Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dodeljeno je još 298 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, vidi se iz rešenja Vlade objavljenog u Službenom glansiku. FSS-u je poslednji put krajem marta iz budžetske rezerve dodeljeno 295 miliona dinara.

FSS je novac oba puta dobio „na ime finansijske pomoći“.

Sredstva koja su data FSS-u su zakonom o budžetu bila namenjena za troškove Republičke direkcije za imovinu.

Tekuća budžetska rezerva je deo planiranih prihoda u budžetu koji se ne raspoređuje unapred.

Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe ili za one budžetske stavke za koje se u toku godine pokaže da nisu bile dovoljne.

Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Fudbalski savez Srbije dobio 5 miliona evra „na ime finansijske pomoći“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Prijava se vrši elektronski, preko portala Uprave za trezor. Proces prijavljivanja je jednostavan. Broj lične karte, JMBG i iz opadajućeg menija birate banku u koju želite da vam se uplati taj novac. Ako nemate račun u banci birate samo banku, a mi ćemo namenski račun otvoriti u toj banci za vas i nakon toga kada država isplati 100 evra sa ličnom kartom, svojim dokumentom odete i podignete taj novac”, rekao je on i dodao da će novac mladima leći na račune 1, 2. i 3. februara.

Naveo je da će i penzioneri u februaru dobiti po 20.000 dinara novčane podrške.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак U ponoć počinje prijavljivanje mladih za 100 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Blica, odmah posle umetnika na red će doći ugostitelji i zaposleni u turizmu. Njima od države takođe sleduje po 30.900 dinara. Reč je o drugom minimalcu koji je u prvoj polovini godine dogovoren u Nemanjinoj 11, a kako bi se pomoglo jednom od najugroženijih sektora u privredi.

Govoreći o građanima, u odnosu na jun, sada imamo znatno širi spisak i pomoći i korisnika koji mogu da računaju na novu državnu podršku. Ono što je sigurno, jeste da će penzioneri, njih svih 1,7 miliona, moći da računaju na mnogo više od prvobitno obećanih 80 evra, a da će isplate ići i u ovoj i u narednoj godini. Oni će praktično moći da računaju na ukupno 5 povećanja.

Novina je da na dodatni paket, mimo najavljenih 30 evra u novembru, mogu da računaju i ostali punoletni građani.

Penzioneri: 50+30+20+12 +170 evra

Penzioneri do kraja godine treba da očekuju uplatu od 100 evra. Za ovaj novac oni neće morati da se prijavljuju što je i ranije bio slučaj. Od 20. do 22. septembra biće im isplaćeno po 50 evra pomoći.

Drugu uplatu od 30 evra treba da očekuju u novembru kada će ovaj iznos dobiti i ostali punoletni građani. Treća i poslednja uplata u ovoj godini, od 20 evra, penzionerima sleduje u decembru.

Osim ove uplate u decembru, nova je informacija i o pomoći penzionerima koja će ići početkom naredne godine. Njima će krajem februara 2022. a najkasnije do početka marta biti isplaćeno po 20.000 dinara (oko 170 evra).

Penzionerima će istovremeno slediti i godišnje povećanje primanja koje će stupiti na snagu početkom naredne godine i koje će iznositi pet odsto na svaku penziju. Praktično primanja svih 1,7 miliona penzionera biće za toliko uvećana od januara 2022. To bi na prosečnu penziju od oko 29.300 dinara iznosilo 1.465. dinara.

Građani: 30 plus 20 evra

Prva uplata na koju ima pravo više od 6 miliona punoletnih stiže u novembru.

Tada će građani dobiti 30 evra, što je drugi deo pomoći koji je najavljen još početkom godine. Za ovaj iznos prijava je bila u maju s obzirom na to da je reč o drugom delu podrške koja je ukupno iznosila 60 evra.

U decembru, za sve punoletne, sledi i nova podrška od 20 evra. Detalji za ovu isplatu, uslove i način prijave, biće naknadno saopšteni.

Kalendar isplata

• 6. avgust: Isplata 30.900 dinara za slobodne umetnike
• 16. avgust: Isplata drugog punog minimalca za ugostitelje i zaposlene u turizmu (30.900 dinara)
• Od 20. do 22. septembra: 50 evra pomoći penzionerima
• Sredina novembra: Drugih 30 evra pomoći punoletnim građanima, uključujući i penzionere
• Decembar: Poslednjih 20 evra svim građanima, uključujući i penzionere
• Januar 2022. Linearni rast penzija od pet odsto
• Januar 2022. Povećanje plata u javnom sektoru
• Kraj februara/početak marta 2022. 20.000 dinara penzionerima

Radnici: 3.000 na najmanje plate

Ovih dana sve više se priča i o povećanju najmanjih zarada u Srbiji koju prima oko 350.000 ljudi. Kako je najavljeno, Vlada će ići na povećanje minimalca na 35.012 dinara, što bi bio rast za oko 3.000 dinara u odnosu na aktuelnu minimalnu zaradu.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Danas kreće drugi krug isplata državne pomoći се појављује прво на Biznis i Finansije.

U većem broju proizvodnih firmi u Srbiji, početkom ove godine poslodavci su radnike počeli da šalju na prisilne godišnje odmore usled smanjene prodaje izazvane pandemijom korona virusa, pre svega na inostranom tržištu. Uveravaju ih da će se brzo vratiti na posao jer očekuju dodatnu pomoć države, koju najavljuju predstavnici vlasti, iako ona nije planirana ovogodišnjim budžetom.

Kao što ni svi privredni sektori nisu jednako bili pogođeni pandemijom, tako se posledice krize nisu u istoj meri odrazile ni na sve izvoznike, pa bi, stoga, i pomoć trebalo da bude selektivna. Zvanična statistika pokazuje da su prošle godine dobro prošli neki izvoznici, dok su drugima mnoga tržišta bila zatvorena.

Na vrhu liste izvoznih proizvoda bile su električne mašine i aparati, zatim voće i povrće, žitarice, pogonske mašine i proizvodi od kaučuka. Među onima koji su najlošije prošli su proizvođači obuće, odeće, nameštaja, ali i mesa i mesnih prerađevina.

Uravnilovka je loša mera

Vlada Srbije bi, po oceni profesora Više strukovne škole za preduzetništvo u Beogradu Zorana Ristića, trebalo da dobro prouči prošlogodišnje poslovne rezultate svakog sektora, pre nego odluči kome će i na koji način pomoći ove godine da ublaži posledice pandemije.

„Najveći posao je na ministarstvima privrede i finansija da naprave dobru analizu, jer ova kriza izazvana pandemijom ne pogađa sve firme na isti način i ne bi trebalo da svi dobiju istu pomoć, kao što je to bilo prošle godine. I među izvoznicima ima onih koji ni sada nemaju smetnji da robu dostavljaju do ugovorenog kupca, a ima i onih koji su izgubili kupce jer su zemlje u koje su izvozili robu pod ključem, poput Nemačke koja je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner“, rekao je Ristić za „Biznis i finansije“.

Za sada nema potvrda da se rade takve analize, a ministar finansija Siniša Mali obećava pomoć u vidu minimalaca svim malim i srednjim firmama, pa možda čak i velikim, ali i svim penzionerima i nezaposlenima, iako je takva, neselektivna mera kojoj je Vlada pribegla prošle godine, bila najviše kritikovana.

Važni i uslovi za refinansiranje kredita

Jedan od izvoznika koji priznaje da mu ne treba pomoć države da bi isplatio bar minimalne zarade zaposlenima je Jovan Janković, vlasnik firme „InterCrown-Janković“ iz Nove Pazove, koja se bavi izradom plastične robe.

„Moja firma na sreću prošle godine nije smanjila izvoz. Za to smo morali da uložimo više rada, da se preorjetnišemo na druga tržišta, ali isplatilo se i nije nam bila potrebna nikakva pomoć države. Uspeli smo da ostvarimo dobar izvozni posao u Emiratima, prodaju plastičnih ramova za registarske tablice sa reklamama firmi, i mogli smo redovno da isplaćujemo plate za 36 zaposlenih. Nadamo se da će tako biti i ove godine. Ukoliko nam država ponudi novac za minimalne zarade opet ćemo odbiti, ali smo zainteresovani za povoljne kredite“, kaže Janković za „Biznis i finansije“.

Smatra da su za firmu poput njegove povoljni krediti koji su sa kamatom od jedan do 1,5 odsto, umesto sadašnje stope od dva do tri odsto.

„Takođe, privrednicima bi bilo važno da istovremeno sa ugovaranjem kredita znaju i uslove pod kojima će moći da refinansiraju taj zajam, jer bi se u tom slučaju lakše odlučili da pozajme novac za nabavku opreme i repromaterijala. Niko ne može da predvidi kako će se dalje razvijati situacija vezana za pandemiju, pa je važno da imamo bar neku sigurnost i izvesnost“, ističe Janković.

Potrebna organizovana promocija u inostranstvu

Suvlasnik fabrike „Elam MMS“ iz Tutina Medžid Fakić, sa setom se seća da je ta fabrika do prošle godine bila jedan od najvećih izvoznika nameštaja u regionu.

„Do pandemije smo izvozili 70 do 80 odsto proizvodnje, a prošle godine nam je izvoz smanjen za 80 odsto. Izvozili smo u Sloveniju, Hrvatsku, Grčku, čak i u Belorusiju, iako su na tom tržištu bile veoma komplikovane procedure. U tom rastu izvoza zapostavili smo domaće tržište i sada smo u problemu, jer su ovde došli veliki igrači i za nas male sada nema mesta“, kaže Fakić za „Biznis i finansije“.

Za njegovu firmu, kako je ocenio, mnogo bi značilo kad bi država na neki način pomogla da se mali proizvođači nameštaja udruže i konkurišu velikim kompanijama, kao i da im pomogne u promocijama na inostranom tržištu.

„Sajmovi su nama značili prozor u svet, na njima smo se predstavljali inostranim kupcima, a kako je pandemija obustavila sajamske manifestacije i naše promocije, od velike koristi bi bilo da nas sada, na primer, Privredna komora Srbije promoviše van zemlje“, predlaže Fakić.

On se dvoumi da li će ponovo, ako to bude deo novog paketa državne pomoći, pristati da njegovi radnici dobiju jednu ili više minimalnih zarada, za šta je ranije uslov bio da ne bude otpušeno više od 10 odsto zaposlenih.

„Koristili smo tu vrstu pomoći za naših 60 zaposlenih i nikog nismo otpustili, ali je pitanje, ako se ubrzo ne okonča pandemija i ne vratimo kupce, da li će ti radnici hteti da ostanu u firmi ili će dati otkaz i otići da rade u inostranstvu. Nejasno je da li se u tom slučaju državi vraća dobijena pomoć zbog smanjenog broja zaposlenih, iako su otišli svojom voljom”, ukazao je Fakić.

Pohvalio je uslove po kojima Fond za razvoj nudi kredite preduzetnicima, ali skreće pažnju da se teško dolazi do njih zbog dugotrajnih procedura.

„Zaboli nas glava kad vidimo kakve sve papire moramo da obezbedimo da bi dobili zajam. Na primer, mi u Tutinu nemamo procenitelja, a treba da imamo njegovu procenu. Mnogo je takvih uslova koje je teško ispuniti i za šta treba dosta vremena”, naveo je Fakić.

Dobavljači traže avansno plaćanje

Izvoz beogradske fabrike „Obuća Marko“, koja ima 80 radnika i u pogonu u Vranju još 20, prošle godine je opao za 70 do 80 odsto i svaka pomoć je, kako tvrdi vlasnik Milorad Babić, dobrodošla za opstanak do nekih boljih dana.

„Nekako smo preživeli prošlu godinu, ali je sada vreme da nabavljamo materijale za sledeću sezonu jesen-zima, jer smo za sezonu proleće-leto već obezbedili robu. Uslovi po kojima sada nabavljamo materijale iz Italije i Turske su pooštreni i brinemo kako ćemo ih ispuniti”, kazao je Babić za „Biznis i finansije“.

Kako je objasnio, prodavci sirovina koje su neophodne za proizvodnju obuće sada traže avansno plaćanje, a ranije su rokovi ugovorenih isporuka bili od 60 do 120 dana. Dobavljači su na početku pandemije imali razumevanja za svoje poslovne partnere, ali sada i oni imaju teškoće u finansiranju proizvodnje i prisiljeni su da skraćuju rokove plaćanja i traže avanse.

„Imamo ugovor o izvozu obuće ruskoj avio-kompaniji Aeroflot, ali je potrebno da na vreme obezbedimo tražene količine. Tu bi država mogla da nam priskoči u pomoć, davanjem garancija našim inostranim dobavljačima sirovina, jer nemamo novac da bi im avansno platili robu. Pored toga, nastojimo da osvojimo nova tržišta, u Nemačkoj i Holandiji, za šta moramo da budemo potpuno spremni i konkurentni, a to je i državi u interesu”, naveo je Babić.

Nedostaju kratkoročne pozajmice

On nema zamerki na uslove kredita Fonda za razvoj, ali je zainteresovan i za kratkoročne pozajmice, koje se sada ne nude, a čiji bi rok otplate bio šest meseci, a kamata nikakva ili minimalna.

„Smatram da bi država na taj način mnogo pomogla preduzetnicima, jer bi mnogima u vreme pandemije to bila slamka spasa“, kazao je Babić.

Predstavnici Narodne banke Srbije smatraju da je njihova, kao i vladina podrška domaćoj privredi u velikoj meri doprinela povoljnijem rezultatu ekonomske aktivnosti u prethodnoj godini nego što se to očekivalo na početku pandemije. Ne izjašnjavaju se o tome da li se pripremaju neke nove mere, ali navode da će centralna banka „kontinuirano procenjivati sve do sada donete mere kako bi se pružila podrška daljem oporavku ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti“.

Marica Vuković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Kakva finansijska podrška je potrebna izvoznicima: Povoljni krediti važniji od pomoći za minimalce се појављује прво на Biznis i Finansije.

“U Srbiji ima oko 7.000 vozila kod 795 privatnih prevoznika koja su obuhvaćena”, dodao je on. To prevedeno u konkretne brojke znači – pomoć u narednih pola godine koja će iznositi 600 evra po autobusu.

Ovo će potpomoći opstanak sektora čiji su gubici prošle godine iznosili oko 200 miliona evra.

“To nije dovoljna pomoć, ali je izuzetno značajna u ovom trenutku i prevoznici su zahvalni, jer su pre svega institucije prepoznale važnost ovog sektora. Prošle godine je pomoć kroz neto zarade u pet meseci izosila oko 12 mil EUR, odloženi porezi i dopriosi na zarade, kreditne šeme, odlaganje plaćanja poreza i lizinga, sve zajedno je veoma značajna pomoć za sektor javnog prevoza putnika”, ocenio je Aleksić.

Prema njegovim rečima, zaposlenost u sektoru prevoza putnika je očuvana uprkos nedostatku posla, a čak ne postoji ni ranije izražen problem nedostatka vozača, jer su se mnogi vratili iz EU zato što ni tamo nije bilo posla.

“Kad svi problemi prođu, a imajući u vidu vakcinaciju nadamo se da će se s kraja godine ili na jesen uspostaviti regularan poslovni ambijent, doći će do povećanje posla i svakako će doći do odliva jednog broja vozača”, rekao je on Tanjugu.

Smanjenje akcize na dizel gorivo

On je najavio inicijativu Srbijatransporta da se nakon krize smanji akciza na dizel gorivo na nivo koji postoji u EU, čime bi se obezbedila sredstva za popravljanje uslova poslovanja u sektoru prevoza putnika.

Aleksić je objasnio da prevoznici u EU plaćaju akcizu koja iznosi 39 dinara po litru, dok naši plaćaju 50 dinara po svakom natočenom litru dizela.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Autobuski prevoznici će dobiti pomoć od oko 25 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, penzioneri još 50, odnosno 110 evra“, istakao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Celokupni paket, kako je dodao, koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi.

60 evra za sve

Jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren je ka svim punoletnim građanima.

„Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru“, kazao je on.

Mali je najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine.

„Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati. Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji“, objasnio je ministar.

Deo Paketa usmeren na privredu

Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu.

„Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći“, rekao je Mali.

Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj, a da isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca. Pored toga, kako je naveo, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – auto-prevoznici.

„Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći“, istakao je Mali.

Proširena garantna šema za 60 milijardi dinara

Siniša Mali je naveo da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.

„Ta šema od dve milijade evra se prošle godine pokazala izuzetno uspešnom, tu su preduzeća iz Srbije povukla već oko 1,6 milijardi. Mi smo produžili važenje te garantne šeme i sada dodajemo još 500 miliona evra. Još dodatna likvidnost, dodatna obrtna sredstva“, objasnio je on.

Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.

„Ukupna vrednost ovog programa 235 milijardi dinara, ukoliko budemo uključili i velika preduzeća stiće ćemo do cifre od 250 milijardi. Sveobuhvatan program koji je usmeren ka onima kojima je pomoć potrebna“, kazao je on.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Kako da se prijavite za 60 evra pomoći od države i ko ima pravo da dobije više novca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najavljene mere državne pomoći u ovoj godini isplatom polovine dve ili tri minimalne zarade nije odgovarajuća pomoć privredi u vreme pandemije, ocenio je danas predsednik Upravnog odbora Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ Predrag Mitrović.

„Najavljene mere pomoći nisu adekvatne krizi i očuvanju domaćih privrednika“, rekao je Mitrović za Betu.

Svi ćemo motati kablove kod stranih investitora

Mitrović je ocenio da država treba da bude partner privrednicima i da bi trebalo da razgovara sa njima koja vrsta pomoći je potrebna, umesto što je sama određuje.

„Premijerka bi trebalo da nas pita kakva vrsta pomoći, je potrebna privredi jer ako nam ne pomognu preduzeća će se gasiti i svi ćemo ‘motati’ kablove kod stranih investitora“, rekao je Mitrović.

Dodao je da je malim privrednicima pre svega neophodno da se otpišu porezi i doprinosi na zarade koji su prošle godine odloženi i stižu za plaćanje ovog meseca.

Do kada će se povećavati takse?

Mitrović je rekao i da je neshvatljivo da država ništa ne čini da ukine akontaciono plaćanje poreza na dobit firmi za prošlu godinu u situaciji kada zbog bolesti kovid-19 i ograničenog kretanja više nisu radili nego što su radili.

Pomoć koju je država dodelila privrednicima prošle godine u obliku minimalca za radnike nije, prema njegovim rečima, imala velikog efekta na same firme jer je poslodavcima ostao teret dažbina.

Umesto da se u krizi velikih razmera, kako je rekao, smanjuju fiskalna opterećenja i razne takse, one se povećavaju, a pomoć je imala za cilj samo da zadrži nivo zapislenosti i prisili poslodavce da ne otpuštaju radnike.

„Prošle godine u sred krize dobili smo rešenja da platimo ekološku taksu od 5.000 dinara do dva miliona, pri tome smo na crnoj listi banaka i ne možemo da dobijemo kredit“, rekao je Mitrović.

Skoro ceo iznos subvencija namenjen strancima

Dodao je da su „veliki trgovinski lanci u privilegovanom položaju jer mogu da rade u dužem vremenskom intervalu sa objašnjenjem da prodaju hranu, a uvlačili su u radnje drugu robu kao što su automobilske gume“.

Država, prema njegovim rečima, „mora da se oslanja pre svega na domaću privredu koju ‘cedi’ dažbinama kao suvu drenovinu“.

„U budžetu za 2021. godinu od predviđenih subvencija skoro 94 odsto sredstava namenjeno je strancima, a samo šest odsto domaćoj privredi“, rekao je Mitrović.

Bez posla će ostati oko 200.000 ljudi

Pojedini sektori u privredi su, kako je rekao potpuno devastirani i firme će se gasiti, a prema grubim procenama u 2021. godini bez posla će ostati oko 200.000 ljudi.

„To ljudi će otići na tržište rada i postaće teret državi koja će izgubiti prihode po osnovu poreza i doprinosa“, rekao je Mitrović. Ocenio je da je neprihvatljivo da država u najvećoj krizi traži da naplati porez od frilensera.

„Država je kriva što nije na vreme naplatila porez od tih ljudi koji su honorarno angažovani. Ne može sada da traži da naplati tu dažbinu za nekoliko godina unazad. To će naterati ljude da napuste ovu zemlju“, rekao je Mitrović.

Izvor: Beta

Foto: Bru-nO, Pixabay

Чланак Privrednici: Najavljena državna pomoć nije primerena krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Januarska plata u zdravstvu biće veća za pet odsto. Plate će istovremeno biti uvećane i u ostatku javnog sektora, ali po drugačijoj „formuli“. Njima će januarska, februarska i martovska plata biti uvećana za 3,5 odsto. Potom, od 1. aprila njihove zarade će rasti još 1,5 odsto, tako da i njima ukupno povećanje bude pet procenata. Vojska će dobiti povišicu od 10 procenata.

I penzionerima će biti veća januarska plata i to za 5,9 odsto.

Lakše do državnog posla

Od 1. januara 2021. biće napuštena dosadašnja kontrola zapošljavanja u javnom sektoru za koje je bila neophodna saglasnost i dozvola Vlade Srbije i uveden fleksibilniji sistem, uz određena ograničenja.

Tako će ubuduće korisnici javnih sredstava sami donositi odluke o zapošljavanju, shodno potrebama i u zavisnosti od novca kojim raspolažu, uz određeno ograničenje.

To ograničenje se odnosi na zapošljavanje do 70 odsto od broja zaposlenih koji su napustili to preduzeće tokom prethodne godine.

Nova pomoć za privredu

Najave iz Vlade su i da će u martu ili aprilu biti još jedan paket pomoći za privredu.

Kako je precizirano, reč o nešto manjem paketu, nego što je bio u 2020. kada je za građane i privredu izdvojeno oko šest milijardi evra.

Nova pravila za penzionisanje

Od januara se granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera za dva meseca, tako da je uslov koji treba da ispune u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca uslovi se ne menjaju, već je i dalje potrebno da imaju 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja kako bi otišli u starosnu penziju.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života.

Veća pomoć za nezaposlene porodilje

Od 1. januara jednokratna pomoć za nezaposlene porodilje u Beogradu, i one sa niskim primanjima, biće uvećana za 5.000 dinara.

Tako će nezaposlene porodilje dobijati 30.000 dinara, a ukupna pomoć za prvo dete iznosiće 50.000 dinara.

Skuplje u bankama

Osnovne bankarske usluge, koje koriste praktično svi koji imaju račun u banci, biće u narednoj godini skuplje za 15 do 60 procenata.

Tako će u pojedinim bankama održavanje računa od marta naredne godine koštati 190 dinara, umesto dosadašnjih 160. Za SMS obaveštenja mesečno će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke umesto 150 biće 200 dinara.

Za skoro 70 odsto poskupeće usluga zamene kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa će umesto 300 koštati 500 dinara.

Veća cena kilovata

Poskupljenje struje za 3,4 odsto najavljeno je od februara 2021. godine, ali će nam račun za drugi mesec naredne godine biti veći za ukupno 7,9 odsto, imajući u vidu i povećanje naknade za obnovljive izvore energije koju takođe plaćamo kroz račun, a koja se obračunava od januara.

Dakle, kilovat će biti skuplji za 3,4 odsto, dok će posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije biti veća skoro četiri i po puta – sa sadašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje poskupeće na 0,437 dinara.

S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva oko 3.000 dinara, ova dva poskupljenja praktično znače da bi računi u narednoj godini mogli da budu veći za oko 400 dinara u proseku.

Skače i TV pretplata

Građani Srbije će od 1. januara za javni medijski servis mesečno morati da izdvoje 299 dinar. Naime, predlogom izmena Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse propisano je da će se pretplata za RTS i RTV od 1. januara 2021. godine povećati sa dosadašnjih 255 dinara na 299 dinara, a naplata će i dalje ići uz račun za struju.

Podsetimo, pre godinu dana TV pretplata je sa 220 poskupela na 255 dinara mesečno.

Trgovci naftom očekuju i poskupljenje goriva imajući u vidu rast cene nafte na svetskom tržištu od desetak odsto u poslednjih mesec dana.

Veći porez na imovinu

Skupština grada Beograda utvrdila je prosečne cene kvadrata nekretnina, na osnovu koji se utvrđuje porez na imovinu za 2021. godinu. Od ovih parametara najviše zavisi visina poreza na imovinu koji će tokom naredne godine plaćati Beograđani, a on bi mogao da bude veći i do šest odsto.

Već sada je jasno da će pojedini vlasnici stanova i kuća u glavnom gradu plaćati veće dažbine pošto je porasla vrednost njihovih nekretnina. Istovremeno, postoje delovi Beograda u kojima će građani plaćati i manji porez na imovinu.

Od ostalih gradova veći porez za sada su najavili Kragujevac i Bor.

Minimalac ide na 32.000 dinara

Od 1. januara povećava se i minimalna zarada, i to za 6,6 odsto.

Tako će oko 350.000 ljudi koji danas primaju minimalac od 30.000 dinara, u 2021. godini dobijati 32.126 dinara mesečno.

Izvor: Blic

Foot: AlLes, Pixabay

Чланак Realnost s kojom počinje nova godina u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da je taj problem sa dugom bio poznat, ali ga je „korona isterala na čistac ranije“.

Avio-kompanija Er Srbija u kojoj je država vlasnik 51 odsto kapitala zatražila je od Etihada, koji je suvlasnik 49 odsto kapitala u toj kompaniji, da joj otpiše 82 odsto duga, odnosno kredit od 120 miliona dolara koji dospeva delom u septembru, a delom u proleće sledeće godine, ali je ta kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako je preneo N1, to odbila.

„Kada se uzme kredit mora i da se vrati i zato država mora ozbiljno da se uključi u pregovore sa Etihadom oko toga kako će se servisirati uzeti kredit i tek na kraju da zatraži otpis dela duga“, rekao je Vujović.

Dodao je da je zahtev za otpis trebalo da prati ozbiljna analiza zašto se traži otpis baš 82 odsto duga.

Vujović je rekao da „taj ko je uzimao kredit i predvideo da se deo vrati u proleće nije bio stručan jer se prihodi u avio-saobraćaju ubiraju prvih devet meseci u godini tako da se prvo moraju pokriti troškovi, a zatim obezbediti i novac za vraćanje duga“.

Er Srbija mora da se resrtrukturira

„Er Srbija nije ekonomski sposobna da posluje bez pomoći države i bez dodatnih problema ove godine zbog smanjenja saobraćaja zbog pandemije“, rekao je Vujović.

Istakao je da Er Srbija mora da se resrtrukturira, odnosno da smanji broj aviona, da smanji broj zaposlenih i saobraćaj ograniči samo na profitabilne linije.

Država Srbija, kako je rekao, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju sa 20 ili 30 miliona evra.

„Etihad nikada nije učestvovao u pokrivaju gubitaka u zajedničkoj kompaniji sa državom Srbijom, a suvlasnik 49 odsto je postao po osnovu kredita od 40 miliona dolara“, rekao je Vujović.

Dodao je da je Etihad „kroz ugovor dobio odrešene ruke za vođenje kompanije, pa iako je manjinski vlasnik, nije logično da u ovakvoj situaciji ne snosi ni malo odgovornosti za ovako težak položaj kompanije“.

Etihad eviejšen grupa (Etihad Aviation Group) je, prema njegovim rečima, ozbiljna kompanija koja je u jednom trenutku zbog pogrešne politike direktora Džejmsa Hogana o širenju na spoljna tržišta imao problema i zato su mu propale italijanska Alitalija, nemački Er Berlin i švajcarski Darvin, a „ostala je samo Er Srbija jer ga ništa ne košta“.

Vujović je rekao da je objašnjenje vlasti kada je formirana Er Srbija u partnerstvu sa Etihadom bio „viši interes, a i danas se čuje da je potrebno da država ima nacionalnu avio-kompaniju“.

„Mađarska, Bugarska i Grčka nemaju nacionalne avio-kompanije, pa nisu propale“, rekao je Vujović.

Ocenio je da je tvrdnja vlasti da je Er Srbija kao nacionalna kompanija pomogla za vreme pandemije da se preveze medicinska oprema i ljudi bez argumentovanog objašnjenja.

„Jeftinije je bilo platiti pet aviona za te potrebe umesto neprekidno iz državne kase pomagati opstanak kompanije“, rekao je Vujović.

Izvor: Beta

Чланак Vujović: Država Srbija, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

„To je oko 66 milijardi dinara, koliko će biti izdvojeno za dodatnu pomoć privrednicima u avgustu i u septembru. Ako uzmete u obzir sva preduzeća koja su u julu dobila minimalnu zaradu za zaposlene, reč je o 1,05 miliona zaposlenih. Oni će dobiti još dva meseca po 155 evra po radniku“, naveo je Mali, saopštilo je Ministarstvo.

Istakao je i da novi paket mera ima novine u cilju olakšanja procedura i bržeg dobijanja novca

„Sva pravna lica koja su na kraju jula dobila novac za zaposlene, ne treba da se prijavljuju, jer će 60 odsto minimalne zarade po radniku dobiti automatski. Želeli smo da procedura bude jednostavna“, istakao je on.

Ministar je dodao da su u novi paket ekonomskih mera uključena i novoosnovana preduzeća, zaključno sa 20. julom, ali da je neophodno da se prijave za pomoć u naredna dva meseca za 60 odsto minimalne zarade po radniku.

Potrebno je, prema njegovim rečima, da do 15. septembra podnesu poresku prijavu na kojoj će kao datum dospeća poreza i doprinosa na zarade staviti 5. januar 2021. godine. Kako je objasnio, to su oni privredni subjekti koji su osnovani nakon 15. marta, odnosno nakon uvođenja vanrednog stanja, a koji prošlog puta nisu imali pravo na pomoć.

Naveo je da je zadržavanje radnih mesta jedan od prioriteta donošenja novih ekonomskih mera.

„Imate zabranu otpuštanja ako koristite mere Vlade Republike Srbije u periodu od tri meseca od isplate poslednje minimalne zarade. Uz novu pomoć u avgustu i u septembru, mi već dolazimo do kraja godine, s tim da će u privatnom sektoru biti ne više od 10 odsto smanjenog broja radnika“, kazao je Mali i dodao da su vidljivi i efekti prvog paketa mera, jer je zaključno sa 30. julom isplaćeno više plata nego zaključno sa 29. februarom ove godine.

On je konstatovao i da je novac koji je država izdvojila u prvom paketu mera, u iznosu od 5,1 milijardu evra, ušao u tokove, što se vidi i po prilivu domaćeg PDV-a, te da su procene, kako je naveo, da će na kraju jula država imati isti priliv kao što je planirano originalnim budžetom, pre rebalansa.

Izvor: Beta

Чланак Nova pomoć za one koji su dobili prvi paket automatski i novoosnovana preduzeća imaju pravo na pomoć се појављује прво на Biznis i Finansije.