Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.

Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su deset puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.

Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar.

One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.

Promena privatnosti pogađa kompaniju

Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju.

Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko deset milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.

Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta.

„Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji“, rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.

Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.

Tržišna vrednost Mete pala

Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.

Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.

Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od deset miliona oglašivača kao i da Eplova „štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca“.

„Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja“, navodi se.

Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.

Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju.

„Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta“, rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.
Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.

Problemi u reklamnom poslovanju

Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.

U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima.

Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su „počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile“, rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu.

Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.

Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.

Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Izvor; Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vest za akcionare je posebno dobrodošla jer su rezultati Snep-a došli dan nakon što je Meta izvestila da je broj dnevnih aktivnih korisnika Fejsbuka opao po prvi put u istoriji.

Snep je, kao i Fajsbuk, u prošlosti rekao da su Eplove promene privatnosti negativno uticale na njegov reklamni posao. Ali, sada se čini da Snep lakše upravlja tim promenama. Tokom razgovora sa analitičarima, finansijski direktor Derek Andersen naveo je da je Snepčet-ov pristup usredsređen na privatnost, prenosi Bankar.me.

Foto: Pixabay

Чланак Snepčet postao bolji od Fejsbuka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još u julu 2020. godine je utvrđeno da Američka obaveštajna agencija ima nedovoljne zaštitne mere. Saga se nastavlja i početkom ove godine Zakerberg ponovo „preti“ povlačenjem iz Evrope. U njegovoj kompaniji Meta razmatra se napuštanje evropskog tržišta ukoliko nova kompanija više ne bude mogla da razmenjuje podatke evropskih korisnika sa SAD.

Živimo li u Matriksu i hoćemo li u budućnosti biti vlasnici sopstvenih života, ili ćemo biti u vlasništvu pojedinih kompanija? Odgovore na ova pitanja daju Ana Toskić iz Yucoma i Goran Kunadić, IT stručnjak u emisiji „Jutro“ na TV Prva.
Presuda Evropskog suda pravde iz 2020. godine kojom je tzv. „Štit privatnosti“, odnosno mehanizam prenosa ličnih podataka Evropljana u Ameriku, proglašen nezakonitim je postala sporna.

„Taj Štit privatnosti je za kompanije iz SAD bio mehanizam, na osnovu kojeg su kompanije mogle da uvoze podatke iz Evropske Unije. Ono što EU traži od svih zemalja u koje se mogu izvoziti podaci, jeste da se obezbdi adekvatna zaštita i jednak nivo zaštite kao što je to u EU“, ističe Ana Toskić iz Yucoma.

Facebook i dalje ima mehanizam na osnovu kojeg može da izvozi podatke (standardne ugovorne klauzule). To podrazumeva ugovor između Facebooka iz SAD i Facebooka iz Irske (gde je kompanijino evropsko sedište), a tim ugovorom se defivišu različita pitanja i mere zaštite podataka.

Irski nadzorni organ za zaštitu podataka sada razmatra da li su te standardne ugovorne klauzule dovoljno jak mehanizam zaštite, i zahtevaju da postoji kontrola koja će zabraniti trećim stranama uvid u te podatke.

Facebook želi da iztvrši određeni pritisak

Upravo zbog toga, Mark Zakerberg „preti“ i na neki način vrši pritisak da ukoliko se onemogući da se koriste te ugovorne klauzule, on želi da povuče Facebook i druge servise iz Evrope. To bi na kraju značilo da Facebook nema pravo da iznosi podatke korisnika. Naravno, očekuje se da Facebook neće zaista napustiti Evropu, već želi da iztvrši određeni pritisak.

„Ukoliko prihvatamo da učestvujemo i da se nađemo na Instagramu i Facebooku, onda prihvatamo i njihove uslove“, kaže Goran Kunadić, IT stručnjak.

Ono čega korisnici moraju da budu svesni, jeste da Facebook, Instagram i druge kompanije zarađuju na našim podacima koje im mi dobrovoljno dajemo, čim kliknemo na taster „AGREE“ (slažem se) u uslovima korišćenja.

Upravo ovde se može pronaći i rešenje čitavog ovog problema. Da li smo imali dovoljno informacija kada smo pristajali na uslove koje su nam ponudile društvene mreže? Tu na scenu stupa evropski pravni okvir, koji obavezuje kompanije koje raspolažu našim podacima da nas adekvatno informišu, između odstalog, i o tome kome će ustupati naše poodatke.

Izvor: B92/ TV Prva

Foto:Pixabay

Чланак Živimo li u Matriksu i hoćemo li u budućnosti biti vlasnici sopstvenih života се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednje tri godine najveća društvena mreža vodi “Projekat Atlas” putem kojeg regrutuje honorarce između 13 i 25 godina koji su voljni da na svojim telefonima instaliraju aplikaciju Facebook Research, a koja prati svu njihovu aktivnost za plaćeni iznos od 20 dolara mesečno.

Same korisnike aplikacije Facebook traži putem nešto popularnijih društvenih mreža među tinejdžerima, Instagramu i Snapchatu. Tamo je kompanija tražila korisnike između 13 i 17 godina za “plaćeno istraživanje o društvenim mrežama”, pisalo je u oglasu. Uz to, pri prijavi nigde nije bilo navedeno da tzv. istraživanje provodi Facebook, prenosi Jutarnji list.

Research aplikacija zahteva da njeni korisnici instaliraju prilagođenu potvrdu koja Facebooku pruža mogućnost da vidi korisnikove privatne poruke, emailove, pretraživanja na internetu, aplikacije koje koristi i sve ostale podatke korisnika kao i svu aktivnost koju obavljaju na svojim mobilnim telefonima. Uz to, kompanija je zatražila od korisnika aplikacije da slikaju i pošalju svoju istoriju naručivanja na Amazonu.

Prepoznavanje potencijalne konkurencije

Dodatno, prikupljeni podaci su se pokazali veoma vrednima za Facebook pri prepoznavanju potencijalne konkurencije koju je, kako bi sprečio njihovo širenje i popularnost, kompanija kupila ili jednostavno kopirala njihove prednosti.

Ranije je te podatke kompanija prikupljala putem aplikacije Onavo Protect, no nakon što se Apple prošlog leta požalio da aplikacija krši pravila privatnosti App Storea, On je uklonjen iz Appleove prodavnice za aplikacije.

S obzirom da Facebook nije hteo da prestane da prikuplja podatke s korisnikovih telefona, program se nastavio pod novim imenom koje Apple (još) nije zabranio.

“Poput mnogih drugih kompanija pozivamo ljude da učestvuju u istraživanju koje nam pomaže pri identifikaciji problema i usavršavanju naše platforme. Budući da to istraživanje ima za cilj bolje shvatanje kako ljudi koriste svoje mobilne uređaje, ne planiramo da ga prekinemo”, objasnili su iz Facebooka.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Facebook tinejdžerima plaća da koriste aplikaciju putem koje ih špijunira се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je pokazalo istraživanje o izveštavanju fejsbuk stranica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji o vakcinaciji, koje je sprovedeno kroz projekat „Šta Srbija misli“ organizacije Novi treći put.

Za potrebe ovog istraživanja odabrano je po 20 konvencionalnih stranica i četiri nekonvencionalne stranice iz prethodno nabrojanih država koje su po broju reakcija na objave koje se tiču vakcinacije imale najveću aktivnost.

Kada je u pitanju sama vakcinacija, pozitivan narativ o vakcinaciji najviše puta je uočen u Srbiji – čak 33,6 odsto svih posmatranih objava sadržalo je pozitivnu konotaciju. Sa druge strane, i kada su u pitanju negativni narativi o vakcinaciji, Srbija takođe prednjači sa 4,9 odsto takvih objava.

U pozitivnom predstavljanju vakcinacije prednjačile su stranice „Kurir“ iz Srbije (47% svih objava ove stranice), a u negativnom predstavljanju prednjačile su nekonvencionalne stranice „Logično“ (28%) i „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ (90%) u BiH i Srbiji.

Vredno pomena je i izveštavanje o svetskim silama u kontekstu pandemije. Izmerene su vrednosti narativa prema Kini, Rusiji i Zapadu (SAD, EU i UK).

Pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada

U pozitivnom predstavljanju Kine prednjačile su stranice „Srbija Danas“ (3.9% svih objava ove stranice, Srbija), „Borba.me“ (2.2%, CG) i „Bljesak.info“ (2.7%, BiH). Kada je u pitanju negativan narativ, u BiH je „Glas Amerike – Studio Washington“ prednjačio sa 2.8% svih objava stranice, u CG to je „Glas Amerike – Otvoreno studio“ sa 2.4%, a u Srbiji ponovo nekonvencionalna stranica „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ sa 1.3% objava.

Jasna razlika u narativima prema Rusiji uočava se na srpskim stranicima gde je pozitivno o Rusiji pisalo 1.27%, a negativno samo 0.12% svih posmatranih objava. Specifično je i što u čak 16 od 22 posmatrane stranice u Srbiji nije uočen ni jedan negativan narativ o Rusiji.

U pozitivnom predstavljanju Rusije u kontekstu pandemije prednjačile su stranice „Večenje novosti“ (6.8%, Srbija), „Српске новине ЦГ“ (3.7%, CG) i „ИСКРА“ (5.3%, BiH). Negativno o Rusiji su najviše izveštavalje stranice „Glas Amerike – Studio Washington“ (2.8%, BiH), „M.News World – Объективные Новости“ (1.1%, CG) i „Politika“ (0.4%, Srbija).

Najviše pažnje privlačile su objave koje se tiču Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. U pozitivnom predstavljanju su prednjačile stranice „Danas“ (1.1%, Srbija), „RTCG Portal“ (3.9%, CG) i „Klix.ba“ (6.2%, BiH). Antizapadni sentiment uočen je u 22% objava stranice „Logično“ u BiH, 3.3% „Borba.me“ u CG i 5.5% stranice „Pravo na izbor“ u Srbiji.

Primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“

Iako na prvi pogled 2% svih objava deluje kao nizak procenat, istraživači na ovom projektu napomenuli su da to znači da svaka pedeseta objava ima jasno uočljiv određeni sentiment. Imajući u vidu da je u proseku dnevno posmatrano 129 objava, 3% bi u konkretnom primeru značilo da je u jednom danu određeni narativ uočen skoro 4 puta, a to ostavlja prostor da veliki broj ljudi bude izložen datom narativu.

Smatra se da je svaki narativ, koji je uočen u preko 0.75% svih objava ili barem 1.25% objava uticajnog medija, dovoljno prisutan da bi imao uticaj na javno mnjenje. Takođe, primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“ objave. Kod objava sa narativom vezanim za vakcinaciju, one sa negativnim u proseku imaju 85, a sa pozitivnim 49 lajkova.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji izrazito polarizovani stavovi po pitanju vakcinacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj list dodaje da su akcije popularne mreže samo danas pale za pet odsto, dok su od septembra za čitavih 15 odsto, prenosi Nova.rs.

Samo od 13. septembra, Zakerberg i Fejsbuk izgubili su preko 13 milijaradi dolara, kada je vrednost ove kompanije iznosila 140 milijardi dolara. Sada vrednost ove kompanije iznosi blizu 121 mililjardu dolara, čime je vlasnik Fejsbuka po bogatstvu pao na peto mesto iza Bila Gejtsa, prenosi portal.

Sve ovo dešava samo dan pošto je Frensis Hogen, uzbunjivačica iz Fejsbuka, otkrila u jednom intervjuu da ova društvena mreža daje prednost profitu nad javnim dobrom. Svoje tvrdnje potkrepila je sa više od deset hiljada stranica internih istraživanja i dokumenata.

Frensis je 37-godišnjakinja koja je radila kao menadžer proizvodnje u Fejsbuku. Bavila se pitanjima integriteta u kompaniji. Kaže da dokumenti pokazuju je Fejsbuk upućen u to da se njegove platforme koriste za širenje mržnje, nasilja i dezinformacija, ali da kompanija nikada nije reagovala, već prikrivala dokaze, piše CNN.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Zbog pada Facebook-a flasnik izgubio za nekoliko sati sedam milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih nedelja najveća svetska društvena mreža objavila je nekoliko plaćenih oglasa na celoj stranici u časopisima Vol Strit Džrnal, Njujork tajms i Vašington post. Fesjbuk u ovim oglasima napada kompaniju Epl tvrdnjom da će najavljeno unapređenje ajfona, pod velom zaštite privatnosti korisnika, „ubiti“ mala preduzeća, a povećati zaradu elektronskog giganta, proizvođača ajfona.

Kompanija koju predvodi Mark Zakerberg navodi da će nove izmene koje se odnose na privatnost na ajfonu, a podrazumevaju praćenje aktivnosti uz dozvolu vlasnika telefona, dovesti do toga da reklamni sadržaji na Fejsbuku neće imati ni približno učinak kao do sada.

Iz kompanije Fejsbuk tvrde da će se na udaru najviše naći mala i srednja preduzeća, jer više neće moći da se oglašavaju na ovoj društvenoj mreži onoliko delotvorno kao što je to bio slučaj do sada.

Radite brzo i uništite sve pred sobom

Epl nije morao da plaća oglase kako bi odgovorio na ove optužbe, jer su to umesto njega besplatno učinili mnogi portali i časopisi u svetu u svojim kritikama najveće društvene mreže, uz konstataciju da je najnovija objava rata Eplu, samo vrhunac dosadašnje Zakerbergove poslovne politike, piše magazin Inc.

„Radite brzo i uništite sve pred sobom“ je već dugi niz godina zvanični moto Fejsbuka, za koji je vlasnik kompanije tvrdio kako služi kao podsticaj zaposlenima. Ispostavilo se, međutim, da je uništavanje konkurencije – i to pre svega malih firmi o kojima sada Zakerberg toliko brine – bila sama suština ove kompanije i načina na koji radi, ocenjuje se u komentaru.

Fejsbuk je rastao munjevito i usput upropastio mnogo toga, od malih firmi za koje je procenio da bi mogle da mu predstavljaju pretnju na tržištu, do poverenja korisnika. Mnogi od korisnika su shvatili da „besplatno“ korišćenje mreže ima veliku cenu, koja se ogleda u tome da su oni sami postali profitabilni proizvod kompanije. U zamenu za „besplatne“ usluge, korisnici su prodali svoje lične podatke koje Fejsbuk koristi za prodaju targetiranih oglasa.

Slepi i gluvi na upozorenja

Kako se povećavala svest javnosti o zloupotrebama ove društvene mreže, tako su se umnožavale kampanje protiv njenog korišćenja, ali su kompanija i njen vlasnik ostali slepi i gluvi za ovakva upozorenja. Fejsbuk je pravio skandal za skandalom, a Zakerberg se trgao tek kada je Epl najavio ažuriranje ajfona. Zašto?

Zato što će novina koju uvodi Epl omogućiti korisnicima vrlo jasan uvid do koje mere Fejsbuk prati i zloupotrebljava njihovu privatnost i olakšati im odluku da se odjave sa ove društvene mreže. Činjenica da se Fejsbuk tako žestoko bori protiv Epla, dokazuje da kompanija očekuje veliki udarac u svom poslovanju, zaključuje se u komentaru.

Ko o čemu, lopov o poštenju

Koliko je, pak, osnovana Zakerbergova tvrdnja da će Eplova nova politika jako pogoršati stanje na internetu? Fejsbuk, naime, upozorava da će ova promena prisiliti većinu portala da naplaćuju pretplatu, „što će znatno poskupeti internet i smanjiti kvalitet besplatnog sadržaja“.

Ali besplatni sadržaji su godinama bili na gubitku, upravo zbog kompanija kao što je Fejsbuk. Većina internet publikacija, koje su nudile kvalitet a ne senzacije kako bi povećale čitanost i privukle oglašivače, već je prešla na druge načine zarade. Njihovi autori, da bi preživeli, pribegli su pretplatama, specijalizovanim proizvodima ili sličnim sredstvima.

Kontrolor izgubio kontrolu 

Drugim rečima, Fejsbuk se ne bori samo protiv Epla, nego i protiv budućnosti kojoj je zdušno i sam doprineo svojom bezobzirnom i pohlepnom politikom. Naravno, kompanija ima mogućnosti da se prilagodi novoj situaciji. Umesto toga, Zakerberg troši dragoceno vreme i resurse boreći se protiv Eplove politike privatnosti, nad kojom nema kontrolu.

Situacija je jasna, tvrde novinari Inc. magazina. Fejsbuk previše dugo živi u svom, paralelnom svetu. I ukoliko ne napravi veliku promenu u svom poslovnom modelu, taj svet će se srušiti, pre ili kasnije.

Foto: Pixabay

Чланак Da li je rat s Eplom kraj Fejsbuka kakvog znamo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rakuten Viber, jedna od vodećih aplikacija za razmenu poruka i besplatnu i bezbednu komunikaciju na svetu, objavila je da prekida sve poslovne odnose sa Fejsbukom. Aplikacija će ukloniti Facebook Connect, Facebook SDK i GIPHY – kao i obustaviti zakup reklamnog prostora na ovoj platformi društvenih mreža – time podržavši sve masovniji pokret #StopHateForProfit („Prekinite mržnju radi profita“) sa ciljem bojkotovanja spomenutog tehnološkog džina.

Podstaknuti protestima pokrenutim širom SAD tokom proteklih nedelja, grupacija čije su članice šest organizacija – a među njima „Liga protiv prezira“ (Anti-Defamation League) i „Nacionalna asocijacija za napredak osoba obojene puti“ (NAACP) – apelovala je na kompanije koje se reklamiraju na Fejsbuku da obustave zakup reklamnog prostora na ovoj društvenoj mreži tokom meseca jula, kao odgovor na izostanak konkretnih mera i aktivnosti kompanije u zaštiti korisnika platforme od govora mržnje.

Viber je odlučio da se solidariše

Niz negativnih događaja, tokom kojeg se odigrao i neslavni skandal sa firmom „Kejmbridž Analitika“ (Cambridge Analytica) kada je spomenuta firma za politički konsalting nezakonito prikupljala i koristila podatke skoro 87 miliona korisnika Fejsbuka, kulminirao je – po Viberu – u ovoj poslednjoj aferi sa govorom mržnje. U tom smislu, Viber je odlučio da se solidariše sa ciljevima pokreta #StopHateForProfit i nadalje prekine sve poslovne odnose sa Fejsbukom.

Đamel Agaua, globalni generalni direktor Vibera, izjavio je sledeće ovom prilikom: “Fejsbuk nastavlja sa praksom pogrešne interpretacije svoje uloge u savremenom svetu.

Kompanija koju odlikuje nemaran odnos prema podacima svojih korisnika i nedostatak privatnosti u njenim aplikacijama, a sada i šokantno odsustvo nužnih mera kojim bi javnost bila zaštićena od nasilnog govora koji ugrožava društveni red i mir – ovim poslednjim ispadom je otišla predaleko. Mi nismo tumači istine, ali je istina to da mnogi ljudi doživeli neprijatnosti usled neograničenog širenja nasilnog sadržaja – i kompanije jednostavno moraju da se jasno suprotstave ovoj pojavi.“

Aktivnosti čiji će ishod bitii uklanjanje dodirnih tačaka sa Fejsbukom sa aplikacije Viber će biti okončane do početka meseca jula 2020, dok će zakup reklamnog prostora na ovog društvenoj mreži biti obustavljen momentalno.

Чланак Viber prekida poslovne odnose sa Fejsbukom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Akcije Zooma su nakon ove objave pale za 5 procenata.

Nova usluga Fejsbuka omogućiće korisnicima ove platforme i Messengera da kreiraju grupe u video pozivu, ali razlika je u tome što su dosadašnji video pozivi u Messengeru limitirani na samo osam osoba.

Za razliku od Zooma, gde je vreme ograničeno na 40 minuta, Messenger Rooms nema ograničeno vreme, a imaće opciju da „dodaju smešne maske na svoja lica“.

Domačin razgovora moći će da uklanja korisnike, a oni koji organizuju poziv moći će da pozovu i one koji ne koriste Fejsbuk platforme.

Izvor: Blic-Bizlife

Чланак Nova aplikacija za video pozive Fejsbuka unaprđena u odnosu na Zoom се појављује прво на Biznis i Finansije.