Zamenik direktora RGZ-a Darko Vučetić rekao je za Euronews Srbija da je novim zakonskim rešenjem država građanima omogućila da preko profesionalnih korisnika, odnosno preko advokata ili geodetskih organizacija, podnesu zahtev za upis u katastar, što će ubrzati i olakšati čitav proces, samo je zaboravio da kaže da će ga i poskupeti za zaradu posrednika. Prema aktuelnim advokatskim tarifama ova usluga košta 24.750 dinara.

Međutim, kako kaže advokat sa kojim je B&F razgovarao, klijenti uvek mogu da naprave dogovor sa advokatom kako bi ih upis u katastar manje koštao jer advokati imaju mogućnost umanjivanja cene svojih usluga do 50 odsto. Prema njegovim rečima, advokat je u ovom slučaju dužan da pregleda i prikupi sve papire koje podnosi prilikom upisa u katastar, te da stavi svoj elektronski potpis na ove „papire“, čime na neki način garantuje da su oni ispravni. Dodaje i da više neće biti potrebe ni za overom kopija dokumenata kod javnog beležnika.

Kako će izgledati proces upisa?

Vučetić objašnjava da građani kada prikupe dokumentaciju za uknjižavanje stana najpre treba da se jave posredniku, odnosno profesionalnom korisniku, koji ima ugovor sa Republičkim geodetskim zavodom, nakon čega mu predaju prikupljenu dokumentaciju.

Nakon što stručnjak pregleda papire, određuje da li korisnik ima svu neophodnu dokumentaciju, navodi Vučetić, i dodaje da ukoliko korisnik nema sve neophodne elemente za upis, profesionalno lice će mu pomoći da prikupi ostalu dokumentaciju ili pruži savet kako na najjednostavniji način da reši problem.

Kada uz pomoć profesionalnog lica korisnik prikupi svu dokumentaciju, posrednik skenira, digitalno potpisuje, zatim šalje katastru na upis, objašnjava on.

Izvor: Euronews, B&F

Foto: Pixabay

Чланак Zahtev za upis u katastar se od sada podnosi preko advokata ili geodetskih organizacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dakle, za registraciju osnivanja privrednog društva u APR-u više nije moguće podnošenje prijave u papirnoj formi.

Obavezna elektronska registracija osnivanja odnosi se na sledeće pravne forme:

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO),
Ortačko društvo (OD),
Кomanditno društvo (КD) i
Akcionarsko društvo (AD).

Ostale pravne forme privrednih subjekata (preduzetnik, javno preduzeće, zadruga i zadružni savez, kao i ogranak i predstavništvo stranog privrednog društva) takođe imaju mogućnost da podnesu elektronsku prijavu za registraciju osnivanja, s tim što i dalje mogu podneti prijavu u papirnoj formi.

Potrebno je da podnosilac prijave poseduje:

• kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji,
• instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu “NEXU” aplikaciju za elektronsko potpisivanje (ukoliko podnosilac ima već instaliranu “NEXU” aplikaciju, obavezno preuzima novu verziju ovde),
• Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu za onlajn plaćanje naknade.

eRegistracija osnivanja privrednog društva vrši se putem posebne korisničke aplikacije kojoj se može pristupiti preko internet stranice Agencije za privredne registre.

Najpre, korisnik treba da kreira nalog na Portalu eID.gov.rs, ukoliko prvi put pristupa sistemu.

Ukoliko korisnik već ima korisnički nalog u sistemu, onda može istim nalogom da pristupi i aplikaciji za eRegistraciju osnivanja privrednog društva.

Prijava APR nalogom biće omogućena do 1. juna 2023. godine, a nakon toga će biti dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Vodič u slikama kroz e-registraciju DOO-a i Uputstvo za korisnike (u PDF formatu), mogu olakšati korišćenje usluge eRegistracija osnivanja privrednog društva. U Vodiču je predstavljen primer za registraciju osnivanja DOO-a, u kojem član DOO-a podnosi prijavu za sebe, ima jednodomno upravljanje i nema uplaćeni ulog.

Onlajn plaćanje naknade za registraciju osnivanja privrednog društva vrši se u sistemu Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

Način plaćanja objašnjen je u Tehničkom uputstvu za elektronsko plaćanje naknade.

Elektronski potpis se koristi za potpisivanje elektronske registracione prijave, ali i za potpisivanje dokumenata koji se prilažu uz prijavu.

Prilaganje elektronskih dokumenata i digitalizovanje

U postupku elektronske registracije osnivanja, svi dokumenti koji se prilažu moraju biti u elektronskoj formi.

Ovde je potrebno razlikovati dokumente (kao što je, npr. osnivački akt) koje osnivač (ili njegov punomoćnik) sâm izvorno sačinjava u elektronskoj formi i potpisuje svojim elektronskim sertifikatom od dokumenata koje izdaju treća lica ili državni organi, koja moraju biti overena elektronskim pečatom ili potpisom ovlašćenog lica trećeg lica/državnog organa koji je dokument izdao (npr. ako se prilaže elektronska potvrda banke o uplati osnivačkog uloga, onda ona mora biti potpisana elektronskim sertifikatom ovlašćenog lica banke).

Ako osnivač želi da registruje privredno društvo, a neki od dokumenata koje je dužan da priloži ne poseduje u elektronskoj formi, tada ima mogućnost digitalizovanja, odnosno pretvaranja dokumenta iz papirnog u elektronski oblik (koji se smatra kopijom). Da bi kopija bila verna originalu, odnosno da bi elektronski dokument koji se prilaže imao istu pravnu snagu kao originalni papirni dokument, potrebno je da bude overen (potpisan) elektronskim potpisom:

1) lica koje je taj dokument izdalo (npr. potvrdu banke o uplati osnivačkog uloga izdatu u papirnoj formi treba da overi ovlašćeni službenik banke svojim elektronskim potpisom), ili
2) lica koje je zakonom ovlašćeno za overu prepisa (javni beležnik – notar), ili
3) advokata koji je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije (uz uslov da je taj advokat istovremeno i punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu).

Potpisivanje elektronskog dokumenta može da se obavi korišćenjem odgovarajućeg programa (npr. Adobe Acrobat Reader) ili korišćenjem besplatne usluge za elektronsko potpisivanje dokumenata, koja se nalazi na internet strani Agencije za privredne registre.

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta, doneto u PDF formatu i potpisano elektronskim potpisom registratora, dostavlja se na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije, nakon završetka postupka elektronske registracije.

Ni jedna institucija ne sme da uslovljava sprovođenje određene procedure prilaganjem rešenja o osnivanju u papirnoj formi umesto rešenja u elektronskoj formi. Za slučaj da je neophodno posedovanje rešenja u papirnoj formi, potrebno je APR-u podneti:

• zahtev za izdavanje prepisa overenog odštampanog primerka elektronskog dokumenta – rešenja izdatog u elektronskoj formi, i
• dokaz o uplati naknade od 1.900,00 dinara.

Pitanja u vezi sa eRegistracijom mogu se uputiti Info-centru APR-a, putem telefona (011 418 1000) ili imejla (info@apr.gov.rs). Кorisnicima je na raspolaganju i Tehnička podrška APR-a (sd@apr.gov.rs).

Napomene u vezi sa podnošenjem elektronske prijave

Sistem za podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja osmišljen je tako da korisnika usmerava tokom unosa podataka da registracionu prijavu popuni ispravno i u skladu sa relevantnim propisima. Na ovaj način, otklanjaju se najčešći nedostaci u prijavi koji dovode do negativne odluke registratora. Ipak, sistem nije u mogućnosti da prepozna sve potencijalne greške, te je svakako neophodno da se podnosilac prijave prethodno dobro informiše o postupku podnošenja elektronske prijave za registraciju osnivanja na zvaničnoj internet stranici APR-a (www.apr.gov.rs).

Чланак Kako se podnosi elektronska prijava za registraciju privrednog društva u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prijava EP IPP podnosi se posebno za svaki prostor i prostoriju koje se nalaze van prijavljenog sedišta pravnog lica, preduzetnika, odnosno prebivališta/boravišta fizičkog lica, pre početka njihovog korišćenja.

Poslovnim prostorom i poslovnim prostorijama, u kojima se skladište, odnosno smeštaju dobra, kao i prostorom i prostorijama u kojima se obavlja delatnost smatraju se sve vrste otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija koje se koriste u svrhu obavljanja delatnosti, kao i otvorenih, zatvorenih i drugih prostora i prostorija u kojima ili na kojima poreski obveznik skladišti, odnosno smešta dobra, navode u PU.

Prijava EP IPP u slučaju promene iskazanih podataka podnosi se najkasnije 24 sata pre nastanka promene, posebno za svaki prostor i prostoriju. Kada je do promene podataka došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje poreskog obveznika, rok za podnošenje prijave je najkasnije 24 sata po saznanju od nastanka promene.

Poreski obveznik koji svoj poslovni prostor iznajmljuje drugom poreskom obvezniku dužan je da prostor prijavi za obavljanje delatnosti iznajmljivanja dok je zakupac dužan da prijavi iznajmljeni prostor za obavljanje svoje delatnosti.

Poreski obveznik koji smešta tuđa dobra u svoje skladište, o kojima vodi evidenciju u svojim poslovnim knjigama, dužan je da prijavi taj poslovni prostor ili deo poslovnog prostora kao skladište.

Podnošenje prijava do 29.januara 2023.godine

Obveznik koji nije prijavio podatke Poreskoj upravi, odnosno koji je prijavio nepotpune ili netačne podatke, a počeo je da koristi poslovni prostor, odnosno poslovne prostorije u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i prostore i prostorije u kojima obavlja delatnost, dužan je da podnese prijavu EP IPP najkasnije do 29. januara 2023. godine.

Državni organi i organizacije, organi i organizacije teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a čiji je jedini osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici shodno pravilniku kojim se uređuje spisak korisnika javnih sredstava, kao i finansijske institucije (banke, društva za osiguranje, platne institucije i dr.) ne podnose prijavu EP IPP.

Poreski obveznik ne može da podnese evidencionu prijavu na obrascu EP IPP posle pokretanja postupka poreske kontrole, kao i nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Nepostupanje poreskih obveznika u smislu neprijavljivanja Poreskoj upravi, prodajnih, skladišnih, odnosno smeštajnih prostorija, u kojima se smeštaju dobra, odnosno vrši promet, predstavlja krivično delo nedozvoljenog skladištenja robe, shodno članu 176a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, napominju u Poreskoj upravi.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Od 24. januara prijavljivanje poslovnih prostorija isključivo u elektronskom obliku се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“,

To je saopšteno danas na brifingu za medije u Agenciji za privredne registre i istaknuto da je u registru tokom 2022. registrovano ukupno 14.585 pravnih lica, a prema istraživanju NALED-a, oko 60% ponuđača se nalazi van ove evidencije. Unapređenje registra deo je projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a sprovodi NALED.

– Unapređenjem Registra ponuđača, Agencija za privredne registre je u mogućnosti da od 1. januara omogući elektronsku registraciju i izdavanje rešenja, izvoda i potvrda za ponuđače, kao i jednostavniji pristup registrovanim podacima, koji privredi i drugim pravnim licima treba da olakšaju ovaj postupak. Siguran sam da će uvedene novine u postupku registracije i vođenju Registra ponuđača, uz postojanje ePortala za javne nabavke, obezbediti viši nivo pravne sigurnosti i transparentnosti i da će to ohrabriti sve ponuđače da se u većem broju upisuju u registar i učestvuju u postupcima javnih nabavki – rekao je direktor APR-a Milan Lučić.

Konkurencija i potreba za povećanje  broja ponuda na tenderima

Prema istraživanju koje je danas predstavio NALED, više od polovine građana pozitivno ocenjuje novi sistem javnih nabavki. Broj onih koji su upoznati sa činjenicom da su se nabavke preselile u digitalno okruženje je više nego dupliran u odnosu na 2021. i čak 64% građana smatra da je novo rešenje unapredilo efikasnost i transparentnost, dok je u 2021. isto smatralo 47% stanovništva.

– Međutim, i dalje postoje segmenti koje je potrebno unapređivati, a to su konkurencija i potreba povećanja broja ponuda na tenderima, kojih je sada u proseku 2,5 po tenderu, kao i podsticanje naručilaca da umesto kriterijuma najniže cene koja je zastupljena u 95% tendera, prednost daju kvalitetu. Pored toga, rezultati u pogledu realizovanih zelenih i socijalnih javnih nabavki pokazuju da je njihova primena i dalje nedovoljno razvijena, a one su nesumnjivo efikasan alat za podršku zaštiti životne sredine i osetljivim grupama – istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Građani mogu da pomognu da se sistem poboljša

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, u osvrtu na predstavljene rezultate, istakao je da je u narednom periodu prioritet da se smanji nepoverenje ponuđača i steknu uslovi da veći broj firmi ospori one nabavke za koje se sumnja da su nameštene.

– Istraživanje je pokazalo da sada više ljudi zna o nabavkama, nego što je to bio slučaj pre godinu dana, što je dobar znak da se više govori o ovoj temi. To znači da postoji potencijal za promene, građani mogu da pomognu da se sistem poboljša. Ukoliko bi više bili pitani na šta državni novac treba da se troši, oni bi više pratili i aktivnije učestvovali u sistemu javnih nabavki. Potencijal postoji, čeka se jasniji signal od državnih organa, da će sve nepravilnosti na koje ponuđači i građani ukazuju, biti ispitane – zaključio je Nenadić.

Ovom prilikom predstavljena je i mobilna aplikacija ePortala za javne nabavke, koja je dostupna na Gugl prodavnici, a putem notifikacija pomaže ponuđačima da brže reaguju i ne propuste rokove kada postavljaju pitanja, podnose ponude, zahteve za zaštitu prava i sl. Takođe, predstavljena je i platforma za e-učenje na adresi lppp.rs, gde ponuđači i naručioci imaju priliku da se bolje upoznaju sa sistemom nabavki, kroz propise, mišljenja, smernice i priručnike. Sadržaj je podeljen na devet modula, a na kraju svake oblasti nalazi se test za one koji žele da provere svoje znanje.

Чланак Od 1. januara kreće elektronski upis u Registar ponuđača u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i Кancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, koji su prethodno izvršili neophodna prilagođavanja sistema koji se koriste u postupku registracije vozila, stvoreni su uslovi da se servis pusti u rad.

Primaoci lizinga, koji su vozilo nabavili putem finansijskog lizinga, u postupku registracije vozila ubuduće neće morati da prilažu ovlašćenje za registraciju vozila u papirnoj formi, već će podaci o registrovanim ovlašćenjima, licima koja sprovode postupak registracije vozila, biti dostupni automatski, putem servisa Agencije.

Obaveštenje o registraciji ovlašćenja u Registru finansijskog lizinga primaocu lizinga biće dostavljeno na imejl adresu koju naznači lizing kuća prilikom registracije ovlašćenja.

Чланак APR: Pušten u rad servis za elektronsko preuzimanje podataka o ovlašćenjima za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga се појављује прво на Biznis i Finansije.