Ona je, gostujući na Televiziji Insajder, rekla da odgovornost nije na rudarima, već na rukovodstvu EPS-a i da nema sabotaže, već nerada, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

„Nisu radnici krivi, nisu rudari krivi, oni su spasli sistem, rudari su vadili blato tokom noći 12. decembra. Unutrašnja kontrola je organ EPS-a. Ne mogu da ulazim u to šta su oni našli na terenu, ali ako već postoji takav organ unutar EPS-a, onda je trebalo da radi cele godine, da već u aprilu dođe do saznanja i kaže da kopovi nisu bili spremni, onda je trebalo da bude na licu mesta kada je blato ubacivano u blokove. Ne znam šta je unutrašnja kontrola EPS-a, ali znam šta je policija, znam šta je BIA i šta je tužilaštvo – to su organi koji treba da utvrde šta se dešavalo. Ono što je poznato jeste da je postojao nerad, ako je to sabotaža – onda prihvatamo“, rekla je ona.

Ministarstvo već postavljalo pitanja o radu EPS-a

Ona je izrazila uverenje da će nadležni organi proveriti krivične prijave koje je podnelo Ministarstvo i podsetila da su podnete krivične prijave protiv Milorada Grčića, Dušana Bajatovića i Stevana Dukića.

Kako je rekla, drugu krivičnu prijavu protiv Grčića Ministarstvo je podnelo zbog saznanja do kojih je došlo posle niza događaja od 12. decembra, koji su, kako kaže, doveli do kolapsa u elektroenergetskom sistemu.

„Ministarstvo je uradilo svoj deo posla, Ministarstvo niti imenuje, niti smenjuje direktore, to radi Vlada. Mi smo ukazivali na probleme, to je naš posao. Ministarstvo je postavljalo proteklih godinu dana pitanja i to je naš posao i naše pravo, a menadžment nema pravo da ne odgovori, da ne dolazi na sastanke i da govori neistine”, navela je državna sekretarka.

Ona smatra da su nedostatak investicija i višegodišnje neodgovorno rukovođenje glavni uzroci problema.

Izvor: Politika, Danas

Foto: Pixabay

Чланак Državna sekretarka: Unutrašnja kontrola EPS-a optužila radnike da bi zaštitila rukovodstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjeni iznos opranog novca je oko 135 milijardi dolara, a banka se suočava i s potencijalnim kaznama zbog kršenja američkih sankcija prema Rusiji.

U pitanju je više od 500 transakcija vrednih 4,8 miliona dolara, povezanih s platama i poslovanjem jednog broda na Krimu, koje su išle preko poslovnica u Estoniji, Litvaniji i Letoniji od 2014. godine, prenosi portal Novac.

U drugoj skandinavskoj banci, Danske bank, čiji je slučaj s pranjem novca izbio pre skandala Svedbanke (istražuje se čak 200 milijardi dolara potencijalno sumnjivih transakcija iz Rusije i drugih država nastalih nakon raspada SSSR-a), za sada nema indikacija o kršenju američkih sankcija.

Jens Henrikson, glavni izvršni direktor Svedbanke, koji je preuzeo tu funkciju u jesen 2019. kako bi stabilizovao banku, do sada je pokrenuo 152 inicijative kako bi se poboljšale politike usmerene protiv pranja novca i borbe protiv finansijskog kriminala.

Kaže da je za utehu to što je otkriven relativno mali iznos kojim su prekršene američke sankcije.

Deonice ove najveće banke na Baltiku, za godinu od izbijanja skandala pale su za trećinu. Švedski regulator bi sledeće nedelje trebalo da podnese izveštaj o kontroli pranja novca u banci. Kako se piše, pranje novca ruskih oligarha i kriminalaca preko ove dve banke – trajalo je više od deset godina.

Svedbank je u istrazi protiv pranja novca angažovala advokatsku firmu Klifor šens, a o transakcijama, kojima su verovatno prekršene i američke sankcije prema Rusiji, banka će podneti izveštaj posebnom odeljenju pri američkom ministarstvu finansija.

Izvor: Investitor.me

Чланак Najstarija švedska banka Svedbank je pod istragom zbog pranja para се појављује прво на Biznis i Finansije.