Naime, u SAD su zaposleni u 2022. u proseku za poreze izdvajali 24,8 odsto svojih zarada. Federalni porez na prihode pojedinaca u toj zemlji može da dostigne i do 37%.

S druge strane, farmaceutske kompanije kao što su Pfizer, Merck, J&J, Gilead, Eli Lilly, Amgen BMS i AbbVie ukupno su u državni budžet uplatile dve milijarde dolara, iako im se profit popeo na 110 milijardi. Njihova poreska stopa je fiksna, bez obzira na visinu profita, i iznosi 21%. Ipak, kompanije često uspevaju da plate znatno niži porez, kao na primer pomenuti farmaceutski giganti koji su u 2022. uplatili tek oko dva odsto svog profita, zahvaljujući “kreativnom računovostvu”. Jedan od alata za kojim rado posežu je mogućnost da prijave da je veći deo njihovog profita nastao u inostranstvu i da tako izbegnu plaćanje velikih poreza u SAD, iako dobar deo njihovih prihoda dolazi baš sa ovog tržišta.

Kako platiti što manji porez u Americi?

Neke od pomenutih kompanija su prijavljivale čak i gubitke u svom poslovanju u SAD, dok su navodno pravi profit ostvarivale u drugim zemljama. Dobra ilustracija ove tvrdnje je kompanija AbbVie koja je u 2022. na američkom tržištu zabeležila gubitak od skoro pet milijardi dolara dok je u međunarodnom poslovanju imala profit od 20 milijardi. Ova kompanija inače od 2013. svaku godinu na američkom tržištu nekako završava u gubicima, uprkos tome što dobro posluje na njemu prodajući veliku količinu svojih lekova tamo.

S druge strane, Pfizer je na američkom tržištu ostvario samo pet milijardi profita od 35 milijardi koliko je imao na globalnom nivou. Od osam analiziranih farmaceutskih kompanija Gilead je jedina koja je većinu profita (četiri milijarde dolara) zaradila u SAD u odnosu na ukupan profit (pet milijardi dolara), što je, kako kažu analitičari, i logično uzevši u obzir činjenicu koliko farmaceutskih proizvoda tamo prodaje. Gilead je zato za porez u SAD izdvojio 1,5 milijardu dolara, što je više nego što su Pfizer i AbbVie platili zajedno.

Izvor: Kvarc

Foto: Reproductive health supplies, Unsplash

Чланак Uprkos velikom profitu, farmaceutske kompanije u SAD plaćaju male poreze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom skoro godinu dana, od kada je u martu prošle godine Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila globalnu pandemiju Kovida-19, sve druge bolesti su istisnute iz javnosti, ali i iz mnogih zdravstvenih ustanova koje su silom prilika pretvorene u kovid bolnice. Korona dominira zdravstvenim sistemom i sada, bilo da je u pitanju lečenje zaraženih ili aktuelna vakcinacija koja je prioritet u naporima da se virus što pre stavi pod kontrolu.

Ako je korona sve ovo vreme predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže. Zahvaljujući udruženim naporima nadležnih zdravstvenih institucija i farmaceutskih kompanija, tržište lekova je tokom čitave prošle godine bilo stabilno „a očekujemo da će tako biti i ove godine, u kojoj ćemo se i dalje boriti sa pandemijom korona virusa“, kaže Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (Inovia).

Za razliku od lekova, dostupnost zdravstvene nege mimo lečenja od korone je u značajnoj meri bila ograničena, potvrdila su istraživanja koje je Udruženje sprovodilo tokom protekle godine. Posebne teškoće su imali pacijenti iz unutrašnjosti koji su morali da rešavaju svoje zdravstvene probleme u referentnim zdravstvenim centrima u Beogradu.

Bolnice su odlagale deo operativnih zahvata, ali su i mnogi hronični pacijenti odustajali od zakazanih intervencija ili kontrola, u strahu da se ne zaraze koronom. „To je potpuno razumljivo“, smatra Trkulja, „jer se pokazalo da su hronični pacijenti, pogotovo strarije osobe, oni za koje je ishod najgori ako dođe do zaraze“.

Pandemija onemogućila rano utvrđivanje kancera

Naročito osetljiva kategorija obolelih, onkološki pacijenti, mogli su da nastave redovnu terapiju jer nije bilo nikakvih zastoja u snabdevanju ovom vrstom lekova „a mi se borimo da budu dostupni i inovativni lekovi koji su već registrovani, a ne nalaze se na pozitivnoj listi“, ističe Ana Govedarica, predsednica Upravnog odbora Inovie i direktorka komapnije Roche.

Najveći problem je, upozorava, to što u okolnostima koje nameće pandemija parktično nema rane dijagnostike bolesti, jer oni koji osete određene simptome i posumnjaju da su oboleli, ne znaju kome da se obrate i kako da obave sve neophodne specijalističke preglede.

„Ministarstvo zdravlja je, pre izbijanja pandemije, pravilo velike besplatne skrininge i to se pokazalo kao veoma dobra akcija, jer je upravo zahvaljujući takvim pregledima otkriveno dosta slučajeva karcinoma u ranoj fazi. Sada preti opasnost da se kod mnogih kancer utvrdi u kasnijim fazama, što je jako ozbiljan problem. Stoga, kada se zdravstvena situacija sa Kovidom-19 iole normalizuje, potrebno je da se odmah napravi pretrijaža za one pacijente koji su primarni za dijagnostifikovanje bolesti i da se što pre započne sa terapijom. Upravo je pandemija pokazala da kada ima volje i svi sarađujemo – može jako brzo da se reaguje“, naglašava Govedarica.

Iz ovih razloga, u Udruženju očekuju da će u narednom periodu potrebe hroničnih, ali i novodijagnostifikovanih bolesnika biti značajno veće. Samim tim, dodatno će dobiti na važnosti sve inetrvencije i inovativne terapije koje doprinose da se podigne efikasnost zdravstvenog sistema i smanji pritisak na zdravstvene resurse u uslovima pandemije.

Preko 50 inovativnih lekova na čekanju

Država je prošle godine uložila u zdravstvo 311 milijardi dinara, najviše u infrastrukturu, za prilagođavanje standardnih bolnica kovid bolnicama, te u gradnju dve nove bolnice u Batajnici i Kruševcu. Sredstva iz budžeta su bila izdvojena i za nabavku testova, zaštitne opreme, respiratora, kao i za dodatno zapošljavanje zdravstvenih radnika i poboljšanje materijalnog položaja lekara i medicinskog osoblja, a pred kraj godine i za avanse za nabavku vakcina.Budžetom za ovu godinu, za zdravstvo je predviđeno 386 milijardi dinara.

S druge strane, iako je prošle godine bilo planirano pet milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na Listu lekova, pre početka pandemije na listu je ušlo 16 novih lekova vrednosti oko 2,7 milijardi dinara. Predstavnici države pružili su uveravanja da će ostatak predviđenog novca u iznosu od 2,3 milijarde dinara, koji nije iskorišćen zbog izbijanja pandemije, biti dodat na 3,5 milijarde dinara planiranih za ulazak inovativnih lekova na listu u ovoj godini, kažu u Udruženju proizvođača inovativnih lekova.

„To znači da bismo u ovoj godini imali veoma značajnu sumu na raspolaganju od 5,8 milijardi dinara. Već pregovaramo sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje u pripremi takozvanih posebnih ugovora, koji podrazumevaju da veliki deo troškova uvođenja novih inovativnih lekova na Listu lekova snose same farmaceutske kompanije, odnosno naše kompanije članice. Mi očekujemo da će se značajno poboljšati i dostupnost onih lekova koji se uzimaju na recept, a ne samo u bolnicama“, najavljuje Trkulja.

Direktor Inovie podseća da je za više od 50 inovativnih lekova namenjenih lečenju različitih bolesti podnet zahtev za stavljanje na pozitivnu listu. Zato je, dodaje, jako važno da se u skladu sa sredstvima koja će biti na raspolaganju pravilno naprave prioriteti, što je zadatak struke i Centralne komisije za lekove, a ne farmaceutske industrije. Neki od najvažnijih kriterijuma se odnose na efikasnost samog leka, odnosno koliko veliki napredak obezbeđuje u lečenju bolesti, kao i koliko je zastarela terapija u pojedinim grupama lekova.

Veće uključivanje predstavnika pacijenata

Pandemija je podstakla i značajnu reaktivaciju Udruženja pacijenata, a krajem prošle godine je osnovano i Udruženje pacijenata Srbije. Ono bi moglo da predstavlja zametak jednog krovnog uduženja pacijenata „i mislimo da je to nešto što apsolutno treba podržati“, ističe Trkulja i dodaje:

„Cilj podrške nije da takvo udruženje bude nekakva produžena ruka farmaceutske industrije. Naprotiv, ono treba da bude samostalno, da se u nekim stvarima i ne slaže sa farmaceutskim kompanijama, kako bismo oko bitnih stvari imali nezavisna mišljenja. Ono treba da bude partner državi u procesu odlučivanja ne samo oko uvođenja novih lekova na listu, već oko svih bitnih uslova u zdravstvenom sistemu, počev od prevencije. Imamo odlično iskustvo kako to izgleda kada su u pitanju retke bolesti. Zahvaljujući uključivanju predstavnika pacijenta, budžet za retke bolesti je značajno porastao za prethodnih pet godina, tako da danas država može da leči mnogo više pacijenata“.

Veće uključivanje predstavnika pacijenata u procese odlučivanja trebalo bi da bude bolje regulisano i novim Zakonom o lekovima, za koji se predstavnici inovativnih farmaceutskih kompanija nadaju da će konačno biti usvojen ove godine. Ovaj zakon je izuzetno važan, napominju, jer će omogućiti kompletno usaglašavanje našeg zakonodavstva sa direktivama EU i tako doprineti većoj konkurentnosti tržišta, ubrzanju procedura registracije lekova i određivanja njihovih cena, kao i poboljšanju u procesu evaluacije i ulaska lekova na Listu lekova.

„Ova kriza najbolje pokazuje da zdravstveni sistem Srbije mora da ostane prioritet zajednice. Jasno je da će i ove godine najvažnije biti suzbijanje pandemije, ali mora se nastaviti i sa ulaganjem u inovativne lekove, kako bi se hroničnim pacijentima olakšala situacija zbog manje dostupnosti zdravstvene zaštite. Imajući u vidu da iznos od 5,8 milijardi dinara za inovativne lekove nismo imali u prethodnih pet godina zajedno, u Udruženju očekujemo da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi, što bi bio jako dobar rezultat“, zaključuje Bojan Trkulja.

Zorica Žarković

broj 182, februar 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Farmaceutske kompanije o novim terapijama u Srbiji: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, izgleda da su borbe počele. Ne vode se nuklearnim arsenalom. Štaviše, niko još nije ispalio niti metak, a ipak su sve države, naročito najjače, u potpunosti angažovane.

Da apsurd bude veći, u današnjim bitkama vojska i policija imaju sporednu ulogu, a u prvim redovima su bankari, političari i farmaceutska industrija.

Višak parade, manjak efikasnosti

Reč je, naravno, o pravoj grabeži za vakcine koja već mesecima traje širom sveta. Poslednjih nedelja se zaoštrava i postaje sve vidljivija.

Posledice su ratne, smrt osetljivijih i snažnijom zarazom zahvaćenih ljudi, nastavak širenja pandemije i dobit po ekonomiju onih država koje se bolje zaštite od dalje eskalacije korona virusa. Unutar svake zajednice, bogati su sve „lovarniji“, ostali tonu svakim danom trajanja epidemije.

Zaraza sa kojom se čovečanstvo suočilo otkrila je najgore u postojećoj svetskoj konfiguraciji. Međunarodne institucije, pre svih Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija, pokazale su se paradnim, sa nedovoljnim pravima i kapacitetima da imaju veću ulogu, posebno ne u kriznim prilikama.

Ispostavilo se da ni brojni sporazumi o saradnji među državama, ni potpisani ugovori nisu dovoljni da se svi organizovano usmerimo ka zaustavljanju smrtonosne epidemije. Svako gleda samo sebe, često se ne obazirući ni na prvog komšiju, makar mu bio i najbliži politički prijatelj.

Jednostavno, vakcinacija, najsigurnija zaštita, dostupna je pre svega onima koji imaju realnu moć da kontrolišu globalnu političku scenu i farmaceutsku industriju vežu za sebe. Novcem koliko i političkom snagom.

Vakcinacija i sledeće godine

Pogledajmo kako trenutno stoje stvari sa pandemijom. Zaraženo je više od sto miliona, preminulo je 2,2 miliona ljudi, pandemija i dalje besni po celom globusu. Pojavljuju se infektivniji sojevi što preti još ubrzanijem umnožavanju pošasti.

Pronađene vakcine bi mogle da budu spas, ali njihov sveukupni broj je mali i nedovoljan da pokrije potrebe. Pri tome donose zaštitu na kratak rok, od devet meseci do dve godine, kako koja. Čini se realnim da naredne godine na delu bude nova opšta vakcinacija. Naravno, opet u dva navrata sa razmakom od dvadeset i jedan dan.

Nema spora da je i politička scena doprinela da se stvari usmere neželjenim smerom. Mada su gotovo sve države dobrim delom finansirale ubrzani i efikasni rad instituta i farmaceutskih kuća na iznalaženju vakcine, propustili su da obezbede uticaj na način upotrebe novog izuma. Sve je ostalo unutar proizvođača, posledično i onih koji novcem i političkom snagom jesu najprivlačniji proizvođaču, ujedno i prodavcu vakcina.

Amerikanci Amerikancima

Tako sada kompanija „Fajzer“ prodaje vakcinu isključivo Amerikancima, preostalima odvaja simboličnih 10 odsto proizvodnje. Podsetimo, Evropska unija, a i još nekoliko država, pravovremeno su sklopili ugovor o kupovini vakcina dok su još bile u razvoju. Veći deo novca su unapred uplatile.

Reč je o proizvođaču sa najvećim kapacitetima, od kojih se mnogi rekonstruišu kako bi godišnja produkcija dostigla dve milijarde doza. Sličnu RNK vakcinu nudi i druga američka firma „Moderna“, ali je sa neuporedivo manjim kapacitetima. Međutim, ni jedna od dve kompanije ne dopušta da bilo ko drugi proizvodi vakcinu na bazi kupovine licence. Vlasnici su autorskog prava i žele što duže čuvati monoplosku poziciju.

Ono što je najčudnije je da vakcina nije izmišljena u istraživačkim pogonima firme. Osmišljena je i kreirana u pogonima nemačke inovativne kompanije „Bajontek“, ali ova manja firma nema kapaciteta da izum razvije do masovne proizvodnje vakcine. Godinama je bila miljenik Nemačke, pretprošle godine je iz državne kase na račun firme leglo 290 miliona evra subvencija, lane, kada je epidemija zahvatila globus, još 375 miliona je iz Berlina uplaćeno za rad na ubrzavanju istraživanja. Ipak, sa „Fajzerom“ je sklopljen ugovor koji autorska prava na vakcinu daje novom vlasniku.

Zaboravljeni prijatelj

Mnogo se očekivalo od saradnje Oksfordskog instituta i švedsko-britanske kompanija „AstraZaneka“. I dobila se vakcina, istina nešto niže efikasnosti od očekivane. Mada je Evropska unija sa ovom kompanijom sklopila ugovor o kupovini 400, potom dodatnih 200 miliona doza, i ova kuća minimalni deo produkcije odvaja za države sa Starog kontinenta.

Praktično, sva proizvodnja se usmereva prema Londonu, pa su tako Britanci već vakcinisali blizu osam i po miliona stanovnika. U Evropi se vakcinacija odvija neobično sporo, tako su u Nemačkoj, sa 15 miliona više stanovnika od Britanije, prvu dozu vakcine dobili tek 1,7 miliona starijih od 80 godina i medicinsko osoblje. Ostali su još i više zaostali.

Ovih dana je „Fajzer“ prepolovio isporuke evropskim državama, dok je „AstraZaneka“ najavila da će narednih meseci EU isporučivati tek 60 odsto ugovorenih količina. Američka kompanija se nije ni obazirala na primedbe iz Brisela, jednostavno je svu proizvodnju usmerila na američko tržište i tamo je već isporučila blizu 50 miliona doza, deset puta više nego svima drugima.

Očito da su Amerikanci izvršili pritisak na kompaniju, bez obzira što je na udaru Evropska unija, region sa kojom SAD imaju najbližu političku i najintezivniju ekonomsku saradnju, kako se često, posebno kada je u Beloj kući izabranik Demokratske stranke, voli reći sa druge strane Atlantika.

Nejednak tretman

„AstraZaneka“, koja je naknadno najavila mogućnost da, ipak, narednih meseci šalje ugovorene količine, sugerisala je da je poprilično nezadovoljna radom regulatornih tela Unije.

Primedbe se odnose na favorizovanje „Fajzera“, čija je vakcina odobrena još 21. decembra na pritisak političkog liderstva Unije, mada su prethodnih mesec i po dana stručnjaci iz Regulatorne komisije bili nezadovoljni učinkom vakcina iz komercijalne proizvodnje u kojima je udeo ribonukleinske kiseline, najvažnijeg sastojka, bio za 25-35 odsto niži nego u dozama za klinička ispitivanja.

Pariski „Mond“ je obelodanio i o mogućem interesnom uticaju američke kompanije na prvu ličnost Francuske. Naime, dok je bio ambiciozni činovnik u „Rotšild“ banci, Makron je vodio prodaju segmenta „Fajzera“ za proizvodnju dečije hrane. Uspeo je da nagovori „Nestle“ da kupi, prodavac je bio neobično zadovoljan i, prema „Mondu“, ni koordinator prodaje nije ostao zaobiđen. Ugledni list piše da je to bio, politički i finansijski, početak državničke karijere aktuelnog francuskog predsednika.

Lekari preblizu kompanijama

Mada je predsednica Evropske komisje Urlika fon der Lajen prva javno ukazala na težinu preteće zaraze, čini se da je Unija prilično mlitavo reagovala. Nadležnosti u slučaju epidemija su na državama, a i Unija je sklapala po sebe nedovoljno konkretne ugovore.

Čini se da je u glasovima iz Brisela, još više kod evropskih parlamentaraca iz Strazbura, u početku bilo previše kritike na račun vakcina iz Rusije i Kine. Stručnjaci, među kojima je previše naslonjenih na pojedine farmaceutske kompanije, listom su kudili obe vakcine ističući da nisu prošle celokupnu propisanu kontrolu.

Kasnije se ispostavilo da ni vakcine iz „Fajzera“ i „Moderne“ nisu prošle baš sve faze provere, ali su odobrane za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Sadašnje mišljenje evropskih lekara je da bi i vakcine iz dve velike zemlje sa istoka mogle biti odobrene po istom osnovu i obe su pred Regulatornom komisijom Unije.

Jalova strategija

Nevolja se kineskom vakcinom je izrazito visoka cena i nešto sporija proizvodnja. Slabija tačka ruske vakcine je takođe sporija proizvodnja, pa stoga Rusi nude ono što zapadne kompanije izbegavaju, proizvodnju i prenos tehnologije drugim zemljama na osnovu prodaje licenci. Slično rade i Kinezi.

Čini se da su evrounijske farmaceutske kompanije, sa velikim kapacitetima, pravi partner za ovakvu formu saradnje. Sada i u Briselu može povremeno da se čuje da je bilo bolje da do pre nekoliko meseci nije bilo prave povike na izume iz dve velike države i da se sto odsto oslanjanje na SAD pokazalo jalovim.

Gotovo potpuna nestašica vakcina u Uniji, upravo onda kada su najpotrebnije, ide u prilog mišljenjima da prevelika zavisnost od samo jednog partnera, ma kako bilo reč o bliskom i moćnom, nije dobra strategija.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

Чланак Svetski rat za vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju BBC-a, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Afrički centar za kontrolu bolesti (ACKB) formirali su komitet koji će davati savete i pružati podršku u istraživanju primene tradicionalnih lekova na lečenje Kovida-19.

Stručnjaci iz ovog tela će nuditi savetodavne usluge afričkim zemljama koje žele da koriste “narodnu medicinu” u borbi sa ovim virusom. ACKB će takođe pružati podršku kliničkim testiranjima tradicionalnih lekova i usklađivanju njihove upotrebe sa međunarodnim standardima.

Komitet je inače osnovan zato što sve veći broj afričkih država nade polaže u “narodne lekove”, koji još uvek nisu ispitani. Primera radi, na Madagaskaru se za lečenje Kovida koristi i jedan biljni lek, na bazi pelina (artemisia) i brojnih lekovitih trava. Međutim, Nigerija je izdala zvanično saopštenje da je testirala ovaj lek i da nije otkrila nijedan dokaz o njegovoj efikasnosti.

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Afrika: Naučnici ispituju uticaj „narodnih lekova“ na lečenje Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trideset zemalja, predvođeno Kostarikom i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), pokrenulo je u petak inicijativu da države međusobno dele dijagnostička sredstva, lekove i vakcine kao „globalno javno dobro“ u borbi protiv pandemije korona virusa.

Svetska zdravstvena organizacija je izrazila zabrinutost da će se bogate zemlje, koje izdvajaju ogromna sredstva za razvoj vakcine i lekova protiv Kovida-19, „progurati na početak reda“ nakon što se pronađe delotvoran lek za novi virus, te da će siromašne države ostati prepuštene zakonima tržišta. Zato je SZO pokrenuo inicijativu „Poziv na akciju solidarnosti“.

Strahovanja od „korona nacionalizma“

Trenutno, u svetu se intenzivno radi na razvoju više od 100 vakcina i lekova za suzbijanje Kovida-19. U Švajcarskoj, sedištu proizvođača lekova „Roche“ i „Novartis“, vlada je takođe izrazila strahovanja da će preovladati „korona nacionalizam“ u borbi država za sopstvene interese, što će dugoročno nanati štetu svima.
Posle iskustva sa aktuelnom pandemijom, u svetu je sve više zagovornika ideje da se upotreba vakcine za korona virus ne sme prepustiti isključivo tržištu. Ukoliko se to dozvoli, gotovo je sigirno da će doći do problema sa snabdevanjem i da će cene biti astronomske.

Farmaceuti brane zaštitu intelektualne svojine

S druge strane, farmaceutska industrija, kao što se moglo i očekivati, nije oduševljena takvim inicijativama. Međunarodni savez farmaceutskih proizvođača i udruženja upozorava da one podrivaju zaštitu intelektualne svojine. Ovaj sistem zaštite, kako tvrde farrmaceuti, neophodan je da bi se omogućila međusobna saradnja i da bi zdravstveni sistemi ojačali i bili spremniji za neku novu pandemiju.
Framaceutska industrija smatra da „Poziv na akciju solidarnosti“ promoviše isti model za sve, zanemarujući „specifičnu sitauaciju u svakoj zemlji i osobenosti svakog pojedinačnog leka“.

Ko su potpisnici inicijative

Na listi zemalja koje su se pridružile inicijativi da vakcina protiv Kovida-19 postane globalno javno dobro nalaze se: Argentina, Bangladeš, Brazil, Belize, Barbados, Čile, Dominikanska Republika, Ekvador, Egipat.
Inicijativu su potpisale i sledeće države: Indonezija, Liban, Luksemburg, Malezija, Maldivi, Meksiko, Mozambik, Norveška, Oman, Pakistan, Palau, Panama, Peru. Ovu ideju podržavaju i Portigal, Sv. Vinsent, Grenadini, JAR, Sudan, Holandija, Istočni Timor i Urugvaj.

Чланак Svetska inicijativa da vakcina za koronu postane javno dobro се појављује прво на Biznis i Finansije.