Najavljene vanredne isplate građanima i zaposlenima u javnim službama i institucijama, predstavlja „nesistematsko i rastrošno“ upravljanje javnim finansijama i koštaće oko 550 miliona evra za koliko će morati da se zaduži država pod, sada, nepovoljnim uslovima, smatraju u Fiskalnom savetu Srbije.

– Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere – vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama – naveo je Savet u oceni novih mera.

Ocenjuju da je verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.

– Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje principijelno je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo. Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, uz plate u javnom sektoru i zato njihovo povećanje penzija zato ne sme da se određuje proizvoljno – već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira – naveo je Savet.

Dodaje se da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno unosi nered u neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru i da je ponovno neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.

Najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija

– Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije – naveo je Fiskalni savet.

„Trošak neutralan“

Ekonomista Goran Nikolić izjavio je danas za Tanjug da sama ušteda u budžetu od 85 milijardi dinara u prvih pet meseci otvara mogućnost za realizaciju najavljenog povećanja plata i penzija, bez opasnosti od narušavanja finansijske stabilnosti.

– Rast plata i penzija, ne samo da ima efekta na standard populacije, nego ima efekte i na ukupnu ekonomsku aktivnost, zato što će podsticanje potrošnje svakako da se odrazi i na rast BDP koji je uprkos svemu rastao početkom godine“, rekao je Nikolić, za Tanjug komentaršući nove mere koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić. On je dodao da ovakva fiskalna politika predstavlja pokušaj da se, pored održavanja standarda populacije korišićenjem umerenog fiskalnog stimulansa, podstakne potrošnja, a samim tim i rast BDP.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet smatra najavljene isplate nesistematskim i skupim trošenjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je u oceni Predloga zakona o budžetu Srbije na narednu godinu na Odboru za finansije Skupštine Srbije, rekao da je glavni izvor tog deficita u energetskom sektoru jer od 2,2 milijarde evra procena je da 1,2 milijarde potiče iz tog sektora.

„U okviru energetskog sektora deo krize je došao spolja, a deo, i to veliki deo, koji se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS) je generisan, isključivo iznutra“, rekao je Petrović.

Dodao je da će sledeće godine građani Srbije značajan deo sredstava morati da odvoje za plaćanje zbog velike greške i nekompetentnog vođenja EPS-a.

Van energetike, kako je rekao, ostaje deficit od milijardu evra i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 dosto BDP-a, što Srbija može da podnese.

Prihodi i rashodi budžeta su, prema njegovim rečima, konzervativno planirani i kada se isključi energetika, verovatno će se ostavariti taj deo deficita, a moguće i da će se ostvariti neke uštede.

 U budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo

Petrović je rekao da je apel Fiskalnog saveta da ako se ostvare uštede na tom delu budžeta da se koriste za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 odsto BDP-a i relativno je visok.

Istakao je da je za pohvalu što, posle tri godine u budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo što je bila ekonomski i socijalno pogrešana mera.

Problem sa budžetom za 2023. godinu i rebalansom budžeta za 2022. godinu je, kako je rekao, netransparentnost.

U stavci, kako je rekao, izdaci za nabavku finansijske imovine, što su u osnovi krediti koji se daju, najviše javnim perduzećima, a taj izdatak je u normalnim vremenima bio pet do deset milijardi dinara, a u 2023. će iznostii 117 milijardi dinara (milijardu evra), znači deset puta su veći, ali za njih nisu data detaljna obrazloženja.

On je rekao da prema naznakama ministra finansija to bi moglo da predstavlja rezervu za energetiku, ali da je bilo potrebno tu informaciju dati detaljno u budžetu da bi se znalo koliko ide EPS-u, Srbijagasu i odakle potiču ti gubici.

U budžetu se, prema njegovim rečima, predviđa i izdavanje garancija od milijardu evra, što znači da Vlada daje garanciju državnim preduzećima da se zadužuju, pa nije jasno koliko će od tog iznosa biti iskorišćeno i kome će ići.

„Ako ide energetskim preduzećima treba dodati već predviđenoj 1,2 milijarde evra koja je već planirana za taj sektor“, rekao je Petrović.

Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća

EPS je, kako je rekao, ove godine napravio gubitak od 680 miliona evra i verovatno će do kraja godine biti povećan na 900 miliona evra, a za sledeću godinu se procenjuje da će manjak biti 300 miliona evra zato što su povećane cene energenata, pa će deo one pokriti.

Pored tog manjka, prema njegovim rečima, verovatno ima još dodatnih troškaova kao što je za zakasnelo otvaranje rudnika, što je takođe bilo potrebno obrazložiti u budžetu.

Dodao je da Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća i istakao da će 2023. godine EPS početi da stvara profit, ali to neće značiti da je postao zdravo preduzeće.

„Bilo bi najopasnije tada stati i ne sprovesti restrukturiranje, što se tiče broja zaposlenih, preduzeća koja su naslonjena na EPS, javnih nabavki, krađe struje na mreži. Nešto slično se dogodilo 2013-2015. godine kada su liberalizobane cene za privredu i naglo porasli prihodi EPS-a i ona je poslovala pozitivno, ali to nije iskorišćeno za restrukturiranje, već se odlilo u plate, loše javne nabavke“, rekao je Petrović.

Gubici koji se vezuju za gas, prema njegovim rečima, potiču od rasta cena na svetskom tržištu, ali koliki mogu da budu zavise od politike vlade.

Gas mora da se plati

Korekcija cene gasa u Srbiji je, kako je rekao, nešto više od 20 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) prethodne godine cena gasa za domaćinstva je porasla 80 odsto, a za privredu je uvećana dva puta.

„Tu nema velike mudrosti, gas mora da se plati samo se postavlja pitanje ko će to da uradi. Postoje dva načina, jedan je da gas kod nas plate oni koji ga troše i to se radi u CIE, drugi model je da plate svi poreski obveznici, znači i oni koji ga ne troše. Mislimo da troškove treba da podnesu oni koji ga troše“, rekao je Petrović.

Naveo je da nije tačno da bi se time ugrozila konkurentnost privrede Srbije, jer se ona takmiči sa preduzećima zemalja CIE gde je gas poskupeo dva puta u odnosu na prošlu godinu, a u Srbiji je cena porasla 20 odsto.

Neka domaća preduzeća, kako je rekao, kao bivša Železara Smederevo ostvarila je u 2022. godini profit od 200 miliona evra, a gas plaća 30 miliona evra, pa i kada bi se udvostručila cena gasa to bi bilo 60 miliona i još bi joj ostao visok profit.

Javne investicije su, po oceni Petrovića, budžetom značajno povećane i Fiskalni svet tu odluku podržava jer predsavljaju glavni polugu za pokretanje rasta.

Budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima

„Za javne investicije je 2017. godine data 1,1 milijarda evra, a u 2023. će se dati preko četiri milijarde evra, ali otvara se pitanje prioriteta. Sada kada se za to izdvaja četri milijarde evra potrebno je da poreski obveznici znaju zašto se neke investicije biraju. Za 2023. se smanjuju investicije za zdravstvo jer se završavaju obilaznice i koridori, smanjuju se izdvajanja za prugu ka Mađarskoj, a pojavljuju se stadioni, metro, novi most preko Save“, rekao je Petrović.

Dodao je da su invetsicije u zaštitu sredine, prečišćavanje voda, kanalizaciju i deponije nedovoljne iako su povećane i iznose 200 miliona evra, ali da treba da budu 400-500 miliona evra godišnje.

Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima kako je tvrdila guvernerka Jorgovanka Tabaković jer se predviđa da će dug zemlje biti 56 odsto BDP-a do kraja godine, a fiskalna pravila predviđaju da ako je dug preko 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto.

Na negodovanje Tabaković da su zbog krize fiskalna pravila odložena, Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa usvojenim fiskalnim pravilima čija je primena odložena do 2025. godine.

„Fiskalna pravila koja su usvojena i primenjivaće se od 2025. godine kažu da ako je dug veći od 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto, ovaj predlog budžeta predviđa dug 56 odsto BDP-a, a deficit od 3,3 odsto i budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima koja su usvojena, ali odložena“, rekao je Petrović.

Istakao je da će Srbija ove godine imati rast od 2,5 odsto, a zemlje CIE četiri odsto, pa da „ne treba gledati pojedinačno godine da bi se procenilo da li neko raste brže ili sporije“.

Poresko rasterećenje zarada

U Oceni Predloga Zakona o budžetu za 2023. godinu navedeno je da su povoljne planirane izmene poreske politike kroz imene Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Od tih promena zakona, kako je navedeno najvažnije su dve koje se odnose na poresko rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.

Fiskalno rasterećenje zarada u 2023. sprovešće se smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 na 21.712 dinara. Tu promenu Fiskalni savet podržava, iako će ona dovesti do smanjenja javnih prihoda za oko 40 milijardi dinara jer vodi povećanju konkurentnosti domaće privrede i rastu zaposlenosti.

Nedovoljnu informativnost i transparentnost

Fiskalni savet je predložio da se u narednim godinama dalje poresko rasterećenje zarada nastavi, ali da se sprovodi uz snažnije povećanje progresivnosti.

Ističe se da predloženo uvođenje inovativnih rešenja za oporezivanje dohotka građana (koje se plaća samooporezivanjem) dovodi do daljeg usložnjavanja već preterano kompleksnog sistema.

„Preporučujemo da se, umesto ovakvih parcijalnih izmena, razmotri i sprovede korenita reforma kojom bi se uveo moderan sistem poreza na dohodak koji bi sve oblike prihoda tretirao na konzistentan i ujednačen način“, naveo je Fiskalni savet.

U oceni Završnog računa za prethodnu godinu Fiskalni savet je naveo da je dobro što se ustalila praksa usvajanja i objavljivanja Završnog računa, ali da bi taj dokument trebalo znatno da se unapredi, a glavne slabosti se odnose na njegovu nedovoljnu informativnost i transparentnost.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Petrović: Planirani deficit budžeta Srbije za 2023. godinu od 264 milijarde dinara je visok се појављује прво на Biznis i Finansije.

U najnovijoj analizi problema energetike, koju prenosi Politika, Savet konstatujue se da bi povećanjem ionako velikih plata u EPS žrtva građana i privrede bila ne samo neopravdana, nego i uzaludna.

Kontrola plata i broja zaposlenih je glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS, navodi Fiskalni savet i napominje da su troškovi za zarade ubedljivo naveći trošak preduzeća.

Potrebno je jasno identifikovati višak zaposlenih i krenuti u proces njihovog ciljanog otpuštanja, a ne dobrovoljnog odlaska uz velikodušne otpremnije kao ranije, smatra Fiskalni savet.

Prema procenama Saveta, EPS ima najmanje 10 odsto viška zaposlenih, a taj pocenat je verovatno i veći.
Kako je objašnjeno, državne firme u elektroenergetskom sektoru, EPS, Elektrodistribucija Srbije i Elektromreže Srbije zapošljavaju 3.500 radnika, ali dodatrno izdržavaju još njih 13.500.

Prosečna zarada u EPS je i dalje predimenzionirana, prvenstveno usled prevelikih plata zaposlenih sa nižim kvalifikacijama. U 2020. godini je, prema zvaničnim podacima tog javnog preduzeća, iznosila 103.130 dinara

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: Povećanje zarade u EPS-u za 10 odsto značilo bi poskupljenje struje od 10 do 20 odsto za domaćinstva i privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.