Banka Intesa je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2021. godini, sa ostvarenom dobiti od 10,4 milijarde dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“. Na drugom mestu je Raiffeisen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi „Finansije TOP“ slede Unicredit banka i OTP banka. Banka Intesa i dalje ima najveće učešće na domaćem tržištu od skoro 15%, iako u proteklim godinama nije preuzimala druge banke, izuzev delova poslovanja pojedinih tržišnih učesnika. OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Societe Generale banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5%, a prema rang listi „Finansije TOP“ treća po veličini je Raiffeisen banka sa učešćem od 12,1% nakon preuzimanja Credit Agricole banke.

REKORDNI PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Raiffeisen banka je ovom akvizicijom promenila dosadašnju strategiju koja se oslanjala na oprezni organski rast, i to u teškom trenutku kada se po izbijanju rusko-ukrajinskog rata vrednost matične kompanije u Beču više nego prepolovila, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“. Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1% nakon završenog spajanja, dok je Unicredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4%. AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko 9%. Prema rang listi „Finansije TOP“, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima solidnu sedmu poziciju sa udelom od nepunih 7% na domaćem tržištu.

Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu. Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata. Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, zaključuje se u ediciji
„Finansije TOP“.

PREMIJA OSIGURAVAČA PREMAŠILA MILIJARDU EVRA

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra. Ukupna premija je porasla za 8,6%, na 119.41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1% prethodne godine, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“.

Dunav osiguranje je u 2021. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je iznosila 31,6 milijardu dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 23,4 milijarde dinara. Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2021. godini na rang listi „Finansije TOP“ slede DDOR, Wiener Städtische i Triglav osiguranje.

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7% u poređenju sa 2020. godinom. Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2%, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

NEGATIVAN UTICAJ INFLACIJE NA DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5%. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.
Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

RAST LIZINGA I IMOVINE U FONDOVIMA

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35% u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4% više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu. Prema podacima u ediciji „Finansije TOP“, rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 milion evra, što je godišnji rast od 46%. Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88%, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75%) i potom u obveznice Republike Srbije (18%), navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

AKO UZMEŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE UZMEŠ KAJAĆEŠ SE

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“ izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini. Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu. S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Чланак Finansijski sektor spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dodao je i da je za veliki rast američkog i evropskog tržišta ponajviše zaslužna labava monetarna politika. Taj rast je, prema njegovom mišljenju, neutemeljen u realnim ekonomskim indikatorima. A ukoliko dođe do pucanja ovog mehura, rekao je Šićing, to bi osetila i Kina, koja je direktno povezana sa finansijskim tržištima razvijenih zemalja.

Na ovu njegovu izjavu negativno su reagovale azijske berze, zbog straha investitora da se iza nje krije namera Kine da ograniči priliv stranog kapitala.

Da li će se to zaista i desiti saznaćemo u petak, kada će kineski parlament raspravljati o kursu ekonomske politike u narednom periodu i objaviti petogodišnji plan za razvoj privrede.

Ipak, istine radi, treba dodati da je i kinesko finansijsko tržište beležilo brz rast posle oporavka od šoka koji je izazvala pandemija korona virusa. Ono je prošle godine dostiglo najviše nivoe još od krize iz 2008. godine.

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

Чланак Iz Kine stižu upozorenja da zapadna finansijska tržišta prebrzo rastu се појављује прво на Biznis i Finansije.