Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prolećne ravnodnevice su bili usklađeni sa Sunčevim kretanjem. Posle ove bilo je još nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedelji.

Kako se astronomija dalje razvijala, izračunato je da Sunčeva godina ne traje 365 dana i 6 sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kraće). Zato se od vremena Julija Cezara, do 1582. godine, bilo nakupilo deset dana razlike.

Pošto je precizan dan prolećne ravnodnevice presudan za određivanje datuma hrišćanskog Uskrsa (koji se određuje kao prva nedelja posle punog Meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice), papa Gregorije 13 je odlučio da izmeni dotadašnji julijanski kalendar.

Reformu je izvršio jezuitski matematičar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka četvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine početka stoleća (1700, 1800, 1900) preskaču kao prestupne tri puta, a da svaka četiristota godina i dalje bude prestupna.

Zbog toga se sa vekovima razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara povećala na 13 dana. No, deset dana koji su papskom odlukom izbačeni iz 1582. godine ostali su jedini datumi koji se nikad nisu dogodili.

Izvor: Nauka kroz priče 

Izvor: Webandi, Pixabay

Чланак Kako se kalendar menjao kroz istoriju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Inflacija i poskupljenja koja gledamo neće se tek tako lako zaustaviti. Nestašice hrane koju svet uvozi iz Rusije i Ukrajine, treba još više očekivati, a imajući u vidu da će im ove godine biti desetkovana proizvodnja žita u kojoj svetski inače dominiraju. I treće, neminovni su manja tražnja i pad životnog standarda širom sveta, jer kako sve češće možemo čuti, vreme niskih cena i jeftine robe, polako, ali sigurno prolazi“.

U najkraćem ovo se može sažeti u odgovor na gore postavljeno pitanje, a koje je nesumnjivo potkrepljeno i izjavama upućenih, ali i zvaničnim brojkama koje svakodnevno obaraju loše rekorde.

Najnovija informacija je da je inflacija u Nemačkoj dostigla 7,3 odsto, što je najviši nivo od 1981. Time je inflacija u martu dostigla novi rekordni nivo koji nije viđen od ujedinjenja Nemačke. Gorivo je poskupelo za 47 odsto, lož ulje za 144… Na rafovima često nema brašna i ulja…

Grčka, koja pokriva oko 40 odsto svojih godišnjih energetskih potreba ruskim gasom, najavila je da će ubrzati projekte istraživanja gasa. Zamene ruskom gasu nalaze i druge zemlje, ali hrana i energenti nesporno će celom biti problem i naredne godine.

Stagflacija je već prisutna

– U narednoj godini postoje mnoge stvari kojih se treba plašiti. Sve se promenilo, vlada zategnuto stanje u okruženju i kako sada stvari stoje to će potrajati i ko zna da li će se ikada vratiti na staro. Najveći izazov predstavljaju energenti, odnosono potreba za energentima, što će jako biti iscrpljujuće za nas, kao i za okruženje i celu Evropu. Već u 2023. godinu bićemo svedoci platno bilansnih problema i ekstremne nelikvidnosti – kaže za Blic Biznis Ekonomista Ivan Nikolić.

– Što se tiče stagflacije ona je već prisutna, ona ustvari predstavlja samo međufazu do krize. Recesija može da se desi već sledeće godine, kaže Nikolić.

Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu

Optimističan nije ni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

– Inflaciju će svet gledati i naredne godine, ali i posle toga. Rašće sigurno, a to sigurno znači da cene nikako ne mogu da ostanu na ovim niovima – rekao je Savić za Blic.

– Rusija će da pretrpi veliku štetu i ekonomski će biti gurnuta unazad bar jednu deceniju. S druge strane, u EU troškovi će drastično da rastu, prenstveno energenata. I evro će biti strahovito pogođen, a ne bi me iznenadilo i da se izjednači sa dolarom što je već viđeno. EU istovremeno gubi trku u konkurentnosti i scenario koji je neminovan je strahovit pad životnog standarda – upozorio je Savić.

Ekonomista Aleksandar Vlahović kaže da je Srbija, posmatrano iz fiskalnog ugla, imala dobar ulazak u 2022. godinu.

– Strukturni deficit je u protekloj godini bio manji od 1,5%, javni dug se zadržao ispod 60 posto. Sa druge strane, rat u Ukrajini je neposredno uticao na rast cena energenata i hrane, i ako ovaj ratni sukob potraje to će bitno dodatno uticati na makroekonomsku stabilnost globalno – rekao nam je nedavno Vlahović i dodao da ne treba zaboraviti da je naša trgovinska razmena sa Rusijom i Ukrajinom značajna.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se svi ekonomisti boje 2023. godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računica je izvedena na osnovu prosečne neto mesečne zarade i prosečne cene za kupovinu stana od 50 kvadrata van centra grada, a računali su da se za stan daje cela plata.

Izračunali smo i gde se na ovoj listi nalazimo mi, pa po ovim kriterijumima zaključak je da nam je potrebno 12,5 godina da uštedimo za stan. Jer, ako uzmemo da je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko 1.500 evra, to znači da stan od 50 kvadrata košta 75.000 evra. Ukoliko bismo celu prosečnu platu, koja iznosi oko 500 evra, davali na stan, trebalo bi nam 12,5 godina da ga otplatimo.
Kada uzmemo u obzir ove paramete, lista bi izgledala ovako:

Moskva-12,5 godina

U ovoj zemlji, kako Bright Side navodi, prosečna plata je oko 797 dolara, dok je cena stanova u proseku oko 118.852 dolara.

Berlin-5,5 godina

Kako sajt ističe, prosečna plata u glavnom gradu Nemačke je oko 2.206 dolara. Cene stanova van centra prosečno ovde iznose 145.596 dolara.

London-18 godina

U glavnom gradu Velike Britanije prosečna plata iznosi oko 2.927 dolara, dok su prosečne cene stanova 638.100 dolara, piše Bright Side.

Dubai-3,5 godina

Prema navodima, prosečna plata u ovom gradu iznosi oko 3.340 dolara, a prosečna cena stana je 143.850 dolara.

Pariz-12 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Francuske iznosi oko 2.531 dolar, dok su cene stanova u proseku 359.100 dolara.

Peking-17,5 godina

Prosečna plata u ovom gradu je oko 1.370 dolara, dok je prosečna cena stana oko 289.150 dolara.

Madrid-7 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Španije je 1.571 dolar. Cena stana u proseku je 132.250 dolara.

Stokholm-9 godina

Prosečna plata je 2.857 dolara. Cena stana je u proseku 311.850 dolara.

Atina-9 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Grčke je 803 dolara. Cena stana ovde je u proseku 88.950.

Prag-8 godina

Prosečna plata je oko 1.019 dolara, dok se cena stana može prosečno platiti 102.650 dolara.

Rim-11 godina

Prosečna plata u glavnom gradu Italije iznosi oko 1.783 dolara. Cena stana je 230.600 dolara.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koliko godina je potrebno da radite da bi uštedeli za stan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima američke agencije pod nazivom “Nacionalna uprava za okeane i atmosferu”, velika je verovatnoća da će ova godina biti među pet najtoplijih u dosadašnjoj istoriji merenja.

Kako pokazuje izveštaj evropske agencije “Kopernikova služba za praćenje klimatskih promena”, tokom maja zabeležene su veoma visoke temperature za taj period godine. Najveća temperaturna odskakanja zabeležena su u delovima Sibira, gde je bilo za 10 Celzijusa iznad proseka. Neuobičajeno toplo bilo je i na Aljasci i Antarktiku.

Prethodna godina, ako se računa period od juna 2019. do maja 2020., blia je za 0,7 Celzijusa toplija od proseka.

Ovo je, kažu naučnici, posledica globalnog zagrevanja. Rast temperature mogao bi da izazove razne prirodne katastrofe, uključujući ubrzano topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku, kao i razorne požare od Australije do Kalifornije. Takođe, očekuje se i veći broj uragana i toplotnih talasa.

Izvor: CNBC

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак Ova godina mogla bi da bude među najtoplijim u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.