Naš region nevoljno je promenio više naziva u poslednjih nekoliko decenija. Poslednji i zvanično u upotrebi od strane EU je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, dakle ugavnom siromašnije zemlje Starog kontinenta koje trenutno rade na brojnim reformama potrebnim za pristupanje Uniji. U ovom poslu im pomažu mnoge evropske institucije među kojima je i EIB, koja osim toga što se bavi donacijama i investiranjem, takođe prati i ekonomsku situaciju u zapadnobalkanskim privredama i prognozira ekonomske trendove u njima.

Jednu takvu prognozu izneo je danas Mateo Feraci, viši ekonomista u EIB-ovom odeljenju za ekonomiju. Prema njegovim rečima, ove godine države zapadnog Balkana će osetititi uticaj svih negativnih spoljnih faktora iz proteklog perioda, počev od pandemije pa sve do rata u Ukrajini. Zato se u svima njima u 2023. očekuje usporavanje rasta BDP-a.

Pozitivna stvar je pak podatak da je u pomenutim državama inflacija prošle godine dostigla klimaks i da će ove usporavati, ali to i dalje znači da će cene proizvoda u njima biti više u odnosu na pretkrizne nivoe. Prema podacima kojima raspolaže EIB u Srbiji je prošle godine inflacija dostigla skoro 12 odsto, a ove bi mogla iznositi oko devet procenata.

To bi moglo predstavljati izazov i za građane i za privredu, kao i prognoza da će se veći deo stanovništva i privrede u narednom periodu suočavati sa pogoršanim uslovima kreditiranja. Očekuje se naime da pojačani oprez banaka prilikom kreditiranja najviše pogodi mala i srednja preduzeća, zatim domaćinstva, pa tek onda velike kompanije.

Međutim, Feraci poručuje da se ipak kovid situacija normalizovala i da će ekonomije Zapadnog Balkana uskoro biti na putu da ekonomski dostignu pretkrizne nivoe.

Ulaganja EIB-a

Evropska investiciona banka je širom našeg kontinenta u prošloj godini investirala 65,16 milijardi evra, i to u projekte održivog razvoja, inovacije, digitalni i ljudski kapital i razvoj malih i srednjih preduzeća. Dodatno, izdvojila je 1,72 milijarde evra za pomoć Ukrajini kako bi ojačala njenu likvidnost i pomogla joj u reparaciji ratom razorene infrastrukture, kao i još četiri milijarde evra humanitarne pomoći.

Prema rečima Lilijane Pavlove, potpredsednice EIB-a zadužene za Zapadni Balkan, EIB je preko svog posebnog ogranka za poslove izvan EU – EIB Global, tokom 2022. godine investirala 835,2 miliona evra u nove projekte na Zapadnom Balkanu. Od toga je najveći deo sredstava – 619,5 miliona evra – uložila u unapređenje transporta (uključujući i infrastrukturu), podršku malim i srednjim preduzećima u iznosu od 150,4 miliona, vodosnabdevanje i zaštitu voda (50,5 miliona), obrazovanje (8,5 miliona), urbani razvoj (4,5 miliona) i energetiku (1,8 miliona).

Što se tiče naše zemlje, njena najznačajnija ulaganja tiču se izgradnje brze pruge Beograd-Niš u okviru Koridora 10. Evropska investiciona banka je za ovaj projekat odobrila ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU. Ministar građevine Goran Vesić naveo je u medijima da će se ovaj projekat raditi tenderski, po evropskim standardima, kao i da će po završetku pruge vozovi njom saobraćati brzinom od 200 km na sat.

Takođe, velika sredstva EIB je izdvojila i za unapređenje rečnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji, za koji je obezbedila sumu od 31 milion evra.

Govorivši o vodama, Pavlova je spomenula i grant koji je našoj zemlji odobren prošle godine u visini od 37 miliona evra za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u beogradskoj opštini Palilula. Gradnja bi trebalo da počne ove godine a fabrika bi trebalo da pokrije prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi.

Kako Srbija može privući još investicija?

Na ovo pitanje odgovor verovatno svi znamo, ali zvaničnici EIB-a su ga još jednom ponovili: ulaganja najviše zavise od dobre pripremljenosti projekata ali i saradljivosti partnera, koji su u ovom slučaju države Zapadnog Balkana. Dakle, ove godine će u Srbiji biti nastavljeno sa ulaganjima u projekte koji su dobro razrađeni i isplanirani.

Cilj EIB-a je, pored toga, i povećanje ulaganja u reformu obrazovanja, posebno srednjeg, jer će tako Evropska unija posle pristupanja Srbije dobiti članicu koja ima održiv pristup razvoju svoje ekonomije, kroz razvoj adekvatnih kadrova. Takođe, kako su naveli zvaničnici ove institucije, EIB će nastaviti sa ulaganjima u energetiku, projekte unapređenja transporta ali i podrške lokalnim preduzećima.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак EIB odobrila 1,1 milijardu evra za izgradnju brze pruge Beograd-Niš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugim rečima, prošle godine je EIB investirala 560 miliona evra u mala i srednja preduzeća, pomažući im da se oporave, prilagode i nastave da otvaraju nova radna mesta. Pored toga, uložila je gotovo 200 miliona evra u razvoj digitalizacije i 1,7 milijardi evra za brži oporavak regiona od Kovida-19.

Banka EU uvela je i nove finansijske instrumente i proizvode, kao što su namenske kreditne linije za klimatske projekte kako bi se ubrzala dekarbonizacija preduzeća u regionu uvođenjem energetski efikasnih praksi.

„EIB je od 2009. do 2021. ukupno za Zapani Balkan izdvojila 9,3 milijardi evra i kroz pomoć malim i srednjim preduzećima podržala očuvanje 900.000 radnih mesta“, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za medije Lilyana Pavlova, zamenica predsednika ove banke. Tu praksu ova institucija će nastaviti i u budućnosti, uverava ona, sa velikim fokusom na razvoj održivog načina poslovanja i života.

Podrška za Srbiju

Srbija će, prema njenim rečima, od EU kroz IPA program dobiti grant od osam miliona evra kao podršku u zelenoj transformaciji svoje ekonomije. Našoj zemlji je potrebna pomoć u održivom razvoju gotovo svih delatnosti čiji je rezultat veliko zagađenje, ali i u unapređenju legislativnih standarda kako bi oni bili u skladu sa pravilima koja važe u Uniji.

EIB će nastaviti da radi i na unapređenju uslova za oporavak od korona-krize u ovom regionu, ali i pojačati lokalno prisustvo, pa će tako pored kancelarija u Beogradu, Sarajevu i Tirani, otvoriti jednu i u Skoplju. Toj potrebi će poslužiti i formiranje EIB Global-a, novog ogranka EIB-a osnovanog da bi se ubrzalo finansiranje izvan Evropske unije.

Našoj privredi će podršku nastaviti da pruža i Evropski investicioni fond (EIF) koji je do sada ponajviše kroz saradnju sa bankama pomagao malim i srednjim preduzećima da jednostavnije i povoljnije dođu do sredstava za unapređenje svog poslovanja. Ova podrška se ogleda u jeftinim kreditima – banke koje sarađuju sa EIF-om su ovim privatnim preduzećima nudile fleksibilnije kreditne linije sa manje strogim zahtevima za kolateral. To će i ubuduće biti praksa, kaže Pavlova.

Ona je najavila i novu kreditnu liniju koja će biti namenjena podsticanju zapošljavanja ranjivih grupa na tržištu rada, kao što su žene, pripadnici određenih etničkih manjina isl.

Foto: Pixabay

Чланак EIB će i ubuduće pomagati povoljno kreditiranje MSP sektora ali i zapošljavanje osoba iz ranjivih grupa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kreditna linija će omogućiti Erste Banci da obezbedi kredite preduzećima koja su pretrpela teške posledice pandemije i na taj način im pomogne da sačuvaju radna mesta, održe likvidnost i osiguraju kontinuitet poslovanja. Ovo je prva aktivnost u Srbiji u sklopu finansijskog programa EIB vrednog 500 miliona evra, namenjenog brzom odgovoru na pandemiju virusa korona i oporavku privatnog sektora na Zapadnom Balkanu, a koji je najavljen na Samitu EU o Zapadnom Balkanu održanom u Zagrebu u aprilu 2020. godine.

Krediti će biti dostupni preduzećima koja posluju u različitim sektorima veoma pogođenim pandemijom, kao što su trgovina na veliko i malo, hotelijerstvo, transport, hrana i piće i uslužne delatnosti.

Povoljno kreditiranje

Potpredsednik EIB-a, Dario Skanapijeko, tim povodom rekao je: „Ankete ukazuju na to da je kriza negativno uticala na oko 85% malih i srednjih preduzeća u Srbiji, dok je 60,5% preduzeća moralo drastično da smanji svoje proizvodne kapacitete. Jasno nam je da će se bez hitne podrške privatnom sektoru ekonomska recesija koju je izazvala pandemija dodatno pogoršati i tako omesti sveukupni društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Stoga su EIB i ’Tim Evrope’ udružili snage kako bi se obezbedila preko potrebna likvidnost malim i srednjim preduzećima, koja zapošljavaju više od 60% aktivnog stanovništva u Srbiji. Nadamo se da ćemo ih time podstaći da prebrode nepovoljne ekonomske uslove, stvarajući uslove za dugoročni oporavak.“

„U ovim kriznim vremenima, više nego ikada, našim klijentima potrebna je podrška kako bi uspešno prevazišli sve izazove sa kojima smo se susreli. Očuvanje zdravlja ljudi, ali i poslovanja i radnih mesta u ovom trenutku predstavlja najveći prioritet za naše privrednike. Mi im stojimo na raspolaganju kroz različite vidove podrške i veoma smo ponosni na činjenicu da je Erste Banka prva banka u Srbiji sa kojom Evropska investiciona banka započinje ovaj važan program, koji će malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima po povoljnim uslovima obezbediti nove izvore likvidnosti, kao i mogućnost finansiranja obrtnog kapitala i investicija”, istakao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

EIB i Erste Banka uspešno sarađuju na pružanju podrške malim i srednjim preduzećima u regionu. Od 2009. pa sve do danas, EIB je u srpsku ekonomiju uložila više od 1,8 milijardi evra, što je pomoglo da se sačuva više od 320.000 radnih mesta.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак EIB i Erste Banka potpisale kreditnu liniju od 30 miliona evra za oporavak MSP u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.