Na današnjoj konferenciji Evropske investicione banke rečeno je da će ova instucija nastaviti da podržava Zapadni Balkan i da opredeljuje sredstva za realizaciju projekata u ovom regionu, naravno, pod uslovom da su oni dobro pripremljeni. Da podsetimo, značajni projekti koje u našoj zemlji finansira EIB su izgradnja pruge Beograd-Niš, unapređenje rečnog saobraćaja i izgradnja fabrike za prečišćavanje vode u beogradskoj opštini Palilula.
Naš region nevoljno je promenio više naziva u poslednjih nekoliko decenija. Poslednji i zvanično u upotrebi od strane EU je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, dakle ugavnom siromašnije zemlje Starog kontinenta koje trenutno rade na brojnim reformama potrebnim za pristupanje Uniji. U ovom poslu im pomažu mnoge evropske institucije među kojima je i EIB, koja osim toga što se bavi donacijama i investiranjem, takođe prati i ekonomsku situaciju u zapadnobalkanskim privredama i prognozira ekonomske trendove u njima.
Jednu takvu prognozu izneo je danas Mateo Feraci, viši ekonomista u EIB-ovom odeljenju za ekonomiju. Prema njegovim rečima, ove godine države zapadnog Balkana će osetititi uticaj svih negativnih spoljnih faktora iz proteklog perioda, počev od pandemije pa sve do rata u Ukrajini. Zato se u svima njima u 2023. očekuje usporavanje rasta BDP-a.
Pozitivna stvar je pak podatak da je u pomenutim državama inflacija prošle godine dostigla klimaks i da će ove usporavati, ali to i dalje znači da će cene proizvoda u njima biti više u odnosu na pretkrizne nivoe. Prema podacima kojima raspolaže EIB u Srbiji je prošle godine inflacija dostigla skoro 12 odsto, a ove bi mogla iznositi oko devet procenata.
To bi moglo predstavljati izazov i za građane i za privredu, kao i prognoza da će se veći deo stanovništva i privrede u narednom periodu suočavati sa pogoršanim uslovima kreditiranja. Očekuje se naime da pojačani oprez banaka prilikom kreditiranja najviše pogodi mala i srednja preduzeća, zatim domaćinstva, pa tek onda velike kompanije.
Međutim, Feraci poručuje da se ipak kovid situacija normalizovala i da će ekonomije Zapadnog Balkana uskoro biti na putu da ekonomski dostignu pretkrizne nivoe.
Ulaganja EIB-a
Evropska investiciona banka je širom našeg kontinenta u prošloj godini investirala 65,16 milijardi evra, i to u projekte održivog razvoja, inovacije, digitalni i ljudski kapital i razvoj malih i srednjih preduzeća. Dodatno, izdvojila je 1,72 milijarde evra za pomoć Ukrajini kako bi ojačala njenu likvidnost i pomogla joj u reparaciji ratom razorene infrastrukture, kao i još četiri milijarde evra humanitarne pomoći.
Prema rečima Lilijane Pavlove, potpredsednice EIB-a zadužene za Zapadni Balkan, EIB je preko svog posebnog ogranka za poslove izvan EU – EIB Global, tokom 2022. godine investirala 835,2 miliona evra u nove projekte na Zapadnom Balkanu. Od toga je najveći deo sredstava – 619,5 miliona evra – uložila u unapređenje transporta (uključujući i infrastrukturu), podršku malim i srednjim preduzećima u iznosu od 150,4 miliona, vodosnabdevanje i zaštitu voda (50,5 miliona), obrazovanje (8,5 miliona), urbani razvoj (4,5 miliona) i energetiku (1,8 miliona).
Što se tiče naše zemlje, njena najznačajnija ulaganja tiču se izgradnje brze pruge Beograd-Niš u okviru Koridora 10. Evropska investiciona banka je za ovaj projekat odobrila ukupno 1,1 milijardu evra, a nedavno je potpisala prvu tranšu u iznosu od 550 miliona, koja predstavlja najveću pojedinačnu bespovratnu pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila od EU. Ministar građevine Goran Vesić naveo je u medijima da će se ovaj projekat raditi tenderski, po evropskim standardima, kao i da će po završetku pruge vozovi njom saobraćati brzinom od 200 km na sat.
Takođe, velika sredstva EIB je izdvojila i za unapređenje rečnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji, za koji je obezbedila sumu od 31 milion evra.
Govorivši o vodama, Pavlova je spomenula i grant koji je našoj zemlji odobren prošle godine u visini od 37 miliona evra za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u beogradskoj opštini Palilula. Gradnja bi trebalo da počne ove godine a fabrika bi trebalo da pokrije prostor na kome živi oko 1,3 miliona ljudi.
Kako Srbija može privući još investicija?
Na ovo pitanje odgovor verovatno svi znamo, ali zvaničnici EIB-a su ga još jednom ponovili: ulaganja najviše zavise od dobre pripremljenosti projekata ali i saradljivosti partnera, koji su u ovom slučaju države Zapadnog Balkana. Dakle, ove godine će u Srbiji biti nastavljeno sa ulaganjima u projekte koji su dobro razrađeni i isplanirani.
Cilj EIB-a je, pored toga, i povećanje ulaganja u reformu obrazovanja, posebno srednjeg, jer će tako Evropska unija posle pristupanja Srbije dobiti članicu koja ima održiv pristup razvoju svoje ekonomije, kroz razvoj adekvatnih kadrova. Takođe, kako su naveli zvaničnici ove institucije, EIB će nastaviti sa ulaganjima u energetiku, projekte unapređenja transporta ali i podrške lokalnim preduzećima.
Foto: Caniceus, Pixabay