Drastičan rast kamatnih stopa poslednje dve godine zadao je glavobolje svima koji su zaduženi i imaju kredite, bez obzira da li u evrima ili u domaćoj valuti. Oni koji koriste stambene kredite malo su odahnuli jer je Narodna banka (NBS) nedavno ograničila iznose kamata.

Ipak, za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata je dobra vest jer su nakon dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa i one konačno porasle. Naravno, koliki je rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca.

Kamata na evre i do 3,7 odsto

Tako, prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2023. godine, kako navode u NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine, 4,60 odsto.

– Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Oni su naglasili da je rastu štednje poslednjih godinu dana značajno doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB), a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje“, koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima.

– Štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Važno je istaći da je rast štednje u Republici Srbiji rezultat pre svega ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – istakli su u NBS.

Oni su naveli i da je, ako se vratimo u pretkrizni period od pre nešto više od tri godine, evidentno da su prosečne ponderisane kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju ostvarile značajan rast.

– Krajem januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, prosečne ponderisane kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima iznosile su 2,87 odsto, 2,19 odsto i 1,90 odsto, respektivno, dok su na novopoloženu štednju u evrima prosečne ponderisane kamatne stope iznosile 0,92 odsto, 1,03 odsto i 0,67 odsto. Posmatrano od aprila 2022. kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima sa 1,75 odsto povećana je za 3,12 procentna poena, na 4,87 odsto krajem jula 2023 – naglašavaju u NBS.

Povoljnije štedeti u dinarima

Kamatne stope na štednju u evrima, dodaju u NBS, su niže u poređenju sa dinarskom štednjom, ali takođe beleže povećanje, na šta je najpre uticalo povećanje osnovne kamatne stope ECB od jula 2022. godine.

– Posmatrano od aprila 2022. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima povećana je za 2,24 procentna poena, sa 0,89 odsto krajem aprila 2022. godine na 3,13 odsto krajem jula 2023. godine – objasnili su u centralnoj banci.

U NBS kažu i da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

Podsetimo, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

– Najnovija redovna polugodišnja analiza NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine, koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su: postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize – ističu u NBS.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Rastu štednje značajno doprineo i rast kamatnih stopa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Raste samoniklo, a početkom ove jeseni njene sadnice se prodaju po ceni od oko 150 dinara po komadu, dok se za kilogram ovog mirišljavog voća na leskovačkim pijacama traži oko 120 dinara i više, u zavisnosti od krupnoće i kvaliteta ploda.

Od 100 kilograma sveže ubrane leskovačke dunje pojedini stariji Leskovčani znaju da „ispeku“ oko 12 litara dunjevače prepečenice.

Nema kuće u leskovačkoj kotlini da u svojim dvorištima nemaju po koju sadnicu dunje. Njeno idealno stanište je na oko 350 metara nadmorske visine, a teritorijalno je kao samonikla najviše zastupljena u katastarskim opštinama nekoliko sela u u okviru područnog odbora mesne zajednice Orašca, petnaestak kilometara nadomak Leskovca.

Ovde dunja zajedno sa orahom raste gotovo samoniklo na svakoj visini, na obroncima Suve planine i Babičke gore. Tamošnji voćari na njenim mladim izdancima često kaleme obožavanu im mušmulu ili krušku kolačaru.

Uzgoj dunje će biti stimulisan

Leskovačka dunja u svojoj punoj zrelosti dostiže prosečnu težinu od oko 250 grama. Ovih dana na leskovačkim pijacama je pravi mamac za brojne domaćice koje je nabavljaju u tradicionalnom spremanju „slatkog od dunje“.

Ova dunja dozreva u poznu jesen, a Leskovčani je beru tek kada njeno lišće sasvim opadne sa grane, odnosno do pojave prve slane, jer tada je ona najsočnija.

Meso dunje je sočno i veoma čvrsto, ali dok je mlada dunja ovih dana još nezrela i bez naročitog ukusa, ali kad sazri obavezno je sastavni deo svih sirupa, slatkog i džemova,kompota i drugih đakonija, kolača, bistrih sokova.

U slobodnom prirastu u leskovačkim dunjištima dostiže visinu između 3 i 5 metara i dobro je razvijene krune. Plodovi su joj jabučastog oblika, „limun“ boje, i veoma je izdržljiva na niske temperature.

U leskovačkom Zadružnom savezu, koji posluje u okviru tamošnje Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski upravni okrug stručnjaci misle da leskovačka dunja i njen srodnik vranjski dunjac imaju veliku perspektivu izvoza na tržištu EU sa svojim kvalitetom, izgledom i ukusom.

– Njen uzgoj će sigurno biti stimulisan u narednih par godina raznim subvencijama ministarstva i lokalne samouprave u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je naročita prilika za razvoj voćarstva na padinama Babičke gore, Suve planine, Radana i planine Kukavice, jer leskovačka dunj“ traži takav teren, sa dosta vlage i bez posebnih biljnih štetočina, a prilika je da što više mladih ostane na selu, da živi i radi na selu i bavi se dunjarstvom – priča Vladimir Bojović, sekretar u ovom Regionalnom zadružnom savezu.

Izvor:  Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Uzgoj žutih dunja u narednom periodu biće i novčano stimulisano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svega deset hektara ove sezone ubiraće se plod hmelja od polovine avgusta u Bačkom Petrovcu, gde se još samo ova kultura gaji, mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, skreće pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren – rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava, piše Dnevnik.rs.

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara“, napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

SIgurno inotržište

„Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve, tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu. Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet – šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade, piše Dnevnik.rs

„Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš“, priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sIgurno inotržište, dobra cena i pomoć države. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

„S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade“, navodi Struhar.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gajenje hmelja isplativo a država daje i subvencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na obodu grada, na parčetu zemlje, podigao je farmu na kojoj borave ove egzotične ptice.

„Hteo sam da radim ono što ne radi niko drugi i da imam nešto što nemaju drugi. Nisam za obične stvari, to mi je dosadno. Volim izazove, da istražujem, da učim, i to mi je zabavno. Tako sam, pre dve decenije, otkrio nojeve. Uopšte nije bilo lako. Prvo, ne da vas niko ne razume, nego vam i kaže da niste čitavi. A drugo, učio sam u hodu, pa je bilo uspona i padova, kredita, ulaganja bez vraćanja. Prošlo je dosta vremena dok nisam došao do toga da budem svoj na svome“, priča Olćan.

On je odlučio da mu zarada od nojeva budu jaja i pilići. Da bi se iz nojevih jaja izlegli pilići, morate da imate poseban inkubator. Sagovornik Dnevnika objašnjava da običan, onaj za piliće, proizvodi previše vlažnosti. A za nojeva jaja je potrebna suva mikro klima, kao u Sahari.

„Drugar mi je za 500 evri napravio inkubator koji na tržištu košta deset puta više. Jaja prvo moraju da odstoje 10 – 11 dana, onda idu u inkubator i tamo provedu 40 dana. Poslednja dva dana se prebacuju u valjaonik i onda se izleže pile noja. Mada, meni se dogodilo da u, kako ja kažem, zatvorskim uslovima, na farmi, ženka noja legne na jaja, što je baš retko“, priča Olćan.

Кad se to dogodi, ženka leži na jajima danju, a noj noću. Da od pileta postane noj od 120 kilograma potrebno je godinu dana, ali tek sa tri, četiri ili pet godina nojevi dožive polnu zrelost. Nojevi su, kaže Rajko, kod njega kao u vrhunskom hotelu.

Nojevi su izuzetno korisne životinje

„U pustinji noj jede šta nađe, poneku travku, skoro ništa. Ovde svaki dan dobije kukuruz, tritikale, ovas, detelinu, suvu i zelenu, vitamine i minerale. Najvažnije je da u hrani nojevi dobiju dovoljno celuloze. Oni se instiktivno prejedaju, jer u pustinji ne znaju kada će naići na sledeći obrok. Hranu vare 40 sati i to prvo u mišićnom želucu, u kom se nalazi 1,5 kilograma kamenčića, koji tu hranu drobe i melju. Onda tako samlevena hrana odlazi u žlezdasti želudac sa enzimima“, objašnjava naš sagovornik.

Nojevi su izuzetno korisne životinje, dodaje on. Meso im je ekstra kvalitetno, nije masno i idealno je za dijabetičare ili kardiovaskularne bolesnike, koji kad jedu meso noja, kao da jedu šargarepu.

„Ako me pitate koliko je isplativo, reći ću ovako. Jedan noj, ako sve od njega prodaš, košta kao dva bika, a ne traži ništa. Hranu jednom dnevno, vodu i malo brige, da paziš da ne pobegne. A znate koliko posla ima oko jednog bika“, nastavlja Rajko.

Od jednog noja težine od 100 do 120 kila dobije se 30 do 35 kilograma čistog mesa. Cena kilograma je 25 evra. Tu su i perje i čuvena mast od noja, apotekarska, koja se po kilogramu plaća i do 100 evra. Nojevo meso je, inače, i na meniju kod Olćanovih.

„To je izuzetno kvalitetno meso, ima ukus kao teletina. Najviše volim supu od noja. Posle toga, rinflajš, krompir i sos, čisto uživanje. Zna to onaj ko je probao“, završava priču Radivoj Rajko Olćan.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Da li je isplativo u Srbiji gajiti nojeve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Mak je isplativ za uzgoj u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeno uzgajanje, kako kažu istorijski podaci, počelo je u Etiopiji. Iz ove afričke zemlje put je pronašla do južne Evrope. Ranije, artičoku su smatrali dragocenim sredstvom protiv tegoba sa probavnim traktom, danas je koriste u mnoge svrhe.

Međutim, od njih može lepo da se zaradi, a ako ste u Turskoj tokom ovog perioda, ne možete je zaobići. Mi smo je probali u Izmiru, i to na nekoliko načina.

Cvetovi su skupljeni u veliki cvet i svetlo ljubičaste su boje. Biljka je velikog grmastog oblika, robusnog izgleda koja svoje jestive cvetove daje od marta do maja meseca, cvetovi su složeni od latica koje na prvi pogled izgledaju vrlo nežno, ali samo naizgled. Čuvajte se njenih bodlji.

Artičoke je moguće uzgajati gotovo svuda, pošto je reč o biljki koja je otporna na razne uslove odgajanja. Zašto u Srbiji nije dovoljno zastupljena je pitanje, jer, primera radi, može od nje da se zaradi kao i od drugog začinskog ili lekovitog bilja.

Na našim njivama, uglavnom se uzimaju subencije za gajenje artičoke na oko 15 hektara, ali uz to domaći uvek „ubace“ i uzgajaju uz nju i neven, beli slez, matičnjak, bosiljak, valerijanu…

Ne zahteva veliku obradu, otporna je na brojne inspekte, a oko 1,5 tone suve mase donosi zaradu od 2.000 evra.

Konzumira se cvetna loža očišćena od ljuskastih listova. Ekstrakt od lišća artičoke koristi se za alkoholne i bezalkoholne napitke, farmaceutske proizvode, kreme za kožu, zaslađivače, dodatke…
Bere se cvasti još zatvorene, ručno ili makazama. Drška ne sme biti duža od 10 cm, a glavice namenjene preradi beru se bez drške. Razvoj glavica tokom zime je usporen, ali u proleće berbe se nastavljaju sve do maja. Često za to treba 20 – 25 berbi.

Kraljica Festivala

Artičoka je kraljica trpeze ovih dana u Izmiru. Probali smo je u salati, kao poslasticu, kao posebno jelo, kiselu… Dominirala je i na Festivalu bilja u Alačatiju.

Alaçatı Ot Festivali je inače jedan od najpoznatijih i najpopularnijih događaja među lokalnim stanovništvom i turistima u Turskoj.

Gosti festivala na licu mesta mogu da se upoznaju sa jedinstvenim lekovitim biljem koje raste u Egejskom regionu. Festival bilja dobio je titulu „Najbolji festival Turske“, a ove godine, kažu da je oboren rekord u broju gostiju.

Poseban specijalitet su artičoke sa maslinovim uljem. A kad smo kod maslinovog ulja, čuli smo još jednu tajnu – ovde masline dišu kao i artičoke, otuda specifičan ukus i miris maslinovog ulja. Podsećamo, ima etiketu najboljeg na svetu.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se u Srbiji slabo gaje artičoke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krivi su ti koji su dozvolio propast sela, ali to je neka druga, porazna priča. Tek, tvrdi Bogdan, ovakva kakva nam je, sve pustija i sa ogromnim površinama zapostavljene zemlje, Srbija je Bogom dana za kozarstvo.

Svakome ko ima uslove i voljan je da radi bi preporučio da se bavi ovom vrstom stočarstva, za portal Plodna zemlja kaže Dosković

Francuska alpina koza sa dobrom genetikom

Doskovićeva farma je na 800 metara nadmorske visine, nadomak magistrale Prijepolje – Pljevlja preko Jabuke, i mnoge je sebi primamila, pogotovo u jeku korone kada se narod setio zdravlja i red pred njom otezao kao da su se kozji proizvodi delili džabe.

Bodgan drži 70-ak francuskih alpina, visokomlečne i otporne rase sa dobrom genetikom koja je sve više zastupljenija kod nas. Muze oko 50 grla, ostale su jarice i tek stasavaju za mužu. Žensku jarad ostavlja za priplod, a mušku ili kolje ili prodaje kao veoma mladu jer deseti dan od jarenja koza počinje da se muze. Poneku lošiju kozu proda za 150 evra, one bolje ceni 300-400, mada ih uglavnom ostavlja za sebe.

„Dnevno proizvedem oko 100 litara mleka, mada je sada kraj laktacije jer su se koze parile i početkom marta treba da se jare. Inače, u vreme laktacije jedna koza da tri-četiri litra mleka dnevno“, kaže za Plodnu zemlju osvajač mnogih nagrada na poljoprivrednim sajmovima i izložbama.

Oko 90 odsto hrane koze unesu brsteći, ostalo pasući

Sva priznanja na ime svoje farme pobrao je za kvalitet mleka, mlečnih proizvoda, grla, stada. Ništa drugo njegove koze ne jedu osim onoga što zateknu u prirodi.

„Koze 90 odsto hrane unesu brsteći, a ostatak pasući. Inače su veliki gurmani, kada imaju da biraju znaju šta će jesti, kada nemaju jedu šta moraju. Šta daju oni koji koze drže u zatvorenim sistemima – niti znam, niti me zanima. Moje stado konzumira raznovrsnu hranu oličenu u lekovitim biljkama – nani, žalfiji, majčinoj dušici, ivi, kantarionu, sporišu, hajdučkoj travi. U našem kraju ima ih u izobilju. Brste crni i beli hrast, grab, bukvu, jasen, trnjinu, drenjinu, glog. Takođe i kruške i jabuke koje su ostale po praznim imanjima. Žali bože koliko je pustih imanja“, nastavlja Bogdan.

Francuske alpine napasa po prostranstvima ovog dela prijepoljske opštine na nadmorskim visinama od 500 do 1.200 metara koje osim zdravog bilja odlikuju i čiste planinske vode. Doskovićevo stado isključivo se hrani onim što je poraslo iz zdrave zemlje, ničim što je prošlo kroz mašine ili imalo dodira sa hemijom. Jedini dodatak koji im položi u jasle je brdsko-planinsko seno, uglavnom u zimskom periodu kada je manje hrane u prirodi.

Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno

„Na našoj farmi angažovani smo supruga, ja i jedan radnik. Koze zahtevaju 15-16 sati posvećenosti dnevno, računajući vreme u ispaši, dve muže, posao u mlekari. Kada se jare to je koji sat više. Ne vole sneg i lapavicu, ali nikakav problem nemaju da po snegu pronađu šta bi obrstile“, prenosi kozar iz Zvijezda.

Kozije mleko – lek protiv bronhitisa, alergija, jača imunitet, bolja je cirkulacija
Što hrana raznovrsnija i zdravija, kaže, to je i bolji kvalitet mleka koje se u našem narodu ne koristi samo kao namirnica, nego i lek protiv bronhitisa i drugih plućnih oboljenja, alergija, za jači imunitet i bolju cirkulaciju. Kozje mleko, iako malo jačeg ukusa, u ljudskom želucu se vari 45 minuta, dok za kravlje treba dva i po sata. Doskovići proizvode mladi i stari kozji sir, a proizvod koji im je veoma tražen je surutka od koje nema ništa bolje za prečišćavanje jetre.

Litar kozijeg mleka do 220 dinara, kilogram sira 13 evra

Litar kozjeg mleka Doskovići daju za 200-220 dinara, sir je 13 evra i prodaje se u pakovanjima od pet kilograma, a toliko je tražen da ga trenutno nema na zalihama, iako farma iz Zvijezda proizvede 30 kilograma dnevno. Mladi sir je, izračunao je kozar, četiri puta traženiji od starog koji se uglavnom koristi kao delikates.

Surtka je 130 dinara po litru, a njen višak Doskovići daju mangulicama. Ima 15 odraslih krmača i dva vepra ove vrste svinja.

„Tržište je većinom Beograd i crnogorsko primorje, a mušterije restorateri i pojedinci. Potražnja za kozjim proizvodima naročito je porala od kada se pojavila korona. Zahvalan sam Regionalnoj razvojnoj agenciji „Zlatibor“ iz Užica o čijem trošku su napravljeni putokazi ka mojoj kući. Zahvaljujući njima, ne postoji kontinent sa koga mi nisu svraćali kupci“, priča Bogdan Dosković.

Za dobar kozji sir je, pojašnjava on, potreban je teren koji obiluje belim kamenom jer je struktura takvog zemljišta drugačija.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Pixabay

Чланак Bogdan Dosković: „Srbija je bogom dana za kozarstvo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos pojeftinjenju materijala za gradnju cene kvadrata stanova iz meseca u mesec idu uzlaznom putanjom. Upravo to je mnoge navelo na razmišlanje da krov nad glavom sagrade sami. Prema rečima stručnjaka, kada se sve stavi na papir, ista kvadratura kuće izađe i duplo manje u odnosu na stan, međutim samo u slučaju da imate svoje zemljište, jer to ne ulazi u ovu računicu.

– Koliko košta da se izgradi kuća zavisi od njene veličine. Kvadrat u gruboj gradnji se kreće od 500 evra, kvalitetniji materijal ide i do 750 evra, i tu su uključeni materijal i radnici. Priključci vode, struje i gasa, pa i kanalizacija se dodatno naplaćuju, kaže za „Blic Biznis“ izvođač radova Dejan Milenković

Dodatni troškovi

Iako na prvu pomisao za laike gradnja kuće izgleda kao preskupa investicija, kad se sve sabere, krajnji rezultat pokazuje da i nije baš tako. Dodatni troškovi osim same gradnje su kanalizacija i priključenje vode, struje, gasa, što ukupno košta oko 2.500 evra.

Struja 1.500 evra;
Gas 1.000 evra;
Voda 500 evra;
Kanalizacija 400;

Ono što takođa odbija od ove ideje jeste da je pravljenje kuće dug proces kome nema kraja. Izvođač radova Dejan Milenković kaže da kuća može vrlo brzo da se završi, ukoliko se radi u kontinuitetu i da gradnju nekretnine ništa ne osporava.

„To može vrlo brzo da se završi. Naravno, sve zavisi od veličine, ali neka standardna kuća na sprat, može biti kompletno sagrađena za dva do tri meseca“ – kaže Milenković.

Zemljište skuplje od kuće

Epidemija korona virusa uticala je da se poveća kupovina kuća i vikendica ali i placeva u blizini većih gradova. Zbog protiv epidemiskih mera, mnogi su nastojali da stanove zamene za kuće sa dvorištem, što je podiglo cenu koja ide uzlaznom putanjom i danas.

Najtraženije lokacije bile su u blizini planina i odmarališta, međutim, se tražnja proširila i na lokacije nadomak centra, gde se zbog dobre putne infrastrukture može stići za manje od sat vremena do centra Beograda.
Kako naš sagovornik Milenković kaže cene ara jesu „skočile“ ali najviše u centru gradova, dok su u manjim naseljima znatno pristupačnije. Na sajtu nekretnine.rs plac na Vračaru po jednom aru prodaje se za skoro 40.000 evra, međutim prema rečima našeg sagovornika Milenkovića, na toj lokaciji on košta i do 200.000 evra.

On napominje da je za izgradnju kuće potrebno minimum tri ara i da na manjoj parceli ne može da se počinje gradnja. Međutim, kada je u pitanju kvadratura objekta na ovoj lokaciji, naš sagovornik kaže da može da bude i do 400 kvadratnih metara, u zavisnosti od toga koliko se gradi u vis, odnosno koliko će kuća imati spratova.
Pre nekoliko meseci jedan oglas šokirao je mnoge građane, gde se u Ulici Milana Tepića, u neposrednoj blizini Bolnice Dragiša Mišović i nekoliko diplomatskih predstavništava, prodavao plac od devet ari, a cena po aru iznosila je 210.000 evra.

Slična situacija je na svim atraktivnim lokacijama u Beogradu, gde su cifre zemljišta pogodnog za gradnju u milionima. Ipak, uprkos poskupljenjima manje opštine su i dalje su znatno pristupačnije

Rekordne cene stanova

Uknjižen ar u centru Barajeva na sajtu nekretnine.rs prodaje se za 1.070 evra, dok se nadomak ovog mesta, u mestu Boždarevac ar može naćći i za 710 evra. Na opštini Vranić, gde stanovništvo uglavnom živi u kućama, ar košta 1.600 evra i pogodan je za gradnju. A nešto bliže u Jajincima, ta cena dostiže čak 4.000 evra.

Cena nekretnina na teritoriji Srbije i dalje ide uzlaznom putanjom. U prošlom mesecu kvadratni metar najviše je poskupeo u Novom Sadu i to za 102 evra, dok je u centru Beograda cena pala za 15 evra.

U Beogradu su prema poslednjim podacima najniže cene nekretnina na opštini Mirijevo, gde je prosečna cena kvadrata 1.750 evra, dok na ostalim većim beogradskim opštinama cene preko 2.000 a u centru i preko 3.000 evra. Prema tome, stan od 80 kvadrata u centru Beograda koštao bi 240.000 evra, dok bi gradnja kuće koštala dva puta manje, ali samo ako na ovoj lokaciji već posedujete zemljište pogodno za gradnju.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Šta se više isplati, izgradnja kuće ili kupovina stana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od dunje se uglavnom prave sokovi, slatko i džemovi, međutim, domaćin Ivan Stanojević iz Kruševca odlučio se proizvodnju rakije i sirćeta. Rakija dobijena od dunje predstavlja izuzetno cenjeno piće. Aromatična je, prijatnog ukusa i lekovita, ako se konzumira u malim količinama.

Voćnjaci porodice Stanojević nalaze u selu Makrešane, kraj Kruševca. Dunju gaje na površini od 1,5 ha, a uzgajaju Leskovačku dunju i kao oprašivač – Vranjsku dunju. Prvi voćnjak sa dunjom su osnovali 2010. godine, da bi se vremenom proizvodnja širila, pa je sledeći voćnjak posađen 2012., a najnoviji 2020. godine i tu nemaju nameru da stanu, prenosi sajt Agrosmart.

Ervinija najveći problem u uzgoju dunje

Ivana muče isti problemi kao i sve uzgajivače dunja, a to ervinija.

– Velike probleme nam pravi ervinija. Svake godine podsađujemo sigurno po 200 stabala. Posebno je problematična kada je godina kišna. Već 12 godina se borimo. Postoje razne strategije, međutim, mi koristimo samo bakar u većem delu prskanja – objašnjava Ivan.

Ova godina je bila naklonjena dunji. Veličina i kvalitet ploda su bili zadovoljavajući, kao i količina. Kako je Ivan rekao za Agrosmart, imali su oko 13-15 tona prinosa. U berbi im pomažu prijatelji i rođaci, a sav rod se obere za oko 7 dana.

Ivan nikada nije konkurisao za subvencije. Vremena je malo, a posla puno, kao i primera poljoprivrednika koji su odbijeni ili godinama čekaju na rešenje i isplatu subvencija. Ivan ne želi da sebe stavlja u poziciju ogorčenosti zbog izneverenih očekivanja ili ulaganje truda, rada i energije u nešto što neće doći kada mu je potrebno. Zato veruje samo u svoj rad i trud, kvalitet proizvoda i veštinu prodaje.

Gde se najviše greši kod pravljenja dunjevače

Rakija „Moja dunja“ pobrala je nekoliko zlatnih i srebrnih medalja na raznim međunarodnim festivalima rakije sa takmičarskim karakterom.

– Redovno šaljemo našu rakiju na festivale i takmičenja kao hobisti. Dobro se pokazalo za reklamu, jer ljudi vide o čemu se radi, da nije nikakva prevara. Na takmičenje ne može da ide rakija sa aromama i ne može da se vara – ističe Ivan.

Prodaja je kao i za sve – sporadična. Prodaje se direktno kupcima, jer ljudi prepoznaju kvalitet u moru rakija sa raznim aromama.

– Kada se radi školski i pošteno – prodaja nije veliki problem. Mi domaću rakiju pravimo na klasičan način, dve destilacije. Prvo se peče (kuva) kljuk, pa se posle ta meka rakija prepeče. Pečemo na drva, a ne na gas – objašnjava nam Ivan.

Pitali smo našeg domaćina, gde ljudi najviše greše prilikom pečenja rakije od dunje.

– Najviše se greši kada hoće da naprave više i ne prave samo od dunje, nego mešaju sa jabukom, jer je jabuka jeftinija a dobra je kao baza. Drugo što je najvažnije, to je da je voće zdravo i zrelo – navodi Ivan.

Naime, dunja daje vrlo malo rakije. Od 100 kg dunje, kaže sagovornik Agrosmarta, dobije se oko 7-8 litara rakije. Zato je ona najzahtevnija za pravljenje i jedna od najskupljih na tržištu.

Stanojević uglavnom prodaje plod, a ispeče oko 300 litara dunjevače godišnje, nešto za prijatelje, a nešto za prodaju. Planira da proširi zasade dunje na još 1,5 ha i da zaokruži svoju proizvodnju na 3 ha. Veći deo će prodati kao svež plod jer je tu zarada odjednom i da bi se pokrila proizvodnja, a jedan deo će prerađivati.

Izvor: Agrosmart
Foto: Pixabay

Чланак Može li se od uzgoja dunje zaraditi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neće imati Tomić nikakav razlog više od drugih da se okoristi o jezero kao pouzdano vodoizvorište kada brana bude završena i dolina potopljena, ali da nije bilo ovog građevinskog poduhvata teško da bi se bavio poslom kojim se danas bavi i od kod solidno zarađuje. I tek će zarađivati kada otplati uloženo i kada na pun rod dođu još dve njegove parcele pod lešnicima.

„Na ime eksproprijacije za dve šume koje će jezero potopiti, od države sam dobio novac koji nisam hteo da spiskam tek tako, već da uložim u nešto pametno od čega će imati vajde moja porodica. Razmišljao sam, razmišljao, hisam hteo odjednom da prelomim i dam pare za nešto neizvesno zbog čega bi se sutra kajao. Mada nikakvo predznanje nisam imao, odlučio sam da posadim lešnike jer sam čitao i slušao da se radi o rentabilnoj kulturi koju tržište traži„, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, pun rod od pete godine

Ovih dana kupi lešnik sa svoje četiri parcele, ukupne površine tri hektara, na kojima ima 2.000 sadnica. Praksa je dokazala ono što je i učio kada se upustio u uzgoj: lešnik voli rastresitu zemlju sa dosta vlage, nadmorsku visinu do 750 metara, traži da se prihranjuje, na pun rod dolazi posle pete godine. Ne samo zbog cene, koja se kreće od 800 do 1.000 dinara, zahvalan je koštunjavi plod i po tome što se ne mora pokupiti čim otpadne sa grane, već može i da neko vreme odstoji na zemlji. Uz to, maksimalno traži dva meseca kampanjskog rada godišnje.

„Pre 11 godina sam na jednoj parceli, oko koje raste divlja leska, na potezu koji zovemo ljeska, posadio hektar italijanske sorte lešnika. Te godine vladala je strašna suša, zemlja je bila tvrda, pa mi se 30 odsto sadnica osušilo, te sam morao da dosađujem. Kao lav sam se borio da istrajem, bio sam ubeđen da ću uspeti. Posle dve-tri godine zasad je krenuo dobro da napreduje, a tada nisam imao kvalitetnu mehanizaciju“, kaže Vladan Tomić.

Ručni usisivač za branje

Kad stigne do pete godine zasad traži više rada i pažnje, a prvi ozbiljniji rod Tomiću je dospeo na branje sedme godine. Tada je kupio ručni usisivač za kupljenje lešnika i uvideo da je mašina kadra da pokupi mnogo više od količine koju ima. Zato je na druge dve parcele posadio još dva hektara, ovaj put ruske, izdašnije sorte. Od tada su prošle tri godine i Vladan prvi put skuplja lešnik sa mlađeg zasada. Doduše, rod je mali, mada se pod stablima lepo žuti i ove jeseni.

Krckalica, sušara

„Pete godine kupio sam mašinu – krckalicu koja mi je stajala u garaži. Sedme sam nabavio i sušaru. Bio sam primoran na dapravim novi, ozbiljan objekat za krckanje i smeštaj ploda koji može da primi 20 tona“, potakno će proizvođač lešnika iz Svračkova.

Računa da će ove godine moći da proda oko tonu čistog ploda. Najveći kupac mu je poslastičarnica iz Požege, mada Rade prodaje i na malo.

Strpljenje je bitna stavka za svakog uzgajivača lešnika.

Plan priključna mašina koja sama skuplja lešnik

„Za par godina, kada dva hektara pod ruskom sortom dođu na pun rod, imaću od osam do deset tona godišnje. Zbog toga planiram da kupim još jedan traktor i priključnu mašinu koja sama kupi lešnik i mnogo olakšava posao“, kaže Vladan Tomić.

Ulaganje

Saberi-oduzmi, nemala je suma novca koju je uložio u proizvodnju. Mehanizacija ga je koštala petnaest hiljada evra, linija za krckanje deset, sadnice pet hiljada evra. Još nije izveo računicu novog objekta, ali u zbiru ispod crte neće biti manje od 25.000 evra. Opet, nije sav trošak pao na njegova pleća, pola uloženog vratila mu je država kroz subvencije.

Električne čobanice brane lešnik od veverica

„Sav novac koji sam investirao sam zaradio kao keramičar, ni dinara nisam uzeo od kredita ili sa druge strane. Preostaje mi još da ogradim plantaže, i do tada ću ih od veverica braniti sa tri reda električne čobanice, a ulaganje ću zaokružiti kada uvedem sistem za navodnjavanje. Svračkovo je bezvodan kraj, ali uporno tragam za izvodom negde pod zemljom“, prenosi on.

Osim lešnika na svom imanju u Svračkovu proizvodi kruške, šljive, med. Od maline je rešio da digne ruke. Sve postiže Vladan! Oženjen je, otac troje dece, pod istim krovom živi i njegova majka.

Iskren je – mnogo je uložio u plantaže lešnika, još iskreniji – do sada mu se vratio mali deo. Ali nema ni trunke sumnje da će investirano obilato početi da se vraća kada uradi sve što je naumio.

Prerada

„Sa još većim prinosima otvara mi se perspektiva da lešnik prodajem zapakovan i da nešto od njega proizvodim. Ako se odlučim za preradu, s obzirom na kapacitete kojima raspolažem, sigurno ću i otkupljivati lešnik, a svakako ću ga uslužno sušiti“, zadovoljno trlja ruke Vladan Tomić.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto:Pixabay

Чланак Tomić: „U Srbiji rađa i italijanska i ruska sorta lešnika i to – odlično“ се појављује прво на Biznis i Finansije.