Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Kako bi se dodatno privukla pažnja, u ovakvim prevarama i lažnim vestima vrlo često se koriste poznate javne ličnosti, te je neophodna dodatna opreznost ukoliko neka ponuda izgleda previše privlačno. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

Чланак Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od svog lansiranja 1997. godine Google je neprikosnoven kada su u pitanju pretrage na internetu. Nekada je bio veoma agilan i postavljao nove trendove, no sada je to velika kompanija koja se sporije razvija i koju su pojedini konkurenti pretekli, bar kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije. Prema istraživačkoj kući StatCounter, njegov tržišni udeo danas je 91,6 odsto što je za skoro 80 baznih poena manje nego godinu dana ranije.

Međutim ni pretraživačima drugih velikih kompanija ne cveta cveće – tržišni udeo Binga (Microsoft-ovog pretraživača) je 3,1 odsto, što je za 48 baznih poena manje nego u istom periodu.

S druge strane, značajno je porastao udeo ruskog pretraživača Yandex koji sada iznosi 1,8%. On je nedavno pretekao Yahoo i trenutno se nalazi na trećem mestu po popularnosti.

Kada je u pitanju količina internet saobraćaja situacija je nešto drugačija. Saobraćaj na Bingu je u oktobru porastao za osam odsto na 42,7 miliona posetilaca, dok je takođe Microsoft-ov ChatGPT zabeležio rast od četiri odsto na 55 miliona posetilaca. To je ipak samo dva odstvo ukupne Google-ove posete.

Što se tiče samog Google-a njemu već neko vreme pada poseta. Ovog oktobra ona je bila za 0,4 odsto manja nego prošlog, što je iznosilo 2,8 milijardi posetilaca. No, ova kompanija je vrlo svesna svih izazova sa kojima se suočava i trudi se da što pre integriše veštačku inteligenciju u svoj pretraživač kako bi zadržala svoj deo tržišnog kolača.

Izvor: Kvarc

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Google i dalje na vrhu, ali raste popularnost drugih internet pretraživača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko bi internet, na globalnom nivou, nestao makar na samo jedan dan, ekonomski uticaj bi bio nemerljiv i stvorio bi velike poremećaje u brojnim sektorima. Prema podacima koje je izneo Atlas VPN tim, dan bez interneta u svetu koštao bi 43 milijarde dolara.

Podaci su zasnovani na alatu NetBlocks Cost of Shutdown Tool. On procenjuje ekonomski uticaj prekida interneta i mobilnih podataka ili ograničenja aplikacija koristeći indikatore Svetske banke, ITU, Eurostata i popisa stanovništva SAD.

Ogromni gubici za SAD, Kinu i UK

Sjedinjene Američke Države, jedna od najpovezanijih zemalja u pogledu korišćenja interneta, suočile bi se sa ogromnim gubicima od oko11 milijardi dolara za jedan dan bez pristupa internetu. Prekid bi doveo do zastoja mnogih ekonomskih aktivnosti, a potrošnja i poslovanje bili bi ozbiljno poremećeni.

Procenjuje se da će Kina izgubiti skoro 10 milijardi dolara. Sa velikim oslanjanjem Kine na proizvodnju i izvoz robe na globalnom nivou, prekid interneta bi značajno usporio prekograničnu trgovinu. Međutim, kineska internet cenzura i ekonomska ograničenja otežavaju tačnu procenu njenih potencijalnih gubitaka.

Ujedinjeno Kraljevstvo, sa svojim snažnim sektorima e-trgovine i finansijskih usluga,izgubilo bi oko 3 milijarde dolara. Onlajn kupovina pokreće mnoge maloprodaje u Velikoj Britaniji, dok se njena značajna bankarska industrija oslanja na internet konekciju kako bi efikasno funkcionisala.

Šteta u Japanu i u Nemačkoj

Predviđa se da će Japan pretrpeti štetu od oko 2,7 milijardi dolara, s obzirom na vitalnu ulogu koju napredne telekomunikacije i internet tehnologija igraju u njegovoj ekonomiji. Sve bi se zaustavilo, od pametnih telefona do robotike, japanske inovativne internet tehnologije i usluge.

Nemačka, vodeća svetska proizvodna industrija čini okosnicu njene ekonomije, a Industrija 4.0 pokreće automatizaciju i efikasnost. Gubitak interneta bi ozbiljno inhibirao nemačku proizvodnju i poslovne operacije, što bi potencijalno koštalo 1,5 milijardi dolara na osnovu njenog udela u BDP-u i visokog nivoa zavisnosti od interneta u njenim industrijskim sektorima.

Najmanji gubici

Okeanska ostrva kao što su Tuvalu, Kiribati, Maršalska ostrva, Nauru i Mikronezija, imala bi najmanje gubitke ako bi se internet ugasio na jedan dan i ne bi izgubile više od 50 hiljada dolara.

Često ne cenimo ulogu koju internet sada igra. Prekid bi doveo aktivnosti do zastoja i naglasio koliko naše ekonomske funkcije zavise od stabilnog pristupa mreži. Pristup internetu treba da bude osnovno ljudsko pravo i ne bi trebalo da ga ograničavaju vlade ili provajderi.

Izvor: Euroactiv.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika bi bila šteta ako bi internet nestao na jedan dan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim toga, 60% ispitanika kaže da im roditelji dozvoljavaju da neograničeno koriste internet. Većina dece je otvorila nalog lično (73%) od toga 41% dece kaže da su nalog sami otvorili pošto su imali dovoljan broj godina, dok je 32% dece otvorilo nalog lično, iako nisu imali dovoljno godina.

Čak 60% ispitanika navelo je da smatra da treba pojačati zaštitu objava na internetu koje sadrže njihove lične podatke. Istovremeno, velika većina ispitanika se izjasnila da ne zna čemu služi „politika kolačića”, odnosno, da ne zna dovoljno o tome, dok se polovina srednjoškolske dece izjasnila da ne čita „politiku kolačića”.

Sadržaj usmeren prema deci

Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su da su deca i mladi posebno osetljiva grupa, ukazujući na potrebu prilagođavanja komunikacije toj ciljnoj grupi, u saradnji sa roditeljima i školom.

Takođe, osetljivim grupama, (nezaposleni mladi, maloletne majke sa decom, radnici, migranti i sl.), potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi mogli da prepoznaju povredu privatnosti i načine zaštite iste i ostvarivanje prava u oblasti zaštite podataka, navodi se u nedavno usvojenoj Strategiji za zaštitu podataka o ličnosti.

Značajan deo sadržaja na društvenim mrežama i video platformama je usmerena na decu, a to ostavlja veliki prostor za uznemiravanje i eksploataciju dece, što se mora sprečiti, navodi se u pomenutom dokumentu.

„Nepostojanje mogućnosti tačnog utvrđivanja starosne dobi najmlađih korisnika interneta, uz navođenje netačnog sadržaja prilikom kreiranja naloga za pristup neprikladnim sadržajima i socijalnim mrežama namenjenim odraslima, imaju za rezultat ne samo neselektivno prikupljanje i obradu podataka maloletnih lica od strane onih koji to ne bi smeli da čine, već i njihovu izloženost opasnostima na internetu. Nemajući samosvest o rizicima takvog ponašanja na internetu, njegovi najmlađi korisnici razmenjuju osetljive, često vrlo privatne i senzitivne sadržaje, od kojih značajan broj predstavljaju video zapisi i geotagovane fotografije na osnovu kojih, oni koji to žele, lako mogu utvrditi lokaciju lica koja se na njima nalaze, njihove dnevne maršrute, navike i slično. Nažalost, ogroman broj podataka o ličnosti najmlađeg dela populacije koji se nalaze u internetskom okruženju postavljaju upravo njihovi najbliži srodnici, nemajući predstavu o rizicima kojima ih na taj način izlažu, a ponajmanje o njihovom pravu na privatnost koje im nesumnjivo pripada“, navodi se u dokumentu.

Izvor:Sveonovcu.rs
Foto: Pixabay

Чланак Svako drugo dete koristi internet više od tri sata dnevno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je samo deo rezultata studije koju je za kompaniju Visa sprovela renomirana istraživačka agencija Wakefield Research .

„U današnjem svetu koji se često označava i kao svet digital-first komunikacije, zloupotrebe evoluiraju na sofisticirane načine, a internet prevaranti koriste nove metode da prevare korisnike koji su nepripremljeni na situaciju u kojoj mogu biti žrtva zloupotrebe. Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava Čarls Lobo, Viši potpredsednik za rizike CEMEA regiona u kompaniji Visa.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto. Osvrćući se na studiju i pokazatelje za Srbiju, Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, istakao je da ova kompanija kao globalni lider u oblasti digitalnog plaćanja oduvek radila na promovisanju bezbednog i sigurnog okruženja u oblasti elektronskog plaćanja.

„Osim što nastojimo da obezbedimo vrhunsko korisničko iskustvo i najsavremenija platna rešenja, smatramo da je naš zadatak i da pružimo društvu podršku u borbi protiv internet prevara, istovremeno ukazujući na opasnosti koje su karakteristične za digitalni svet. Zahvaljujući našoj velikoj ekspertizi i globalnim kapacitetima, u prilici smo da radimo na podizanju svesti najšire zajednice. Ova studija nam je dodatno pomogla da uvidimo šta je to što može biti izvor problema, i u kojim oblastima treba da pojačamo edukaciju kako bi se u budućnosti broj zloupotreba sveo na minimum“, istakao je Đorđević.

Na nivou svih 17 tržišta na kojima je studija sprovedena, posebno se ukazuje na podatak da upravo korisnici koji su uvereni da su edukovani i osvešćeni po pitanju online zloupotreba, zapravo su skloniji da postanu žrtve prevare. Takođe, iako visok stepen ispitanika (56 odsto) tvrdi da mogu da uoče online i telefonske zloupotrebe, rezultati upozoravaju da će čak devet od deset (90 odsto) korisnika zanemariti znake koji upozoravaju da je reč o kriminalnoj aktivnosti.

KLJUČNI ZAKLJUČCI VISA „PLAĆAJ BEZBEDNO“ STUDIJE ZA SRBIJU:

• Oprezni pri plaćanju na internetu
Među ispitanicima iz Srbije njih više od polovine (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo do sada žrtva ovakve vrste prevara. Sa druge strane podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

• Šta sve budi sumnju kod korisnika
Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika. Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

• Nedovoljno obraćamo pažnju na ove detalje
Svega 15 odsto ispitanika vodi računa da li je mejl adresiran na njihovo ime, dok nešto više od petine (21 odsto) primećuje da li su vidljivi detalji njihovog naloga poput šifre. Takođe, 24 odsto učesnika ankete pridaje značaja slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan pokazatelj pokušaja zloupotrebe.

DEŠIFROVANJE JEZIKA ZLOUPOTREBE

Prevaranti na različite načine kreiraju poruke koje treba da deluju autentično, iskreno i da navedu korisnike da odmah reaguju na njih. „Plaćaj bezbedno“ studija identifikuje preovlađujuće jezičke obrasce koji se najviše povezuju sa prevarama, kao i koliko su ispitanici na tržištima koja su učestvovala u anketi pogodni da budu „lake žrtve“.

• Hitnost (orkestrirana)
Sajber kriminalci često koriste hitnost kao način da podstaknu korisnike da reaguju klikom na link ili odgovaranjem na imejl. Ipak, kod ovakvih metoda korisnici su posebno oprezni, pa je tako za 73 odsto ispitanika poruka o ukradenoj lozinki ili krađa podataka „alarm za uzbunu“, dok situacije koje treba da deluju kao obaveštenje od strane državnih ustanova ili o zakonskim obavezama mogu da prevare 46 odsto anketiranih iz Srbije.

• Obaveštenja o finansijskom dobitku
Ispitanici su oprezni i imaju visok stepen svesti kada su u pitanju poruke o finansijskom dobitku. Manje od trećine, odreagovalo bi na poruku koja počinje sa „besplatan poklon“, „izabrani ste“ ili „osvojili ste“. Studija je takođe pokazala da će korisnici koji pripadaju generaciji Z pre odreagovati na obaveštenje od državnih ustanova i policije (40 odsto) nego na poruku koja nudi priliku za osvajanje poklona (35 odsto).

KAKO UOČITI ZNAKE PREVARE?

Korisnici mogu bolje da se zaštite tako što će pre nego što kliknu na link, obratiti više pažnje i pokušati da bolje razumeju jezik koji prevaranti koriste.

Jednostavni, ali efikasni načini koji mogu da pomognu u zaštiti od internet zloupotrebe:
• Informacije vezane za vaš lični nalog zadržite samo za sebe
• Ne otvarajte linkove za koje niste sigurni gde će vas odvesti
• Redovno proveravajte notifikacije koje dobijate prilikom online kupovine, a koje vam obezbeđuju da u realnom vremenu putem tekstualnih poruka ili imejlova budete informisani da je kupovina obavljena sa vašeg naloga
• Pozovite broj sa korporativnog vebsajta ili sa poleđine vaše kreditne ili debitne kartice ukoliko niste sigurni da je komunikacija pouzdana.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Visa studija pokazala da svaki drugi građanin Srbije smatra da može prepoznati zloupotrebe na internetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razumljivo je da ne može svaki privrednik da bude stručnjak za internet, i ne treba da bude, ali treba da zna neka osnovna pravila onlajn poslovanja. Da bi firma imala onlajn prodavnicu, treba da ima svoj sajt, koji mora da bude na nekom internet domenu. Često zanemareno osnovno pravilo onlajn poslovanja je da taj domen treba da pripada firmi. Registrovanje domena na „komšijinog malog“ koji se razume u internet, na kolegu iz IT-a koji će da brine o tom domenu, ili na agenciju koja će o istom trošku da registruje domen i napravi sajt – velika je greška.

Zamislite da sad Bezosu dođe “komšijin mali” koji mu je svojevremeno registrovao domen i kaže mu “Hej, Džef, znaš onaj amazon.com koji sam ti svojevremeno registrovao? Rešio sam da ga prodam.” Panika nije prava reč za stanje u kom bi se našao i Džef Bezos i njegova imperija kada bi shvatio da je sve to što je decenijama gradio sagrađeno na domenu koji nije Amazonov. Naravno, to Bezosu ne može da se desi.

Vi ne morate da budete Bezos, ni da imate Amazon – vaš biznis je vaš svet i vaša imperija, vama najveća i najbitnija na svetu, a na čijem je domenu sagrađena je “pitanje od milion dolara”. U Džefovom slučaju bi u pitanju bio i neki dolar više.

Analiza 1.000 veb-prodavnica

Zanimljive podatke je dala analiza naših 1.000 veb-prodavnica koje je RNIDS sproveo krajem prošle i početkom ove godine. Na primer, u 21,6% slučajeva je domen, na kom je veb-prodavnica, registrovan na fizičko lice, ne na firmu. Pritom, od svih domena koji su registrovani na firme, 8% domena registrovano je na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice (vrlo je moguće da je registracija domena svojevremeno prepuštena agencijama koje su pravile i sajtove, ali domene registrovale na sebe, umesto na svoje klijente). Samo 66% veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima, nesvesne potencijalne opasnosti po svoj biznis.

S druge strane, 87,1% veb-trgovaca koristi imejl adresu na vlastitom domenu, što je dobro za izgradnju poverenja sa kupcima jer, prema prethodnom RNIDS-ovom istraživanju, 79% korisnika više veruje preduzeću koje koristi imejl adresu na vlastitom domenu, nego onom koje koristi besplatnu imejl adresu (na gmail.com, yahoo.com i sl). Takođe, s obzirom na činjenicu da Gugl u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na lokalnim, nacionalnim domenima, a preko 90% veb-prodavnica je usmereno na srpsko tržište, dobro je da se njih 68,9% nalazi na .rs domenu. To je takođe dobro i iz ugla kupaca, pošto su rezultati prethodnog, već pomenutog istraživanja, pokazali da se sajtovima koji posluju na domaćem tržištu čak duplo više veruje ako su na .rs domenu, nego ako koriste .com domen – 62% naspram 28%.

Cena ne određuje vrednost

Ne treba zaboraviti da sve što se dešava onlajn, dešava se na nekom internet domenu. I izuzetno je bitno čiji je taj domen. Međutim, često se mešaju cena i vrednost. Domen nije skup, plaća se par desetina evra godišnje, pa ga privrednici često ne vide kao vredan poslovni resurs, što on svakako jeste. A takva, pogrešna percepcija domena može dovesti u opasnost celo onlajn poslovanje. Google, Facebook, Amazon… svi su se oni razvili na nekom domenu – kolika je sad vrednost tih domena? A cena?

Foto: Memed_Nurrohmad, Pixabay

Чланак Da li razmišljate kao Bezos? се појављује прво на Biznis i Finansije.

I ove godine domaćin foruma bila je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), a suorganizatori Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, fondacija Diplo, Internet društvo Srbije ogranak Beograd i kompanija Gransy, uz podršku organizacija USAID/Internews, ICANN, RIPE NCC i Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Pozdravni govor uputili su Čengetaj Masango, koji se nalazi na čelu Sekretarijata Foruma o upravljanju internetom Ujedinjenih nacija, Andrea Bekali, direktor za odnose sa stejkholderima za Evropu (ICANN), i Olga Kiriljuk, predsedavajuća izvršnog odbora organizacije SEEDIG.

Tokom prvog panela koji je moderirao Slobodan Marković, savetnik za digitalne politike u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) razgovaralo se o izazovima koje geopolitičke prilike unose u digitalni prostor, o pitanjima filtracije odnosno regulacije sadržaja i uticaju međunarodnih politika na kreiranje politika u malim zemljama. Panelisti – Vladimir Radunović (fondacija Diplo), Željka Desiree Milošević (Internet društvo Srbije) i Danko Jevtović (ICANN) usaglasili su se da je neutralnost ono što održava internet globalnim, da je koordinacija svih aktera ključna, te da je potrebno koristiti sve kapacitete multiakterskog pristupa za kreiranje lokalnih, regionalnih i globalnih politika da bi se izbegla regulacija interneta, a sam internet postao lepše ogledalo društva.

Tokom drugog panela posvećenog digitalnim pravima i digitalnom nadzoru koji je moderirao Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, a u kom su učestvovali Bogdan Banjac, Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Ana Toskić Cvetinović, organizacija Partneri Srbija i Duško Gudurić, viši savetnik, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Istaknuto je da je potrebno podići svest građana o privatnosti i zaštiti podataka o ličnosti, ali i objasniti uzročnu vezu između deljenja podataka i zaštite važnosti istih. Kada je reč o novim tehnologijama i zakonskoj regulativi ključno je pronaći balans između ljudskih prava i bezbednosti, te zakonodavac mora da proceni nužnost i uticaj regulative na iste.

O veštačkoj inteligenciji između tehnologije, prava i slobode razgovarali su dr Sanja Savčić, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Maja Zarić, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Branimir Todorović, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i vlasnik firme Autonomne inteligentne mašine i sistemi, a panel je moderirao Dejan Đukić, direktor Fondacije RNIDS.

Tokom panela u prvi plan stavljeno je pitanje odgovornosti, kako kreatora, tako korisnika i zakonodavaca imajući u vidu izuzetno brz razvoj veštačke inteligencije. Izvesno je da upotreba tehnologija poput veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja, robotike, čovečanstvu može doneti izuzetne dobrobiti, ali i naneti veliku štetu ako se te tehnologije zloupotrebljavaju.

Panelisti su istakli važnost etičke komponente, ali i nužnost agilne reakcije zakonodavaca kako na lokalnim, tako i na nadnacionalnim nivoima na izazove koje razvoj tehnologije donosi.
I praksa i zakonska regulativa moraju pratiti korak sa izuzetno brzim promenama do kojih dolazi u digitalnom svetu i sa razvojem tehnologija da privredni razvoj ne bi bio kočen, saopšteno je na panelu posvećenom IT biznisu.

Poslovanje srpskih IT preduzeća i startapa u kontekstu globalne ekonomske nestabilnosti, promene tehnologija, geopolitičkih prilika razmatrali su Filip Karaičić, generalni direktor Quantox Technology, Đorđe Vukotić, startap Joberty, Sanja Kekić, Women4Cyber Srbija i Dušan Stojičević, kompanija Gransy, koji je moderirao razgovor.

Panelisti su istakli važnost kontinuiranog obrazovanja stručnjaka raznih profila za poslovanje, sa naglaskom na izgradnju kapaciteta u domenu sajber bezbednosti, ali i nužnost prilagođavanja lokalnih, tradicionalnih ekonomskih propisa fleksibilnosti koju iziskuje međunarodno poslovanje.
IGF Srbija održava se drugi put pod ovim nazivom i deo je NRI (National and Regional IGF initiatives) mreže globalnog IGF-a, predstavlja nastavak nacionalnih diskusija o digitalnim politikama i upravljanju internetom.

Pokrenut je u multiakterskom duhu IGF-a, kao zajednička inicijativa nekoliko organizacija i institucija. IGF je internacionalna arena za diskusije i saradnju na teme vezane za razvoj informacionog društva, upravljanje internetom i probleme interneta uopšte.

IGF nije telo koje donosi odluke, već forum gde se definisani problemi i diskutovani pristupi mogu oblikovati u javne, međunarodne ili nacionalne politike i proslediti drugim telima – bilo unutar UN ili drugim međunarodnim organizacijama ili vladama – na razmatranje. Spektar tema obuhvata tehničke, pravne, ekonomske i društvene aspekte.

Чланак IGF Srbija 2023 – neutralnost održava internet globalnim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako održati i poboljšati koordinaciju i upravljanje i kakva je uopšte budućnost interneta, imajući u vidu izazove koje globalno i lokalno donosi složena geopolitička situacija, jedna je od ključnih tema predstojećeg Foruma.

Razgovaraće se o digitalnim pravima i izazovima koje donosi pitanje digitalnog nadzora, o digitalnom tragu koji svi ostavljamo koristeći digitalne tehnologije, o tome koja su naša prava u digitalnom okruženju, kako se najčešće narušavaju, kako da ih štitimo odnosno, ostvarujemo.

Drugi deo programa biće posvećen sesijama koje u fokus stavljaju veštačku inteligenciju i okolnosti u vezi s poslovanjem u IT industriji. Tokom panela „Veštačka inteligencija između tehnologije prava i sloboda“ razmatraće se sam tehnološki stepen razvoja algoritama, ali i pogled međunarodnih organizacija, nadnacionalnih institucija na izazove koje razvoj veštačke inteligencije stvara, kao i na izazove koji u perspektivi očekuju pravnu nauku.

IT biznis u doba krize i užurbanog razvoja tehnologija tema je panela tokom kog će sagovornici iz srpskih IT preduzeća i sa IT tržištem povezanih organizacija nastojati da ukažu kako na izazove tako i na prilike koje kontinuirane promene tržišnih uslova i tehnologija donose.

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i ove godine je domaćin Srpskom forumu o upravljanju internetom. Suorganizatori foruma su Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, fondacija Diplo, Internet društvo Srbije ogranak Beograd i kompanija Gransy, uz podršku organizacija USAID/Internews, RIPE NCC i ICANN, kao i Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Panelisti su predstavnici međunarodnih organizacija, vladinih institucija, nevladinog sektora, vodećih IT kompanija, univerziteta… Detalji o programu i učesnicima dostupni su na adresi igf.rs. Na istoj adresi moguće je obaviti registraciju za prisustvo Forumu. Registracija je obavezna zbog ograničenog broja mesta i otvorena dok se ne popuni sala. Za sve koji nisu u prilici da prate događaj uživo biće omogućen je prenos na Jutjub kanalu RNIDS-a.

Чланак IGF Srbija 2023: geopolitika i internet, digitalna prava, veštačka inteligencija i IT biznis се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

Чланак Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inženjeri u Japanu postavili su novi svetski rekord za najbržu brzinu interneta — i toliko je brz da biste mogli da „skinete“ skoro 80.000 filmova u samo jednoj sekundi.

Brzina interneta se obično meri time koliko podataka može da se prenesu između dva uređaja u jednoj sekundi.

Novi rekord je 319 terabita u sekundi (Tb/s). To je duplo više od prethodnog svetskog rekorda za najbržu brzinu interneta i oko 7,6 miliona puta brže od prosečne brzine kućnog interneta (oko 42 megabita u sekundi.

Kablovi prenose podatke pomoću impulsa svetlosti

Različiti tipovi internet veza prenose podatke preko različitih tipova hardvera. Stare dial-up veze, na primer, oslanjale su se na telefonske žice, dok najbrža vrsta interneta koja je danas dostupna — fiber — koristi optičke kablove.

Ovi kablovi prenose podatke pomoću impulsa svetlosti, koji putuju duž tankih optičkih vlakana sa staklenim ili plastičnim jezgrom.

Da bi oborili rekord za najbržu internet brzinu, istraživači sa Japanskog Nacionalnog instituta za informacione i komunikacione tehnologije razvili su eksperimentalno optičko vlakno sa četiri jezgra, umesto sa samo jednim.

Zatim su kombinovali svoje vlakno sa laserom koji je ispaljivao impulse na različitim talasnim dužinama i višestrukim tehnikama pojačanja signala. Ovo im je omogućilo da prenose podatke na udaljenosti većoj od 2.800 kilometara brzinom od 319 Tb/s.

Laser i pojačala koji su se koristili za obaranje najbržeg rekorda brzine interneta nisu jeftini, tako da ne očekujte da ćete u kući imati internet od 300 Tb/s u neko skorije vreme.

Međutim, postoji jedan deo eksperimenta koji bi mogao da utiče na vaš život u ne tako dalekoj budućnosti: ovo optičko vlakno.

Istraživači su uspeli da spakuju sva četiri jezgra u vlakno istog prečnika kao i jednožilna vlakna koja se koriste za isporuku današnjeg interneta putem optičkih vlakana. To znači da možda neće biti previše teško integrisati tehnologiju u postojeću infrastrukturu.

„Nadamo se da takva vlakna mogu omogućiti praktičan prenos visoke brzine podataka u bliskoj budućnosti, doprinoseći realizaciji osnovnog komunikacionog sistema neophodnog za širenje novih komunikacionih usluga izvan 5G“, pišu oni u svom radu.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Japanci postavili najbrži internet na svetu, može da se skine 80.000 filmova u sekundi се појављује прво на Biznis i Finansije.