U sezoni odmora i putovanja uobičajno je da na graničnim prelazima bude više putnika nego obično, pa sve granične službe, uključujući i carinu, rade punim kapacitetom kako bi putnici što lakše i brže prešli granicu. Ipak, koristan savet je da tokom putovanja proveravate stanje na prelazima preko aplikacija dostupnih na mobilnim telefonima, kako biste mogli na vreme da odreagujete i odlučite se za korišćenje nekog od manje opterećenih graničnih prelaza gde ponekad nema nijednog vozila.

Da bi prelazak granice bio što efikasniji, bez nepotrebnih zadržavanja i neprijatnosti, u Upravi podsećaju da bi putnici pre putovanja trebalo da se informišu o važećim propisima koji se nisu menjali u odnosu na prethodnu sezonu.

Prenos novca

Unos novca u Srbiju je slobodan, ali prenos gotovine u iznosu većem od 10.000 evra (u dinarima ili bilo kojoj drugoj stranoj valuti) mora biti prijavljen. To znači da u slučaju da sa sobom nosite više od 10.000 evra, dužnost vam je da to prijavite kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje i da prilikom prijave popunite odgovarajući Obrazac. Pomenuti iznos od 10.000 evra se odnosi na svakog pojedinačnog putnika, pa i na maloletnu decu.

Lični prtljag

Lični prtljag čine svi predmeti koje putnik nosi sa sobom, a služe mu dok je na putovanju (npr. odeća, obuća sportski rekviziti, tehnički uređaji itd.). Ukoliko se radi o nekom vrednijem rekvizitu ili uređaju, savetujemo putnike da popune Obrazac o privremenom iznosu kako bi po povratku u zemlju mogli da dokažu da su prethodno taj predmet izneli iz zemlje, te da on ne podleže naplati uvoznih dažbina.

Međutim, u ličnom prtljagu mogu da se nađu i neke stvari za koje postoje jasna količinska ograničenja, kao što je to slučaj sa akciznom robom.

Duvanski proizvodi

Duvan i duvanski proizvodi mogu biti deo ličnog prtljaga, ali samo u ograničenim količinama i to:

· 50 cigareta

· 25 cigarilosa

· 10 cigara (tompusa)

· ili kombinacija navedenih proizvoda u manjim količinama

Alkohol

U prtljagu može da se nađe i neko alkoholno piće i to:

· 1 litar žestokog pića i 1 litar vina

Hrana

Putnik sa sobom može da unese ili iznese hranu koja mu je potrebna tokom putovanja (sendviči, grickalice, voda, sokovi i sl.) u razumnoj količini, kao i da ponese nešto fabrički upakovane hrane za koju je očigledno da služi za njegove lične potrebe. Međutim, treba voditi računa da unos hrane životinjskog porekla podleže posebnim ograničenjima i da njena količina ne sme prelaziti 1 kilogram.

Lekovi

Putnik u ličnom prtljagu sme da ponese lekove koji su mu potrebni za ličnu upotrebu ili za ljubimca kog vodi sa sobom, u količini koja je neophodna za uobičajnu terapiju ne dužu od 15 dana. Međutim, ukoliko koristite lekove koji sadrže psihoaktivne supstance, zvanično mišljenje lekara će vam biti potrebno za sve preko jednog pakovanja koje sadrži 30 pojedinačnih tableta.

Nakit i dragocenosti

Najsigurnije je da prijavite sve dragocenosti koje nosite sa sobom i poštedite sebe neprijatnosti i rizika da vam one budu privremeno ili trajno oduzete. To se odnosi kako na lični nakit koji nosite na sebi ili u prtljagu, tako i na zlato u obliku pločica, poluga i novčića.

Povratak sa putovanja

Po povratku u zemlju, bez naplate dažbina možete uneti robu koju ste kupili u inostranstvu ukoliko njena vrednost ne prelazi iznos od 100 evra. Ako se, pak, radi o nekoj vrednijoj stvari od navedenog iznosa koju ste kupili za svoje potrebe, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, takvu robu treba da prijavite i ona može biti ocarinjena na samom graničnom prelazu u tzv. “skraćenom postupku“. U tom slučaju, na carinsku osnovicu (procenjenu vrednost robe) zaračunava se carina od 10%, a na dobijeni iznos se obračunava PDV od 20 odsto.

Uprava carina savetuje putnike da više detalja o tome šta je prema važećim propisima Republike Srbije dozvoljeno prenositi preko granice i u kojoj količini, saznaju na sajtu Uprave carina u brošuri “Vodič za putnike“, koja je u elektronskom obliku dostupna na https://www.carina.rs/pres/brosure.html, ali da obavezno provere i informacije na sajtovima carinskih administracija zemalja u koje putuju jer propisi nisu identični u svim zemlja.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve putnici smeju da prenose preko granice? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreznike ovog puta interesuju svi koji su tokom 2022. zaradili više od blizu 3,72 miliona dinara. Toliko je lane iznosila trostruka prosečna bruto zarada u Srbiji. Limit je dvostruko veći za sve rezidente mlađe od 40 godina.

Rok za podnošenje prijava za porez na godišnji dohodak ističe 15. maja. Utvrđeni limit je neoporezivi deo, a porez od 10 odsto se plaća na primanja koja ga premašuju. Stopom od 15 odsto oporezuje se zarađeni novac, koji premašuje i 7,44 miliona dinara. Građani Srbije, rezidenti, u obračun uzimaju prihode koje su ostvarili ovde, ali i u inostranstvu. U slučaju nerezidenata, računaju se samo primanja u Srbiji.

Kada je Poreska uprava lane izašla sa brojem podnetih prijava i najvećom prijavljenom platom, mnogi su u nju teško poverovali. Najplaćeniji žitelj Srbije u 2021. godini je zaradio 18 miliona evra, milion i po svaki mesec. Desetak godina pre na vrhu liste bio je Novosađanin koji je zaradio deset puta manje.

– Priznajem da mi je taj iznos zvučao neverovatno – kaže Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.

– I 100 puta manji bi značio dobru platu i zaradu. Tih pojava će biti sve više i više. Možda je potrebno drugačije oporezovati tako velika primanja. Kod nas su porezi linearni, a na Zapadu progresivni. Sigurno jednu firmu, koja može da obezebdi toliki profit, ne treba oporezovati na isti način kao onu koja se bori za opstanak. To stvara velike razlike u zaradama. Ima delatnosti koje su loše prošle u koroni. Ima onih koji se sada muče zbog dešavanja u Evropi. Treba stimulisati i jedne i druge.

Kada je reč o 2020. godini, poreznici su tada primili ukupno 30.290 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Najplaćeniji obveznik tada je zaradio blizu 11 miliona evra za godinu dana. Tradicionalno najplaćeniji su menadžeri, ekonomosti, a poslednjih godina u vrhu su i – pravnici. Najviše milionera obično živi na Novom Beogradu.

Kako se popunjava prijava

Poreski i računovodstveni stručnjaci su nedavno pojasnili i novine u ovogodišnjoj prijavi poreza na godišnji dohodak građana. Na osnovu podataka iz službenih evidencija, poreznici unose podatke u poresku prijavu i postavljaju je na portal Poreske uprave najkasnije do 1. aprila.

Poreski obveznik je u obavezi da izmeni netačne podatke, odnosno dopuni poreske prijave i nakon toga podnese poresku prijavu u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.Ukoliko obveznik sam ne podnese poresku prijavu do 15. maja, Poreska uprava podnosi poresku prijavu za njega. Porez se plaća najkasnije do isteka roka za podnošenje poreske prijave, odnosno do 15. maja.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Svi koji su zaradili 3,72 miliona dinara do 15.maja moraju da prijave porez na godišnji dohodak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sledeće nedelje bi trebalo da se „obnove“, odnosno ponovo izglasaju delovi Patriotskog zakona koji se odnose na nadzor stanovništva. Neki senatori borili su se protiv ove odluke, ali je njihov predlog da se nadziranje ograniči odbijen jer nije bilo dovoljno glasova.

„Pristup nečijoj istoriji pregledanja internet-stranica je gotovo kao špijuniranje njihovih misli. Ovaj nivo nadzora apsolutno bi trebalo da se vrši uz nalog, rekao je jedan od glavnih boraca protiv nadzora, senator Ron Vajden.

U svakom slučaju, pošto je to odbijeno, izgleda da više nema nikavih prepreka da FBI i slične agencije imaju direktan pristup podacima internet korisnika u SAD.

Izvor: B92

Foto: succo, Pixabay

Чланак FBI će imati direktan pristup podacima internet korisnika u SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kome je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države“, navedeno je u oceni Fiskalnog saveta o uredbi Vlade Srbije o rebalansu.

Fiskalni savet upozorava da još nije poznato koliko će trajati epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda. Nije isključena ni mogućnost da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere, koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.

Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori, „nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način“.

Sto evra će nas skupo koštati

„Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna“, podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.

Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.

„Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama“, naveli su iz Fiskalnog saveta.
Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.

Opravdano i neopravdano

Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i u javnim prihodima i u javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.

Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovođenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Rebalansom se predviđa da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga).

„Dakle, praktično svo predviđeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovođenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim građanima“, smatraju u Fiskalnom savetu.
Izvor: Beta

Чланак Fiskalni savet: Pomoć od 100 evra najveća greška u budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pozivanje na solidarnost pokazuje rezultate

Građani Srbije, kako pokazuje istraživanje, najviše brinu za svoje bližnje. Čak 86% njih izjavilo je da u najvećoj meri brine za članove svoje porodice. Na drugom mestu se nalazi briga za lično zdravlje, sa čime se saglasilo 46% ispitanika.

Interesantno je da je svega 3 od 10 ispitanika, čak i pre zvaničnog predstavljanja paketa mera za pomoć privredi, pokazalo zabrinutost za ekonomske posledice širenja epidemije korona virusa. Više od polovine ispitanika (55%) smatra da su ekonomske mere koje su Vlada i Narodna banka ranije objavile adekvatne. Za ekonomske posledice zabrinuto je 43% ispitanika u Bosni i Hercegovini, 46% u Sloveniji i 49% u Hrvatskoj. U Srbiji je za ekonomiju zabrinuto 30%, što predstavlja najniži stepen zabrinutosti u regionu.

Što se zabrinutosti za radno mesto tiče, procenti su najniži i iznose 11% u Srbiji, 12% u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a u Sloveniji 10%. S druge strane, građani u Srbiji i regionu u velikoj meri očekuju pogoršanje u pogledu ličnih finansija. Na pitanje „Kakvo je Vaše opšte finansijsko stanje, u poređenju sa periodom od pre pola godine“ 70% ispitanika iz Srbije odgovorilo je da ili očekuje pogoršanje ili je situacija u finansijskom pogledu već lošija. U BiH je taj procenat 77%, u Hrvatskoj 72% dok je u Sloveniji najniži i iznosi 67%.

Hrvatska najoptimističnija, BIH umereno pesimistična

Svega 53% ispitanika u Srbiji i 56% u Sloveniji smatra da situacija u pogledu širenja korona virusa ide ka boljem ili mnogo boljem. Stepen optimizma u Hrvatskoj najviši je u regionu i iznosi 67%. Ispitanici u BiH su nešto pesimističniji u ovom pogledu te 56% smatra da situacija ide ka lošijem ili mnogo lošem.

Sa podacima iznad korelira i odgovor na pitanje kako građani lično doživljavaju i opisuju trenutnu situaciju u novonastalim okolnostima. Naime, najveći broj ispitanika u Srbiji (36%), pa i regionu, izjasnio se da je u najmanju ruku doživljavaju kao neugodnu ili umarajuću. S druge strane čak 47% ispitanika u Srbiji percipira trenutnu situaciju kao podnošljivu ili normalnu s obzirom na okolnosti.

Srbija optimističnija od zemalja u regionu u pogledu promena u potrošnji

Čak 60% ispitanika u Srbiji izjavilo je da u ovom trenutnu nije promenilo potrošačke navike, a 28% njih smatra da ih neće ni promeniti. S druge strane nalazi se 32% koji u nastupajućem periodu očekuju smanjenje lične potrošnje. Drugih 39% ispitanika ipak ocenjuje da je epidemija uticala na količinu potrošnje, 10% ispitanika troši više nego ranije, a 29% troši manje u odnosu na pređašnji period. Rezultati istraživanja u regionu pesimističniji su u odnosu na podatke u Srbiji. Čak 77% ispitanika u Sloveniji, 79% u Hrvatskoj i 69% u BiH smatra da će trošiti manje ili već sada troši manje u odnosu na period pre pojave korona virusa.

Projekcije trajanja epidemije

Ispitanici u regionu donekle su usaglašeni u pogledu predviđanja trajanja epidemije korona virusa. Iako na ovo pitanje niko nema odgovor, stanovnici Srbije procenjuju da će mere socijalne distance, zabrane kretanja, zatvorenih škola i dr. trajati oko 2,7 meseci. Građani Hrvatske očekuju da će kriza trajati 2,8 meseci, Bosne i Hercegovine 2,9 meseci dok ispitanici u Sloveniji ocenjuju da će kraj epidemije biti proglašen u roku od 2 meseca.

Izvor: Istraživanje javnog mnjenja Srbije i regiona, 24-29. mart 2020. godine, Valicon

Чланак Građani Srbije u najmanjoj meri zabrinuti za gubitak radnog mesta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U skladu sa trenutnim okolnostima, epidemiološkom situacijom i proglašenjem vanrednog stanja plan sprovođenja podrške biće delimično izmenjen. Fond od 16,5 miliona dinara namenjen za projekte koje lokalne samouprave u dogovoru sa građanima predlože dostupan je opštinama čim one same kažu da su spremne i da ga koriste.

„Znamo da su prioriteti sada drugačiji za sve nas. Ali, nakon ovoga, život treba nastaviti tamo gde je stao. Naš predlog za opštine sa kojima radimo je da građane u ovakvoj situaciji uključe u proces donošenja opštinskih odluka drugačije nego što su zamislili. Mogu to da rade elektronskim putem, preko društvenih mreža, internet stranice opštine, direktnom telefonskom vezom..Mi ćemo podržati i pružiti pomoć opštinama da pronađu najbolji mogući način u ovoj situaciji“, kaže dr. Branisav Milić, straučnjak na programu švajcarske vlade „Reforma poreza na imovinu“, koja ovaj program kofinansiranja opština i sprovodi.

On još i dodaje da su predlozi koje su opštine dostavile podeljene u tri grupe, i to su izrada građanskog vodiča za budžet i budžetskog portala, zatim podrška projektima za društvenu i polnu ravnopravnost kao i podrška za posebne projekte za koje građani dostave svoje predloge.

„Najveći broj opština, njih 13, odlučilo se za podršku projektima za koje građani dostave svoje predloge. Najviše novca, 10 miliona dinara, za projekte koje predlože građani, izdvojiće Užice. Na taj iznos novca, program „Reforma poreza na imovinu“ gradu Užicu doniraće još tri miliona dinara. U istom odnosu podržaćemo i preostale opštine“, objašnjava dr. Branislav Milić.

Dosadašnji plan je bio da se svi projekti završe do kraja ove godine, ali ako bude bilo potrebe, moguća su i manja odlaganja.
Opštine koje su se prijavile za učešće u programu i saradnji sa građanima su Trstenik, Svilajnac, Bor, Batočina, Rača, Užice, Mali Zvornik, Sombor, Topola, Ljubovija, Apatin, Rekovac, Kula, Nova Varoš, Ćuprija, Bač, Vrnjačka Banja, Vlasotince, Pirot, Vranje i Bojnik.

Чланак Švajcarski program nastavlja da pomaže građanima i lokalnim samoupravama се појављује прво на Biznis i Finansije.