U odnosu na prethodnu 2021. godinu prihodi su povećani za 6.660 dinara ili 9,2 odsto. U 2020. godini Anketa o potrošnji nije rađena zbog pandemije, a prihodi domaćinstava u 2019. godini iznosili su 66.880 dinara.

Najveći deo prihoda, oko polovine, čine zarade iz redovnog radnog odnosa, dok oko jedne trećine (32,1 odsto) čine penzije.

Ostatak su prihodi od poljoprivrede, van redovnog radnog odnosa, a zanimljivo je da je prosečno domaćinstvo prihodovalo 807 dinara iz inostranstva.

Istovremeno, prosečno domaćinstvo koje čini 2,67 člana, trošilo je mesečno 78.678 dinara, što je 6.776 dinara (9,4 odsto) više nego prethodne, 2021. godine.

Ubedljivo najveći deo porodičnog budžeta troši se za hranu i bezalkoholna pića – 28.246 dinara ili 36 odsto, što je za skoro dva procentna poena više nego 2021. i 2019. godine.

S druge strane, smanjio udeo potrošnje na odeću i obuću sa 5,2 na 4,9 odsto. Zapravo udeo svih drugih segmenata se smanjio u potrošnji domaćinstava.

Visoka inflacija cena hrane tokom prošle godine je pogodila sva domaćinstva, ali decilna analiza potrošnje domaćinstava pokazuje da su najviše pogođeni najsiromašniji.

Naime, lična potrošnja 10 odsto domaćinstava sa najmanjom potrošnjom iznosila je mesečno svega 30.346 dinara. Od toga, 14.201 dinar je trošeno na hranu, što je čak 46,7 odsto. Kod drugog decila potrošnja hrane je činila 45 odsto ukupne potrošnje i svakim decilom kako se ide ka domaćinstvima sa većim prihodima i potrošnjom, udeo hrane opada.

Koliko je ko trošio

Konačno 10. decil ili 10 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima i potrošnjom na hranu je trošio 27,4 odsto budžeta.

Istovremeno 10 odsto domaćinstava sa najvećim primanjima trošilo je tri puta više novca na hranu nego 10 odsto najsiromašnijih. Prosečno domaćinstvo 10. decila na hranu je trošilo 46.218 dinara, od ukupno 169.910 koliko je trošilo mesečno prošle godine.

Prosečno donaćinstvo trošilo je mesečno 5,6 puta više novca od prosečnog domaćinstva prvog decila. Ali razlika u standardu je još veća, jer su domaćinstva prvog decila imala prosečno 2,37 tzv. potrošačkih jedinica, a domaćinstva desetog decila 2,05.

Potrošačka jedinica služi za poređenje potrošnje domaćinstava sa različitim brojem članova. Prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva nosi ponder jedan, svaki član domaćinstva stariji od 14 godina dobija ponder 0,7, a deca mlađa od 14 godina imaju ponder 0,5. Na primer, domaćinstvo sa dva odrasla člana i detetom mlađim od 14 godina računa se kao da ima 2,2 člana.

Prosečna neto plata iz oktobra prošle godine iznosila je 75.353 dinara, a toliko je otprilike iznosila prosečna mesečna potrošnja domaćinstava iz šestog decila. Medijalna neto plata, od koje polovina zaposlenih prima manju, a polovina veću zaradu, iznosila je 57.810 dinara. Toliko je otprilike iznosila potrošnja domaćinstava četvrtog decila.

Ovo znači da je nešto manje od milion domaćinstava prošle godine mesečno trošilo do jedne medijalne plate ili 57.810 dinara, a oko 1,35 miliona domaćinstava je mesečno živelo od najviše jedne prosečne plate. Ukupno je Anektom o potrošnji ocenjeno 2,47 miliona domaćinstava.

Ako skoro polovina mesečnog budžeta najsiromašnijih 10 odsto odlazi na hranu, za odeću i obuću odlazi svega 1,9 odsto ili 576 dinara mesečno.

Na obrazovanje je mesečno domaćinstvo prvog decila trošilo 52 dinara, uz napomenu da je školovanje uglavnom besplatno, ali je prosečan trošak domaćinstava za obrazovanje iznosio 1.061 dinara, a najbogatijih 10 odsto za obrazovanje je davalo 3.509 dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su trošila najbogatija a koliko najsiromašnija domaćinstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je „slamarica“. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine. I jedan i drugi način predstavljaju puko čuvanje novca kojim se ne uvećava njegova vrednost, a ponekad se i smanjuje usled inflacije. U istom periodu opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11% na 7%) tako i štednje po viđenju (sa 14% na 9%). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina.

Štedimo iz predrostrožnosti i za planirane kupovine

Stavovi prema štednji nisu se značajnije promenili. Da je ostavljanje novca na stranu važno, i dalje smatra skoro 70 odsto građana Srbije, ali bi voleli da mogu više da uštede. Svega 22 odsto anketiranih je zadovoljno iznosom koji uspevaju da sačuvaju.

Formiranje fonda za teška vremena (53%), stvaranje finansijske „zlatne“ rezerve za porodicu (46%) i obezbeđenje nege u starosti (22%) najčešći su motivi za štednju iz predostrožnosti. Kada je u pitanju planirana kupovina, najveći broj anketiranih štedi za odmor (29%), kupovinu uređaja poput telefona i televizora (13%) ili veće investicije kao što su auto i stan (11%).

Inflacija pogađa više od 90% građana

Poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za 5 odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju. Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13%) ili prilično (34%).

U odnosu na 2020. godinu gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (sa 25% na 49%). Da je ostala nepromenjena, tvrdi 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Obveznice i fondovi (ni)su samo za avanturiste

U istraživanju se ovog puta proveravalo i razumevanje finansijskih pojmova koji su danas najčešće u upotrebi. Šta je kamatna stopa prilično tačno bi moglo da opiše 82 odsto građana, a u stopu inflacije i akcije razume se 62 odnosno 61 odsto njih. Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Belex15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu „špansko selo“ – samo 4 odsto anketiranih zna da objasni šta je.

Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice. Veliki broj anketiranih (43%) kaže da je teško razumeti ove proizvode. Preovladava mišljenje da su oni samo za avanturiste i da se na njima može izgubiti mnogo novca. Ipak, ima i onih koji veruju da mogu doneti dobru zaradu i da su dobra alternativa štednom računu.

Raste svest o održivim investicionim proizvodima

Građani su i sami svesni da im fali znanja o svetu novca – 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Zanimljivo je, međutim, da ne planiraju da porade na svom finansijskom opismenjavanju – 74 odsto navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama. Na pitanje od koga očekuju informacije i znanja o finansijskim temama odgovaraju da su to na prvom mestu mediji (71%), porodica (68%) i banke (66%).

U odnosu na 2021. godinu sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Izražen rast štednje u dinarima

Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 20.000 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,8 miliona dinara.

„Erste Banka je oduvek bila sinonim za tradiciju, sigurnost i pouzdanost. Na kraju septembra ove godine, naša oročena štednja beleži solidan rast, sa skoro 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji. Primetno je da se u prvih 8 meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18% kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39%“, navodi Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.

Чланак Izražen rast štednje u dinarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.

Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.

Međutim i sada je 90% depozita privrede i građana položeno na račune banaka.

– Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8% u prvom kvartalu, sada je već 6,5%. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite – kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kriptovaluta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.

Vreme jeftinog novca je prošlo

– Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina, što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju – kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.

Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.

– Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine, ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija, odnosno denominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem – kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.

Vreme jeftinog novca je prošlo, ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac, koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Građani radije štede nego što investiraju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 695,6 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 662,1 milijardu dinara.

U odnosu na kraj avgusta prošle godine iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto a stambenih za 10,6 procenata.

Kada je reč o karticama, 15. septembra je bilo 1,15 miliona izdatih kreditnih kartica, dok je korisnika bilo 931.282.
Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Koliko građani duguju bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je krajem juna, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, tekuće račune u bankama imalo 5.876.044 građana.

Podataka o tome koliko često korisnici menjaju banku i otvaraju nove a zatvaraju stare tekuće račune nema, ali veliki broj građana i ne zna koja sve prava ima tokom te procedure.

Prošao dogovor sa NBS

Promena banke možda je sada i najaktuelnija zbog „odmrzavanja“ naknada i vraćanja na stare (veće) iznose što su pojedine banke već uradile 1. septembra. Tada je, naime, istekao jednogodišnji dogovor NBS i banaka o vraćanju tarifa i naknada na iznose pre januara 2021. ukoliko su ih povećavale i njihovom „zamrzavanju“ na godinu dana.

Ono što je najvažnija informacija, a vezana je za tekuće račune, jeste to da je Narodna banka Srbije (NBS) tada (1. septembra 2023) usvojila i Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama. Njome je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara.
Kada se radi o ostalim dodatnim uslugama na ovaj platni račun, tu se ponuda, kao i cene, razlikuju od banke do banke. Tako da u pojedinim finansijskim kućama cena mesečnog održavanja tekućeg računa ide i do 800 dinara.

A u slučaju da korisnik želi da refinansira neke svoje troškove (kredit, dozvoljeni minus i slično) kod neke druge banke, i u tom slučaju će otvoriti novi tekući račun, a onaj stari verovatno zatvoriti.

Upravo oko te procedure veliki broj korisnika tekućeg računa i ne zna da ne mora lično da se „bakće“ sa zatvaranjem računa u ’staroj’ banci, ni sa izmirenjem dugovanja, već da sve to može da obavi nova banka.

Komunikacija između banaka

To je za 24sedam potvrdio i Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača “Efektiva”.

– Svaki klijent može da ode u banku u kojoj želi da otvori tekući račun i da od nje traži da sa prethodnom bankom iskomunicira sve oko zatvaranja starog računa – kaže Gavrilović.

Dakle, ako klijent ima dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu koje nije izmirio, dug po osnovu kreditne kartice i slično, a hoće da otvori tekući račun u novoj banci jer je povoljniji, ne mora da brine o zaostalim dugovima.

– To je predviđeno zakonom. Banka kod koje klijent otvara novi račun dobiće informaciju o svemu, šta, kako i koliko treba da se uplati, i to je to. To se radi po nalogu klijenta jer ne mora da znači da ako otvara račun u jednoj banci hoće da zatvori onaj u drugoj – objašnjava Gavrilović.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja prava građani imaju kada žele da promene banku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom jula je nastavila da raste i prema operativnim podacima premašila je 110 milijardi, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je istaknuto, to je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čemu su doprinele očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.
Analiza isplativosti štednje u dinarima, urađena za period od poslednjih 11 godina, ponovo dokazuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

U poslednjih 11 godina dinarska štednja je povećana više od šest puta i polovinom ove godine iznosila je 108,7 milijardi dinara, a u istom periodu devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi na 13,9 milijardi evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Sve se više štedi u dinarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvuči kao daleko obećanje? U Leskovcu, ali i u brojnim drugim mestima u Srbiji, objasniće vam da uopšte nije neizvodljivo.

Upravo je Leskovac jedan od gradova koji su zahvaljujući Programu Exchange 6 i Stalnoj konferenciji gradova i opština unapredili rad svoje lokalne samouprave.

O tome nam priča Đorđe Stanković iz odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Leskovca. On iz dugogodišnjeg radnog iskustva zna da proces izrade dokumenata u lokalnim samoupravama nikada nije lak. Potrebno je motivisati sve učesnike u tom procesu a nedoumice, sumnje u lične potencijale i kapacitete, kao i manjak znanja česte su prepreke ka dobrom planiranju.

„Svi mi kada mislimo o kapitalnim projektima postavljamo sebi pitanja jesmo li spremni za kapitalne projekte, ko ih realizuje, ko radi na njima, a ključna je ta podrška i to ohrabrivanje da naše ideje pretvorimo u neku realnost i da krenemo u realizaciju“ objašnjava Đorđe Stanković.

Pre nego što su preko programa Exchange 6, jednog od vidova podrške Evropske unije reformi javne uprave u Srbiji, dobili ekspertsku podršku za izradu plana, dodaje, radilo se dosta kampanjski.

„Nakon dobijanja podrške na mnogo efikasniji način došli smo do Plana kapitalnih investicija koji je višegodišnji i sadrži 23 projekta vezana za dugogodišnju realizaciju“.

Šta je to Leskovac promenio? Napravljen je Formular predloga projekta kapitalnih investicija, koji je omogućio da u izradu predloga budu uključeni mnogi nosioci projektnih aktivnosti – od Gradske uprave, preko javnih preduzeća do institucija čiji je osnivač grad.

Važan korak bilo je i uvođenje javne rasprave, a građanima je omogućeno da u Gradskom uslužnom centru predaju svoje predloge za projekte u svojim zajednicama. Nakon analize, svaki građanin dobio je povratnu informaciju o svom predlogu. Neki od njih ušli su i u plan kapitalnih investicija.

Sem Leskovca, Paket podrške za unapređenje planiranja i budžetiranja kapitalnih projekata dobile su i lokalne samouprave u Pirotu, Vranju, Požarevcu, Kragujevcu, Petrovcu na Mlavi, Sremskoj Mitrovici, Prijepolju i Aranđelovcu.

Program EU Exchange finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2019, uz saradnju sa Ministarstvom finansija i Republičkim sekretarijatom za javne politike. Implementacioni partner je Stalna konferencija gradova i opština ima ulogu implementacionog partnera.

Više informacija o tome šta nudi EU, ali i vaša lokalna samouprava, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Budžet grada nije bauk: Kako su Leskovčani počeli da predlažu kapitalne investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njih 34 odsto kazalo je da nije bilo dostupnih termina za datu uslugu, a 33 odsto izjasnilo se da zdravstvena usluga nije bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja na nju bilo predugo.

Trećina pacijenata su čekali duže od mesec dana za pregled kod lekara specijaliste, a 11 odsto je reklo da im termin uopšte nije zakazan. Više od polovine ispitanika (55 odsto) do pregleda je došlo za manje od mesec dana.

Više od polovine ispitanika zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga. Najzadovoljniji su oni iznad 60 godina, dok je nezadovljstvo najizraženij kod građana od 30 do 44 godine i zaposlenih.

Kao najveći problem, na šta se žali blizu dve trećine građana, ističe se loša organizacija zdravstvenih ustanova. Na durgom mestu nalazi se nedostatak stručnih kadrova i nedovoljna motivisanost i posvećenost zdravstvenih radnika, koje kao problem navodi blizu trećine građana.

Građani preglede najčešće zakazuju odlaskom u dom zdravlja ili telefonom. Tek sedam odsto ispitanika koji su u poslednjih pet godina posećivali državne zdravstvene ustanove su preglede zakazivali preko onlajn servisa.

Više od polovine građana je reklo da su kod sebe uvek morali da imaju prethodnu zdrasvtvenu dokumentaciju u papiru, zato što lekari nisu mogli da je vide u elektronskom obliku u sistemu.

Kada je reč o digitalnim servisima u zdravstvu, građanima je najpoznatiji eRecept za koji je više od dve trećine čulo i zna čemu služi, dok je tek nešto manji udeo njih imalo i prilike da koristi ovaj servis.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак NALED: Više od trećine građana u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi се појављује прво на Biznis i Finansije.

I građani Srbije su ozbiljno shvatili inflaciju koja je bila prebacila i 16 odsto godišnje, i pritegli su i svoje aspiracije za kreditima ali i svakodnevno trošenje pokazuju podaci i banaka i zvanične statistike maloprodaje.

Narodna banka Srbije nedavno je objavila rezultate Ankete o kreditnoj aktivnosti, u kojoj su srpski bankari priznali daje tražnja za kreditima građana prilično smanjena u prvom tromesečju ove godine. Posebno su to osetili u sektoru stambenih kredita, gde su godinama zidane cene sada „udarile o zid“ visoke inflacije i nesigurnosti kod kupaca.

Ali nije samo kod hipotekarnih kredita problem, manje se kupuju generalno sve što je iole veće cene, pa je smanjena tražnja za bankarskim pozajmicama skuplje i za trajna potrošna dobra.

Bankari su u problemu jer, s jedne strane prošlu godinu su završili u modu samozaštite, kada su zbog zahuktale inflacije i povećane neizvesnosti zbog moguće recesije pooštrili davanje kredita.

– Banke su u prvom tromesečju ove godine nastavile i sa pooštravanjem uslova stanovništvu, ali u manjoj meri nego u četvrtom kvartalu 2022. (godine). Pooštravanje se u nešto većoj meri odnosilo na dinarske kredite nego na devizno indeksirane kredite – piše u Izveštaju NBS.

Stroži uslovi kreditiranja odnose se na dinarske gotovinske kredite (uključujući kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite i potrošačke kredite. Pooštravanje kreditnih uslova stanovništvu očekivano je i tokom drugog tromesečja 2023.
Sada se na tu situaciju pridodala i ta da ni oni koji bi mogli da dobiju kredit sva manje žele da ga uzmu. A banke ne smeju da „sede“ na novcu, on mora da se vrti kako bi bankarski sektor uopšte opstao. Kako prolaze banke koje ne vrte novac videlo se proteklim meseci u SAD.

Potrošači odlažu kupovinu kad god mogu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u martu 2023. godine veći je 5,3 odsto nego što je bio marta 2022. Ali, to je samo kada se gleda u aktuelnim tj, tekućim cenama. Kada se iz računa izuzmu inflacijom naduvane cene, u tzv. stalnim cenama promet je manji za ne malih devet odsto.

Tek je nešto bolja situacija za prvo tromesečje, gde je u stalnim cenama promet manji za 4,1 odsto.

Pritom, jasno je povećanje u odnosu na prethodni mesec, kada je promet u stalnim cenama manji je za 3,8 nego što je bio u februaru 2022. a za prva dva meseca 2023. godine manji je za samo 1,1 odsto.

A kada građani manje troše, manje je i akciza i PDV-a a time je i prihod državen kase u problemu.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava kada građani manje troše u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uskoro ćemo saznati koliko iznosi najveća prijavljena zarada u Srbiji, koliko to „dinarskih milionera“ imamo i u kojim gradovima ih ima najviše, jer je juče bio poslednji rok za plaćanje poreza na dohodak građana u 2022. godini.

Prema podacima od prošle godine, najveći prijavljeni prihod za 2021. iznosio je 2.115 miliona dinara (17,9 miliona evra). Kako je to bilo prethodnih godina, najveće plate i obavezu plaćanja ovog poreza uglavnom imaju oni koji rade kao menadžeri, direktori, inženjeri, programeri, ekonomisti i pravnici.

Već popunjena prijava

Inače, novina za ovu godinu je da se godišnji porez na dohodak građana obračunava i plaća po sistemu samooporezivanja, umesto po rešenju, kako je to bilo ranije.

Poreska uprava Srbije je obveznicima prvi put ponudila unapred popunjenu poresku prijavu, koja obuhvata sve prihode ostvarene u 2022. godini. To znači da svi građani koji su prošle godine zaradili više od 3.719.376 dinara (više od 31.700 evra), što je trostruki iznos prosečne godišnje zarade u Srbiji, moraju da prijave i plate porez na dohodak.

Prag oporezivanja je za oko 500.000 dinara veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je bio 3,2 miliona dinara. Poreska uprava primila je prošle godine 34.753 prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu. To je gotovo 4.500 više nego 2020. godine, kada se prijavilo 30.290 građana naše zemlje. To znači da manje od dva odsto zaposlenih mesečno ima više od tri prosečne zarade, ali da njihov broj iz godine u godinu raste.

Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kretali su se u rasponu od oko 100 miliona dinara ili 850.000 evra do oko 2.115 miliona dinara, odnosno 17,9 miliona evra.

Ima i stranaca

Najviše građana koji su zaradili više od 3,2 miliona dinara 2021. godine, koliko je iznosio prag za plaćanje poreza, živi u Beogradu, čak 22.978, dok je drugi grad po broju prijava Novi Sad sa 7.010, a treći Kragujevac sa 2.740 prijava.

Kako su naveli u Poreskoj upravi, od 100 najvećih prijavljenih prihoda, 69 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd, a 88 osoba su domaći državljani, dok je 12 stranih državljana.
Takođe, kako su naveli, najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, pravnik, a zanimljivo je da je 91 odsto prijavljenih muškog pola.

Kada je reč o glavnom gradu Srbije, najveći broj građana sa najvišim primanjima živi na Novom Beogradu, gde ih je prijavljeno 5.935, i u centralnim gradskim opštinama – 5.574.

Više od 3,2 miliona dinara 2021. je zaradilo i 66 stanovnika Vranja, 330 Zaječaraca, 226 stanovnika Leskovca, 1.211 Nišlija i 96 stanovnika Pirota. Među najplaćenijima su i 258 stanovnika Jagodine, 421 Kruševljanin i 460 Čačana.

Ne obračunava se samo plata

U obračun godišnjeg poreza na dohodak inače ulaze prihodi ostvareni u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine, na osnovu zarade, ali i na osnovu oporezivog prihoda od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava, oporezivi prihod od nepokretnosti, prava industrijske svojine. Oporezuje se i zarada od davanja u zakup pokretnih stvari, oporezivi prihod sportista i sportskih stručnjaka, kao i prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.

Inače, za one koji nisu podneli poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana do 15. maja, Poreska uprava će protiv njih nadležnom prekršajnom sudu podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Za poreskog obveznika starijeg od 40 godina koji je prošle godine ostvario oporezivi dohodak do šestostruke prosečne godišnje zarade, odnosno manje od 7.438.376 dinara, stopa godišnjeg poreza je 10 odsto, a za one koji su prihodovali više od šest prosečnih zarada stopa je 15 odsto.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Godišnji porez na dohodak građana umesto po rešenju plaćaće se po sistemu samooporezivanja се појављује прво на Biznis i Finansije.