geopolitičkih linija, pored stranih investicija, ugrožava međunarodne platne sisteme i vrednost imovine. Investicioni fondovi su posebno osetljivi na geopolitičke krize, što je već vidljivo po tome da su njihova međunarodna ulaganja sve oskudnija, posebno u zemljama koje su politički „sumnjive“. Pojačane napetosti između države investitora i one u koju se ulaže mogle bi da umanje ukupnu bilateralnu raspodelu portfeljnih ulaganja i bankarskih potraživanja za oko 15%, navodi MMF.

Nametanje finansijskih ograničenja i prekogranični odlivi kredita i ulaganja stavljaju banke u jako nepovoljan položaj. Sve veća nestabilnost preti da bankama smanji vrednost imovine i da istovremeno uveća troškove njihovog finansiranja. Ukoliko sukobi dovedu do novih poremećaja u lancima snabdevanja, to će ubrzati pad privrednih aktivnosti i opet pogurati inflaciju.

Posledično, ovo će uvećati tržišne i kreditne gubitke banaka i dodatno smanjiti njihovu profitabilnost i kapitalizaciju. Tako se ulazi u začarani krug, jer će banke, bežeći od rizika, uveliko usporiti kreditiranje privrede, a time još više opteretiti privredni rast, upozorava MMF.

Revolucija protiv dolara

Nimalo suptilna politika SAD „ko nije sa mnom, taj je protiv mene“, dovela je do ubrzane dedolarizacije, pa je učešće dolara u globalnim rezervama prošle godine opalo deset puta brže od proseka tokom poslednje dve decenije. Američka valuta je 2021. godine činila 73% ukupnih svetskih rezervi, da bi lane njeno učešće palo na 58%.

U isto vreme, sve je rasprostranjenije trgovanje lokalnim valutama, na osnovu bilateralnih sporazuma između zemalja. Brazil i Argentina sklopili su dogovor o trgovini svojim valutama, Brazil i Kina o trgovini u juanima, Indija i Malezija o korišćenju rupija u prekograničnom poslovanju, Indija je potpisala bilateralni sporazum i sa Bangladešom koji je to, pak, učinio sa Rusijom, Saudijska Arabija je spremna da prodaje naftu Kinezima za juane, i tako redom… Čak je dugogodišnji američki saveznik, Francuska, počela da svoje transakcije vezane za tečni prirodni gas (LNG) obavlja u kineskoj valuti.

Nova razvojna banka BRIKS-a (NDB) je najavila da će skoro trećinu svojih kredita odobriti u lokalnim valutama koje koriste članice ove finansijske institucije. Cilj je, kako NBD navodi u svom saopštenju „da se razvije pravedniji sistem monetarne razmene od postojećih, koji imaju tendenciju da privileguju veoma bogate zemlje“.

Ipak, najviše se polemiše o tome šta će se desiti ukoliko zemlje BRIKS-a, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika zaista uvedu zajedničku valutu, posebno u situaciji kada se za članstvo u ovom savezu prijavljuje sve veći broj zemalja u razvoju, uključujući i one koje kontrolišu proizvodnju nafte. Dok jedni smatraju da je ovakav scenario malo verovatan, pre svega zato što je reč o saveznicima koje deli mnoštvo političkih i ekonomskih razlika a možda još više jer su opterećeni velikim dugovima u dolarima, drugi procenjuju da je uvođenje zajedničke valute koja bi „izašla na crtu“ dolaru vrlo moguće i izvodljivo.

Cigla veća od Kinsekog zida

Među potonjima je i Džozef Saliven, bivši ekonomski savetnik Bele kuće, koji ističe da bi valuta BRIKS-a bila moćan izazivač dolaru, jer članice ovog bloka po svom ukupnom BDP-u nadmašuju ne samo SAD, već i sve države koje čine G7. Ako bi postojeće i eventualne buduće članice BRIKS-a koristile za međunarodnu trgovinu samo svoju valutu, koju Saliven hipotetički naziva „brik“ (cigla), mogle bi, na prvom mestu, same da finansiraju sav svoj uvoz. Šta bi to značilo ilustruje i podatak da je ovaj blok prošle godine ostvario trgovinski suficit od 387 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući Kini.

BRIKS bi mogao da postigne i daleko veću samodovoljnost u međunarodnoj trgovini, kakva nije moguća sa bilo kojom drugom svetskom valutom. Pošto valutnu uniju BRIKS-a – za razliku od bilo koje pre nje – ne bi činile države ujedinjene međusobnim teritorijalnim granicama, njene članice bi mogle da proizvode širi spektar dobara od bilo koje postojeće monetarne unije. To je uslov za samodovoljnost kakvu nemaju valutni savezi poput evrozone, koja je prošle godine zabeležila deficit od 476 milijardi dolara, ukazuje Saliven.

Imajući u vidu da je svaka članica BRIKS-a ekonomski „teška kategorija“ u svom regionu, od koje su zavisni njeni susedi, vrlo je verovatno da bi zemlje širom sveta bile spremne da koriste „brik“ u svom trgovanju. Pošto BRIKS navodno planira da svoju novu valutu podrži zlatom i drugim vrednim metalima, poput retkih metala, sredstva denominirana u „briku“ bi ličila na zlato na koje se plaća i kamata. To je, ukazuje Saliven, neobična karakteristika, koja bi imovinu denominiranu u „briku“ mogla da učini privlačnom za investitore.

Ipak, i pored svih prednosti koje bi imala ovakva konkurencija američkoj valuti, čak i najvatreniji pobornici dedolarizacije priznaju da će obaranje dolara s vlasti još dugo biti nemoguća misija. S druge strane, očigledno je da ulazimo u eru nove preraspodele svetske moći, u kojoj se i globalni monetarni poredak deli u ideološke zaseoke a novac dobija politički stav.

Zorica Žarković

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Greg Rosenke, Unsplash

Чланак Podela globalnog sela na finansijske zaseoke: Novac s političkim stavom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.

Stranačka prepucavanja

Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.

Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija „zelenoj industriji“ i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.

Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre – dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.

Inflacija remeti planove

Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.

Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa „zelembaćem“ se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.

Nije mali broj građana koji će reći da se „isto dešava“ od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.

Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.

Ubačeno 10 biliona dolara

Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.

Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.

Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.

Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.

Juan nadmašio dolar

Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!

Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.

Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.

Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.

Izazov decenije

Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.

Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.

Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih – kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Štancovanje dolara uz američki izvoz inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inflacija je doduše visoka, ali i eskontna stopa je još viša. Samo, koliko će to da potraje?
Češka kruna zabeležila je rekordnu vrednost u poslednjih 14 godina, a i vrednost mađarske forinte je na najvišem nivou u poslednjih deset meseci. Čak i rumunski lev, koji doduše oscilira u vrednosti, relativno je uspešan.

Doduše, sve zemlje istočne Evrope koje su van evrozone imaju velikih problema s ekonomskim rastom i inflacijom, ali zato tamošnje centralne banke vode oštru politiku protiv zaduživanja – a i da bi privukle ulagače visokim kamatama.

Dok Evropska centralna banka na inflaciju od 6,9 odsto (ovog aprila) odgovara eskontnom stopom od 3,75 procenata (kod američkog dolara gde je inflacija prošlog meseca bila 4,9 odsto, eskontna stopa je čak 5,25 odsto), centralna banka na primer Poljske još od prošlog septembra drži eskontnu stopu na 6,75 procenata.

Ne samo da vrednost zlota prema evru i dolaru raste, već se i inflacija polako guši: u martu je bila 16,1, u aprilu je pala na 14,1 odsto. Štaviše, guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinski je za list „Gazeta Polska“ izjavio da će inflacija već do septembra „biti jednocifrena“.

Ipak, „nije baš lepa slika“

Za Pjotra Araka, direktora Poljskog ekonomskog instituta (PIE), tu nema neke velike računice: cene energenata padaju, a raste izvoz i dolazi kapital, s obzirom na povoljne realne kamate. To onda znači – stabilnost novca. „U proteklim kvartalima zabeleženo je znatno poboljšanje prometa i izvoza, s obzirom na to da privrede zemalja regiona nastavljaju da rastu, a smanjenje cena sirovina smanjilo je i teret uvoza“, kaže Arak.

Međutim, stručnjak za monetarnu politiku ING banke Rafal Benecki upozorava da ekonomski pokazatelji Poljske od ovog marta „ne pokazuju baš lepu sliku“, jer visoka eskontna stopa i skup novac neminovno uzimaju danak u ekonomskom rastu. Što je još gore, prema njegovom mišljenju, nema bitnih promena u samom korenu inflacije, što znači da tamošnje firme većom cenom svojih proizvoda svoje više troškove samo prenose dalje. Jedino što smanjuje inflaciju jeste ipak niža cena energenata i jeftinije životne namirnice – uprkos protestima poljskih ratara zbog uvoza iz Ukrajine.

Benecki ne očekuje neku promenu eskontne stope u Poljskoj do kraja ove godine, što ujedno znači da su iscrpljene sve mogućnosti da vrednost poljske valute nastavi da raste. Ipak, on podseća da se u Poljskoj u novembru održavaju izbori, a to je po pravilu kobno za finansijsku stabilnost neke zemlje: „Predizborna obećanja u fiskalnoj politici uvek su velika opasnost“, napisao je Benecki u svom redovnom izveštaju klijentima ING banke.

Kraj recesije u Mađarskoj?

I vrednost mađarske forinte raste – od početka godine za 6,6 odsto prema evru, a 9,3 procenta prema američkom dolaru. Narodna banka Mađarske drži eskontnu stopu još od oktobra na čak 13 odsto. To, međutim, ima svoju cenu: Mađarska je u tehničkoj recesiji već tri kvartala zaredom, tako da stručnjaci očekuju smanjivanje eskontne stope najkasnije do kraja ove godine.

Stručnjak ING banke Benecki ipak i pre toga očekuje postepeni oporavak mađarske privrede i procenjuje da će godinu završiti s rastom od 0,7 procenata. Naime, i u slučaju Mađarske su niže cene energenata pomogle spoljnotrgovinskoj razmeni, a veći izvoz povećao je i vrednost forinte.

I u Češkoj je kruna snažna kao nikad u poslednjih 15 godina, a ekonomski rast svakog kvartala nekako uspeva da dođe do pozitivnih 0,1 odsto. No, kako smatra Pjotr Alak, u svim državama na istoku Evrope inflacija je glavni problem. On ukazuje da je ona tamo ne samo veća, već i da će se zadržati znatno duže nego u evrozoni. „To bi moglo da dovede do smanjenja potrošnje i kupovne moći. Pored toga, sporiji ekonomski rast mogao bi da bude uzrok manjih stranih ulaganja, a većeg državnog deficita“, upozorava stručnjak Poljskog ekonomskog instituta.

„Neće to dugo da traje“

Alak je zato uveren da je trenutna visoka vrednost i poljskog zlota i drugih valuta zemalja istočne Evrope samo „labudova pesma“ koja neće dugo da traje. „Dugoročno gledajući, sve ukazuje na to da će te valute izgubiti na vrednosti. Ali i tu će biti razlika među tim zemljama.“

Ali najveća pretnja privredi i tih zemalja je mogućnost da privreda SAD zapadne u recesiju. I ne samo recesija – nedavna propast nekih banaka ukazala je na opasnost po stabilnost globalnog bankarskog sistema. A po onom starom pravilu da, „kad veliki kinu, mali umiru od upale pluća“, to bi onda lako moglo da znači – bitno slabiji priliv kapitala u zemlje na istoku Evrope.

Izvor:DW/B92
Foto: Pixabay

Чланак Koje evropske valute se bolje drže od evra i dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dolar je nastavio pad i u prvoj nedelji maja na svetskim valutnim tržištima, objavio je portal „Sibiz“.

Beleži pad u sedam od zadnjih osam nedelja, jer investitori uračunavaju u cenu američke valute verovatnost da Fed na idućem zasedanju pauzira s daljim podizanjem kamatnih stopa, a u drugoj polovini godine ih počne i smanjivati.

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, oslabio je prošle nedelje 0,36 posto, na 101,28 bodova.

Pritom je dolar stagnirao prema evropskoj valuti, pa je cena evra dosegnula 1,102 dolara.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Dolar stagnirao prema evropskoj valuti, cena evra 1,102 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.