Za sada su ove bube otkrivene u Francuskoj, Velikoj Britaniji i hrvatskom turističkom gradu Rijeci. U pitanju su veoma sitne bube, veličine do sedam milimetara. Neprimetno se mogu doneti sa sobom iz mesta koja naseljavaju i dugo mogu ostati sakrivene u nečijem domu, a da ih ta osoba ne primeti. Tokom dana se kriju a noću izlaze da se hrane ljudskom krvlju. Uglavnom nisu opasne po ljude, ali umeju da ponekad da izazovu osip. Obično ujedaju na nekoliko mesta i ti ujedi se grupišu u pravoj liniji. Po tome se mogu prepoznati, kao i po izmetu u vidu tačkica koje ostavljaju za sobom.

Lako se šire, dugo mogu preživeti i bez hrane, zavlače se u bilo koju pukotinu na koju nalete, i izuzetno je teško rešiti ih se. Najefikasnije metode za to su toplotni tretman (specijalnim fenovima koji razvijaju temperaturu iznad 60 stepeni Celzijusovih) ili insekticidi.

Budući da se lako prenose u prtljagu čest su gost hotela i drugih smeštajnih objekata. Zato su francuski i britanski hotelijeri sada u velikom problemu jer vrlo često su i nesvesni da ih imaju. S druge strane, ako nekog gosta ujede stenica oni mogu biti tuženi zbog toga.

Kako se otkrivaju stenice?

Pandemija kovid virusa je redukovala putovanja a samim tim i prenos stenica. Međutim, po njenom okončanju ljudi su počeli ponovo da obilaze svet i da sa sobom nose ovog neželjenog malog gosta. I porast temperature je pogodovao njegovom razvoju, tako da sada Evropa ima znatno veći broj prijavljenih stenica nego pre desetak godina.

Zato raste tražnja za uslugama firmi koje se bave istrebljivanjem ovih buba. A one nisu jeftine. Cena istrebljivanja stenica u hotelskim objektima u Francuskoj se kreće oko 1.500 evra, ukoliko se one nisu mnogo proširile. A koliko se brzo šire pokazuje podatak da odrasla ženka može sneti oko 400 jaja, koja se razvijaju u roku od dve nedelje.

Iz tog razloga je veoma važno na vreme otkriti pojavu stenica. U ovom poslu istrebljivačima pomažu i nove tehnologije, koje pomoću specijalnih rešenja za monitoring otkrivaju ove teško uočljive insekte. Postoje i firme koje prave “zamke” za te bube koje su digitalno povezane sa računarskim sistemom kako bi alarmilare zaposlene u hotelu ukoliko ulove stenicu. Za njihovo otkrivanje koriste se i psi, za čiju obuku je potrebno oko pola godine. Posle takve obuke oni su u stanju da nanjuše stenice.

Šta god upotrebljavali od navedenih alata i bića, hotelijerima je sada prioritet da stenice otkriju dok se još nisu proširile i dok još nisu počele da ujedaju njihove goste.

Izvor: BBC

Foto: Alexandra Gorn, Unsplash

Чланак Stenice su novi veliki izazov za hotelijerstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Popunjenost je do dva procenta za hotele sa četiri i pet zvezdica, a ogroman je problem jer nema ni rezervacija i vi ne znate da li ćete imati goste sledeće nedelje. Nema više kongresnog turizma i većih okupljanja“, rekao je za Georgi Genov iz Udruženja hotelijera HORES gostujući na RTS-u.

Smatra da recept za opstanak hotela sa četiri i pet zvezdica, koji imaju skupu kvadraturu, ne postoji.

„Šanse imaju oni menadžeri koji uspeju da se prilagode, recept ne postoji. Banjski hoteli imaju velike šanse jer turistička mesta po Srbiji funkcionišu, a u ekspanziji je i seoski turizam, ali ti smeštajni kapaciteti moraju da se kategorišu“, naglašava Genov.

Čeka se pomoć države

„Država je izašla svima u susret, ali mi i dalje čekamo sektorske mere jer smo mi najugroženiji. Fiskalna politika takođe treba da razmisli o recimo smanjenju PDV-a, zatim još nemamo zakonom definisano angažovanje sezonskih radnika u turizmu.“, objašnjava Genov.

Dodaje da je 30 hiljada ljudi u toj oblasti ostalo bez posla, jer je poslodavcima trebalo radno angažovanje samo na dan ili dva.

Genov ističe i da veliki broj restorana i noćnih klubova takođe ima problem i smatra da treba jasnije definisati meru fizičke distance prema kvadraturi i kapacitetu objekta.

„Mi krećemo u sertifikaciju hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata kako bi se gosti osećali bezbedno, jer jedino tako ćemo moći da preživimo. Sertifikat o sigurnoj zoni garantuje uprava hotela odnosno ugostiteljskog objekta da ispunjavaju sve bezbednosne protokole“, rekao je Genov.

Istakao je da bi možda bilo bolje da u Srbiji postoji više hotela sa tri zvezdice, jer bi mogli da se prenamene u poslovni prostor ili porodične hotele.

Procene govore da će u svetu čak 197 od 330 miliona zaposlenih u turizmu ostati bez posla, jer su prihodi 80 odsto manji nego lane.

Izvor: RTS

Foto: Uwe_Jelting, Pixabay

Чланак Udruženje hotelijera: Oporavak tek od proleća 2021. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) poslalo je pismo „Poziv za spas“ u kojem predlaže predsednicima opština i gradonačelnicima da zajedno sa predstavnicima ugostiteljsko – turističkog sektora na njihovoj teritoriji razmotre mogućnosti za otpis poreza na imovinu do kraja godine i reprogram obaveza prema lokalnim javnim preduzećima.
Predlaže se i obustava dažbina za period zdravstvene krize, takse za zauzeće javnog prostora za letnje bašte, za isticanje firme, korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta i takse za produžetak radnog vremena u vreme proslava.

Očekuje se pad prihoda za 80 odsto

„Opšte mere Vlade Srbije za pomoć privredi pomogle su ugostiteljskom sektoru da u prvom naletu zdravstvene krize sačuva radna mesta u 380 hotela i kod nekoliko hiljada malih preduzetnika, ali neviđena kriza i dalje ugrožava njihov opstanak i zaposlenost“, navedeno je u pismu.
Dodaje se da hotelima i restoranima pristižu na naplatu fiksni računi i rate kredita, a i dalje nemaju skoro nikakvih prihoda jer je od marta do juna otkazano 2.132.000 rezervacija i izgubljeno 230 miliona evra. Dodatni troškovi zbog sprovođenja mera zdravstvene zašite po smeštajnog jedinici u hotelima, kako se navodi su 75 evra, a za restorane 32 evra po stolici.
„Procenjujemo da će pad prihoda u ugostiteljstvu u drugom i trećem kvartalu biti oko 80 odsto“, navodi se u pismu upućenom lokalnim samoupravama.

Negativan uticaj i na druge industrije

Ističe se da bi zatvaranje tog tržišta imalo ogroman uticaj na lanac snabdevanja, od poljoprivrede, prerade hrane do distributera i skladištara.
Srbija, kako se navodi, raspolaže sa 18.000 smeštajnih jedinica u 380 hotela, a od toga se 9.770 nalazi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Samo u ta tri grada otkazano je 1,3 miliona noćenja.
HORES je, kako se navodi, zahvalan pojedinim lokalnim samoupravama koje su već donele dodatne mere za preživljavanje ugostiteljstva i primer su dobre prakse.
Izvor: Tanjug

Чланак Hotelijeri traže otpis ili odlaganje poreza i taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.