Kada investitori biraju državu u kojoj žele da za svoja ulaganja dobiju državljanstvo i da mogu u njoj i da žive, pored uslova za pribavljanje pasoša interesuju ih i životni troškovi. Eurostat je objavio podatke o indeksu potrošačkih cena u šest evropskih zemalja koje nude posebne investicione programe za dobijanje državljanstva.

Podaci analiziraju troškove u deset kategorija: za hranu, alkohol i duvan, odeću i obuću, stanovanje, nameštaj, troškove ličnog i javnog prevoza, telefonskih, internet i poštanskih usluga, troškove zabave i posete kulturnim ustanovama i događajima, te cene hrane i pića u restoranima.

Cene robe i usluga široke potrošnje u šest posmatranih zemalja, koje uključuju Švajcarsku, Austriju, Portugal, Maltu, Kipar i Grčku, uglavnom su na nivou proseka Evropske unije, a u većini pomenutih država i za 10 do 30 odsto niže od evropskog proseka.

Švajcarska predvodi po skupoći

Izuzetak je Švajcarska, gde su potrošačke cene čak u sedam pobrojanih kategorija više od proseka u Evropskoj uniji, izuzev kad je reč o kupovini nameštaja, troškova ličnog prevoza i komunikacija.

S druge strane, ishrana po restoranima je najjeftinija u Portugalu, ali su zato cene ličnog prevoza najviše među posmatranim zemljama. U Grčkoj su cene za javni prevoz najniže, kao i troškovi za zabavu u kulturna događanja. U Grčkoj su, međutim najskuplje telefonske, internet i poštanske usluge, dok su one najjeftinije u Austriji.

Malta ima najniže cene iznajmljivanja stanova, komunalija i održavanja kuće, a na Kipru je najjeftinije servisiranje privatnih vozila i motora.

Uslovi za boravišne dozvole

Oni koji žele švajcarski pasoš uprkos jako skupom svakodnevnom životu, mogu da dobiju boravišnu dozvolu bez prava na rad, ukoliko sklope ugovor sa lokalnom administracijom u nekom od švajcarskih kantona i plaćaju paušalni porez u iznosu od 450.000 švajcarskih franaka.

Minimalne investicije za dobijanje državljanstva u Portugalu i Grčkoj iznose 250.000 evra, za ulaganje u nekretnine, akcije lokalnih kompanija, nauku ili kulturno nasleđe. Na Kipru je neophodno ulaganje od najmanje 300.000 evra, s tim što taj novac investitor može da uloži u kupovinu nekretnina, u akcije tamošnjih kompanija ili u investicione fondove.

Boravišna dozvola u Austriji se izdaje prema posebnom sistemu kvota, dok je Malta specifična po tome da pored standardnih mogućnosti za ulaganja, uslov je i da investitor u zamenu za državljanstvo svojim novcem podrži neku od tamošnjih nevladinih organizacija, sa minimalnim iznosom od 10.000 evra.

Чланак Koliko je skup život u evropskim zemljama koje nude državljanstvo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mediji u svetu su više puta pisali o najavama pojedinih zemalja, poput države Vanuatu u Okeaniji, ili karipske zemlje Antigva i Barbuda, da će odobriti kupovinu njihovog državljanstva u zamenu za ulaganja u kriptovalutama.

Vlade ovih zemalja odmah su demantovale takve vesti, koje su se pokazale kao puke glasine. Naime, kako tvrde finansijski stručnjaci, trenutno u svetu ne postoji nijedan program za kupovinu državljanstva kriptovalutama.

Razlog je pravni status kripto-imovine. U većini pravnih sistema u svetu digitalna imovina se tretira kao roba, a ne kao valuta i novac.

Ne možete uložiti Lamborgini u ekonomiju neke zemlje

U poređenju sa nekom drugom robom, to bi izgledalo ovako. Recimo, potencijalni investitor je vlasnik Lamborginija koji vredi 500.000 dolara. Jasno je da on ne može da uloži svoj automobil u ekonomiju druge zemlje.

Prvo mora da sastavi ugovor o prodaji Lamborginija, potom da ga proda, uzme novac, prebaci ga na bankovni račun, plati porez, pa tek onda može da se prijavi za kupovinu državljanstva.

Pravno gledano, bitkoin ili bilo koja druga kriptovaluta je roba, isto kao Lamborgini.

Ne možete doći ni sa koferom novca

Stoga je jedini način da se preko kriptovaluta dobije državljanstvo, da se one prethodno unovče. Ali ako tako dobijenim novcem neko hoće da kupi državljanstvo, prvo mora da dokaže da je taj novac stečen na zakonit način. Drugim rečima, ne možete doći sa koferom novca, reći da je on zarađen prodajom bitkoina i tražiti državljanstvo.

Investitor mora da dokumentuje kojim novcem i od koga je kupio kriptovalute, kome i za koliko ih je prodao i da li je platio porez. Problem je u tome što se ovakve procedure teško dokumentuju prema važećim pravnim procedurama u bilo kojoj zemlji. Nije dovoljno pokazati da je neko vlasnik kripto-novčanika, jer to ništa ne govori o tome kako je novac stečen, da li je „čist“ ili „prljav“.

Za sada samo dve opcije

Premda su regulatori svesni da će kriptovalute morati da priznaju kao punopravno sredstvo plaćanja i rade na odgovarajućim pravnim rešenjima, trenutno za investitore koji bi da iskoriste kriptovalute za dobijanje državljanstva postoje dve opcije.

Prva je da nađu licencirane posrednike, pravna lica u zemlji čije državljanstvo žele da kupe, koja će kriptovalute unovčiti u dolare ili evre i potom uz poštovanje pravnih procedura uložiti taj novac u investicioni fond ili u imovinu izabrane zemlje.

Druga mogućnost je da se novac dobijen od unovčavanja kriptovaluta koristi za razvoj sopstvenog posla. Poreklo prihoda iz sopstvenog poslovanja se dokumentuje već po uhodanim procedurama i obezbeđuje da se bez većih administrativnih problema taj novac uloži u zamenu za državljanstvo.

Foto: Pixabay

Чланак Kupovina državljanstva za kriptovalute: Mitovi i činjenice се појављује прво на Biznis i Finansije.

On dodaje da se ovakvim privlačenjem investitora šalje poruka da je pitanje državljanstva moguće komercijalizovati, odnosno da u prvi plan ne idu lojalnost i ljubav prema državi, već novac.

„Ako se već i daju određene povoljnosti strancima koji ulažu, pre sam za to da se državljanstvo ponudi investitorima koji su već uložili u našu zemlju i dokazali da im je stalo i do naše države, a ne samo do profita“ , ističe Kovačević.

Mogućnost sticanja državljanstva ili dobijanja dozvole za boravak, putem ulaganja u države prijema je široko rasprostranjeno u svetu, uzevši u obzir da je ovaj program primenjen u 22 države u svetu. Najviše ih je u Evropi.

Unija ukazuje na problem

Povećanje broja članica EU, posebno onih novijih, navelo je i Evropsku komisiju da više puta u poslednje dve godine preporuči državama članicama evropske porodice da pooštre provere državljana zemalja koje su van Unije, a dobijaju državljanstvo zahvaljući investicijama. Podsetili su da ima nagoveštaja da se ova pogodnost zloupotrebljava za izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Prema poslednjim informacijama, Evropski sud pravde od početka ove godine čak razmatra mogućnost pokretanja tužbi protiv zemalja koje prodaju državljanstvo za keš.

Brexit i pandemija Covid-19 doveli su do povećanog interesovanja državljana zemalja van EU za ekonomsko državljanstvo neke od članice Unije. Države poput Španije, koja je započela svoj „zlatni viza program“ 2013. godine, za kupovinu nekretnine vrednije od pola miliona evra, nudi dozvolu za privremeni boravak u Španiji ulagaču i njegovoj porodici. Viza se može obnoviti svake dve godine. Oko pet godina čeka se potvrda o prebivalištu, a nakon decenije može se dobiti i špansko državljanstvo. Slične uslove daje i Portugal koja ovaj program primenjuje od 2012. godine, a po kom osnovu je prihodovala oko 5,5 milijardi evra.

Španac za deset godina

Portugal, Grčka i Španija stavljaju na prodaju dozvole boravka u zamenu za investicije. Španija je započela svoj zlatni program viza 2013. Kupovinom nekretnina vrednih 500.000 evra, porodica dobija dozvolu za privremeni boravak u Španiji. Viza se može obnoviti svake dve godine. Nakon pet godina čeka se prebivalište, a nakon 10 godina čak i državljanstvo.
Poslednje dve godine su se po broju izdatih tzv. „zlatnih pasoša“, odnosno davanju ekonomskog državljanstva, posebno istakli Kipar, Malta i Bugarska. Prema analizama Evropske komisije, dobijanjem njihovog „zlatnog“ pasoša, moguće je slobodno kretanje po EU, a da nije neophodno da postoji mesto prebivališta ili radna dozvola. Moguće je da čak i glasaju, jer su državljani EU.

Za Maltu je tako, prema dostupnim podacima, dodeljivanje „zlatnog“ pasoša pravi rudnik zlata, odnosno dobar izvor državnih finasnija. Ovo malo ostrvo u Mediteranu prihodovalo je po ovom osnovu između milijardu i 1,5 milijardi evra za poslednjih šest godina, koliko primenjuje program ekonomskog državljanstva.

Skandal na Kipru

Kipar je, zahvaljujući programu ekonomskog državljanstva do sada prihodovao oko sedam milijardi evra. Međutim, nakon izbijanja velikog korupcionaškog skandala, u kom je otkrivena povezanost visokih političara sa potencijalnim investitorima i „počasnim“ građanima Kipra, prošlog novembra je ukinuo mogućnost dobijanja ekonomskog državljanstva na način kako je to činio ranije, ali ga se nije u potpunosti odrekao.

Kako za portal Biznis.rs objašnjava Milan Kovačević, imigracioni programi okrenuti ka stranim investitorima mogu se podeliti u dve grupe. Prva se odnosi na ulaganja u privatni sektor, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, dok je druga vrsta – investicija na relaciji ulagač – država, a čiji je cilj povećanje državnih prihoda.

Crna Gora

Stranac koji u Crnu Goru uloži dva miliona evra u primarnu proizvodnju, 3,5 miliona evra u preradu poljoprivrednih i ribljih proizvoda ili četiri miliona u preradu drveta može, od pre dve godine, da konkuriše za crnogorsko državljanstvo. Investitor mora da zaposli bar deset radnika, ako se bavi poljoprivredom, odnosno 20, ukoliko radi u prerađivačkoj ili drvnoj industriji. Svako ko dobije ekonomsko državljanstvo Crne Gore, ne može konkurisati za druge podsticaje za inostrane investicije.

Kako Vlada proceni

Iako je pre nekoliko godina bilo reči da bi Srbija, izmenama Zakona o državljanstvu, mogla da predvidi davanje zlatnih pasošima stranim ulagačima, to se nikada nije dogodilo. Postojeći Zakon o državljanstvu Republike Srbije trenutno izričito ne navodi ovu mogućnost za naturalizaciju stranih državljana, pošto na osnovu Zakona, srpski pasoš se može steći samo na osnovu porekla, mesta rođenja (teritorija RS), na osnovu međunarodnih ugovora i prijemom u državljanstvo RS.

Iako Zakon ne predviđa izričito sticanje državljanstva na osnovu investicije, to ipak omogućava stranim državljanima. Naime, zahtev za sticanje srpskog državljanstva se može odobriti stranom državljaninu, ako je to, kako se kaže u Zakonu „u interesu za Republiku Srbiju“. Odluku o tome šta predstavlja „interes Republike Srbije“ donosi Vlada Republike Srbije.

Nisu poznati precizni kriterijumi koji bi određivali šta je u interesu Republike Srbije, već se o tome odlučuje od slučaja do slučaja. Ipak, fokus u privlačenju stranih ulagača Srbija je postavila, uglavnom, na subvencije koje utiču na povećanje zaposlenosti, a što se pokazalo kao dobar izvor stranih investicija.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Državljanstva je moguće komercijalizovati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo se ne odnosi samo na zdravstvene radnike, međutim najviše se tiče njih. Analitičari smatraju da je to samo jedan u nizu sličnih pokušaja zapadnih država da reše problem deficita zdravstvenih radnika. Prethodno je nešto slično učinila Velika Britanija.

Francuska međutim ide korak dalje – ona dodeljuje državljanstvo svima koji su “aktivno doprineli” borbi protiv novog korona virusa. To se odnosi na medicinske radnike ali i na medicinsko osoblje, vaspitače, kasire isl.

Ova zemlja međutim ne dodeljuje državljanstvo po automatizmu, već je potrebno da oni koji ga žele podnesu zahtev.

Kako navodi AFP, od 3.000 osoba koje su se do sada prijavile 74 je dobilo državljanstvo a 693 je u poslednjoj fazi ovog procesa. Ostali su još u postupku.

Foto: lukasmilan, Pixabay

Чланак Državljanstvo po brzom postupku za inostrane zdravstvene radnike u Francuskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim toga, dobijate mogućnost da putujete širom sveta. Američki magazine Forbes istražio je u kojim zemljama je moguće novcem doći do državljanstva, a BiznisInfo prenosi one zemlje koje bi mogle biti zanimljive našim čitaocima.

Naravno, ovo zadovoljstvno nije nimalo jeftino.

Portugalija

Portugalija je postao žarište ljudi koji žele napuštiti posao i preseliti se u inostranstvo.

Da biste dobili pasoš Portugalija, potrebno je učestvovati u programu Zlatna viza koji ima nekoliko načina za kvalificiranje, uključujući davanje donacije za portugalsku umetnost i kulturu, ulaganje u posao, pokretanje posla ili kupovina nekretnina. Zabavna činjenica: Da biste postali građanin, morat ćete položiti test istorije Portugala.

Malta

“Program pojedinačnih investitora” na Malti jedan je od najpopularnijih programa dobijanja državljanstva. Da biste dobili malteško državljanstvo, to će vas koštati otprilike 1,1 milion dolara kombinovanjem donacija i posjeda nekretnina. Zauzvrat, imate pravo živeti i raditi na Malti ili u celoj EU. Takođe ćete dobiti bezvizni pristup za 183 zemlje širom sveta.

Kipar

Kiparski investicijski program nije jeftin: za njega je potrebno izdvojiti oko 2,5 miliona dolara u donacijama i ulaganjima u nekretnine, ali zauzvrat ćete moći putovati bez viza do 174 odredišta širom sveta.

Austrija

Austrija ima jedan od najjačih svetskih pasoša, a svojim vlasnicima omogućava bezvizni pristup do 187 destinacija širom sveta, kao i pravo na život u svim zemljama članicama EU. Ali, to zadovoljstvo nije jeftino: potrebno je uložiti minimalno oko 3,5 miliona dolara.

Turska

Ulaganjem u nekretnine u iznosu od 250.000 američkih dolara možete kupiti put u program Turske “Investicijom do državljanstva” koji osigurava turski pasoš koji će vam dati državljanstvo u ovoj prekrasnoj zemlji, i mogućnost ulaska na 111 odredišta širom sveta.

Crna Gora

Iako se u tekstu Fobresa ne spominje Crna Gora, i Crna Gora je nedavno otvorila mogućnost investitorima da steknu državljanstvo na osnovu svog ulaganja.

Na kraju, Forbes spominje još neke države širom sveta koje nude ovu mogućnost, a to su Novi Zeland, Vanuatu, Grenada, Antigua i Barbuda, St. Lucia, Dominika i St. Kitts & Nevis.

Чланак Koje države prodaju državljanstvo i koliko košta? се појављује прво на Biznis i Finansije.