Cilj novih pravila je da preokrenu trend česte zamene proizvoda umesto njihove popravke, jer odbačeni uređaji i druga roba masovno završavaju na otpadima. Takvo ponašanje potrošača ali i proizvođača robe jednostavno više nije održivo.

Iz tog razloga nova pravila će obezbediti da se više proizvoda popravi u okviru zakonske garancije i da potrošači imaju lakše i jeftinije opcije za popravku proizvoda koji se tehnički mogu popraviti, kao što su usisivači, ili uskoro, tableti i pametni telefoni, kada zakonska garancija istekne ili kada roba više nije funkcionalna kao rezultat habanja.

U sklopu ove nove politike biće razvijen i Evropski standard kvaliteta za usluge popravke kako bi se potrošačima pomoglo da identifikuju servisere koji se obavezuju na viši kvalitet. Taj standard „lake popravke“ biće otvoren za sve servisere širom EU koji su spremni da se obavežu na minimalne standarde kvaliteta, na primer na osnovu trajanja ili dostupnosti proizvoda.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: PR Media, Unsplash

Чланак Evropska komisija uvodi nova pravila za popravku robe sa ciljem da smanji otpad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve je više platformi koje opslužuju na desetine hiljada korisnika a da imaju veoma malo zaposlenih. Ove kompanije imaju neku vrstu ugovora sa svojim radnicima, ne nudeći im osnovna radna prava, i angažujući ih “s vremena na vreme”, odnosno kada radniku i poslodavcu odgovara. Problem s takvim načinom rada je taj što ovi ljudi nemaju prava na plaćeni odmor, bolovanje i sl.

EU međutim planira da ispravi ovu grešku. Ona će pokušati da čvršće reguliše rad ovih kompanija tako što će ih primorati da svoje radnike klasifikuju kao zaposlene koje moraju platiti onoliko kolika je propisana minimalna zarada u datoj zemlji. Ako zakon prođe, pomenute platforme će morati da obezbede svojim zaposlenim i plaćeni odmor, ali i doprinose za penziju.

Propisi koji su u pripremi zahtevaju i veću transparentnost u poslovanju ovih kompanija. Na primer da javnosti bude poznato kako rade njihovi algoritmi za nadzor i evaluaciju radnika i postavljanje zadataka istima, koje je ponekad teško ispuniti.

To je prethodno pokušala da uradi savezna američka država Kalifornija ali ovaj pokušaj se završio neslavno.

Foto: Pixabay

Чланак EU planira da unapredi radna prava zaposlenih u “gig ekonomiji” се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačka, Francuska, Italija i Holandija trebalo bi da dobiju dovoljno doza da vakcinišu više od 55 odsto svojih građana. Neke male zemlje dobiće i više, ali ima i onih koje u ovom pogledu znatno zaostaju.

U dokumentu koji je objavljen početkom ovog meseca, EU je precizirala koliko će tačno vakcina dobiti svaka njena zemlja. Te brojke ne odgovaraju uvek broju stanovnika pomenutih država, pa će tako Danska i Malta dobiti toliko vakcina da će do kraja juna moći da vakcinišu respektivno 93,1 odsto, odnosno 79,9 odsto populacije. S druge strane, Austrija, Hrvatska i Češka Republika će imati manje doza na raspolaganju pa bi mogle vakcinisati tek oko polovine svog stanovništva, neke od njih ni toliko.

Inače, cilj Evropske unije, bar deklarativni, je da se u njenim državama do kraja leta vakciniše 70 odsto odraslih što odgovara brojci od 55 do 60 odsto ukupne populacije.

Šta koči vakcinaciju?

Jedino što za sada može da ugrozi proces masovne imunizacije su nesigurnosti vezane za vakcinu koja je, iako je promenila ime, i dalje poznata kao AstraZeneka. Da podsetimo, ova vakcina je privremeno zabranjena u nekoliko evropskih država da bi potom nastavila da se primenjuje ali za određene grupe ljudi, pri čemu svaka država ima svoje ideje koga treba vakcinisati njom.

Dodatni udarac bila je jučerašjna objava Marka Kavalerija, zvaničnika Evropske agencije za lekove, da postoji veza između slučajeva tromboze i ove vakcine, mada ona još nije objašnjena.

Iz tog razloga se javilo veliko nepoverenje prema AstraZeneki, koja je pogodna za masovnu imunizaciju i zato što je jeftina ali i zato što se jednostavnije skladišti od mnogih drugih vakcina. Čelnici EU i dalje tvrde da je korist od vakcinacije veća od rizika. Mišljenja su i da problemi sa AstraZenekom ne bi trebalo značajno da utiču na sprovođenje masovne imunizacije, budući da će u evropskim zemljama građanima na raspolaganju biti više vakcina.

Izvor: Blumberg

Foto: Elchinator, Pixabay

Чланак Zemlje EU bi se do kraja juna mogle približiti kolektivnom imunitetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ekonomskim i investicionim planom mi i aktivno podržavamo procene iz našeg Paketa o proširenju, pružajući duboku i snažnu podršku ekonomskom oporavku i reformama, a u cilju modernog, zelenog i prosperitetnog Zapadnog Balkana koji više pruža svojim građanima na putu ka EU“, rekao je on, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

Predstavljajući novi Plan, komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji je istakao da će se pokrenuti do devet milijardi evra u sredstvima za vodeće investicije u oblastima trasporta, energije, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se ostvario dugoročni rast i nova radna mesta.

Plan takođe predstavlja i put ka uspešnoj regionalnoj ekonomskoj integraciji kako bi ubrzali uzajamno približavanje sa EU i prevazišli razvojni jaz između „naših regiona, te, konačno, ubrzali proces EU integracija. Sprovođenje će, naravno, morati ići uporedo sa reformama“, istakao je on.

Ekonomski i investicijski plan utvrđuje značajan investicioni paket u okviru kojeg će sa devet milijardi evra za region biti namenjeno podršci održivoj povezanosti, ljudskim potencijalima, energetici, zelenoj tranziciji i digitalnoj transformaciji, saopšteno je iz Delegacije EU u BIH.

Povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija

Uporedo s Ekonomskim i investicijskim planom za podršku regionu, Komisija je predstavila smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan čije se usvajanje očekuje na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru.

Plan utvrđuje deset vodećih investicijskih projekata za podršku glavnim putnim i železničkim vezama u regionu, obnovljivoj energiji i prelasku s uglja, obnovi javnih i privatnih objekata radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisija stakleničkih gasova, infrastrukturi za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenju širokopojasne infrastrukture.

Ostali vodeći projekti uključuju povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i Garantni fond za mlade.

Pored značajnih bespovratnih sredstava EU za region, EU može pružiti garancije koje pomažu u smanjenju troškova finansiranja, kako za javne, tako i za privatne investicije, te za smanjenje rizika za investitore.

Očekuje se da će podrška putem Garantnog fonda za Zapadni Balkan u okviru Garantnog fonda za spoljno delovanje EU i Evropskog fonda za održivi razvoj Plus pokrenuti potencijalne investicije do 20 milijardi evra u narednoj deceniji, navodi se u saopštenju.

Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta

Investicioni paket će biti ključni pokretač za omogućavanje većih javnih i privatnih investicija u regionu od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

„Bolje povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana untar samog regiona i sa Unijom zahteva snažnije opredeljenje Zapadnog Balkana u sprovođenju ključnih reformi, produbljivanje regionalne ekonomske integracije i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta na osnovu pravne zaostavštine EU, kako bi region postao atraktivnije područje za investicije“, ističe se u saopštenju.

EK je podržala napore vlasti u regionu u izradi nove vizije uspostavljanja regionalnog ekonomskog područja za koje se očekuje da će dobiti podršku na predstojećem samitu u Sofiji u novembru 2020.

„Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta. Zato su snažnije investicije i ekonomski rast mogući samo uz čvrsto opredeljenje Zapadnog Balkana i sprovođenje ključnih reformi u skladu s evropskim vrednostima“, naglašeno je u saopštenju.

Izvor: Beta

Чланак Bespovratna sredstava EU za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijardi се појављује прво на Biznis i Finansije.