„Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) nisu izbegle globalno usporavanje ekonomskog rasta, ali i dalje pokazuju da su otporne. Uvereni smo da priča o konvergenciji CIE ostaje aktuelna i da će se region od 2024. godine ponovo istaći po rastu u Evropi“, rekao je generalni direktor Erste Grupe, Vili Černko. „Osim toga, imamo i veoma jasnu viziju u pogledu digitalizacije. To smo već pokazali kroz uspeh George platforme za naše klijente iz sektora stanovništva na šest tržišta. Pokrenuli smo George Business za korporativne klijente u Austriji i proširićemo ovu inovativnu platformu i na naša druga tržišta. Nastavićemo da podstičemo digitalne inovacije kao ključno sredstvo da svojim klijentima obezbedimo podatke, alate i znanje koji su im potrebni da unaprede svoje finansijsko blagostanje.”

„Rast kreditne aktivnosti je bio usporeniji u prvom kvartalu, što je odraz umerenijeg opšteg makro okruženja. Međutim, neto prihod od kamata je znatno porastao, zahvaljujući povoljnim ciklusima kamatnih stopa na većini tržišta i većim obimima kredita koji su odobreni klijentima na svim tržištima, i tako ostao ključni faktor prihoda. Na naš neto rezultat u prva tri meseca 2023. godine takođe su se pozitivno odrazili operativni troškovi, koji su bili u skladu s očekivanjima, kao i okruženje koje je u pogledu rizika ostalo povoljno“, rekao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe. „Poslednjih meseci beležimo priliv depozita kojim možemo biti zadovoljni. To je znak poverenja koje nam klijenti ukazuju kao pouzdanom lideru u regionu CIE. Solidni operativni i neto rezultati koje smo objavili u prvom kvartalu daju nam osnova da verujemo da smo na dobrom putu da ispunimo svoje projekcije za celu godinu.”

Viši operativni prihodi su odraz povećanja neto prihoda od kamata i boljeg neto rezultata od trgovanja

Neto prihod od kamata se povećao na 1.769,0 miliona EUR (+27,1%; 1.392,1 milion EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu – uglavnom u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji – kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 642,7 miliona EUR (+4,4%; 615,3 miliona EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i upravljanju aktivom. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosi 116,7 miliona EUR (-256,6 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha je opala na -81,4 miliona EUR (239,7 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 2.498,7 miliona EUR (+22,7%; 2.036,2 miliona EUR).

Operativni rezultat zabeležio veliki porast na 1,25 milijardi evra

Opšti administrativni rashodi bili su gotovo nepromenjeni na nivou od 1.242,0 miliona EUR (+0,6%; 1.235,2 miliona EUR). Rashodi za zaposlene bili su viši na nivou od 697,5 miliona EUR (+10,6%; 630,7 miliona EUR). Pad ostalih administrativnih rashoda na 408,6 miliona EUR (-12,7%; 468,1 milion EUR) uglavnom je bio posledica smanjenja uplata u sisteme za osiguranje depozita na 113,5 miliona EUR (199,2 miliona EUR). Većina uplata koje se očekuju za 2023. godinu već je proknjižena unapred. U prvom kvartalu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode. Amortizacija i depresijacija iznosile su 135,9 miliona EUR (-0,4%; 136,4 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 1.256,7 miliona EUR (+56,9%; 801,0 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 49,7% (60,7%).

Okruženje u pogledu rizika i dalje povoljno

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 20,7 miliona EUR neto ukidanja ili 4 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-59,1 milion EUR ili 13 baznih poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u gotovo svim segmentima, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji i Češkoj Republici. U prvom kvartalu nije bilo promena u pogledu projektovanih pokazatelja, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 miliona EUR na kraju marta. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima bio je gotovo nepromenjen na nivou od 2,1% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući sredstva obezbeđenja) zadržao se na 94,3% (94,6%).

Neto dobit beleži porast na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike

Ostali operativni rezultat je iznosio -274,3 miliona EUR (-132,7 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku već za celu 2023. godinu, zabeležili su porast – najviše u Austriji – na 138,1 milion EUR (123,1 milion EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 99,1 milion EUR (40,2 miliona EUR). Od toga, 89,5 miliona EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 18,8 miliona EUR (18,0 miliona EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 53,3 miliona EUR na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba su takođe unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Porez na ekstra profit za prethodnu godinu (49,9 miliona EUR) prethodno je zabeležen jedino u drugom kvartalu 2022. godine. Mađarski porez na finansijske transakcije za prvi kvartal iznosio je 17,4 miliona EUR (14,1 milion EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 9,6 miliona EUR (8,1 milion EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.

Porezi na dobit iznosili su 185,6 miliona EUR (115,6 miliona EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 224,0 miliona EUR (45,7 miliona EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 593,6 miliona EUR (448,8 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.

Porast depozita klijenata brži od rasta obima kreditiranja

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,2 milijarde EUR (23,1 milijardu EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 20,5 milijardi EUR (20,4 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 26,4 milijarde EUR (26,2 milijarde EUR). Periodična dobit za prvi kvartal godine nije uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porastao je na 146,2 milijarde EUR (143,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,0% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,0% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 342,9 milijardi EUR (+5,9%; 323,9 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 43,3 milijarde EUR (35,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 27,3 milijarde EUR (18,4 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su tek neznatno od početka godine, na 202,7 milijardi EUR (+0,3%; 202,1 milijardu EUR), budući da je tražnja za kreditima za pravna lica – veliki pokretač rasta u većem delu prošle godine – ostala umerena. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su porast na 29,9 milijardi EUR (28,8 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 238,1 milijardu EUR (+6,3%; 224,0 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 85,1% (90,2%).

Prognoza

Ekonomisti očekuju da ključna tržišta Erste Grupe izbegnu recesiju 2023. godine i da čak zabeleže realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. godini kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su bila pod znatnim pritiskom tokom 2022. godine zbog izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. godini zahvaljujući preokretu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Projektuje se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i time ostati znatno ispod proseka evrozone.

U tim uslovima, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Rast kredita i povoljni efekti kamatnih stopa, kao što je gore navedeno, trebalo bi da dovedu do povećanja neto prihoda od kamata od oko 15%. Na osnovu gore opisane vrlo pozitivne makro prognoze, troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2023. godini. Na osnovu aktuelnih projekcija, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika u 2023. godini biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će koeficijent CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 evra po akciji za fiskalnu 2022. godinu na Godišnjoj skupštini akcionara u maju 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 300 miliona EUR u 2023. godini.

Чланак Erste Group Bank AG zabeležila solidan rast prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Depozite stanovništva i mikro klijenata uvećala je za 7,7% na 132,18 milijardi dinara.

Njeni krediti pravnim licima porasli su za 9,1% u odnosu na kraj 2021. godine i iznosili 111,55 milijardi dinara, a depoziti pravnih lica bili su viši za 13,3% i iznosili 94,84 milijarde dinara.

Dobit od kamata porasla je za 13,8% u odnosu na isti period prethodne godine na 10,20 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija bila viša za 22,0% i iznosila je 3,35 milijardi dinara.

Neto dobit na kraju 2022. godine bila je 2,34 milijarde dinara.

Bilansna suma je uvećana za 10,3%, sa 320 milijardi dinara na kraju 2021. godine na 352 milijarde dinara.

Istovremeno, koeficijent nenaplativih kredita na kraju 2022. godine iznosio 2,5%.

„Ponosna sam što smo i ove godine zabeležili rast u najvažnijim segmentima poslovanja. Solidan rast kredita u svim kategorijama i dvocifren rast depozita pravnih lica potvrđuju da klijenti u nama prepoznaju sigurnog partnera na kojeg uvek mogu da se oslone. Ovo ne bi bilo moguće da svi zaposleni ne ulažu ogroman trud kako bi izašli u susret potrebama klijenata. Posebno me raduje činjenica što smo tokom sva četiri kvartala 2022. godine bili na prvoj poziciji na tržištu kada je reč o korisničkom iskustvu fizičkih lica. Nastavićemo da budemo oslonac našim klijentima, pružajući im, pored personalizovanih bankarskih proizvoda, i višeslojnu podršku kroz različite edukativne i savetodavne programe, po kojima smo prepoznatljivi na tržištu“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke a.d. Novi Sad.

Erste Grupa takođe zabeležila snažan operativni rezultat

Erste Grupa, u okviru koje posluje i Erste Bank u Srbiji, takođe je zabeležila rast kreditiranja, i to od 12%. Vrednost njenih kredita u 2022. godini bila je 202 milijarde evra. To znači da joj je porastao i neto prihod od kamata i to za 19,6%, pre svega zbog povećanja kamatnih stopa i rasta broja kredita. Neto prihod od naknada i provizija takođe je porastao na 2.452,4 miliona evra, odnosno za 6,5%. Operativni rezultat ove grupa porastao je za 16,3% na 4 milijarde evra.

Koeficijent njenih problematičnih kredita u 2022. godini bio je na rekordno niskom nivou od 2,0%.

Prema prognozama ekonomista Erste Grupa bi ove godine trebalo da izbegne recesiju, pošto će je izbeći njena ključna tržišta.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokazale su se otpornijima nego što se očekivalo tokom prošle godine: zabeležile su solidan rast BDP-a uprkos izazovima koje je doneo rat u Ukrajini. Kao i veći deo sveta, region CIE se ove godine suočava sa naglim padom ekonomskog rasta. Međutim, ne očekujemo da će region pasti u recesiju i uvereni smo da će nastaviti svojim putem rasta. To uverenje se takođe odražava u snažnoj finansijskoj prognozi koju smo upravo potvrdili, a koja uključuje solidan cilj rasta kredita. Nastavićemo da podržavamo ljude i privrede našeg regiona u poboljšanju finansijskog blagostanja, kako kroz naše prakse kreditiranja, tako i kroz našu posvećenost inovacijama usmerenim na klijente“, objašnjava Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

Чланак Erste Bank zabeležila pozitivne rezultate u 2022. zahvaljujući rastu kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

U želji da deci na zabavan i interaktivan način približi finansijske teme, Erste Banka je pre tačno godinu dana lansirala edukativnu igricu za mobilne telefone Čuvari Zmajevog blaga, koja je do sada zabeležila 15000 preuzimanja. Na taj način Banka je, uz svoju platformu za besplatnu finansijsku edukaciju građana #ErsteZnali, kreirala i sadržaj za najmlađe.

Igrica je nastala po uzoru na istoimenu knjigu u izdanju Kreativnog centra, koju su deca i roditelji prihvatili sa velikim interesovanjem. Avanture glavnog lika, simpatičnog Zmaja, kroz igricu su postale još uzbudljivije, jer su deca igrajući se sa njim dobila priliku da usvoje važne finansijske pojmove. Savlađujući izazove koje igrica postavlja pred igrače i samostalno raspolažući blagom koje sakupe, deca kroz igru usvajaju važne finansijske pojmove i veštine kao što su budžet, štednja, odnos cene i vrednosti, upravljanje ličnim finansijama i mnoge druge. Autor ilustracija i u knjizi i u igrici je čuveni Dobrosav Bob Živković.

„Broj preuzimanja igrice za godinu dana, kao i ocene i komentari na Google Play i App Store servisima, pokazuju nam da interesovanje dece za finansijske teme itekako postoji i da smo pronašli dobar način da najmlađima približimo ovu oblast. Promišljenim donošenjem odluka u igrici oni se zapravo pripremaju za realan život i za sve ono što ih očekuje kad budu stariji, budući da će se sa donošenjem finansijskih odluka susretati tokom celog života“, istakla je Marija Mutić, koordinatorka programa ErsteZnali Erste Banke Srbija. Ona je ujedno najavila da će se pred igračima uskoro naći i novi zadaci koji će proširiti njihova znanja o finansijama.

Osim želje da najmlađima pruži podršku da se što bolje snalaze u svetu finansija, motiv za kreiranje igrice Erste Banka je pronašla i u istraživanjima Erste Grupe koja iz godine u godinu pokazuju da građani Srbije upravo banke vide kao institucije koje bi trebalo da se bave finansijskom edukacijom stanovništva. „Ipak, uvereni smo da i ostali akteri u društvu moraju da se uključe u ovaj proces, pre svega kada se on odnosi na najmlađe. Zbog toga igrica motiviše i roditelje da kroz zajedničku aktivnost i druženje istražuju svet finansija i unapređuju svoju finansijsku pismenost i nauče svoje mališane da upravljaju novcem. Učitelji, nastavnici, mediji, takođe imaju veoma važnu ulogu u finansijskoj edukaciji najmlađih“, dodala je Marija Mutić.

Podstaknuta dobrim reakcijama na igricu, Erste Banka je po njenim motivima razvila i interaktivnu predstavu Čuvari Zmajevog blaga, koju je nakon nekoliko izvođenja u Beogradu imala prilike da vidi i publika u Novom Sadu, Vrdniku Nišu i Leskovcu. Osim toga, u nastojanju da finansijska pismenost postane deo obrazovnog sistema u Srbiji, Erste Banka je prošle godine potpisala Memorandum o saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Time je dogovorena podrška pri izradi programa za finansijsku edukaciju učenika osnovnih škola kroz projekat Škola novca za osnovca, kroz koji je prošle školske godine obučeno 150 nastavnika i učitelja iz 80 škola širom Srbije, dok je tokom ove godine u planu da obuku završi između 300 i 500 nastavnika.

Чланак I najmlađi žele da nauče sve o novcu – prvi rođendan igrice Čuvari Zmajevog blaga се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Ovo je rezultat poverenja naših klijenata i izuzetne posvećenosti naših zaposlenih, bez obzira na sve izazove sa kojima se suočava čitav svet. Primetan je značajan rast kredita i dvocifren rast depozita pravnih lica, što je potvrda da Erste Banku prepoznaju kao sigurnog partnera. Posebno me raduje činjenica što smo prema podacima za prva tri kvartala trenutno na prvom mestu na tržištu prema korisničkom iskustvu klijenata fizičkih lica i na tome sam izuzetno zahvalna svim svojim koleginicama i kolegama. Personalizovana usluga i savetodavni pristup koji negujemo je nešto što naši klijenti prepoznaju. Mi želimo da ih podržimo na putu da postanu finansijski zdravi, što će im omogućiti da budu još uspešniji, a samim tim i zadovoljniji. Finansijsko zdravlje prepoznajemo kao jednu od ključnih komponenti društva u kojem svi možemo da rastemo i stvaramo bolji i kvalitetniji život za sve,“ izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke a.d. Novi Sad.

Podaci pokazuju sledeće:

• Krediti stanovništvu i mikro klijentima ove banke nastavili su da rastu i to za 5,5% u odnosu na kraj 2021. godine i iznose 110,92 milijarde dinara; depoziti stanovništva i mikro klijenata su uvećani za 1,2% i iznose 124,30 milijardi dinara.
• Krediti pravnim licima su porasli za 7,8% u odnosu na kraj 2021. godine i iznose 110,23 milijarde dinara; depoziti pravnih lica su zabeležili rast od 11,3% i iznose 93,15 milijardi dinara.
• Operativni rezultat Banke beleži rast od 12,4% u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 3,47 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala.
  Bilansna suma je uvećana za 7,7%, sa 320 milijardi dinara na kraju 2021. godine na 344 milijarde dinara.
• NPL koeficijent na kraju trećeg kvartala 2022. godine iznosi 2,5%.

Rezultati Erste Grupe za prvih devet meseci 2022. godine

„Opšte okruženje u narednoj godini biće puno izazova, kako u našem regionu tako i u celom svetu. Ipak, naša tržišta pokazuju znake koji obećavaju da će ona zabeležiti bolje rezultate od Zapadne Evrope na bazi visokih stopa zaposlenosti i dobrih javnih finansija,“ objasnio je Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe. „Inflacija će i dalje biti glavni izazov za naše klijente u sektoru privrede i stanovništva, a mi možemo i spremni smo da podržimo privrede i ljude u našem regionu da prebrode ova vremena puna izazova.“

Podaci pokazuju sledeće:

• Dobar rast ukupnih kredita (+10,3% od početka godine), s porastom kako u segmentu poslovanja s privredom, tako i sa stanovništvom
• Snažno povećanje neto prihoda od kamata podstaklo rast operativnog rezultata
• Koeficijent problematičnih kredita (NPL) zabeležio pad na 2,0%, najniži nivo u periodu nakon inicijalne javne ponude
• Predviđa se niži rast BDP-a u 2023. godini, očekuje se da će stope inflacije opasti, ali i da će ostati povišene

Foto: Micheile Dot, Unsplash

Чланак Erste Bank a.d. Novi Sad i Erste Grupa: Nastavak pozitivnih trendova poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tom prilikom volonteri su uređivali i zaštitnom farbom premazivali novu osmatračnicu za ptice ukupne površine 50m2 koju je donirala Banka, očistili od granja i smeća oko pola kilometra teže pristupačne plovne staze za ptice i postavili dve nove info table. Sa uverenjem da timski volonterski rad obogaćuje svakog pojedinca, i ovoga puta su se i mlađi i stariji podjednako uključili u rad na volonterskim zadacima, pokazavši da uz dobru energiju i entuzijazam zajedno mogu više.

„Zahvalna sam i ponosna na sve koleginice i kolege, a posebno na naše male Erste volontere. Nakon pauze zbog pandemije, udružili smo ponovo snage za opšte dobro i dali doprinos očuvanju naše prirode. Za nas je ovo zapravo povratak na Obedsku baru nakon više od 10 godina i opet smo uživali u ovom čarobnom i važnom rezervatu. Bilo je sjajno osetiti entuzijazam i dobru energiju naših volontera jer su upravo oni vetar u leđa za dalje slične akcije, koje sa nestrpljenjem očekujemo. Istakla bih da bez partnera uspeh ne bi bio zagarantovan i zato se zahvaljujem Arhus centru iz Novog Sada sa kojim sarađujemo dugi niz godina, kao i našim domaćinima JP Vojvodinašume“, rekla je Sonja Konakov Svirčev, ekspertkinja za društveno odgovorno poslovanje u Erste Banci.

U još jednoj zajedničkoj akciji na delu se pokazala želja učesnika da se povežu, budu društveno korisni i šire misiju volontiranja u lokalnim zajednicama. „Na ovaj način, partnerstvo privatnog, javnog i civilnog sektora na Obedskoj bari dalo je sjajne rezultate. Volontirajući ulažete malo, a dobijate mnogo, jer boreći se za očuvanje prirode i lepšu okolinu podižete kvalitet sopstvenog života, života svoje dece i najbližih, menjajući svet na bolje“, rekla je Darija Šajin, koordinatorka akcije iz Arhus centra Novi Sad.

Erste Banka Srbija i Klub Erste volontera već tradicionalno, preko deset godina, organizuju i podržavaju velikе volonterskе akcijе na uređenju različitih lokaliteta u Srbiji, kojima pomažu zajednicu.

Poziv na aktivizam i širenje značaja volonterizma jedna su od misija Erste Banke, a ova akcija bila je posebna i po tome što se po prvi put uključio tim volonterskog servisa koji je nedavno formirala Mreža „Zelena stolica“. Na taj način ovu akciju su, kao koordinatori radnih grupa, podržali volonteri iz Sombora, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Beograda i Pirota.

Чланак Velika volonterska akcija Erste Banke realizovana u saradnji sa Arhus centrom iz Novog Sada i JP Vojvodinašume се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta treba pitati potrošača prilikom istraživanja tržišta i kako podaci pomažu u donošenju boljih odluka u svakodnevnom poslovanju polaznicama je detaljno objasnila Marijana Agić Molnar, Marketing strateg i Data strateg – ekspertkinja u kompaniji Data Do. U prvoj fazi istraživanja neka od glavnih pitanja su koliko je tržište veliko, kakva i kolika je konkurencija i koju će potrebu potrošača novi proizvod bolje da zadovolji. Zadatak marketing analitike je da prikupi tačne podatke, da ih analizira i pruži uvid u ponašanje potrošača, a da se na kraju ti uvidi pretvore u bolje poslovne odluke.

U mnoštvu dostupnih besplatnih metoda (Google istraživanja, stručni portali, sajtovi konkurencije, RZZS, društvene mreže), moguće je doći do odgovora na neka od pitanja po principu „uradi sam“, ali to zahteva dosta vremena i može doneti i netačne informacije, pa ih treba prihvatiti kao izvesne tek ako potvrdu za njih dobijemo iz više izvora.

„Ako tražene podatke ne nađemo na navedenim mestima, a nemamo sredstava da platimo istraživanje, ipak je bolje da sami uradimo tzv. primarno istraživanje nego nikako jer tako stvaramo naviku da slušamo potrošače. Prednost „uradi sam“ metode je u tome što može brzo da se reaguje i što je pogodna za mali budžet. Mana je što smo pristrasni i što neki podaci mogu da nam promaknu jer nemamo iskustvo u istraživanju, kao ni mentora da nas nadgleda,“ navela je Marijana Agić Molnar. Vlasnicama startapova ukazala je na mogućnost da sredstva za istraživanje tržišta obezbede od EBRD, koja finansira projekte istraživanja za startapove u Srbiji, posebno ako imaju izvoznu šansu.

Pored besplatnih alata za istraživanje tržišta, digitalno doba je donelo i povoljnije opcije oglašavanja koje mnogo bolje pogađaju ciljnu grupu nego tradicionalno oglašavanje, dajući šansu i najmanjim biznisima da se ravnopravno takmiče na tržištu. Brana Kosanić, Client Service direktorka u agenciji Wavemaker, uputila je polaznice u osnove online oglašavanja, koje obuhvata čitav niz rešenja, od banera i oglasa na pretraživačima, preko saradnje sa influenserima i oglašavanja na društvenim mrežama do affiliate i email marketinga. Ona je istakla da su društvene mreže sjajan kanal za interakciju brendova sa pratiocima i da omogućavaju plasiranje različitih sadržaja.

Prema podacima iz prošle godine, Fejsbuk je i dalje dominantna drušvena mreža koju koristi 87 odsto populacije Srbije koja je onlajn. Za oglašavanje se koristi Facebook Adds Manager, koji nudi najpreciznije targetiranje. Instagram solidno raste (76%) ali najbrže rastuća mreža je Tiktok koji privlači populaciju starosti 18-24 i mada trenutno ne nudi mogućnost oglašavanja na tržištu Srbije, nije prerano za biznise da na njemu kreiraju stranice. Iako je Instagram veoma pogodan za prodaju, postavljanje sopstvenog sajta treba da bude deo strategije svakog prodajnog biznisa.

Polaznice su dobile savet da platformu za oglašavanje biraju prema tome gde se nalazi njihova publika, a sadržaj u zavisnosti od interesovanja. Onima koji nisu mnogo zainteresovani plasiraju se gifovi, linkovani postovi i karusel, a za one sa najviše interesovanja pogodan je video. Takođe su upućene u sistem aukcijske kupovine online oglasnog prostora i kako da povećaju broj pratilaca na Instagramu, što je problem koji muči sve pionire biznisa na ovoj mreži.

„Giveaway je primer dobre taktike, ali samo ako novi pratioci imaju interakciju sa vašim profilom, jer ako nemaju, vaš sadržaj im se neće prikazivati, što je isto kao i da vas ne prate. Dakle, rešenje je da stalno objavljujete sadržaj koji je za njih relevantan i koji im je zanimljiv,“ naglasila je Brana Kosanić.

Serijom ovih radionica Erste Banka želi da omogući što većem broju žena da razvijaju svoje poslovne veštine i poboljšaju održivost i konkurentnost svog biznisa. Zainteresovane preduzetnice i one koje to tek žele da postanu mogu da se prijave putem onlajn formulara za novi ciklus vebinara koji je planiran za jesen.

Ukoliko nisu u prilici da prisustvuju nekom od ovih vebinara, mogu da pronađu mnoštvo edukativnih materijala i ostalih korisnih informacija u vezi sa pokretanjem biznisa na platformi Korakpokorak.rs Dodatne savete na ovu temu takođe mogu pronaći i na edukativnoj platformi za finansijsku pismenost Ersteznali.rs.

Чланак Održana dva predavanja u organizaciji Erste Banke: Kako sprovesti istraživanje tržišta i online oglašavanje po principu „uradi sam“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi vebinar biće posvećen izuzetno važnoj temi prilikom pokretanja svakog biznisa, koji je ujedno i preduslov za njegovu uspešnost – istraživanju tržišta. Vebinar će biti održan u utorak, 21. juna, s početkom u 17 časova, a o ovoj temi će s polaznicama razgovarati Marijana Agić Molnar, Marketing strateg i Data strateg – ekspert u kompaniji Data Do. Sa preko dvadeset godina profesionalnog iskustva, ona pomaže kompanijama da pretvore podatke koje poseduju u imovinu koja se može unovčiti.

Drugi vebinar će biti održan u sredu, 22. juna, takođe u 17 časova, a o temi online oglašavanja će govoriti Brana Kosanić, Client Service direktor u agenciji Wavemaker. Brana Kosanić je profesionalac za medijske komunikacije sa više od petnaest godina iskustva u planiranju medija, međunarodnom rukovanju nalozima i uslugama za klijente vodećih globalnih i lokalnih kompanija.

Serijom ovih radionica Erste Banka želi da omogući što većem broju žena da razvijaju svoje preduzetničke veštine i poboljšaju održivost i konkurentnost svog biznisa. Žensko preduzetništvo je tema koju Banka aktivno prati, a pod sloganom #verujusebe podržava i javnosti predstavlja uspešne žene, heroine našeg doba, čija profesionalna predanost inspiriše i motiviše. Radionice su dostupne u onlajn formatu, a sve zainteresovane preduzetnice i one koje razmišljaju o tome da započnu svoj biznis mogu da se prijave za vebinare popunjavanjem formulara na sajtu Erste Banke.

Na platformi Korakpokorak.rs sve žene koje nisu u prilici da prisustvuju nekom od ovih vebinara mogu da pronađu mnoštvo edukativnih materijala i ostalih korisnih informacija u vezi sa pokretanjem biznisa. Dodatne savete na ovu temu takođe mogu pronaći i na edukativnoj platformi za finansijsku pismenost Ersteznali.rs.

Korak po korak je program socijalnog bankarstva, usmeren na korisnike kojima su usluge kreditiranja teško dostupne (startapi, socijalna preduzeća, nevladine organizacije). Kroz ovaj program, prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji finansijske podrške i mentorstva, do sada je sa oko 3.000.000 evra kreditirano 400 novoosnovanih firmi.

Foto: Pixabay

Чланак Dva nova vebinara Erste Banke za preduzetnice i žene koje žele da pokrenu svoj biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveća naučna zabava na otvorenom biće održana 4. i 5. juna na Adi Ciganliji. Dvodnevni Naučni piknik, u organizaciji Festivala nauke, pokazaće deci svih uzrasta uzbudljivu i lepšu stranu raznovrsnih naučnih disciplina. Erste Banka upotpuniće program ove manifestacije svojim zabavnim kutkom gde će najmlađi posetioci imati priliku da se upoznaju sa interaktivnom igricom i predstavom Čuvari Zmajevog blaga koje će im pomoći da naprave male, ali važne korake ka finansijskom opismenjavanju. Predstava je na repertoaru u nedelju od 16 časova.

Istog vikenda, pod okriljem Festivala Vila u Vrdniku, a u okviru Erste dečjeg programa, mališani će imati priliku da kroz zabavu nauče o novcu i štednji, učestvuju u kreativnim i edukativnim radionicama i igrama, i gledaju i učestvuju u predstavi Čuvari Zmajevog blaga koja će biti odigrana u subotu, sa početkom u 18 časova. Zato, ako vas vikend planovi vode put Fruške gore, ne propustite zanimljive sadržaje ovog festivala koji će sigurno obradovati najmlađe. Festival Vila je deo programskog luka „Heroine“ koji se održava u okviru projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture. Erste Banka je zvanična banka projekta.

Odmah nakon vikenda, od 6. do 12. juna, biće održane 65. Zmajeve dečje igre. Na taj način, ovu mini turneju predstava Čuvari Zmajevog blaga završiće u Novom Sadu na platou ispred Kulturnog centra Svilara, gde će mališani imati prilike da je pogledaju 9. juna od 17:15 časova.

Erste Banka se posvećeno bavi finansijskim opismenjavanjem svih generacija u okviru ErsteZnali programa, ali poseban akcenat ovog programa je na najmlađima. Finansijska pismenost je jedna od najvažnijih životnih veština za 21. vek prema proceni UNICEF-a i izuzetno je važno da se ona razvija od malih nogu. Nakon objavljene knjige, prošle godine je pokrenuta mobilna igrica Čuvari Zmajevog blaga, a zatim i predstava kojoj je cilj da deca kroz igru nauče važne stvari o novcu. Igrica i predstava predstavljaju inovativne i savremene obrazovne alate, koji na prijemčiv način okupiraju pažnju dece i pomažu roditeljima da im pojasne, na primer, zašto je važno da od malih nogu nauče da štede i koliko je znanje važno za uspeh. Pored ovih aktivnosti, Erste Banka pruža neophodnu podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na sistemskom uvođenju finansijske pismenosti u plan i program osnovnih škola kroz projekat „Škola novca za osnovca“.

Чланак Bogat dečji program uz „Čuvare Zmajevog blaga“ u Beogradu, Vrdniku i Novom Sadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podrškom nizu manifestacija – od književnog festivala „Heroine u zenitu“ do multimedijalne izložbe „Evropsko žensko sećanje“ o istoriji Pokreta za oslobođenje žena u Evropi – Erste Banka je doprinela da Novi Sad postane prestonica ženskog aktivizma i da se prikaže razvoj i uticaj emancipacije žena u čitavoj Evropi. Izložbu možete posetiti u Arhivu Vojvodine, na adresi Žarka Vasiljevića 2a u Novom Sadu.

U našoj istoriji mnogo je žena koje su verovale u sebe i svoje ideje i naizgled malim koracima menjale svet u kom živimo. Mileva Marić Ajnštajn, Milica Stojadinović Srpkinja, Marija Trandafil, Milica Tomić, Nadežda Petrović, Isidora Žebeljan, samo su neke od važnih ličnosti nacionalne istorije i kulture koje su bile inspiracija današnjim umetnicama za predstave, koncerte i izložbe u okviru programskog luka „Heroine“.

Pored ovih svima dobro znanih žena, još je više onih koje nisu poznate široj javnosti, a koje su svojim talentima, predanim radom i upornošću godinama krčile put ka rodno ravnopravnijem društvu. Neke od njihovih priča Erste Banka je pokušala da ispriča kroz tri dokumentarna filma o tri dame koje razbijaju predrasude o podeli na muške i ženske poslove, menjajući ustaljeni pogled na svet. „Želeli smo da ih na ovaj način podržimo na putu daljih uspeha, a da u isto vreme njihovu strast i entuzijazam ponudimo kao inspiraciju za nove generacije mladih žena. Na ovaj način smo još jednom potvrdili našu posvećenost projektima vezanim za žensko stvaralaštvo i istorijska postignuća, posebno u oblastima umetnosti, kulture, nauke i preduzetništva,“ izjavila je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste Banke.

Pod našim dobro poznatim sloganom #verujusebe, Erste je predstavio ove tri neverovatne žene: Aleksandru Cvetanović, mladu naučnicu sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, čiji je istraživački rad prepoznat širom sveta, Marinu Gunjači, dreserku konja u filmskoj i televizijskoj industriji, i Andreu Lukači Pap, jedinu ženu u našoj zemlji koja se zvanično bavi kovačkim i bravarskim zanatom.

„Smatramo da je važno da se javno promovišu uspesi žena koje su svojom vizijom i neustrašivošću kroz istoriju menjale društvene norme, ali i svih onih koje to čine i danas. Hrabre, uporne, obrazovane, kreativne i odvažne – one su zaslužne za to što je današnje društvo naprednije i sigurnije, a ovaj svet lepše mesto za život. Da bi jedno društvo bilo još uspešnije, potrebne su žene koje veruju u sebe, a Erste Banka je tu da veruje u njih i pruži im podršku,“ istakla je Kosanović Strižak.

Чланак Erste slavi žensko stvaralaštvo i istorijska dostignuća се појављује прво на Biznis i Finansije.

• Krediti pravnim licima su na istom nivou u odnosu na kraj 2021. godine i iznose 101,81 milijardu dinara; depoziti pravnih lica su veći za 2,2% i iznose 85,58 milijardi dinara.

• Dobit od kamata viša je za 10,1% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 2,38 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija porasla i iznosi 0,75 milijardi dinara.

• Neto dobit na kraju prvog kvartala 2022. godine iznosi 1,21 milijardu dinara, što je za 38,8% bolji rezultat u odnosu na isti period 2021. godine, zahvaljujući snažnom rastu operativnih prihoda i niskim troškovima rizika.

• Bilansna suma beleži umereni rast sa 320 milijardi dinara na kraju 2021. godine na 321 milijardu dinara.

• Adekvatnost kapitala iznosi 18,02%.

• NPL racio (problematični krediti) je na kraju prvog kvartala 2022. godine ostao na veoma niskom nivou od 1,6%, zahvaljujući opreznom upravljanju rizicima.

„U prvom kvartalu beležimo nastavak pozitivnih trendova poslovanja iz prethodne godine. Dok se čitav svet i dalje oporavlja od krize izazvane pandemijom korona virusa, posledice sukoba Rusije i Ukrajine već počinju da ostavljaju posledice po svetsku ekonomiju. U trenucima poput ovih, kada je vrlo nezahvalno davati bilo kakve prognoze, želeo bih da istaknem da je bankarski sektor u Srbiji visoko kapitalizovan i likvidan i da stoga naši građani ne treba da brinu o svojoj ušteđevini. Takođe, domaća valuta je, zahvaljujući vrlo odgovornom pristupu Narodne banke Srbije, stabilna već godinama unazad“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

Na kraju prvog kvartala 2022. godine, stanje kredita plasiranih stanovništvu i mikro klijentima je uvećano za 1,2% u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 106,38 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2021. godine, stanja depozita stanovništva i mikro klijenata beleže neznatan pad za 1,2% i iznose 121,27 milijardi dinara.

Stanje kredita plasiranih pravnim licima je sa krajem prvog kvartala 2021. godine je skoro na istom nivou i iznosi 101,27 milijardi dinara. Stanja depozita pravnih lica viša su za 2,2% u poređenju sa krajem 2021. godine i iznose 85,58 milijardi dinara.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju prvog kvartala 2022. godine ostvarila 13,4% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prošle godine, kao i rast operativnih rashoda za 29,8%. U odnosu na isti period 2021. godine, operativni rezultat Banke beleži pad od 10,6% i iznosi 1,01 milijardu dinara, dok je na kraju istog perioda 2021. godine banka ostvarila 1,13 milijardi dinara operativnog rezultata.

Na kraju prvog kvartala 2022. godine ostvareno je 2,38 milijardi dinara dobiti po osnovu kamata, što je za 10,1% više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj prihod iznosio 2,16 milijardi dinara. Neto dobit po osnovu

naknada i provizija je viša za 59,9% i iznosi 0,75 milijardi dinara, dok je na kraju istog perioda prošle godine iznosila 0,47 milijardi dinara.

Ukupna neto dobit na kraju prvog kvartala 2022. godine iznosi 1,21 milijardu dinara, što je za 38,8% bolji rezultat u odnosu isti period 2021. godine, kada je neto dobit iznosila 0,88 milijardi dinara. NPL ( problematični krediti) je bez promene u odnosu na kraj prvog kvartala 2021. godine i iznosi 1,6%.

Broj korisnika digitalnih kanala distribucije na kraju prvog kvartala 2022. godine je veći za 3,2% u odnosu na kraj 2021. godine, tako da sada Erste Banka ima oko 134 hiljade aktivnih korisnika. Mreža Erste Banke broji 87 poslovnih jedinica na kraju prvog kvartala 2022. godine.

Чланак Erste Bank a.d. Novi Sad: Nastavak pozitivnih trendova poslovanja iz prethodne godine се појављује прво на Biznis i Finansije.