Suprotno zapadnim političarima, zapadni ekonomisti upozoravaju da nije pametno razvoditi se od Kine. Kineska ekonomija se toliko nametnula svetu, da nije jednostavno naći zamenu. Uostalom isti oni koji optužuju Kinu za „izvoz“ smrtonsnog virusa, naručuju od nje tone medicinske opreme. Zato ekonomisti poručuju političarima: „Mnogo jeftinije će vas koštati razgovor sa Kinom, nego sukob“.
Optuživanje Kine je bila omiljena sportska disciplina u Vašingtonu i pre izbijanja pandemije koronavirsa. Ali sada i lideri u Evropi, koja je teško pogođena posledicama zaraze, prebacuju Kini da je najodgovornija za tragediju koja je snašla evoropske zemlje i ceo svet.
Uprkos žestokim kritikama i neodmerenoj retorici, posebno američkog predsednika Donalda Trampa, koliko je relano da zapadni lideri maksimalno zaoštre odnose sa zvaničnim Pekingom, u situaciji kada većinu medicinskog materijala nabavljaju upravo iz – Kine? I to nisu jedini proizvodi na listi zavisnosti od kineske ekonomije. Naprotiv, ona je veoma dugačka.
Zamenimo Kineze. A kako?
Kina je već proizvodila polovinu medicinskih maski u svetu i pre nego što se pandemija proširila. Ova zemlja je i glavni proizvođač lekova i zaštitne opreme u vreme kada oni nedostaju širom sveta.
„Svet je zavisan od kineske proizvodnje kao narkoman“, ističe Vili Ših, profesor Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Harvard i specijalista za trgovinske odnose između SAD i Kine. Ših objašnjava da se ta zavisnost ne odnosi samo na medicinske i sanitetske proizvode, već i na elektroniku, tekstil, nameštaj, igračke i još mnogo drugih proizvoda.
Sjedinjene Države, i pored zabrana koje su uvedene tokom trgovinskog rata, uvoze iz Kine robu vrednu oko 500 milijardi dolara. „Dakle, razgovor sa Kinezima bi sigurno bio jeftiniji. U suprotnom, Amerika mora da bude spremna na velike posledice“, upozorava američki profesor i dodaje da rešenje nije u preseljavanju proizvodnje u neku drugu, jeftinu destinaciju.
To više nije tako jednostavno, kaže, jer Kinezi su uspeli da „zacementiraju“ svoju dominaciju u proizvodnji, ali i u lancima snabdevanja i nije nimalo jednostavno naći odgovarajuću zamenu.
Jedno je šta priča Makron, a drugo je relanost
Francuska se, kao i SAD, uveliko oslanja na kineske lance snabdevanja, ne samo kada je reč o medicinskoj opremi potrebnoj za borbu sa koronavirusom, već i za potrebe farmaceutske i autoindustrije. Francuski predsednik Makron je nedavno najavio da će se Francuska zalagati za „potpunu nezavisnost“ tako što će povećati sopstvenu proizvodnju maski za lice i respiratora. Međutim, malo je verovatno da će to biti brzo rešenje, a još manje da će ono biti jeftino.
Usled krize izazvane pandemijom, „francuske kompanije će biti pod ogromnim pritiskom da vrate deo svoje proizvodnje koja se obavlja u drugim zemljama, pre svega iz Kine“, predviđa Filip Lekor, direktor odseka za evropsko-azijsku saradnju na Karnegi institutu za mir.
Neke su već najavile i nove strategije s tim cijem. Među prvima se oglasila francuska farmaceutska kompanija „Sanofi“, čiji predstavnici su izjavili da će osnovati novu evropsku kompaniju kako bi se što manje oslanjali na Kinu i indiju, gde se pravi većina aktivnih sastojaka za farmeceutsku industriju.
Leker je, međutim, upozorio da bi napori Francuske da umanji zavisnost od Kine, mogla da naiđe na iste reakcije zvaničnog Pekinga. To bi po njegovim rečima drastično uticalo na neke od najprofitabilnijih industrija u Francuskoj, uključujući proizvodnju vina i turizam.
Britanija nema luskuz da bira
Britanija, kao i druge zemlje, i te kako se oslonila na Kinu u nabavci sredstava za spasavanje ljudskih života od Kovida 19, poput testova i respiratora. Iako Kina ne spada među četiri glavna spoljnotrgovinska partnera Velike Britanije, njen upliv je veoma vidljiv u tamošnjem tehnološkom i finansijskom sektoru.
Britanska ekonomija je več pretrpela znatne posledice zbog Bregzita, a kada se na to dodadaju enromni troškovi pandemije – pogoršavanje odnosa sa Kinom je luksuz koji Britanci ne mogu da priušte, uveren je Keri Barun, profesor Kings koledža u Londonu.
Braun ocenjuje da Kina mora biti jedan od ključnih partnera u pokušaju Britanije da u ovakvoj situaciji ostvari bilo kakav privredni rast. „Osim toga, kada krajem godine izađe iz EU, Velika Britanija će morati da traži nove ekonomske prilike izvan svojih tradicionalnih partnerstava u Evropi. Bilo bi u najmanju ruku čudno da u tim nastojanjima zaobilazi drugu najveću ekonomijuu svetu“, smatra Braun, koji je deo svoje karijere proveo i kao ekonomski diplomata u Pekingu.
Razod skuplji od braka
Neke države, poput Indije, Australije i Nemačke pokušavaju da zavisnost od Kine umanje i oštrijom politikom prema stranim ulaganjima, pre svega kada su u pitanju strateške industrije i kompanije. Mada se nigde direktno ne imenuju kineski investitori, jasno je da su zakonska ograničenja usmerena upravo na njih i pokušaj da se zaustavi dalji prodor kineskog kapitala koji bi lokalne ekonomije učinio još „neotpornijim“.
Sjedinjene Države su, međutim, primer koliko takvi napori mogu biti teški. Donald Tramp je od samog stupanja na predsedničku funkciju bio odlučan da što više udalji Kinu iz američkog dvorišta i odande vrati proizvodnju kući. Ali nakon dvogodišnjeg trgovinskog rata i milijardi dolara koje je pojelo stalno gomilanje novih carisnkih ograničenja, čim je koronavirus počeo da se širi i po Americi postalo je jasno koliko američko tržište i dalje zavisi od kineske proizvodnje.
Ista ta Bela kuća koja je osula „drvlje i kamenje“ po kinsekim vlastima da su direktni krivac za slom američkog zdravstvenog sistema pred pandemijom, uvezla je tone medicinskog materijala iz – Kine. I pored nastojanja da najosnovnija sredstva za borbu protiv korone američke firme počnu same da proizvode i diskusija u američkom Kongresu da pandemija neće večno trajati i da zato treba nastaviti sa proterivanjem Kine sa domaćeg tržišta – čak je i sam Tramp priznao da se od Kine nije tako lako razvesti.
Kineske maske dvostruko jeftinije od američkih. Koju biste vi kupili?
Pored optužbi da je smrtonosni virus „izvezla“ u svet, zapadni lideri optužuju Kinu da je iskoristila trenutnu situaciju da profitira izvozeći proizvode lošeg kvaliteta. O neispravnoj medicinskoj opremi iz Kine već su izvestile vlade u Španiji, Turskoj i Holandiji, a Velika Britanija je nabavila milione testova za koronavirus od dve kineske firme, potrošivši 20 miliona dolara samo da bi otkrila da testovi nisu pouzdani.
Problem, međutim, nije samo u Kini, smatra Dejvid Smit Levi, profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Kina je iskoristila pohlepu zapadnih kompanija da troškove svedu na minimum i takvim apetitima je prilagodila strukturu u svojoj proizvodnji i distribuciji. Pandemija je pokazala da tako nagli skok tražnje za medicinskom opremom rezultira nestašicom bez obzira na to gde se ona proizvodi.
Stoga, veći je problem što nastojanja da se troškovi neprestano snižavaju, ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, ne ostavljaju mnogo manevarskog prostora za ulaganja u sisteme koji bi mogli da ogovore na ovakve krize. Logika da takva ulaganja mnogo koštaju a da su krize ovakvih razmera jako retke, dovodi do toga na na kraju ono što niste platili na mostu, daleko skuplje platite na ćupriji.
Na kraju, potrošači su ti koji odlučuju da li su spremni da skupo plate nešto što mogu da nabave mnogo jeftinije. Dejvid Smit Levi navodi sopstveni primer, kada je prošlog leta zbog radova u svom dvorištu kupovao maske N95 kako bi se zaštitio od prašine. U prodavnici, američke maske su koštale dvostruko više nego kineske. Profesor sa MIT-a priznaje da je kupio – kineske