Radionica je organizovana u formi vebinara i sastojala se iz dva međusobno povezana dela. Tokom prve radionice održane početkom marta 2022. god. učesnici su bili u prilici da se upoznaju sa demo verzijom rešenja – pregled interfejsa, prikaz izdavanja fakture preko portala, kao i da dobiju informacije o sistemu i metodologiji korišćenoj prilikom njegove izrade.
Na drugoj radionici održanoj krajem marta, učesnici su se upoznali sa segmentom rešenja koji se bavi ulaznim fakturama – kratak vodič o načinu na koji se datoteke preuzimaju, odnosno fakture primaju. Uz to, učesnicima je predstavljen i dodatni modul rešenja koji se odnosi na prihvatanje/odbijanje faktura i automatizaciju postupka koji prethodi knjiženju.

Novi Zakon o elektronskom fakturisanju stupio je na snagu 7. maja 2021. godine. Zakon utvrđuje koji subjekti imaju obavezu izdavanja elektronske fakture, uvodi posebnu obavezu elektronskog evidentiranja obračuna PDV u sistemu elektronskih faktura, uređuje način korišćenja sistema elektronskih faktura, propisuje instrukcije za postupanje sa elektronskim fakturama, kako se prihvata/odbija elektronska faktura, kao i druga uputstva.

Uvođenje procesa za elektronsko faktrurisanje iziskuje stručno znanje i veštinu da bi se organizacije i njeni procesi i sistemi adekvatno pripremili za elektronsko fakturisanje.

Novo PwC rešenje za elektronsko fakturisanje https://www.pwc.rs/sr/news/novi-zakon-o-elektronskom-fakturisanju.html omogućiće korisnicima da organizuju proces elektronskog fakturisanja na način koji omogućava usaglašenost sa novom zakonskom regulativom. Pored toga, primenom ovog rešenja organizacije će imati mogućnost da smanje troškove koji se odnose na izdavanje, slanje, čuvanje i arhiviranje podataka iz poslovanja.

Чланак Kompanija PwC Srbija predstavila je novo rešenje za elektronsko fakturisanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U 2022. godini biće uvedene onlajn registracione prijave osnivanja za sve preostale pravne forme privrednih subjekata, za promene registrovanih podataka i brisanje, a elektronski postupak registracije, kao najefikasniji i najekonomičniji, biće jedini način rada u Registru privrednih subjekata, za koji je potrebno da se korisnici na vreme pripreme“, ukazala je Agencija za privredne registre.
Prema podacima APR, za devet meseci ove godine, putem servisa eRegistracija osnovano je 8,10 odsto preduzetnika i društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) od ukupnog broja privrednih subjekata osnovanih od početka godine.

„Portalu sa eServisima APR pristupa se preko sistema za centralizovano prijavljivanje. Uz pomoć korisničkog naloga pristupa se aplikaciji, odnosno elektronskoj prijavi za osnivanje preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću (jednodomnog ili dvodomnog)“, objašnjavaju u APR.

Elektronska prijava osnivanja može se podneti ukoliko podnosilac ima kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), instalirani čitač elektronskih kartica i NEXU aplikaciju, koja omogućuje elektronsko potpisivanje bilo kojim sertifikatom, a koja je dostupna na sajtu APR.

Registrovani

Tokom prvih devet meseci ove godine elektronski je u APR registrovano 2.680 preduzetnika i preduzeća u formi DOO. U istom periodu protekle godine broj elektronskih registracija preduzetnička i DOO firmi bio je 2.314, dok je u godini pre pandemije ovaj broj bio upola manji nego sada – 1.304 od januara do kraja septembra 2019.

„Uz navedeno, podnosilac elektronske prijave treba da ima bilo koju vrstu platne kartice za plaćanje naknade za elektronsku registraciju osnivanja, koja je niža od naknade za registraciju osnivanja sa prijavom i dokumentacijom podnetim u papirnoj formi“, ističu u APR.

Elektronska forma rešenja o osnivanju, nakon završenog postupka registracije, preuzima se, navodi se – iz same aplikacije putem koje se podnosi elektronska prijava, ili ga podnosilac može primiti i putem elektronske pošte, ukoliko se Agenciji prijavi adresa za prijem elektronske pošte.

„Uporedni podaci APR-a pokazuju da je broj korisnika ovog elektronskog servisa APR-a višestruko povećan u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu, kao i da je do povećanja broja elektronski registrovanih osnivanja društava sa ograničenom odgovornošću i preduzetnika došlo naročito u periodu od izbijanja pandemije kovida-19 i proglašenja vanrednog stanja, odnosno zatvaranja šaltera. Naime, za devet meseci 2019. godine elektronski je osnovano 4,4 odsto preduzetnika i tri odsto DOO od ukupnog broja privrednih subjekata osnovanih u navedenom periodu te godine“, navode u Agenciji za privredne registre.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак APR: U 2022. elektronska registracija za sva preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakonom su predviđene kazne od 500.000 dinara do 2 miliona dinara za kompanije koje ne budu poštovale pojedine odredbe, dok je za odgovorna lica predviđena kazna od 150.000 dinara. Kada je reč o preduzetnicima, kazne se kreću od 50.000 do 500.000 dinara.
Javna rasprava o Nacrtu zakona trajala je do 25. februara, a zakon, koji će privrednicima doneti i benefite i veći trošak, trebalo bi da stupi na snagu od 1. jula ove godine. Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu PDV-a, prenosi Blic.

Neke od pogodnosti elektronskih faktura su brže plaćanje, transparentniji proces i suzbijanje sive ekonomije, jer one pomažu, između ostalog, i u kontroli naplate poreza. Bio bi to korak napred u unapređenju celokupnog finansijskog i poreskog sistema, iako će u samom startu za pojedine firme izazvati dodatne troškove za nadogradnju postojećih sistema i obuku zaposlenih.

Elektronske fakture će ići kroz sistem Poreske uprave

“Elektronsko fakturisanje će s jedne strane pomoći privredi i ubrzati određene procese, koji će biti i pregledniji, a s druge će poskupeti poslovanje. Princip je otprilike da svaka firma dobije na određenoj platformi svoje “sanduče”, imaće svoju lozinku kojom pristupa i u to sanduče će joj biti isporučivane fakture. Kada primalac preuzme fakturu, ostaje precizna informacija o vremenu preuzimanja, kao kada šaljete običnu poštu sa povratnicom, tako da neće dolaziti do nesporazuma ili izgovora da neki račun nije stigao na vreme i slično”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” knjigovođa Biljana Trifunović.
Ona kaže da će firme morati da zakupe to sanduče kako bi preko njega išle elektronske fakture i to će svakako poskupeti poslovanje, pošto bi cena trebalo da bude oko 30 evra za 100 faktura mesečno. Zato smatra logičnim što će paušalci i preduzeća koja nisu obveznici PDV-a biti izostavljeni iz obaveze elektronskog fakturisanja.

“Elektronske fakture će ići kroz sistem Poreske uprave, tako da će Uprava imati uvid u svaku fakturu koja se ispostavi. Unija poslodavaca se pobunila protiv toga, sa pitanjem zašto PU mora sve to da zna, ali ja zaista ne vidim problem jer PU inače već zna sve što kucate na fiskalnoj kasi”, objašnjava.

I nekoliko finanijskih direktora koje smo kontaktirali saglasno je da će elektronske fakture ubrzati protok dokumentacije i smanjiti potrebu za fizičkim čuvanjem papirologije. Takođe podsećaju da se na ovaj način povećava efikasnost i smanjuje mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka.

Nedostatak regulative  i nejasnoće

E-faktura inače ima sva polja podataka koje faktura uobičajeno sadrži: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a, a elektronska faktura izdata posredstvom novog sistema smatraće se validnom, izvršnom ispravom. Ipak, mnoge oblasti u Zakonu o elektronskom fakturisanju, poput načina i postupka registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže urede podzakonskim aktima.

Nejasnoće, manjak usaglašenosti sa Zakonom o elektronskom dokumentu i kratko vreme za pripremu aktera prate proces donošenja zakona o e-fakturi, konstatovano je na vebinaru u organizaciji Društva informatičara Srbije i Udruženja za elektronsku komunikaciju i informatičko društvo Privredne komore Srbije.

Kako je objašenjeno, Nacrt zakona o e-fakturi podrazumeva obavezu da bude već od 1. jula primenjivan u poslovanju javnog sektora u Srbiji i privatnog sa javnim sektorom, što je ocenjeno kao teško ostvarivo.
Đorđe Cvetković iz Društva informatičara kao otežavajuću okolnost naveo je preplitanje i neusaglašenost budućeg zakona o e-fakturi za koji je nadležno Ministarstvo finansija, sa postojećim Zakonom o elektronskom dokumentu koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine. Dodao je da postoji i nedostatak regulative, kao i nejasnoće.

Kako je naglašeno na ovom skupu, iako se u nacrtu zakona pominje “srpski standard” za e-fakturisanje, on još nije donet, pa zato postoji vrlo malo prostora za usklađivanje poslovanja pravnih lica u poslovanju s javnim sektorom. Iako su definisani rokovi čuvanja e-faktura, nisu definisani protokoli, načini i uslovi čuvanja.
Informatičari predlažu i da se od ministarstava traži pomeranje rokova primene i da oni budu 3 do 6 meseci od momenta donošenja zakona.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Elektronske fakture poskupljuju poslovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.