Komora je upozorila da bi, ako se one ne otklone, posledice mogle biti usporavanje privrednih aktivnosti i smanjenje naplate javnog prihoda – prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV-a).

„Ovakvim pristupom u ovoj reformi ruše se računovodstvena načela prema Zakonu o računovodstvu i računovodstvene evidencije u glavnoj knjizi, kao i PDV evidencije, propisane Zakonom o PDV i pravilnikom. Tako se ostavlja prostor za prekršaje u koje se uvode i zakonski zastupnici i računovođe“, saopštila je Računovodstvena komora.

Reforma nas vodi unazad

Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije ocenjuje da novi predlog Nacrta o izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju, kroz tri ključne odredbe, vodi ka daljoj pravnoj nesigurnosti zbog neusklađenih određenih odredbi i opet povećava ručne evidencije PDV u pojedinačnoj evidencijama na Sistemu elektronskih faktura (SEF-u).

U najavljenim izmenama zakona, povećava se broj pojedinačnih „uglavnom ručnih“ evidencija o PDV-u (kako kod elektronskog evidentiranja prethodnog PDV-a obračunatog odnosno plaćenog na uvoz dobara, tako i kod drugih odredbi), jedna je od primedbi Računovodstvene komore.

Uvodi se rok od 10 dana za prijavu PDV-a za prethodni poreski period, suprotno svim pravilima za PDV evidencije, kažu računovođe.

„Urušene su odredbe krovnog Zakona o računovodstvu, koje se odnose na rokove izdavanja i knjiženja računovodstvenih promena, ali i za hronologiju unosa tih promena. Umesto unapređenja, ovom reformom se ide unazad u poslovnom ambijentu i pravnoj (ne) sigurnosti“, navodi se u saopštenju Računovodstvene komore.

Srpske PDV evidencije najsloženije u Evropi

Umesto ubrzanja u poslovanju dešava se suprotno, usporavaju tokovi novca, navode računovođe.

„Nova izmena zakona potvrđuje, da SEF neće biti povezan ni sa bazom carine kao što je najavljeno od strane predstavnika Ministarstva finansija. Takođe, nije povezana baza podataka SEF ni sa SUR (sistemom ulaznih fiskalnih računa) kod Poreske uprave, što već dodatno komplikuje ceo postupak evidencija i što smo zahtevali od Ministarstva finansija“, navodi se u saopštenju.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o e-fakturisanju koji je objavilo Ministarstvo finansija pre nekoliko dana dodatno komplikuje već nejasni postojeći zakon o e-fakturama, rekao je za Novu ekonomiju Darko Majstorović, direktor firme Control1 koja se bavi poreskim kontrolama.

Jedini izlaz iz ove situacije je, kako navode računovođe, da se otklone sistemske greške, SEF stavi u funkciju Posebnog informacionog sistema u Poreskoj upravi, unapredi regulatorni okvir i PDV evidencija. Takođe u skladu sa tim izmenama, potrebno je ukinuti obrazac za pregled obračuna PDV – Obrazac POPDV jer su PDV evidencije u Srbiji najsloženije u odnosu na sve zemlje EU i u okruženju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: fly-d, Unsplash

Чланак Računovođe traže otklanjanje sistemskih grešaka u Nacrtu o izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Ministarstva finansija za malo više od dve nedelje u januaru razmenjeno je više od tri miliona elektronskih faktura, a ukupno od 1. maja prošle godine nešto više od deset miliona. Nadležni u ministarstvu su saopštili da se od početka ovog procesa „dobro komuniciralo sa privredom i usvojene su mnoge sugestije, što je rezultiralo nizom unapređenih sistema i funkcionalnosti kao i poboljšanja rada samog sistema elektronskih faktura“. Nadležni takođe ističu da se primenom e-faktura očekuje „ubrzanje poslovnih procesa, kao i unapređenje poslovanja kroz dodatnu pravnu sigurnost“, te da je primena „jednostavna i intuitivna“.

Šta o primeni kažu privrednici? Vlasnica firme „Startmark“ iz Niša Gordana Đorđević opisala je za B&F početak rada sa elektronskim fakturama kao težak i stresan. „Događa se da otkucate celu fakturu, a kada hoćete da je pošaljete sistem padne. Prilikom novog pokušaja slanja vidite da fakture nigde nema u sistemu, jednostavno nestane. Morate ponovo da kucate istu fakturu. Napravili su sistem koji ne pamti i morate sve iznova da radite nakon što se blokira. Srećom pa je trebalo da pošaljem mali broj faktura, ne znam šta bih radila da imam 50 ili 100 faktura. Sve je to lepo zamišljeno i biće sigurno tako jednog dana, ali u praksi za sada ne funkcioniše dobro. Tako je bilo problema i sa fiskalnim kasama prvih šest meseci od uvođenja“, kaže Đorđević.

Ona ističe da se za elektronsko fakturisanje pripremala još od marta prošle godine, kada je kupila program, neophodan za rad sa elektronskim fakturama. Pripremila je bazu podataka kupaca i dobavljača, adresar i sve ostalo što je potrebno da bi mogla nesmetano da radi kada novi sistem zaživi.

„Kada pozovem korisničku podršku, oni mi kažu da je problem u velikom broju faktura i u tome što ih svi sada koriste. To opravdanje je za mene neprihvatljivo. Oni su znali da će tako biti 1. januara i morali su da budu spremni za to. Dobili smo čak obaveštenje da prijavimo vreme u koje ćemo slati fakture, da bi nas podelili u grupe. Da li hoćemo od 8 do 10, od 10 do 12 ili od 12 do 15 sati. To je zaista ludost. Slaću fakture kada ja hoću i kada imam potrebe u toku dana. Ukoliko mi se u 12 sati javi firma da joj pošaljem profakturu jer hoće da mi nešto uplati, da li je potrebno da čekam sutrašnji dan, pošto sam propustila jutarnji termin od 8 do 10“, pita se naša sagovornica.

Prema njenim rečima, do sada su privrednici pisali fakture u Ekselu, a uvođenje novog sistema je obrazloženo kao brži i efikasniji način fakturisanja, ali za sada se to ne potvrđuje u praksi. „Dešava se da pojedine firme odustanu od pokušaja slanja elektronske fakture, pa je pošalju mejlom, ali to ne može tako. Moramo da koristimo novi sistem iako je usporen i pada. Netačne su i tvrdnje da su elektronske fakture besplatne. Možeš besplatno da šalješ dve ili tri fakture dnevno, a posle toga se plaćaju“, napominje Đorđević.

Šta zagorčava život knjigovođama?

Vlasnica knjigovodstvene agencije „Aktiva“ Slađana Ćirić izjavila je za B&F da se nakon uvođenja elektronskih faktura knjigovođe suočavaju sa brojnim problemima koji im svakodnevno „zagorčavaju život“. Ona kaže da im osim portala koji pada, problem predstavljaju i novine koje donosi Zakon o elektronskom fakturisanju, a koje su očigledno uvedene bez konsultovanja struke.

„Najveći problem nam predstavljaju avansne e-fakture. Ukoliko vam kupac danas avansno uplati, morate da vidite u izvodu tu uplatu i odmah da na portal pošaljete avansni račun. Sutradan, kada kupac dođe po robu, mora da mu se izda konačni račun. Ranije su se avansni računi izdavali jednom mesečno ili jednom u tri meseca, u zavisnosti od toga da li poreski obveznik plaća PDV mesečno ili tromesečno. Sada neko može da vam u jednom danu uplati avans deset puta i vi za svaku uplatu morate da pišete avansni račun. Nema više tog roka od mesec dana ili tri meseca za izdavanje avansnog računa, sada je rok jedan dan. To praktično znači da jedna osoba u firmi mora neprestano da gleda u izvod i proverava da li je bilo uplate“, objašnjava Ćirić.

Dodaje da komplikacije nastaju i kada se pogreši prilikom sastavljanja fakture. Kada takav račun ne bude prihvaćen, ne može samo da se poništi, već kupac mora da daje izjavu da nije koristio PDV. „Dodatno su iskomplikovane i neke druge obaveze privrednika. Primera radi, maloprodajne firme koje rade sa javnim sektorom moraju da izdaju račun kroz fiskalnu kasu, a potom javno preduzeće traži elektronsku fakturu i šalje zahtev i izjavu da nije koristilo PDV po izdatom fiskalnom računu.

Maloprodajna firma onda mora da stornira fiskalni račun i da pošalje elektronsku fakturu. Jedna od dodatnih obaveza je napravljena i u slučajevima kada firma koja je u sistemu PDV treba da pošalje fakturu preduzetniku paušalcu. Tada računi moraju da se dokucavaju kroz pojedinačnu evidenciju u sistemu elektronskih faktura“, ističe Ćirić.

Naša sagovornica ocenjuje da bi sistem elektronskih faktura bio od velike koristi privredi da je pojednostavio procedure izdavanja računa, ali to nije učinjeno i sada funkcioniše sa brojnim problemima. Dodaje i da je evidentno da mnogi ljudi koji koriste sistem elektronskih faktura za to nisu dovoljno edukovani.

Ključ je u api ključu

Finansijski direktor „E reciklaže 2010“ Stefan Cvetković kaže za B&F da ta firma nema prevelikih problema sa novim načinom fakturisanja i to zahvaljujući korišćenju api ključa.

„Mi koristimo softver – aplikaciju koja je preko api ključa povezana sa našim nalogom na SEF-u. Praktično se na portal i ne logujemo, već možemo direktno iz svog softvera da fakture šaljemo, primamo i odobravamo ili odbijamo. To nam omogućava da posao obavljamo u jednom okruženju i smanjuje mogućnost propusta i grešaka koje bi se sigurno javljale da moramo istu fakturu da obrađujemo i u svom ERP sistemu i na SEF-u. Mi smo se otprilike dva meseca pripremali za početak primene i zajedno sa našim poslovnim partnerima iz oblasti IT-a radili na razvoju softvera koji može da se sinhronizuje sa sistemom elektronskih faktura“, priča Cvetković.

Prema njegovom iskustvu, jedan od manjih problema za sada je taj što se povremeno dešava da sistem elektronskih faktura ne prepoznaje da je korisnik kome je faktura namenjena registrovan u sistemu i ne dozvoljava slanje fakture. Međutim, prilikom ponovnog pokušaja, samo nekoliko minuta nakon toga, ta greška se ne ponavlja.

„Za sada nam sistem elektronskih faktura nije ni otežao, ni olakšao poslovanje. Mislim da će dobrobit koju će doneti ova promena biti brže knjiženje ulaznih faktura, jer nećemo više morati da čekamo da stignu poštom, čime će se smanjiti i rizik od gubitka pošiljke. Mi smo već za prvih petnaestak dana januara dobili oko 100 faktura“, navodi Cvetković.

Direktor Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga Aleksandar Milićević izjavio je za B&F da komora nije imala posebne pritužbe privrednika na sistem elektronskog fakturisanja, mada treba uzeti u obzir i činjenicu da je tokom januara značajno manja privredna aktivnost nego u decembru.

„Privrednici se prilagođavaju tom novom sistemu i rekao bih da to ide nekim svojim tokom. Ima manjih komplikacija i biće ih sigurno dok se ljudi ne naviknu, ali nema takvih problema kao što ih je bilo kada su uvedene nove fiskalne kase. Tada me je mnogo privrednika zvalo i tražilo pomoć. Sada nemam informaciju da je neko zapao u ozbiljne probleme zbog elektronskog fakturisanja“, kaže Milićević.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Nathan Dumlao, Unsplash

Чланак Preduzeća o primeni elektronskog fakturisanja: Olakšanje ne teče baš tako lako се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveća novina od početka sledeće godine je novi Zakon o elektronskom fakturisanju koji menja same pojmove fakture i načina na koji smo te fakture do sada izdavali.

Novine će, od 01.01.2022. kada propis počne da se primenjuje, važiti za sve javne subjekte, i za sve subjekte privatnog sektora koji su obveznici PDV-a. Država je uvažila primedbe privrednika, te primena ipak neće početi za sve obveznike istovremeno, već će od 01.01.2022. novi propis prvo početi da se primenjuje u međusobnim transakcijama javnog sektora, od 01.07.2022. u transakcijama gde je poverilac javni subjekt a dužnik subjekt privatnog sektora, da bi puna primena propisa, koja obuhvata i sve transakcije subjekata privatnog sektora koji su obveznici primene, počela 01.01.2023.

Kako će digitalizacija faktura izgledati u 2022. godini?

Izdavanje fakture se standardizuje, te faktura mora da bude izrađena na osnovu UBL 2.1 standarda, u XML formatu. Ovo iz upotrebe izbacuje neke do sada uobičajene načine izrade fakture u elektronskom formatu (npr. PDF) i papirnom formatu.

Izmenjen je i način slanja računa i prijema računa, te će se, od datuma početka primene za odgovarajuću kategoriju subjekta i za transakcije na koje se odnosi, faktura slati i primati isključivo preko Sistema elektronskih fakutra, rešenja koje je uspostavila država, kao centralizovano mesto za razmenu elektronskih faktura.

Što se čuvanja tiče, predviđeno je da se fakture čuvaju isključivo u Sistemu elektronskih faktura, ili u slučaju subjekata privatnog sektora, alternativno kod informacionih posrednika. Čuvanje faktura u sistemima samih korisnika će, što se tiče novog propisa i eventualne poreske kontrole, biti nevažeće, dok traje rok za obavezno čuvanje.

Kompleksnost novina i relativno kratak rok za prilagođavanje su uneli dosta konfuzije u privredu, te se kao glavno pitanje postavilo – kako se prilagoditi?

U gotovo svakoj kompaniji ili subjektu koji je obveznik primene je potrebno prilagođavanja postojećih računovodstvenih softvera ili odabir nekog od dostupnih rešanja za elektronsko fakturisanje, pošto će neposredno korišćenje Sistema elektronskog fakturisanja putem korisničkog interfejsa biti nepraktično i neefikasno za kompanije koje izdaju veći broj faktura. Korisnicima je na raspolaganju i usluga informacionih posrednika, u kom slučaju ne moraju da razmišljaju o prilagođavanju i performansama sistema, već o odabiru pouzdanog partnera za ovu odgovornu aktivnost.

Kako kompanija Coming može da pomogne svojim korisnicima u procesu uvođenja eFaktura?

Kompanija Coming – Computer Engineering nudi aplikativno rešenje koje u potpunosti odgovara zakonskim zahtevima i omogućava povezivanje korisnika na Sistem elektronskih faktura, te kreiranje, slanje, primanje i odobravanje elektronskih faktura, kao i praćenje njihovih statusa i prijem obaveštenja na e-mail korisnika. Rešenje je moguće integrisati sa svim modernim računovodstvenim softverima i ERP rešenjima, a moguća je i ručna obrada transakcija.

Dodatno, softver za razmenu elektronskih faktura je moguće koristiti integrisano sa Coming ComDoc sistemom za upravljanje dokumentima (DMS), gde korisnik ima priliku da na jednom mestu, u skladu politikom svoje kompanije čuva, arhivira, pretražuje dokumentaciju i upravlja njome kroz uspostavljanje radnih procesa po meri.

Чланак Roberto Poletto (Coming Computer Engineering) o elektronskom fakturisanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz Ministarstva finansija najavljuju da će novi zakon biti usvojen najkasnije tokom prvog kvartala 2021. godine.

Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdavanje računa bez upotrebe papira. To znači da se svi procesi i koraci koji obuhvataju “tradicionalno” fakturisanje na papiru, mogu obavljati putem elektronskih uređaja, tj. kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprava može vršiti elektronski, putem interneta.

„Evropska komisija je sponzorisala pristup dva CEN dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura. Oba dokumenta podržavaju primene direktive 2014/55/EU o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama. Zakon o elektronskoj fakturi se kreira, kako zakonodavac kaže, na osnovu Srpskog standarda“, kaže za Biznis.rs mr Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Izdatak i povećanje troškova poslovanja u radu poreskih obveznika

Zakon predviđa obavezu izdavanja elektronske fakture koja će se dostavljati preko informacionih posrednika, kojima će saglasnost za rad dati Ministarstvo finansija. Ti informacioni posrednici treba da imaju hardversku i softversku podršku da posreduju u dostavljanju elektronske fakture od dobavljača do kupca.

„Ta usluga će predstavljati dodatni izdatak i povećati troškove poslovanja u radu poreskih obveznika, doprineće pravnoj nesigurnosti u korišćenju podataka koji mogu biti zloupotrebljeni i dostupni konkurenciji. Zašto se ne može zadržati slobodan izbor, da se dostavljaju fakture emailom, kao do sada, jer je jednostavnije, brže, mnogo jeftinije, ali i mnogo sigurnije“, navodi Mitrović.

Dakle, uvodi se dodatno opterećenje za poreske obveznike i otežanje procedura u radu.

Naša sagovornica kaže da se postavlja pitanje primene računovodstvenih načela, kontrole verodostojnosti podataka unetih u računovodstvenu ispravu, kako kod kreiranja podataka u elektronskoj fakturi tako i kada je u pitanju kontrola sadržaja podataka primljene elektronske fakture kod kupca, preko informacionog posrednika, pre knjiženja u glavnoj knjizi.

„Izdate fakture imaju često dodatna knjižna zaduženja i odobrenja, dakle dosta pitanja, koja će doprineti otežanim i skupljim uslovima poslovanja, posebno za preduzetnike i mikro pravna lica kojih je najveći broj u Srbiji. Za prekršaje, ako se ne izda elektronska faktura u skladu sa zakonom, predviđene su kazne, za privredna društva do 2.000.000 dinara a za preduzetnike do 500.000 dinara“, naglašava predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Poreski obveznici, osim možda nekih multinacionalnih korporacija, smatraju ovo dodatnim opterećenjem u budućem radu i povećanje pravne nesigurnosti zbog povećanja troškova, ali i nesigurnosti da podaci mogu izgubiti klauzulu „poslovne tajne“ i postanu dostupni konkurenciji .

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta nam donose elektronske fakture? се појављује прво на Biznis i Finansije.