Tehnologija bazirana na principima detaljnog poznavanja klijenata automatizuje procese otvaranja računa, pre svega, u delu upravljanja i preuzimanja rizika (compliance), efikasno umanjujući mogućnost zloupotrebe i sprovođenja kriminalnih aktivnosti. Ovaj poduhvat predvodi izvršni direktor Lav Odorović, koji je prethodno osnovao Pentu (Penta), vodeću neobanku za mala i srednja preduzeća u Nemačkoj.

Dobro za poslovanje, loše za kriminalce

Neobanke kao što su Revolut i Wise preoblikovale su digitalno bankarstvo u Evropi. Međutim, izazovi usklađivanja sa propisima iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ostali su najslabija karika digitalnih banaka koje opslužuju kompanije. Složene vlasničke strukture, međunarodni tokovi novca i komplikovani poslovni modeli kreiraju veće rizike u smislu zloupotrebe u svrhu pranja novca, finansiranja terorizma, kršenja međunarodnih restriktivnih mera, prevara itd. Posledica povećanog rizika je duže vreme potrebno za otvaranje računa, od nekoliko nedelja do više meseci, uslovljeno pre svega neefikasnošću banaka.

Transakcije i računi se često zamrzavaju preventivno dok se manuelno ne provere slučaj po slučaj. Kašnjenja zbog neefikasnih ručnih provera su izuzetno frustrirajuća za kompanije koje žele na vreme da isplaćuju plate i fakture. Relio je razvio sistem otvaranja računa koji takve provere obavlja brzo i precizno, automatski mereći rizik tokom procesa odlučivanja. Ova prednost pozicionira Relio kao rešenje za zahtevne kompanije koje pridaju veliku vrednost pouzdanom švajcarskom platnom prometu bez neefikasnosti prouzrokovane sporim bankarskim procesima koji se aktiviraju u nestandardnim slučajevima, a imaju za cilj upravljanje rizikom.

Runda finansiranja za predstojeće lansiranje na tržište

Relio je osnovao izvršni direktor Lav Odorović, koji je uspešno pokrenuo Pentu (Penta), neobanku za mala i srednja preduzeća u Nemačkoj. Kancelarijom u Beogradu rukovodi suosnivač Žarko Vukadinović, bivši predsednik ACFE Srbija i jedan od osnivača Mobi banke (bivša Telenor banka). Sa završenom rundom finansiranja, startap će unaprediti razvoj tehnologije, raditi na dobijanju FINMA Fintech licence i regrutovati nove zaposlene u Beogradu i Cirihu kako bi bili spremni za početak poslovanja. Dodatnim širenjem beogradske kancelarije, talenti iz Srbije će dobiti priliku da rade na jednom od najsavremenijih tehnoloških proizvoda u finansijskom sektoru, koji donosi novu vrednost za sve aktere menjajući ustaljene neefikasne prakse. Ovo za domaći startap ekosistem znači direktan pristup znanju i aktuelnim trendovima u fintech-u iz Švajcarske, jednog od globalno najnaprednijih tržišta u ovoj oblasti.

Ovaj poduhvat finansijski podržavaju TX Ventures, HTGF (High-Tech Gründerfonds) i SIX Fintech Ventures. Baza investitora takođe uključuje F10, Elsa Invest, daFUND, QBIT Capital i nekoliko poslovnih anđela.

Чланак Relio podiže 3 miliona evra, novi fintech Lava Odorovića sa kancelarijama u Cirihu i Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stakić je dodao je VC (venture capital) investiranje u sve segmente fintecha u padu. U drugom kvartalu je VC investiranje u fintech bilo vredno 21 milijardu dolara, dok je u istom periodu prošle godine vrednost investicija bila 31,6 milijardi dolara. Najveći pad od 50 odsto zabeležen je u retail fintech sektoru (lending, insurtech, regtech). Smanjuje se i obim i dinamika mega rundi finansiranja u VC i PE (private equity) tržištu. Platne usluge su i dalje najdominantnije i one pokuzuju najveću otpornost u odnosu na druge važne segmente.

Kakva je situacija na berzi?

Od poslednjeg kvartala 2021. god dolazi do izrazite korekcije, sa efektom maksimalnog povlačenja preko 50%. Bez obzira na to, na finansijskom tržištu prevladava utisak daljeg berzanskog pada u manje pouzdanim Fintech sektorima.

• Najmerodavniji agregatni pokazatelj Fintech sektora je Global X FinTech ETF (FINX) Fond, koji prati relevantni indeks na NASDAQ berzi

• Orijentacija Fonda je ka velikim i srednjim Fintech kompanijama (2/3 iz SAD-a, ostalo iz drugih razvijenih ekonomija)

• Tokom 2020.god FINX je bio 3 puta uspešniji nego referentni S&P 500 indeks, sa čak 54% prinosa. Suprotno se dešava tokom 2021.god, kada je S&P 500 skoro 3 puta uspešniji (29% naspram 10%), a naročito tokom 2022. god (gubitak tržišta od
18% napram gubitka FINX fonda od 46%*)

• Determinišući uticaj tržišnih kamatnih stopa potvrđuje se i visokim stepenom pozitivne korelacije (preko 0.6) sa repernim fondovima na tržištu obveznica koji imaju najlošiju godinu u istoriji.

• Sve Fintech listirane kompanije pripadaju growth sektoru akcija koje su po prirodi volatilnije od value sektora

Prekomerni entuzijazam tokom prve godine pandemije doveo je do valuacija neverovatnih razmera. U 2022. godini je usledio „pad sa litice“ gde su neke od veoma popularnih kompanija izgubile i više od 80% vrednosti (Klarna, Upstart
itd). Situaciju su dodatno pogoršali potresi i bankrotstva na kripto tržištu.

Fintech se okreće “bazičnijim“ uslugama, šireći svoja tržišta na zemlje u razvoju (pre svega u Africi).

„Sklonost ka rizičnim poduhvatima zavisiće od makroekonomskih uslova i pravca monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Uloga velikih kompanija koje imaju bilansnih kapaciteta da apsorbuju gubitke može biti odlučujuća u daljem post-recesionom investicionom ciklusu“, rekao je profesor Nikola Stakić.

Izvor: Svonovcu.rs

Foto: Pixabay

Чланак Fintech sektor nakon prevelikog optimizma u 2021. zapao u krizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija M&I Systems Group u sektoru finansijske tehnologije posluje više od 10 godina, a programeri ove kompanije zaslužni su za proizvode i usluge koje svoju primenu imaju u značajnom delu tržišta akcija u SAD. Kontinuirano prateći trendove na tržištu, M&I Systems Group će u 2022. godini svom portfoliju dodati i ekspertizu u oblasti alata za trgovanje kripto valutama. U 2021. godini, M&I Systems Group stekao je još jednog fintech klijenta, Lightspeed Brokerage-a, registrovanog brokera u SAD koji pruža personalizovana rešenja za trgovinu akcijama. M&I pomaže Lightspeed-u u pružajući njihovim klijentima podršku pri upoznavanju sa veb sajtom i tokom korišćenja odabrane platforme.

M&I Systems Group dugogodišnji je saradnik kompanije Sterling Trading Tech (STT), globalnog dobavljača profesionalnih tehnoloških rešenja za trgovinu akcijama sa sedištem u Čikagu. Sa ciljem unapređenja ove strateške saradnje i partnerstva, kompanija M&I Systems Group postala je akcionar kompanije STT, a dve kompanije će zajednički voditi razvojni centar sa gotovo 100 programera.

Photographed By Alexander Gouletas

„Formiranje STT razvojnog centra u Srbiji bio je logičan naredni korak veoma uspešne dugogodišnje saradnje sa kompanijom M&I Systems Group, kao način da talenat, kompetence i profesionalizam naših partnera usmerimo na pomeranje granica u ovom sektoru. Veoma smo ponosni na ono što smo do sada zajedno uradili i duboko verujemo da nas veliki uspesi tek čekaju“, izjavio je ovim povodom Farid Naib, predsednik Izvršnog odbora kompanije Sterling Trading Tech.

Proširenje saradnje sa kompanijom STT, koja trenutno upravlja sa 10 odsto dnevnog obima američkog kapitala, korak je koji će kompaniju M&I Systems Group staviti u sam vrh četvrte industrijske revolucije, i proširiti portfolio usluga na globalna kapitalna ulaganja i trgovinu.

„Veoma smo ponosni što je kompanija STT, kao globalni lider u ovoj oblasti, prepoznala naš potencijal i odlučila da baš u Srbiji otvori svoj razvojni centar. Ovo je veliki korak, kako za našu kompaniju tako i za celu IT industriju u Srbiji, jer će radom u STT razvojnom centru naši zaposleni biti u prilici da uče od najboljih, ali i da sami trasiraju put novih promena u Fintech sektoru. Težićemo da svojim visoko strukovnim kadrom i znanjem iznesemo ovaj projekat implementacije najsavremenijih tržišnih tehnologija na što bolji način“, izjavio je Vladan Balaban, predsednik kompanije M&I Systems Group.

Saradnja dve kompanije započeta je još 2012. godine i na samom početku zasnivala se na održavanju veb lokacija i veb aplikacija. U narednim godinama, saradnja je nadograđena širenjem područja poslovanja STT-a, tako da danas M&I Systems Group pokriva širok spektar zadataka u sferi razvoja, podrške, administracije i monitoringa proizvoda ove kompanije koji se koriste širom sveta.

Чланак Kompanija M&I Systems Group formira Centar za razvoj inovativnih Fintech rešenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema “Pulse of Fintech H1’20”, najnovijem izveštaju konsultantske kuće KPMG, u prvoj polovini 2020. godine finansiranje fintech sektora je zabeležilo oštar pad. Tokom celokupne prošle godine u fintech kompanije investirano je 150,4 milijarde dolara, dok je do polovine 2020. u njih uloženo tek 25,6 milijardi. Budući da pandemija ne jenjava, pa se ni ekonomije ne oporavljaju, malo je verovatno da će se investicije u fintech sektor do kraja godine makar pribižiti prošlogodišnjim rezultatima.

Na ulaganja u fintech sektor u značajnoj meri utiču akvizicije, te je upravo njihov izostanak rezultirao ovakvim padom investicija. Dok je u drugoj polovini 2019. vrednost pripajanja u fintech-u iznosila 85,7 milijardi dolara, u prvoj polovini ove godine ta brojka je pala na samo četiri milijarde.

Velika tržišta pred velikim izazovima

Najveće interesovanje za ulaganje u fintech pokazale su korporacije. One su investirale ukupno 12,2 milijarde dolara u fintech kompanije širom sveta. Značajan deo tih ulaganja zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama – 2,4 milijarde dolara u prvom kvartalu ove godine, a očekuje se da će slična brojka biti objavljena i za drugi kvartal.

Južna i Severna Amerika su i dalje najveća fintech tržišta na svetu. Od SAD je to i očekivano jer je ova zemlja poznata po uspešnim tehnološkim startapovima, ali Južna Amerika je za mnoge prijatno iznenađenje, sa svojim brojnim i kvalitetnim fintech kompanijama.

Međutim, u 2020. nijednom od ova dva kontinenta nisu cvetale ruže. Obe Amerike su u prvoj polovini godine zabeležile oštar pad investicija u fintech sektor – sa 43,3 milijarde dolara u drugoj polovini 2019. na 12,9 milijardi u ovoj godini.

U SAD je u fintech kompanije u prvoj polovini godine investirano 11,9 milijardi dolara. Na tom tržištu najviše venture capital-a su privukle kompanije iz oblasti platnih usluga. Osim plaćanja putem interneta, veliko interesovanje investitora beležio je i regtech sektor, odnosno kompanije koje rade na tehnološkim rešenjima za menadžment regulatornih procesa u finansijskoj industriji. Razlog za to je praksa velikih kompanija da se u kriznim vremenima najčešće okreću menadžmentu rizika.

Južna Azija i dalje privlačna investitorima

Azijsko-pacifička regija zabeležila je investicije u fintech u vrednosti od 8,1 milijarde dolara a Evropa, Bliski Istok i Afrika (EMEA) zajedno su imali samo 4,6 milijardi ulaganja.

Međutim, istraživačka kuća PičBuk se usko fokusirala na evropsko tržište i došla do zaključka da su, uprkos padu investicija u kompanije sa Starog kontinenta, njihovi makroekonomski izgledi zapravo – ohrabrujući. Doduše, to ne važi za sve aspekte fintech poslovanja, već uglavnom za one oblasti čija upotreba je tokom karantinskih mera rasla. To su, pored platnih, i usluge osiguranja.

Autori KPMG-ovog izveštaja u Južnoj Aziji vide veliki potencijal za dalji razvoj fintech sektora, ali i njegovog finansiranja. Posebno ističu indonežansku kompaniju Gojek i singapuršku Grab, koje su zajedno privukle više od 1,2 milijarde dolara investicija. Osim kompanija iz ovih zemalja, među investitorima su veoma popularne i one iz Japana, Indije i Južne Koreje.

Sektor bezbednosti na internetu među retkim dobitnicima krize

Pandemija korona virusa jeste smanjila investicije u fintech sektor, ali ne i u sve njegove segmente. Sektor koji se bavi bezbednošću na internetu je, čini se, sve atraktivniji za investitore. Naime, u 2019. godini fintech kompanije koje se bave zaštitom od hakerskih napada i zloupotreba podataka beležile su investicije od rekordnih 592,3 miliona dolara. U 2020. godini taj rekord je oboren – već do kraja juna one su imale 870,8 miliona dolara ulaganja.

Za takav rezultat zaslužan je korona virus koji je veliki deo zaposlenih širom sveta primorao na rad od kuće. Taj trend su odmah uočili hakeri, čija aktivnost je u proteklom periodu bila na do sada nezabeleženim nivoima. Prema izveštaju “Mid-Year Threat Landscape Report 2020” rumunske kompanije Bitdefender, u prvoj polovini ove godine njeni antivirusi su otkrili i blokirali 715% više ransomver napada nego u istom periodu lane. Stručnjaci iz kompanije Kasperski upozoravali su da su sve učestaliji i napadi na sisteme koji su nekada važili za sigurne, poput Linuksa. A sa rastom broja napada, logično je očekivati i bolje poslovne rezultate kompanija koje se bave bezbednošću na internetu.

Kakva budućnost očekuje fintech kompanije?

KPMG smatra da će razvoj finansiranja fintech sektora i dalje određivati – pandemija. Očekuje se da će u narednom periodu stručnjaci još više raditi na unapređenju fintech rešenja, ali i pratećih sadržaja kao što su bezbednost na internetu, prevencija prevara i menadžment digitalnog identiteta. Prognozira se rast investicija u zemlje čije zakonodavstvo nije previše ažurno u praćenju tehnoloških trendova.

Što se tiče samih kompanija i startapova, samo neki od njih će privlačiti nova ulaganja. Uspešni investitori se u kriznim vremenima klone rizika, te se očekuje da će u bliskoj budućnosti najviše ulagati u kompanije koje već imaju ime ili dokazano uspešne proizvode. Male fintech kompanije bi zato mogle iskusiti ozbiljan nedostatak kapitala.

Tu prognozu potvrđuje i istraživanje kompanije Forester Riserč, čiji rezultati pokazuju da se sada uglavnom investira u zrela i poznata fintech preduzeća koja se bave komercijalnim tehološkim rešenjima. Investitori svoju pažnju usmeravaju na one tehnologije koje unapređuju postojeće finansijske usluge, a ne na one koje kreiraju nove.

Bankroti malih kompanija kao šansa za tradicionalne banke

Kompanije koje su zabeležile rast investiranja, osim što su poznate i postoje već godinama, imaju i još jedan kvalitet – sposobnost adaptacije na nepredvidljive okolnosti. Primera radi, brazilska neobanka Nubank je vrlo brzo reagovala na “pandemijske šokove” nudeći svojim klijentima uslugu transfera državne pomoći i produžujući rokove za otplatu kredita onima koji su ugroženi zbog korona-krize. Da neko sve to prati i analizira pokazuje i podatak da je Nubank u aprilu ove godine uspela da prikupi 300 miliona dolara investicija.

Ipak, brazilska banka je jedna od retkih dobitnica ove krize. Veliki broj fintech kompanija nije beležio rast investicija, pa bi neke od njih mogle da ostanu bez sredstava potrebnih za razvoj novih tehnoloških rešenja. Ovo bi, prema analizi Forestera, moglo dovesti i do bankrotstava u fintech sektoru. Jedna naša izreka kaže da “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Ona bi se mogla primeniti i na zaključak Foresterove analize da bi bankrotstva mladih fintech kompanija mogle iskoristiti tradicionalne banke. Zato analitičari ove istraživačke kuće u bliskoj budućnosti očekuju i neka nova “jeftina preuzimanja”.

Foto: madartzgraphics, Pixabay

Чланак U prvoj polovini 2020. zabeležen oštar pad investicija u fintech sektor се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom pandemije virusa korona, kada su mnogi izbegavali kontakt sa ljudima, porastao je broj onih koji su, možda čak i protiv svoje volje, koristili usluge mobilnog i elektronskog bankarstva. Logično bi bilo pretpostaviti da su korist iz ove promene potrošačkih navika izvukle i fintech kompanije. Međutim, prema analizi platforme za istraživanje tržišta CB Insights, obim finansiranja fitech kompanija prikupljanjem sredstava iz venture kapitala u prva tri meseca ove godine pao je u odnosu na prethodni kvartal za 45 odsto.

Revizorsko-konsultantska kuća Deloitte zato saopštava da su mnogi startapovi iz ove oblasti trenutno pod velikim finansijskim pritiskom. Kriza izazvana pandemijom virusa korona posebno je pogodila fintech kompanije koje se bave osiguranjem (insurtech) i tržištem nekretnina (proptech). Ali brojne probleme imaju i one koje posluju u drugim oblastima, pa su mnoge od njih morale da pribegnu smanjenju troškova, uključujući i otpuštanja.

Fintech kompanije, pogotovu one koje su tek u povoju, suočavaju se i sa padom poverenja investitora, koji su po pravilu u kriznim situacijama uvek okrenuti ulaganju u sigurnije biznise. Ipak, kako ističu analitičari u kompaniji Deloitte, i u ovom poremećaju tržišta leži šansa za one koji imaju dobre ideje. Primera radi, od kako se izbegavaju fizički kontakti među ljudima, raste upotreba digitalnih finansijskih usluga i e-trgovine.

Nove kompanije, stari izazovi

Kako za Fintech magazin objašnjava Markos Zakarijadis, profesor koji na Mančesterskoj poslovnoj školi predaje upravo o informacionim sistemima i fintech sektoru, kompanije koje rade u ovoj delatnosti, za razliku od tradicionalnih finansijskih organizacija poput banki, aktuelnu krizu nisu dočekale pripremljene. Naime, ni pre pandemije veliki broj fintech kompanija nije poslovao profitabilno. A onda se neko častio supom od slepog miša i okrenuo svet naglavačke.

U novim okolnostima fintech sektor se nije najbolje snašao. Broj ugovora sklopljenih u prvom kvartalu ove godine u fintech industriji je pao za 22 odsto u odnosu na isti period lane, kaže Zakarijadis i dodaje da će se vrlo verovatno nastaviti takav trend.

Fintech kompanije, kao i tradicionalni igrači na finansijskom tržištu, zavise od stanja realnog sektora, za koji se pretpostavlja da će još neko vreme trpeti posledice uzrokovane blokadom privrede. Prema podacima objavljenim u „McKinsey’s Global Payments Map“, u narednom periodu očekuje se pad potrošnje širom sveta, a samim tim i korišćenja fintech usluga. Prihodi od plaćanja ili drugih vidova transakcija mogli bi da padnu za osam do 10 odsto. Pored toga, očekuje se i smanjenje putovanja, a poznato je da se u savremenom svetu i smeštaj i avionske karte često plaćaju digitalnim putem.

Ako se na sve ove prognoze doda i ona da će ljudi ubuduće radije štedeti u većim, dobro poznatim finansijskim institucijama umesto u malim egzotinčnim onlajn „štedionicama“, postaje jasnije koliki je izazov pred fintech kompanijama.

Tržišta na kojima raste poverenje u fintech industriju

Međutim, nije sve ni tako crno u ovom sektoru. U pojedinim zemljama kriza uzrokovana pandemijom dala je „vetar u jedra“ fintech platformama. Tako su se u Japanu mala i srednja preduzeća okrenula startapima iz ove oblasti kako bi na brži i jednostavniji način došla do potrebnih sredstava. Uzimanje kredita na ovaj način je jednostavnije i ne zahteva odlazak u banku, jer se može izvršiti onlajn.

U ovom vidu poslovanja veštačka inteligencija proračunava sposobnost klijenta da vrati kredit, koji se često povlači iz tradicionalnih banaka, sa kojima fintech kompanije imaju partnerstva. Fintech platforme su našle svoju nišu i u japanskoj faktoring industriji – za sada njih deset svojim klijentima nudi ovu uslugu.

U Latinskoj Americi pandemija takođe nije uzrokovala veliku zabrinutost za poslovanje fintech sektora. Tamo su tradicionalne male banke počele da traže pomoć od fintech kompanija u digitalizaciji poslovanja. Jer, u novonastalim okolnostima one same ne mogu dovoljno brzo, koliko to tržište zahteva, da prebace deo svog poslovanja na internet.

I na ovom tržištu poraslo je interesovanje malih i srednjih preduzeća za onlajn kredite, ali usled velike nesigurnosti, uslovi više nisu povoljni kao ranije. Fintech zajmodavci morali su da pooštre svoju kreditnu politiku kako bi izbegli gomilanje NPL-ova.

To nije jedini kontinent na kojem raste popularnost ovih brzih kredita. U Velikoj Britaniji je već nekoliko fintech kompanija apliciralo kod Britanske poslovne banke za akreditaciju koja bi im omogućila izdavanje pozajmica. Neki od njih su je već dobili, te će moći da pariraju „velikim ribama“ u britanskom finansijskom moru.

Dobri primeri iz prakse

Iz prethodnih pasusa moglo bi se zaključiti da se fintech kompanije uglavnom bave bankarskim poslom, međutim taj zaključak je daleko od istine. Mnogo njih se tokom ove krize oprobalo i u društveno odgovornim akcijama i smislilo kreativne ideje kako da pomogne svojim klijentima.

Primera radi, kompanija Frontend je zajedno sa konsultanskom kućom 11:FS i platformom Credit Kudos koja svojim korisnicima pomaže da lakše donose odluke o izboru kredita, kreirala „Kovid kredit“ za samozaposlene. Naime, stručnjaci ovih kompanija su udruženim radom za samo jedan vikend uspeli da kreiraju alat koji će za pet miliona samozaposlenih Britanaca stvoriti mogućnost da lakše dobiju kredit za premošćavanje ovih kriznih vremena. Ovo rešenje prikuplja podatke o prethodnim prihodima samozaposlenih osoba i računa njihove gubitke tokom pandemije virusa korona. Na taj način država će imati bolju evidenciju o njima, i možda im pružiti pomoć. Banke će moći da procene koji kredit mogu da im ponude, a da oni budu sposobni da ga otplate.

Britanska Starling Bank, pak, lansirala je „rezervnu“ debitnu karticu kao podršku onima koji su se tokom pandemije nalazili u izolaciji. Ovaj alat korisnicima omogućava da povežu svoju i karticu neke druge osobe, koja ide u kupovinu umesto osobe koja je u karantinu. Naravno, kartica predviđa neka ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe. Ona ima svoj pin-kod i limit od 200 funti, koje je moguće potrošiti u prodavnici ali ne i onlajn.

Pomoć i u isplaćivanju državne pomoći

Sa druge strane Atlantika, u SAD, najveća digitalna banka Chime počela je da svojim korisnicima isplaćuje državnu pomoć od 1.200 dolara iz sopstvenih sredstava. Pilot projekat je obuhvatio njenih nasumično odabranih 1.000 korisnika, a ukoliko se pokaže kao uspešan, odnosno ako banci ta sredstva budu refundirana, proširiće program na svih osam miliona svojih korisnika.

Pomenute kompanije nisu usamljene u nastojanjima da osim sebi, pomognu i zajednici u kojoj su ponikle. Veliki broj fintech firmi sada osmišljava inovativne metode za olakšavanje i pojeftinjenje poslovanja, podizanja kredita, širenja onlajn trgovine i slično. Ti napori nekad podrazumevaju samo utrošak vremena a nekad i finansijskih sredstava, ali sigurno će im bar deo zadovoljnih mušterija ostati veran.

Marija Dukić

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020 

Foto: Pixabay

Чланак Poslovanje fintech kompanija u aktuelnoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.