Najveći deo igračaka napravljen je od plastike, što predstavlja veliki problem za životnu sredinu, jer, kako se procenjuje, čak 80% završi na deponijama.

Nije ni čudo da širom sveta niču biblioteke igračaka koje produžavaju vek upotrebe igračkama. Istovremeno, roditelji mogu da iznajme igračke sa kojima će se dete zaista igrati, jer kako pokazuju istraživanja, 35% igračaka dete zaboravi za mesec dana, a sa 60% se uopšte ne igra. Prva biblioteka ovog tipa nastala je davno, 1935. godine u Los Anđelesu, dok se ideja o pozajmljivanju umesto kupovine igračaka, Evropom proširila 60-ih godina prošlog veka.

U Srbiji biblioteke igračaka još nisu zaživele

Poslednjih godina u ovu oblast ulaze startapi koji povezuju tradicionalne biblioteke sa digitalizacijom. U želji da roditeljima olakšaju proces, nude im mogućnost da sve završe onlajn. Takođe, neke biblioteke se zasnivaju na modelu pretplate i unapred odabranim paketima prilagođenim uzrastu deteta, dok druge nude mogućnost rentiranja pojedinačnih proizvoda.

Pandemija je ubrzala osnivanje biblioteka širom sveta jer je izazvala velike promene u životima ljudi. Kako primećuju vlasnice jedne biblioteke u Hongkongu Happy Baton Natali Čou i Džejd Pun, roditelji danas žele da provode kvalitetno vreme sa decom, a fleksibilno radno vreme im to i omogućava.

Uspeh ovih biblioteka objašnjavaju činjenicom da svi profitiraju – i deca, i roditelji, i životna sredina. Nema nereda u kući, a dete stalno dobija nove igračke. Standardni period pozajmljivanja je četiri nedelje, ali se može produžiti koliko god je potrebno.

– I naše kuće bile su prepune igračaka koje su naša deca nekada volela, ali su kasnije samo skupljale prašinu. A opet, kako dete raste, nastavljamo da kupujemo nove i nove, a nered se samo povećava. Tako smo došle na ideju da napravimo onlajn biblioteku igračaka koju su roditelji pozdravili. Na ovaj način igračke se recikliraju, a u kući čuva prostor – objašnjavaju Čou i Pun.

U Srbiji ova ideja i dalje nije zaživela. Biblioteke su otvorene u nekim vrtićima, dok su humanitarne organizacije i fondacije takođe nudile ovu opciju, posebno kad je reč o igračkama za decu sa posebnim potrebama.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Širom sveta niču biblioteke igračaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako pomiriti kampovanje i komfor? Spavati u prirodi, pod vedrim nebom, a opet – osećati se kao kod kuće, prijatno i bezbedno… Tako je nastao glamping („glamorous“ i „camping“) koncept glamuroznog kampovanja.

Sama ideja nije „nova“, iako je tako doživljavamo. Sada se munjevito širi planetom, i posebno dobija na popularnosti nakon perioda korone, kada su ljudi dobili naglašenu potrebu da izoluju i ponovo povežu sa prirodom.

Glamping vuče korene iz dalekog 15, pa i 16. veka, kada su evropski i otomanski vladari – za vreme pohoda – spavali van svojih palata, a za koje je morao biti obezbeđen luksuzni „smeštaj“. Naravno, sam izgleda kućica i kampera nije ono što možemo videti danas, ali je oduvek postojala ideja da se boravak u prirodi donekle učini otmenijim.

Srbija ima veliki potencijal vezano za glamurozno kampovanje

Ali, kada kažemo „otmeno“ ili „glam“, ne mislimo samo na vrhunsku zamisao i opremljenost, već i na „eko momenat“ o kojem se danas priča više nego ikada: naime, glamping je pre svega aktivnost koja čuva okolinu, budući da su objekti čestonapravljeni od recikliranih materijala.

Ono što nude autentični glampinzi jesu čak i SPA centri, svilena posteljina, privatne plaže, zatim lični batler i otmeno opremljeni dnevni boravci, a pogodnosti koje nude ovakvi koncepti jesu avantura, planinarenje, biciklizam, rafting… Što se tiče regiona, Slovenija je, recimo, otišla najdalje u tom smislu. Tamo ćete noćenje u glampingu platiti oko 100 evra, u proseku, dok se ponegde u Francuskoj isto zadovoljstvo plaća 1.000 evra…

Srbija bi mogla imati veliki potencijal vezano za glamurozno kampovanje, s obzirom na mnogo „čistih“, netaknutih predela, mnogo zelenila, reka, jezera… Šumadija, Vojvodina, Homolje, samo su neke od idealnih destinacija. Treba reći i da je glamping nova vrsta „dodira s prirodom“, tako da se uglavnom praktikuje tamo gde nema mnogo stambenih objekata i zgrada bile koje namene.

U Srbiji se, na Booking-u, izdvaja nekoliko prelepih objekata ovog tipa.

Recimo, glamping kod jezera Međuvršje (Čačak) nudi bar i besplatan WiFi, a smeštajne jedinice imaju balkon, TV sa ravnim ekranom i sopstveno kupatilo sa tušem i besplatnim toaletnim priborom. Takođe, apartman poseduje vrt i terasu za sunčanje, a smešten je 48 km od Zlatibora i 29 km od Divčibara.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koncept glamuroznog kampovanja novi hit u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pivo pod nazivom Ora (Ora Jolabjor) proizvodi mala pivara iz Rejkjavika, a njegov nastanak nadahnut je islandskom božićnom večerom.

Novo pivo sa 5,2 odsto alkohola zamisao je Valgeira Valgeirsona, glavnog pivara u RVK Brewingu.

On je dobru reputaciju stekao proteklih nekoliko godina kada je na tržište izbacio popularna božićna piva od algi, od stabla novogodišnje jelke, pa čak i sušene ribe.

I sam Valgeirson (41) uz osmeh priznaje da je riblje pivo „bilo u najmanju ruku neobično“.

Ovog puta je glavne sastojke novog piva, grašak i kupus, pomešao sa sladom, hmeljem i karanfilićem.
Čak 6.000 limenki rasprodato u nekoliko sati

Valgeirsonova pivara godišnje proizvede tek 50.000 litara piva, što je kap u moru u poređenju sa proizvodnjom međunarodnih pivarskih konglomerata.

Dosad je proizveo 6.000 litara svoje najnovije „izmišljotine“, koja je potom onlajn prodata islandskoj državnoj firmi za proizvodnju piva Vinbudin.

Prva serija od 6.000 limenki rasprodata je u roku od nekoliko sati, a nedugo nakon toga otišlo ih je još 18.000.

Valgeirson kaže da je kombinacija graška i kupusa simbolična za Islanđane jer tradicija kombinovanja dva priloga na Božić datira još iz vremena kad se zimi teško dolazilo do svežih namirnica.

„Iznenadio me je dobar ukus ovog piva“, rekao je 51-godišnji savetnik u vladi Hedin Unsteinson, a njegov kolega Nils Bjarki Finsen uporedio ga je sa engleskim gorkim pivom, istakavši da je prijatno iznenađen jer je očekivao da će se više osećati ukus povrća.

Dodao je da u narednim godinama očekuje još neobičnih ukusa iz Valgeirsonove pivare, te je uz smeh istakao kako se sledeće godine nada „pivu od jetre bakalara“.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

Чланак Božićno pivo od graška i mariniranog crvenog kupusa hit се појављује прво на Biznis i Finansije.