Ali sezona nije išla glatko, a turisti su se susreli s toplotnim talasima, šumskim požarima i gužvama oko najpopularnijih znamenitosti.

Uspeli su i sami da naprave neke budalaštine.

Uoči letnje sezone podaci su obećavali. U drugom tromesečju 2023. broj turista u Evropi bio je na 95 odsto broja iz 2019. – poslednje godine pre velikih prekida putovanja zbog kovida. Ekonomisti su predviđali „potpuni turistički oporavak“ u zemljama širom Evrope.

„Turistička industrija ove godine je prilično dobro prodavala odmor. Oni koji nisu mogli da putuju 2020. i 2021, a 2022. su bili malo nervozni – vratili su se na tržište ove godine“, rekao je Brajan Garod, profesor turističkog marketinga na Svansi univerzitetu.

Toplotni talasi i šumski požari

Uspešna turistička sezona ekonomski je jako važna zemljama koje se znatno oslanjaju na letnji turizam i koje su pretrpele tri uzastopne razočaravajuće sezone.
Ali leto 2023. nije bilo glatko.

U julu je toplotni talas koji je ugrožavao zdravlje turista prisilio Crveni krst da postavi šatore za hitnu pomoć ispred Akropolja. Kako su temperature dostigle 44°C, najslavnija atinska turistička atrakcija zatvorena je u popodnevnim satima „kako bi se zaštitili radnici i posetioci“.

U Italiji su „crvena upozorenja“ objavljena u 20 od 27 velikih gradova u zemlji u julu, s temperaturom od 47°C na Siciliji.

Punktovi za hitnu pomoć postavljeni su na 28 lokacija kako bi pomogli turistima da se nose s vrućinom u večno popularnom Rimu.

Ali najgore je tek stizalo.
Do kraja jula 30.000 ljudi evakuisano je na grčkom ostrvu Rodosu nakon požara koji su besneli danima. Bežeći od plamene stihije na jednom od vodećih grčkih odredišta, turisti su svoja iskustva opisali kao „živu noćnu moru“.

Francuska, Španija, Italija i Hrvatska ovog su leta morale da evakuišu turiste okružene šumskim požarima.

Prevelike gužve, vandalizam

Ipak, italijanska i grčka turistička zajednica i dalje su pozivale turiste da dolaze, uprkos vrućini i požarima.

„Na kraju krajeva, uspeh u turizmu određuju brojke. To je takmičenje. Turistička industrija pokušava da se oporavi na stari način, velikom potrošnjom kroz velike brojke. Pritom se ne razmišlja nužno o tome šta je dobro za destinacije“, rekao je Garod.

Veliki broj turista u leto 2023. vratio je problem prevelikih gužvi.

Istraživanje agencije za iznajmljivanje kuća za odmor Holidu navodi Dubrovnik grad sa najvećim turističkim gužvama u Evropi, sa 36 turista na svakog stanovnika. Stari grad dugo se bori s pitanjem kako primiti veliki broj turista unutar svojih veličanstvenih istorijskih zidina – sagrađenih da ljude zadrže napolju.

Druga na istom popisu, Venecija, u opasnosti je od „nepovratne“ štete delimično i zbog masovnog turizma, tvrdi UNESCO. Agencija UN-a preporučila je da se grad doda na popis ugrožene svetske baštine.
Kako su se turisti masovno vraćali u Evropu, s njima su dolazile i poznate priče o lošem ponašanju.

Britanski turista rekao je da „nije bio svestan“ koliko je star rimski Koloseum kad su ga kamere snimile da urezuje svoje i inicijale svoje devojke u zidove amfiteatra starog 2.000 godina.

Zamenik italijanskog premijera u avgustu je grupu nemačkih turista nazvao „imbecilima“ nakon što su srušili kip koji je bio deo 150 godina stare fontane u Lombardiji.

Otvaranje Ajfelove kule odloženo je jednog jutra u avgustu nakon što su dva pijana Amerikanca odlučila da prespavaju noć na 300 metara visokoj znamenitosti.

Nova pravila, nove destinacije

Nekim gradovima, pa i celim državama, prekipelo je.

Amsterdam je kruzerima zabranio da pristaju u glavnoj luci.

Rim ograničava pristup Fontani di Trevi i Španskim stepenicama.

Poznato špansko hodočasničko svetište Santjago de Kompostela planira da uvede turističku jedinicu.

Takva će regulativa verovatno dovesti do drugačije vrste odmora, rekao je Garod. Biće manje spontanosti i mnogo više planiranja.

Posete nekim mestima poput kuće Ane Frank u Amsterdamu ili Poslednjoj večeri Leonarda da Vinčija u Milanu, moraju se rezervisati nedeljama unapred.

Francuska je u junu objavila planove nove strategije za regulaciju letnjih gužvi koje prete „životnoj sredini, kvalitetu života lokalnog stanovništva i iskustvima posetilaca“.

Vladina inicijativa imaće za cilj da identifikuje mesta koja su osetljiva na preterani turizam i da podstakne ljude da ih posete van vrhunca sezone ili da umesto toga posete mesta koja su van utabanih staza.

To je strategija o kojoj mnogi evropski turisti već razmišljaju.

Evropski putnici generalno su planirali više prolećnih i ranih letnjih putovanja 2023. kako bi prošli jeftinije, izbegli gužve i imali dobre vremenske uslove.

Sporo prilagođavanje

Italijani, uključujući premijerku Đorđu Meloni, ovog leta su pohrlili u Albaniju umesto u domaća odmarališta, kako bi izbegli vrućinu, gužvu i visoke cene.

Studija EU Science Huba sugeriše da bi turisti mogli češće da biraju hladniju klimu u severnoj Evropi umesto mediteranskih odredišta na vrhuncu letnje sezone.

Uprkos tome, leto 2024. verovatno će doneti mnogo istih problema za turiste i najpopularnija evropska letnja odredišta.

„Prelazak na putovanja van sezone uključivaće mnogo prilagođavanja koje će mnogima biti teška, naročito zato što je leto vreme školskih raspusta. Možda ćemo videti malo više putovanja u severne krajeve kako bismo pobegli od vrućine, ali mislim da toga neće biti odmah. Ljudi jako sporo menjaju svoje turističke navike“, zaključio je Garod.

Izvor: Hina
Foto: Pixabay

Чланак Požari, toplotni talasi, vandalizmi – šta je obeležilo turističko leto 2023? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U nastavku teksta prenosimo vam savete za obilazak nekoliko velikih gradova koji su zanimljiviji turistima.

Pariz

Ukoliko želite da posetite prestonicu Francuske i da vidite turističke atrakcije koje se prosto ne mogu zaobići, kao što je na primer Luvr, ne postoji doba godine kada vas ispred njih neće zateći gužve. Ipak, ukoliko ste se namerili baš na Luvr, možda bi najbolje bilo da odete tamo petkom predveče kada su vrata ovog muzeja otvorena do 21:45 časova. U to vreme mnogi posetioci već traže restorane ili žure nazad u svoje hotele na večeru, pa ćete manje čekati na ulaz.

Rim

Kada se nađete u Večnom gradu, verovatno ćete želeti da obiđete Vatikan u koji se svakodnevno slivaju na hiljade turista. U koje god doba dana tamo da odete bićete u takvoj gužvi kao da putujete beogradskim GSP-om usred “špica”. Osim ako odete veoma rano, takoreći sa jutarnjim petlovima. Sve je više turističkih agencija koje organizuju ovakve jutarnje ture, tako da ne bi trebalo da imate problema što se tiče organizacije.

Ukoliko ste veliki ljubitelj Mikelanđelovog rada možete obići i njegova druga dela, manje poznata među turistima, kao što su statua Mojsija u crkvi Svetog Petra i Uzdizanje Hrista u Bazilici Santa Marije. Ovo su besplatne turističke atrakcije i obično ih možete posetiti bez čekanja u redovima.

London

Njaveća gužva u britanskoj prestonici je u kasno proleće i leto zato što su tada mnogi kulturni sadržaji besplatni za posetioce. Dakle, London bi bilo najbolje posetiti u neko drugo doba godine. Ako nemate drugu opciju nego da dođete za vreme gužve obilizak nekih od najposećenijih sadržaja možete realizovati i van radnog vremena, odnosno od 8:50 do 10 sati ujutru. To će vas koštati 33 funte po osobi.

Las Vegas

Ako možete da podnesete veliku vrućinu ovaj grad je najbolje posetiti leti, jer mnogim turistima ona smeta. Tada su i hoteli i letovi jeftiniji. Budući da mnogi turisti dolaze u prestonicu kocke baš zbog nje i najveći deo vremena provode u hotelima i kazinima, neke druge sadržaje na otvorenom možete videti ne gurajući se u velikim masama posetilaca.

Njujork

Grad koji nikada ne spava ima zaista mnogo sadržaja ali i velike gužve prilikom dolaženja do njih. Ipak, manja je šansa da će ulice biti toliko krcate zimi. Toga su svesne i kulturne institucije pa tada daju velike popuste na ulaznice.

Rio de Žaneiro

Ovo je grad koji skoro cele godine ima lepo vreme, ali je najbolje posetiti ga tokom zime kada ima manje padavina. Gužve će uvek postojati ali u zimskoj sezoni će one biti značajno manje nego u letnjoj.

Dubai

Isto kao i u Las Vegas, u Dubai je najbolje otići tokom leta, međutim u to vreme može biti zaista iscprljujuće nalaziti se na otvorenom, pod užarenim suncem. Zato su za posetu ovom gradu najoptimalniji april i maj, ali i septembar i oktobar, kada nije prevruće a ni gužva nije nepodnošljiva.

Marakeš

U jednom od najinteresantnijih i najživopisnijih gradova Afrike teško ćete izbeći gužve. Ipak, postoji mogućnost da će one biti manje u zimskim mesecima i da ćete tada nekako uspeti da se provlačite ulicama medine, zajedno sa prodavcima svega i svačega, kolicima sa magarcima i turistima poput vas.

Izvor: Trip Advisor

Foto: Mika Baumeister, Unsplash

Чланак Kako da izbegnete gužve na najposećenijim turističkim destinacijama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je brod dugačak 400 metara napokon odglavljen i kada je nastavio svoj put, pomorski saobraćaj u ovom delu sveta je živnuo. Brodovi koji su stajali u blizini čekajući da Ever Given nastavi svoj put, trubama su pozdravili njegov prvi pokret ka svom cilju. To međutim nije rešenje svih njihovih problema, niti problema onih koji upravljaju radom Sueckog kanala.

Sada će nadležni morati da se uhvate u koštac sa novim izazovom – velikim gužvama u Sueckom kanalu, jer su mnogi brodovi strpljivo čekali mogućnost da ponovo koriste ovu rutu, što će ovih dana i učiniti. Pride, treba imati u vidu da bi neki brodovi morali dobiti prioritetni prolazak, ukoliko nose kvarljivu robu, na šta svakako neće blagonaklono gledati drugi prevoznici.

Prema procenama zvaničnika biće potrebno bar tri dana da se raščisti gužva koju je napravila celonedeljna blokada ovog kanala. Međutim, da bi se sve vratilo na staro i da bi se sanirala šteta uzrokovana začepljenjem atraktivne pomorske rute, biće potrebne nedelje, možda čak i meseci, kažu stručnjaci.

Neki brodovi su odustali pa su krenuli obilaznim putem, oko Afrike, a oni koji su čekali da se Suecki kanal odblokira uskoro će moći njime da prođu ali će svakako biti u zaostatku sa svojim rasporedom. A čak i kada stignu u luke, tamo bi ih mogle sačekati gužve nastale zbog povećanog intenziteta saobraćaja u Suecu.

Konačna posledica ovog incidenta mogao bi biti rast cena prevoza robe ka Evropi, piše BBC.

Foto: Pixabay

Чланак Suecki kanal je prohodan ali je u njemu sada velika gužva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Republički Krizni štab je najavio da će gradski prevoz početi sa radom osmog maja, kao i da će u vozilima na snazi biti posebna pravila. Nakon niza odluka za opuštanje uvedenih mera zbog epidemije koronavirusa, Krizni štab je najavio i vraćanje gradskog prevoza na redovne polaske i trase, ali pod novim pravilima funkcionisanja.

Nova pravila funkcionisanja gradskog prevoza podrazumevaju da će ulaz i izlaz biti na jednim vratima, mesta za stajanje i sedenje će biti iscrtana. Predstavnici sindikata upozoravaju da će ovo smanjenje kapaciteta po vozilu u praksi dovesti do povećanja gužvi i dugo čekanje vozila na stanicama jer Beograd nema dovoljno vozila, ali ni vozača.

I pre epidemije gradski prevoz bio pred kolapsom

Ako ste se redovno vozili gradskim prevozom u Beogradu i pre vanrednog stanja, čekali ste prevoz i po pola sata, gužve su bile nesnosne i često ste bili prinuđeni da ostanete na stanici i čekate sledeće vozilo. Tada su gradski čelnici smatrali da su za loše stanje u prevozu odgovorni građani i građanke koji ne plaćaju karte, no predstavnici sindikata su upozoravali da su osnovni problemi nedostatak vozila i vozača, ali i nedovoljna ulaganja.

Čak i u redovnom stanju kapaciteti beogradskog gradskog prevoza nisu bili dovoljni za normalno funkcionisanje da se preveze preko milion ljudi koji prosečno koriste gradski prevoz.

Dva su osnovna razloga zbog kojih se predugo čeka autobus. Prvi je nedostatak vozača, dakle nema ko da vozi autobuse. Drugi razlog je tehnička neispravnost vozila, odnosno loša pouzdanost voznog parka. U GSP-u je prosečna starost vozila jedanaest i po godina, za Mašinu je ranije izjavljivao Ivan Banković, saobraćajni inženjer iz sindikata Centar GSP.

Rizik za slabo plaćene vozače

Osnovni razlog za nedostatak vozača Ivan Mihajlović, član Izvršnog odbora ovog sindikata koji inače radi kao vozač autobusa vidi u niskoj plati i prevelikoj odgovornosti koja je na vozačima:

„Osnovica plate vozača početnika je 37.000 dinara. Na tom radnom mestu nosite glavu u torbi, odgovarate za imovinu, za vozilo koje vredi sto pedeset ili dvesta hiljada evra, odgovarate za bezbednost ljudi koji se voze u vašem autobusu i morate da pazite na druge učesnike u saobraćaju. Velika odgovornost za izuzetno mali novac. Zato i ljudi idu odavde“.

Novonastala situacija epidemije koronavirusa situaciju dodatno komplikuje jer je neophodno održavati stalnu dezinfekciju vozila, obezbediti vozačima zaštitnu opremu jer će na dnevnom nivou dolaziti u kontakt sa velikim brojem ljudi, ali i sačuvati njihovu bezbednost jer se očekuje da će se stvarati velike gužve.

Kako dalje?

Na pitanje kako će prevoz funkcionisati sa novim pravilima nakon popuštanja mera i nakon ukidanja vanrednog stanja zbog koronavirusa, Banković kaže:

„Tu jednostavno nećemo zaštititi kako ni saobraćajno osoblje, tako ni same putnike. To je možda izvodljivo u nekim gradovima koji imaju mogućnost da povećaju broj vozila i koji se ne oslanjaju na autobuski podsistem, nego koji imaju metro ili neki drugi vid šinskog sistema. U Beogradu, prema onome što smo do sada mogli da čujemo, to će biti vrlo teško“.

Banković dodaje da će to biti neizvodljivo i zbog toga što će na stajalištima biti velike gužve, jer možemo da očekujemo stvaranje čepova na ulasku u vozila, što će produžiti vreme zadržavanja vozila na stanicama dok putnici uđu i izađu. Banković takođe navodi i da u Beogradu ne može da se poveća broj vozila.

Izvor: https://www.masina.rs/

Чланак Gradski prevoz: Nova pravila će stvoriti još veće gužve nego pre korone се појављује прво на Biznis i Finansije.