Uprkos porastu bezgotovinskog plaćanja tokom vanrednog stanja zbog pandemije, fintech sektor generalno nije zabeležio rast profitabilnosti. Kompanije iz ove delatnosti se suočavaju sa poteškoćama u finansiranju i padom prometa, a neke od njih i sa padom poverenja klijenata, jer se u kriznim vremenima većina okreće sigurnijim opcijama. Ipak, neke fintech kompanije su i u ovakvoj situaciji videle šansu. Među njima prednjače one koje se bave onlajn pozajmicama malim firmama, ali ima i onih koje su osmislile potpuno nove ideje poput Kovid kredita.
Tokom pandemije virusa korona, kada su mnogi izbegavali kontakt sa ljudima, porastao je broj onih koji su, možda čak i protiv svoje volje, koristili usluge mobilnog i elektronskog bankarstva. Logično bi bilo pretpostaviti da su korist iz ove promene potrošačkih navika izvukle i fintech kompanije. Međutim, prema analizi platforme za istraživanje tržišta CB Insights, obim finansiranja fitech kompanija prikupljanjem sredstava iz venture kapitala u prva tri meseca ove godine pao je u odnosu na prethodni kvartal za 45 odsto.
Revizorsko-konsultantska kuća Deloitte zato saopštava da su mnogi startapovi iz ove oblasti trenutno pod velikim finansijskim pritiskom. Kriza izazvana pandemijom virusa korona posebno je pogodila fintech kompanije koje se bave osiguranjem (insurtech) i tržištem nekretnina (proptech). Ali brojne probleme imaju i one koje posluju u drugim oblastima, pa su mnoge od njih morale da pribegnu smanjenju troškova, uključujući i otpuštanja.
Fintech kompanije, pogotovu one koje su tek u povoju, suočavaju se i sa padom poverenja investitora, koji su po pravilu u kriznim situacijama uvek okrenuti ulaganju u sigurnije biznise. Ipak, kako ističu analitičari u kompaniji Deloitte, i u ovom poremećaju tržišta leži šansa za one koji imaju dobre ideje. Primera radi, od kako se izbegavaju fizički kontakti među ljudima, raste upotreba digitalnih finansijskih usluga i e-trgovine.
Nove kompanije, stari izazovi
Kako za Fintech magazin objašnjava Markos Zakarijadis, profesor koji na Mančesterskoj poslovnoj školi predaje upravo o informacionim sistemima i fintech sektoru, kompanije koje rade u ovoj delatnosti, za razliku od tradicionalnih finansijskih organizacija poput banki, aktuelnu krizu nisu dočekale pripremljene. Naime, ni pre pandemije veliki broj fintech kompanija nije poslovao profitabilno. A onda se neko častio supom od slepog miša i okrenuo svet naglavačke.
U novim okolnostima fintech sektor se nije najbolje snašao. Broj ugovora sklopljenih u prvom kvartalu ove godine u fintech industriji je pao za 22 odsto u odnosu na isti period lane, kaže Zakarijadis i dodaje da će se vrlo verovatno nastaviti takav trend.
Fintech kompanije, kao i tradicionalni igrači na finansijskom tržištu, zavise od stanja realnog sektora, za koji se pretpostavlja da će još neko vreme trpeti posledice uzrokovane blokadom privrede. Prema podacima objavljenim u „McKinsey’s Global Payments Map“, u narednom periodu očekuje se pad potrošnje širom sveta, a samim tim i korišćenja fintech usluga. Prihodi od plaćanja ili drugih vidova transakcija mogli bi da padnu za osam do 10 odsto. Pored toga, očekuje se i smanjenje putovanja, a poznato je da se u savremenom svetu i smeštaj i avionske karte često plaćaju digitalnim putem.
Ako se na sve ove prognoze doda i ona da će ljudi ubuduće radije štedeti u većim, dobro poznatim finansijskim institucijama umesto u malim egzotinčnim onlajn „štedionicama“, postaje jasnije koliki je izazov pred fintech kompanijama.
Tržišta na kojima raste poverenje u fintech industriju
Međutim, nije sve ni tako crno u ovom sektoru. U pojedinim zemljama kriza uzrokovana pandemijom dala je „vetar u jedra“ fintech platformama. Tako su se u Japanu mala i srednja preduzeća okrenula startapima iz ove oblasti kako bi na brži i jednostavniji način došla do potrebnih sredstava. Uzimanje kredita na ovaj način je jednostavnije i ne zahteva odlazak u banku, jer se može izvršiti onlajn.
U ovom vidu poslovanja veštačka inteligencija proračunava sposobnost klijenta da vrati kredit, koji se često povlači iz tradicionalnih banaka, sa kojima fintech kompanije imaju partnerstva. Fintech platforme su našle svoju nišu i u japanskoj faktoring industriji – za sada njih deset svojim klijentima nudi ovu uslugu.
U Latinskoj Americi pandemija takođe nije uzrokovala veliku zabrinutost za poslovanje fintech sektora. Tamo su tradicionalne male banke počele da traže pomoć od fintech kompanija u digitalizaciji poslovanja. Jer, u novonastalim okolnostima one same ne mogu dovoljno brzo, koliko to tržište zahteva, da prebace deo svog poslovanja na internet.
I na ovom tržištu poraslo je interesovanje malih i srednjih preduzeća za onlajn kredite, ali usled velike nesigurnosti, uslovi više nisu povoljni kao ranije. Fintech zajmodavci morali su da pooštre svoju kreditnu politiku kako bi izbegli gomilanje NPL-ova.
To nije jedini kontinent na kojem raste popularnost ovih brzih kredita. U Velikoj Britaniji je već nekoliko fintech kompanija apliciralo kod Britanske poslovne banke za akreditaciju koja bi im omogućila izdavanje pozajmica. Neki od njih su je već dobili, te će moći da pariraju „velikim ribama“ u britanskom finansijskom moru.
Dobri primeri iz prakse
Iz prethodnih pasusa moglo bi se zaključiti da se fintech kompanije uglavnom bave bankarskim poslom, međutim taj zaključak je daleko od istine. Mnogo njih se tokom ove krize oprobalo i u društveno odgovornim akcijama i smislilo kreativne ideje kako da pomogne svojim klijentima.
Primera radi, kompanija Frontend je zajedno sa konsultanskom kućom 11:FS i platformom Credit Kudos koja svojim korisnicima pomaže da lakše donose odluke o izboru kredita, kreirala „Kovid kredit“ za samozaposlene. Naime, stručnjaci ovih kompanija su udruženim radom za samo jedan vikend uspeli da kreiraju alat koji će za pet miliona samozaposlenih Britanaca stvoriti mogućnost da lakše dobiju kredit za premošćavanje ovih kriznih vremena. Ovo rešenje prikuplja podatke o prethodnim prihodima samozaposlenih osoba i računa njihove gubitke tokom pandemije virusa korona. Na taj način država će imati bolju evidenciju o njima, i možda im pružiti pomoć. Banke će moći da procene koji kredit mogu da im ponude, a da oni budu sposobni da ga otplate.
Britanska Starling Bank, pak, lansirala je „rezervnu“ debitnu karticu kao podršku onima koji su se tokom pandemije nalazili u izolaciji. Ovaj alat korisnicima omogućava da povežu svoju i karticu neke druge osobe, koja ide u kupovinu umesto osobe koja je u karantinu. Naravno, kartica predviđa neka ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe. Ona ima svoj pin-kod i limit od 200 funti, koje je moguće potrošiti u prodavnici ali ne i onlajn.
Pomoć i u isplaćivanju državne pomoći
Sa druge strane Atlantika, u SAD, najveća digitalna banka Chime počela je da svojim korisnicima isplaćuje državnu pomoć od 1.200 dolara iz sopstvenih sredstava. Pilot projekat je obuhvatio njenih nasumično odabranih 1.000 korisnika, a ukoliko se pokaže kao uspešan, odnosno ako banci ta sredstva budu refundirana, proširiće program na svih osam miliona svojih korisnika.
Pomenute kompanije nisu usamljene u nastojanjima da osim sebi, pomognu i zajednici u kojoj su ponikle. Veliki broj fintech firmi sada osmišljava inovativne metode za olakšavanje i pojeftinjenje poslovanja, podizanja kredita, širenja onlajn trgovine i slično. Ti napori nekad podrazumevaju samo utrošak vremena a nekad i finansijskih sredstava, ali sigurno će im bar deo zadovoljnih mušterija ostati veran.
Marija Dukić
junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020
Foto: Pixabay