Home TekstoviB&F Plus Kako različite države osiguravaju dovoljan ili bar približno dovoljan broj lekara

Kako različite države osiguravaju dovoljan ili bar približno dovoljan broj lekara

by bifadmin

Širom sveta osetna je nestašica medicinskog osoblja, a posebno doktora specijalista. Međutim, svaka zemlja na različite načine osigurava dovoljan broj „belih mantila“. Bogate to čine najlakše jer su primamljive lekarima iz manje razvijenih zemalja. A zemlje poput naše pišu apele i zapošljavaju na određeno, ako imaju koga.

Velika Britanija je jedna od povlašćenih država u koje se slivaju profesionalci iz raznih oblasti, za razliku od naše, iz koje masovno beže. Među tim emigrantima značajan broj čine i „beli mantili“. Zato je Britanija, u najvećem naletu pandemije, brže-bolje produžila četvorogodišnju vizu za inostrane lekare i medicinske sestre. To znači da će oko 6.000 medicinskih radnika kojima bi naredne godine istekla viza sada moći da ostanu na Ostrvu.

Produžetak vize važi i za one medicinske profesionalce koji rade u državnom sektoru ali i za one iz privatnog. Takođe, ova zemlja garantuje trajno boravište članovima porodice medicinskih radnika koji su preminuli boreći se sa korona virusom.

I siromašne zemlje imaju svoje načine

Egipat pak nije te sreće da u njega dolaze lekari i sestre iz svih zemalja sveta, pa se protiv korona virusa bori na drugi način. Ova zemlja je naime upravo usvojila nacrt zakona kojim se produžava starosna granica lekara za odlazak u penziju. Time će penzionisanje biti pomereno za još dve godine za oko 728 lekara iz državnih bolnica.

Nešto niže od Egipta na mapi Afrike nalazi se Kenija. Ova zemlja ima samo 9.826 doktora. To znači da na 5.000 stanovnika ima po jednog lekara. U aktuelnoj situaciji ta brojka je još manja jer nisu svi specijalisti u onim oblastima koje mogu biti od koristi u lečenju Kovida-19.

Zato Kenija planira da zaposli veliki broj novih medicinskih radnika. Međutim, čak i da zaposli isti broj koji ima sada i dalje će biti daleko od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, koje kažu da jedna zemlja treba da ima 23 lekara, sestre i babice na 10.000 stanovnika. To u kenijskom slučaju znači deficit od 370.000 sestara i 149.000 doktora.

Krvna slika srpskog zdravstva

Mi možda nismo u Africi ali se u traganju za zdravstvenim radnicima ugledamo na neke zemlje sa tog kontinenta.

Već mesecima slušamo vapaje zdravstvenih radnika da nemaju adekvatnu zaštitnu opremu (zbog kojih je i uhapšena jedna novinarka), da padaju s nogu od umora, da ih nema dovoljno da bi pružili adekvatnu negu svakom pacijentu, da od svojih malih plata iznajmljuju stanove kako ne bi donosili zarazu kući itd.

Juče smo saznali da je u našoj zemlji u najžešćem talasu širenja zaraze do sada za mesec dana zaposlen samo 91 medicinski radnik sa Biroa. Kako piše Blic, na birou još imamo 1.520 prijavljenih zdravstvenih radnika, od čega 77 lekara.

Koliko je poznato javnosti, najveći broj novih radnika trenutno traži Klinički centar Srbije. On je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 267 lekara i 1.010 sestara i tehničara za potrebe KCS/Kovid bolnice. Ali na određeno, na tri meseca.

Koordinator Ministarstva zdravlja za kovid Slobodan Milisavljević je izjavio da je u zdravstvenom sistemu mnogo zaraženih te da bi u rad kovid bolnica mogli biti uključeni stomatolozi i lekari iz privatnog sektora.

Skoro 2.000 medicinskih radnika trenutno odsustvuje sa posla jer je zaraženo korona virusom.

Tačka (bez) povratka

Podsećamo i na jedan utopijski pokušaj naše Vlade da privuče medicinare koji žive u inostranstvu nazad u Srbiju, tako što ih je još u martu lepo zamolila da to učine.

Naime, program “Tačka povratka”, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pozvao je sve slobodne medicinske radnike u inostranstvu da prijave svoju raspoloživost ukoliko su spremni da se, ako zatreba, privremeno vrate i pomognu u borbi sa epidemijom koronavirusa u Srbiji. Izgleda da ovaj poziv nije imao mnogo uspeha. Šta više, pojedini lekari iz Nemačke su ovaj poziv za Dojče vele ocenili kao “licemeran” zato što im naša država u vreme kada su živeli u njoj nije nudila adekvatne radne uslove a ne bi to činila ni sada, misle oni.

Uspeh ovakvih pokušaja međutim više nije samo pitanje političkog marketinga nego se sada najdirektnije tiče zdravlja naroda. Zato nam ostaje da se nadamo da će ih ubuduće biti još i da će oni podrazumevati ozbiljne strategije za privlačenje preko potrebnih medicinskih radnika u državno zdravstvo.

Marija Dukić

Foto: whitesession, Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar