Ekonomisti UniCredita očekuju da će ekonomije u EU-CIE[1] i Zapadnom Balkanu rasti za oko 1,6% u 2023. i 3,1% u 2024. godini. Predviđa se da će Rumunija imati bolji učinak, dok će Češka i Mađarska zaostajati.

U najnovijem kvartalnom izdanju CIE: „Brži rast se suočava sa večnim preprekama“, UniCredit Istraživanja ističu da je usporavanje u Evropi, SAD i Kini glavni rizik za ekonomski rast u CIE, koji bi mogao da odloži oporavak kapitalnih izdataka, izvoza i potražnje do pred sam kraj 2023. ili početak 2024.
Istovremeno, domaća tražnja bi mogla dodatno da ojača, pošto će rast plata nadmašiti inflaciju od druge polovine 2023. i nadalje, a finansijski uslovi će se ublažiti tokom 2024. godine.

„Vlade Centralne i Istočne Evrope oklevaju da povuku fiskalnu podršku za stanovništvo, što će pokrenuti proceduru prekomernog deficita (EDP) u 2024“, navodi se u kvartalnom izdanju CIE. Ekonomisti UniCredita takođe dodaju da očekuju male transfere iz Fonda za oporavak i otpornost 2023. godine.

Prognoze inflacije za kraj 2023. kreću se između 6% i 9%, osim u Turskoj. Naredne godine ekonomisti UniCredita predviđaju sporiju dezinflaciju. „Ciljevi inflacije će verovatno biti promašeni zbog viših cena energije i pritiska potražnje na cene usred fiskalnog podsticaja za 2023. i rasta realnih plata. Rusija i Srbija bi mogle biti izuzeci“, komentariše Dan Bucsa, glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu. Očekuje se da će sve centralne banke CIE u 2024., smanjiti stope ispod 6% u Centralnoj Evropi i Srbiji, na 7% u Rusiji i 20% u Turskoj.

Među glavnim rizicima navedenim u kvartalnom izveštaju za CIE su srednjoročna inflacija iznad ciljane; recesija u evrozoni i SAD, i slabiji rast u Kini koji utiče na ekonomski rast u CIE; uticaj rusko-ukrajinskog rata na turizam na obali Crnog mora; i nacionalizam i evroskepticizam koji prožimaju ekonomske politike.

Чланак CIE Kvartalni: Oklevanje u fiskalnoj podršci stanovništvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Optuživanje Kine je bila omiljena sportska disciplina u Vašingtonu i pre izbijanja pandemije koronavirsa. Ali sada i lideri u Evropi, koja je teško pogođena posledicama zaraze, prebacuju Kini da je najodgovornija za tragediju koja je snašla evoropske zemlje i ceo svet.

Uprkos žestokim kritikama i neodmerenoj retorici, posebno američkog predsednika Donalda Trampa, koliko je relano da zapadni lideri maksimalno zaoštre odnose sa zvaničnim Pekingom, u situaciji kada većinu medicinskog materijala nabavljaju upravo iz – Kine? I to nisu jedini proizvodi na listi zavisnosti od kineske ekonomije. Naprotiv, ona je veoma dugačka.

Zamenimo Kineze. A kako?

Kina je već proizvodila polovinu medicinskih maski u svetu i pre nego što se pandemija proširila. Ova zemlja je i glavni proizvođač lekova i zaštitne opreme u vreme kada oni nedostaju širom sveta.

„Svet je zavisan od kineske proizvodnje kao narkoman“, ističe Vili Ših, profesor Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Harvard i specijalista za trgovinske odnose između SAD i Kine. Ših objašnjava da se ta zavisnost ne odnosi samo na medicinske i sanitetske proizvode, već i na elektroniku, tekstil, nameštaj, igračke i još mnogo drugih proizvoda.
Sjedinjene Države, i pored zabrana koje su uvedene tokom trgovinskog rata, uvoze iz Kine robu vrednu oko 500 milijardi dolara. „Dakle, razgovor sa Kinezima bi sigurno bio jeftiniji. U suprotnom, Amerika mora da bude spremna na velike posledice“, upozorava američki profesor i dodaje da rešenje nije u preseljavanju proizvodnje u neku drugu, jeftinu destinaciju.

To više nije tako jednostavno, kaže, jer Kinezi su uspeli da „zacementiraju“ svoju dominaciju u proizvodnji, ali i u lancima snabdevanja i nije nimalo jednostavno naći odgovarajuću zamenu.

Jedno je šta priča Makron, a drugo je relanost

Francuska se, kao i SAD, uveliko oslanja na kineske lance snabdevanja, ne samo kada je reč o medicinskoj opremi potrebnoj za borbu sa koronavirusom, već i za potrebe farmaceutske i autoindustrije. Francuski predsednik Makron je nedavno najavio da će se Francuska zalagati za „potpunu nezavisnost“ tako što će povećati sopstvenu proizvodnju maski za lice i respiratora. Međutim, malo je verovatno da će to biti brzo rešenje, a još manje da će ono biti jeftino.

Usled krize izazvane pandemijom, „francuske kompanije će biti pod ogromnim pritiskom da vrate deo svoje proizvodnje koja se obavlja u drugim zemljama, pre svega iz Kine“, predviđa Filip Lekor, direktor odseka za evropsko-azijsku saradnju na Karnegi institutu za mir.

Neke su već najavile i nove strategije s tim cijem. Među prvima se oglasila francuska farmaceutska kompanija „Sanofi“, čiji predstavnici su izjavili da će osnovati novu evropsku kompaniju kako bi se što manje oslanjali na Kinu i indiju, gde se pravi većina aktivnih sastojaka za farmeceutsku industriju.

Leker je, međutim, upozorio da bi napori Francuske da umanji zavisnost od Kine, mogla da naiđe na iste reakcije zvaničnog Pekinga. To bi po njegovim rečima drastično uticalo na neke od najprofitabilnijih industrija u Francuskoj, uključujući proizvodnju vina i turizam.

Britanija nema luskuz da bira

Britanija, kao i druge zemlje, i te kako se oslonila na Kinu u nabavci sredstava za spasavanje ljudskih života od Kovida 19, poput testova i respiratora. Iako Kina ne spada među četiri glavna spoljnotrgovinska partnera Velike Britanije, njen upliv je veoma vidljiv u tamošnjem tehnološkom i finansijskom sektoru.

Britanska ekonomija je več pretrpela znatne posledice zbog Bregzita, a kada se na to dodadaju enromni troškovi pandemije – pogoršavanje odnosa sa Kinom je luksuz koji Britanci ne mogu da priušte, uveren je Keri Barun, profesor Kings koledža u Londonu.

Braun ocenjuje da Kina mora biti jedan od ključnih partnera u pokušaju Britanije da u ovakvoj situaciji ostvari bilo kakav privredni rast. „Osim toga, kada krajem godine izađe iz EU, Velika Britanija će morati da traži nove ekonomske prilike izvan svojih tradicionalnih partnerstava u Evropi. Bilo bi u najmanju ruku čudno da u tim nastojanjima zaobilazi drugu najveću ekonomijuu svetu“, smatra Braun, koji je deo svoje karijere proveo i kao ekonomski diplomata u Pekingu.

Razod skuplji od braka

Neke države, poput Indije, Australije i Nemačke pokušavaju da zavisnost od Kine umanje i oštrijom politikom prema stranim ulaganjima, pre svega kada su u pitanju strateške industrije i kompanije. Mada se nigde direktno ne imenuju kineski investitori, jasno je da su zakonska ograničenja usmerena upravo na njih i pokušaj da se zaustavi dalji prodor kineskog kapitala koji bi lokalne ekonomije učinio još „neotpornijim“.

Sjedinjene Države su, međutim, primer koliko takvi napori mogu biti teški. Donald Tramp je od samog stupanja na predsedničku funkciju bio odlučan da što više udalji Kinu iz američkog dvorišta i odande vrati proizvodnju kući. Ali nakon dvogodišnjeg trgovinskog rata i milijardi dolara koje je pojelo stalno gomilanje novih carisnkih ograničenja, čim je koronavirus počeo da se širi i po Americi postalo je jasno koliko američko tržište i dalje zavisi od kineske proizvodnje.

Ista ta Bela kuća koja je osula „drvlje i kamenje“ po kinsekim vlastima da su direktni krivac za slom američkog zdravstvenog sistema pred pandemijom, uvezla je tone medicinskog materijala iz – Kine. I pored nastojanja da najosnovnija sredstva za borbu protiv korone američke firme počnu same da proizvode i diskusija u američkom Kongresu da pandemija neće večno trajati i da zato treba nastaviti sa proterivanjem Kine sa domaćeg tržišta – čak je i sam Tramp priznao da se od Kine nije tako lako razvesti.

Kineske maske dvostruko jeftinije od američkih. Koju biste vi kupili?

Pored optužbi da je smrtonosni virus „izvezla“ u svet, zapadni lideri optužuju Kinu da je iskoristila trenutnu situaciju da profitira izvozeći proizvode lošeg kvaliteta. O neispravnoj medicinskoj opremi iz Kine već su izvestile vlade u Španiji, Turskoj i Holandiji, a Velika Britanija je nabavila milione testova za koronavirus od dve kineske firme, potrošivši 20 miliona dolara samo da bi otkrila da testovi nisu pouzdani.

Problem, međutim, nije samo u Kini, smatra Dejvid Smit Levi, profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Kina je iskoristila pohlepu zapadnih kompanija da troškove svedu na minimum i takvim apetitima je prilagodila strukturu u svojoj proizvodnji i distribuciji. Pandemija je pokazala da tako nagli skok tražnje za medicinskom opremom rezultira nestašicom bez obzira na to gde se ona proizvodi.

Stoga, veći je problem što nastojanja da se troškovi neprestano snižavaju, ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, ne ostavljaju mnogo manevarskog prostora za ulaganja u sisteme koji bi mogli da ogovore na ovakve krize. Logika da takva ulaganja mnogo koštaju a da su krize ovakvih razmera jako retke, dovodi do toga na na kraju ono što niste platili na mostu, daleko skuplje platite na ćupriji.

Na kraju, potrošači su ti koji odlučuju da li su spremni da skupo plate nešto što mogu da nabave mnogo jeftinije. Dejvid Smit Levi navodi sopstveni primer, kada je prošlog leta zbog radova u svom dvorištu kupovao maske N95 kako bi se zaštitio od prašine. U prodavnici, američke maske su koštale dvostruko više nego kineske. Profesor sa MIT-a priznaje da je kupio – kineske

Чланак Zapad i Kina: Pustio bih ja njega ali neće on mene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o merama koje nadležnima stoje na raspolaganju a još nisu iskorišćene u borbi protiv epidemije korona virusa premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je između ostalog navela i prekid privrednih aktivnosti u periodu od 14 dana.

Vlada da obustavi rad određenih industrijskih delatnosti

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da bi bilo potpuno opravdano da Vlada obustavi rad određenih industrijskih delatnosti koje nisu od presudnog značaja za funkcionisanje života i na taj način spreči mogućnost da se epidemija korona virusa proširi.

– Nažalost slučaj južnokorejske kompanije Jura u Leskovcu, gde je nekoliko radnika pozitivno na korona virus a nadležni nisu naložili prekid proizvodnje u toj fabrici, veoma jasno ilustruje servilnost Vlade Srbije prema interesima stranog kapitala čak i u ovakvim uslovima. Na jednoj strani imamo penzionere koji ne smeju da izlaze iz svojih kuća, građane koji su pod policijskim časom i to se sve opravdava željom da se smanje kontakti kako se virus ne bi prenosio a sa druge strane imate pojedine strane kompanije koje rade i u ovim uslovima i traže od svojih zaposlenih da se izlažu riziku. U čemu je suština borbe za smanjenje kontakata ako nadležni dozvoljavaju rad u fabrikama i na građevinama? To je potpuno besmisleno i kontradiktorno. Tako da je jedino ispravno rešenje da u ovim ključnim trenucima u savladavanju epidemije korona virusa Vlada Srbije naloži prekid privrednih aktivnosti, sem onih važnih za funkcionisanje, u periodu od dve sedmice – navodi naš sagovornik.

Nemoguće omogućiti socijalnu distancu među radnicima

Prema njegovim rečima, u fabrikama i na građevinama je nemoguće omogućiti socijalnu distancu među radnicima, čime se povećava opasnost da se neko od njih zarazi.

– Zašto bismo rizikovali da se neko od zaposlenih zarazi pa da onda opet svi građani trpe restriktivne mere zbog neodgovornosti pojedinih predstavnika stranog kapitala. U fabrici ne postoji mogućnost držanja distance između zaposlenih kada je reč o radu na traci. Isti slučaj je i na građevinama. Potrebno je dvoje radnika za mešanje maltera i tako dalje. Zaista nema smisla zbog proizvodnje kablova ili izgradnje stanova i poslovnog prostora rizikovati zdravlje zaposlenih – kaže Veselinović.

Ekonomisti: Privreda u ovim teškim uslovima mora opstati

S druge strane, ekonomista Milan R. Kovačević smatra da tu problematiku ne treba posmatrati linearno i da treba voditi računa podjednako i o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, ali i o tome da privreda u ovim teškim uslovima koje je izazvala epidemija korona virusa opstane.

– Kada je reč o radu preduzeća, tu stvar treba posmatrati od slučaja do slučaja. Nesporno je da industrija mleka mora da radi, primera radi. S druge strane fabrike koje proizvode kablove ili sličnu robu bi pak morale da obezbede maksimalnu zaštitu radnicima u pogonima. Jednostavno privredne aktivnosti moraju da se odvijaju i u ovom periodu kako bi preduzeća i fabrike opstali. Naravno ništa ne sme da se odvija nauštrb bezbednosti radnika. Ako im treba dati skafandere, i to treba učiniti da bi oni bili sigurni u procesu rada. Znači proizvodnju na dve sedmice nikako ne bi trebalo zaustavljati jer bi se to loše odrazilo na egzistenciju privrede, ali s druge strane mora se insistirati na smanjenju kontakata i držanju socijalne distance među radnicima – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Чланак Sindikati za, ekonomisti protiv obustave rada се појављује прво на Biznis i Finansije.