Životni troškovi u većini evropskih zemalja koje nude posebne investicione programe u zamenu za državljanstvo je na nivou proseka Evropske unije, a u nekima je čak i za trećinu jeftiniji. Izuzetak je Švajcarska, u kojoj ulagač koji tamo želi i da se nastani, mora da ima dovoljno dubok džep za jako skup svakodnevni život, znatno iznad prosečnog evropskog standarda.
Kada investitori biraju državu u kojoj žele da za svoja ulaganja dobiju državljanstvo i da mogu u njoj i da žive, pored uslova za pribavljanje pasoša interesuju ih i životni troškovi. Eurostat je objavio podatke o indeksu potrošačkih cena u šest evropskih zemalja koje nude posebne investicione programe za dobijanje državljanstva.
Podaci analiziraju troškove u deset kategorija: za hranu, alkohol i duvan, odeću i obuću, stanovanje, nameštaj, troškove ličnog i javnog prevoza, telefonskih, internet i poštanskih usluga, troškove zabave i posete kulturnim ustanovama i događajima, te cene hrane i pića u restoranima.
Cene robe i usluga široke potrošnje u šest posmatranih zemalja, koje uključuju Švajcarsku, Austriju, Portugal, Maltu, Kipar i Grčku, uglavnom su na nivou proseka Evropske unije, a u većini pomenutih država i za 10 do 30 odsto niže od evropskog proseka.
Švajcarska predvodi po skupoći
Izuzetak je Švajcarska, gde su potrošačke cene čak u sedam pobrojanih kategorija više od proseka u Evropskoj uniji, izuzev kad je reč o kupovini nameštaja, troškova ličnog prevoza i komunikacija.
S druge strane, ishrana po restoranima je najjeftinija u Portugalu, ali su zato cene ličnog prevoza najviše među posmatranim zemljama. U Grčkoj su cene za javni prevoz najniže, kao i troškovi za zabavu u kulturna događanja. U Grčkoj su, međutim najskuplje telefonske, internet i poštanske usluge, dok su one najjeftinije u Austriji.
Malta ima najniže cene iznajmljivanja stanova, komunalija i održavanja kuće, a na Kipru je najjeftinije servisiranje privatnih vozila i motora.
Uslovi za boravišne dozvole
Oni koji žele švajcarski pasoš uprkos jako skupom svakodnevnom životu, mogu da dobiju boravišnu dozvolu bez prava na rad, ukoliko sklope ugovor sa lokalnom administracijom u nekom od švajcarskih kantona i plaćaju paušalni porez u iznosu od 450.000 švajcarskih franaka.
Minimalne investicije za dobijanje državljanstva u Portugalu i Grčkoj iznose 250.000 evra, za ulaganje u nekretnine, akcije lokalnih kompanija, nauku ili kulturno nasleđe. Na Kipru je neophodno ulaganje od najmanje 300.000 evra, s tim što taj novac investitor može da uloži u kupovinu nekretnina, u akcije tamošnjih kompanija ili u investicione fondove.
Boravišna dozvola u Austriji se izdaje prema posebnom sistemu kvota, dok je Malta specifična po tome da pored standardnih mogućnosti za ulaganja, uslov je i da investitor u zamenu za državljanstvo svojim novcem podrži neku od tamošnjih nevladinih organizacija, sa minimalnim iznosom od 10.000 evra.