Dizajnirati idealan raspored rada i pregovarati sa šefovima nikada nije bilo lakše. Kovid 19 pandemija prepravila je korporativnu politiku tako da većina velikih firmi zaposlenima sada nudi fleksibilnost da mogu raditi od kuće i iz kancelarije.

IT gigant „Blek rok“, na primer, propisuje tri dana nedeljno rada u kancelariji, dok „Epl“ koji je ovog meseca odložio svoj planirani povratak u kancelarije na neodređeno usled problema sa omikron sojem, izabrao je tri specifična dana za rad iz kancelarije: ponedeljak, utorak i četvrtak, piše Blumberg.

Grupni trendovi

Premda zaposlenima fali kontakt i prioritizuju produktivnost, takođe naginju ka slobodnijim opcijama od onoga što nudi donekle strukturirani hibridni pristup. Pristup varira, jer ekstrovertne kolege, naporan put do posla ili briga o deci lako mogu poremetiti hibridni raspored u korist kancelarije ili kuće. Ljudi ipak poseduju ritam rada, a grupni trendovi jasno su vidljivi – i neverovatno ujednačeni.

Evo šta kažu samo radnici o organizaciji rada.

Dva dana u kancelariji: Ako postoji izbor većina radnika preferira dva dana nedeljno u kancelariji. Neki vole da ti dani budu jedan za drugim, ali ih većina ipak razdvaja.

– Volim da dođem u kancelariju zato što je breinstormovanje znatno lakše lice u lice sa kolegama – kaže Brendon Muratala, supervizor u Marfi O’Brajanu, firmi za odnose sa javnošću u Los Anđelesu, koja od zaposlenih traži prisustvo od dva dana.

On na posao odlazi četvrtkom i sredom, dok ostale dane radi od kuće.

– Znatno mi je lakše da obučavam juniore ili nove članove tima iz kancelarije, koji mogu da uče od mene dok sedimo zajedno. Lakše je uspostaviti kulturu firme uživo – ističe on.

Retko ko „beži od kuće“

Zaposleni koji preferiraju tri dana u najvećoj meri su menadžeri, zaposleni koji rade sa klijentima i oni čiji poslovi zahtevaju dosta rada sa ljudima.

– Uvek se trudim da dolazim ponedeljkom, utorkom i sredom. Tako imam više snage da započnem nedelju i brže ulazim u radno raspoloženje – kaže Bartek Bonicki, glavni čovek u Onlajn Pasošu, kompaniji koja se bavi biometrijskim fotografijama u Bjalstoku u Poljskoj.

Od svih ispitanika samo jedna osoba preferirala je pet dana rada iz kancelarije, zato što im uslovi kod kuće nisu pogodni za posao.

Dani rada iz kancelarije variraju: Zaposleni kažu da biraju dane u kancelariji u odnosu na potrebe organizacije. Džena Karson, partner na sajtu Money Lucid, bira da na posao dolazi pondeljkom i petkom, kada kaže da ima najviše posla. Ona ističe da je to dobro za kompaniju.

Ričard Ford, suosnivač firme za korporativne takse Hart Accounting Services iz Ontarija, traži od osoblja da na posao dođu dva puta nedeljno.

– Od skoro sam primetio da četvrtak postaje popularan – kaže Ford, za šta misli da pomaže timu da poslove te nedelje završe licem u lice. Brojni sastanci sa klijentima takođe se zakazuju utorkom, sredom i četvrtkom, što za sobom povlači i zaposlene koji rade sa klijentima.

Neki dani su društveni

Uz malo podsticanja, zaposleni ukazuju da su njihovi izbori u velikoj meri diktirani njihovim ličnim životom. I sam Ford voli da provodi sredu u kancelariji kako bi mogao da pokupi svoju decu posle škole. Mark Bromhal, osnivač južnoafričke službe za informacije o cenama skladištenja „StorageBuddy“, delimično planira dane na osnovu aktivnosti posle posla.

– Četvrtak je društveni dan, što znači da ću se često sretati sa prijateljima na piću posle posla – navodi on.

Šeron van Donkelar, direktorka marketinga kompanije „Expandi“, savetnika na LinkedIn-u, organizovala je svoj raspored oko onlajn kurseva profesionalnog obrazovanja.

– Ja lično volim svoj raspored. Cenim vreme koje imam da se fokusiram na svoje časove i zadatke. Ne bih mogla to da radim da imam redovno radno vreme – kaže ona.

Vreme je za produktivne ponedeljke. Ako ste mislili da ljudi ne rade kada su kod kuće, razmislite ponovo. Radnici biraju mesto gde će im ponedeljak biti najproduktivniji. To znači da ljudi čiji je posao baziran na projektima vole da rade od kuće. Firma za digitalni marketing „Structured Agency“ zahteva da se zaposleni pojave na sastancima sredom u 14 časova, ali je sem toga fleksibilna. Kancelarija je prazna ponedeljkom.

– Naša politika otvorenih vrata nam je pokazala da su zaposleni ponedeljkom posebno rešeni, kako bi započeli sa svojim nedeljnim ciljevima – kaže generalni direktor Nik Šekelford.

Zaposleni sa društvenim ili timskim poslovima obično dolaze u kancelariju ponedeljkom.

Petak kod kuće je popularan. Ako je pandemija stvorila jednu definitivnu nedeljnu naviku, to je započinjanje petka ranije kod kuće – i završavanje ranije, da bi vikend započeo do ranog popodneva. Ali to nije moguće za ljude u kompanijama koje su zauzete petkom.

– Moj šef traži da radim ponedeljkom i petkom u kancelariji, jer su to dva najprometnija dana u nedelji – kaže Tomas Hokins, menadžer sadržaja u „Electrician Apprentice HQ“.

U kancelariji radni dan duži

Popularnost petka kod kuće stvorila je podgrupu radnika koji uživaju u tišini uglavnom praznih kancelarija.

– Petak je obično najteži dan za održavanje motivacije, tako da mi promena okruženja daje energiju i čini me još srećnijim kada se vraćam kući – naglašava Karson, koji radi „od ujutru do uveče“.

Kancelarijski dani su duži. Pandemija nije uzdrmala koncept rada od 9 do 5. Čak i zaposleni koji dolaze na samo jedan jutarnji sastanak obično ostaju ceo dan, iako uglavnom odu posle sedam ili više sati, a ne osam ili devet. Osim tih dana u kući, radno vreme nekih radnika postaje sve više netradicionalno.

– Neki od naših zaposlenih rade od 8 do 16 časova, neki rade ujutro i uveče. Imam jednog zaposlenog koji radi isključivo preko noći sa izuzetkom sastanaka – kaže Devon Fata, glavni izvršni direktor kompanije za veb dizajn „Pixoul“, koja zahteva da se zaposleni pojavljuju u kancelariji na dva nedeljna sastanka.

Direktori se još uvek prilagođavaju.

– Kao izvršni direktor, ja sam u kancelariji više od bilo koga – kaže Fata.

Daleko od toga da je u tome usamljen.

– Za mene ne postoji ograničenje vremena provedenog u kancelariji. Ponekad odem rano, ponekad ostajem u kancelariji do kasno. Radim duže da bih se uverila da je sve kako treba da bude – kaže Merilin Gaskel, osnivačica pretraživača „True People Search“.

Njeni zaposleni rade u različito vreme, ali je, kako kaže, uvek pozivaju na druženje.

Izvor: Blumberg-Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešva kada se radnicima dozvoli da odlučuju odakle će i kako raditi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakup kancelarija u Indiji oporavio se do nivoa pre pandemije, nakon što je zaključavanje koje je nametnula vlada u borbi protiv korona virusa dovelo do najgoreg pada u poslednjih deset godina, pokazuju podaci analitičke kompanije „Knight Frank“.

U periodu od okrobra do decembra prošle godine, iznajmljivanje poslovnog prostora u osam najrazvijenijih indijskih gradova je poraslo za 31% u odnosu na prethodno tromesečje, dostigavši kvartalni prosek iz 2019. godine. Najneobičnije je to da je u ukupnom broju novih zakupa kancelarijskog prostora prednjačio tehnološki sektor sa učešćem od 41 odsto, za koji se uporno nameće utisak da forsira rad od kuće.

Najveći rast na ovom tržištu je zabeležio grad Bangalor, koji nazivaju „indijska Silicijumska dolina“, gde je vrednost iznajmljenog kancelarijskog prostora porasla za 8 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine. Ukupna vrednost ovih transakcija u osam posmatranih gradova je sa 1,6 miliona iznajmljenih kvadratnih metara porasla za 24 odsto u pomenutom periodu.

Vakcinacija podstakla privredni optimizam

Indija je krajem marta uvela jedan od najstrožih karantina na svetu, a ovako restriktivne mere su značajno urušile gotovo sve privredne sektore, izuzev onlajn usluga koje su doživele rast. Jedna od posledica je bila i smanjena tražnja za poslovnim prostorom, koja je do jula pala za 33 odsto u poređenju sa istim periodom godinu ranije.

Sa smanjivanjem broja zaraženih, privredne aktivnosti su počele da jačaju od septembra. Optimizam privrednika se povećava sa najavama o vakcinaciji, a najveće širenje poslovanja najavljuju tehnološke kompanije koje u skladu sa tim iznajmljuju, a neke i kupuju novi poslovni prostor, navodi se u izveštaju.

Najbolje se prodaju skupe kuće

Podaci pokazuju da, pored tržišta poslovnog protora, oporavak beleži i prodaja stanova. U drugoj polovini godine, kupovina stanova je bila veća za čak 60 odsto. Ovakvim kretanjima je doprineo i nagli pad kamatnih stopa na stambene kredite, kao i niži porezi na nekretnine koje su uvele privredno najvažnije indijske države.
Kuće koje koštaju više od pet miliona rupija činile su 57% ukupne prodaje tokom tog perioda. Ovaj podatak dodatno potvrđuje da je najbogatiji sloj indijskog stanovništva bio daleko manje pogođen ekonomskim posledicama pandemije.

Foto: Pixabay

Чланак Tehnološke kompanije u Indiji predvode u iznajmljivanju kancelarija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korona virus gurnuo je preko noći milione zaposlenih širom sveta na režim rada od kuće. Tako se ponašala i većina firmi u Srbiji koje su na taj način mogle da reorganizuju poslovanje. Poslodavci su slali deo radnika ili sve zaposlene u „kućne kancelarije“, pre svega iz zdravstveno bezbednosnih razloga. Istovremeno, nastojali su da digitalizuju što veći broj procedura i procesa.

Anketa koju su među kompanijama, od marta do juna 2020, sproveli Privredna komora Srbije (PKS) i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, pokazala je da je ovom privremenom rešenju, odnosno radu od kuće tokom vanrednih okolnosti, pribeglo skoro 60 odsto ispitanih. Svaka druga firma se sa virusom borila tako što je smanjila broj radnih sati.

Lakše se prilagodili oni koji imaju onlajn poslovanje

Test za poslodavce u vidu prelaska na alternativne načine poslovanja, pokazao je da su se kompanije iz pojedinih branši dobro snašle, ne samo kada je reč o radu od kuće, nego i o plasmanu preko Interneta, što zajedno smanjuje potrebu za kancelarijskim prostorom.

U online prostoru prednjače, logično je, IT firme, mada su se dobro snalazile i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića i poljoprivredom. Sa druge strane, dve trećine firmi zbog prirode posla nema mogućnost da potpuno pređe na e-poslovanje, poput industrije organizacije događaja, turizma, transporta.

Anketa PKS i USAID pokazala je da su se kompanije koje su imale prodaju online, lakše prilagodile vanrednoj situaciji. Oko 30 odsto njih je unapredilo postojeće online kanale poslovanja, a svaka treća planira da otvori nove kanale digitalnog oglašavanja i da digitalizuje poslovanje.

Oko 13 odsto firmi je kao odgovor na krizu otvorilo internet prodavnicu, ili planira da to uradi, dok svaka treća vidi jačanje e-trgovine kao deo svoje strategije oporavka. A u takvoj strategiji, sve je manje potrebe za okupljanjem zaposlenih u tradicionalnom radnom prostoru.

Troškovi kancelarijskog prostora

Još je upitno da li će kancelarijski prostor i lokali preživeti virus, budući da je iznenadni test pokazao i koliko kompanije mogu da uštede na nepotrebnom rentiranju i gomilanju pratećih troškova. Ne ohrabruje ni najavljeno poskupljenje struje od septembra, trošak za održavanje klima uređaja, kancelarijski materijal…

U ovom trenutku okvirna računica je sledeća. Prema procenama agenata za nekretnine cena poslovnog prostora za izdavanje u Beogradu, kreće se od pet do 30 evra po kvadratu. Ukoliko su kancelarije smeštene u poslovnim kompleksima A i B klase, takozvani „service charge“ koji obuhvata grejanje, hlađenje, vodu, kanalizaciju, odnošenje smeća i električnu energiju utrošenu van prostora zakupca, održavanje i recepciju 24/7, košta od 2,5 do 4 evra po kvadratu.

To znači da bi mesečni izdaci za 50 kvadrata iznosili od 375 do 1.700 evra. A kompanije zakupljuju obično i mnogostruko veći prostor, pa i čitave spratove za svoje zaposlene, čime bi brojke na ime ušteda bile mnogo veće.

Ko je otkazivao, a ko traži prostor?

Na pitanje kako je korona virus uticao na zakup poslovnog prostora, Predrag Simovski, suvlasnik agencija „Feniks“ i „Feniks rent“ odgovara da je situacija, posle pet meseci življenja sa virusom, došla u „kvazi“ normalu.

„Na početku, kada je proglašena pandemija i niko nije znao šta će dalje biti, strah je terao firme da otkazuju prostor. Prednjačile su IT kompanije koje imaju veliki obrt kapitala. Nije se ni postavljalo pitanje smanjenja cene zakupa, nego ‘hvala, mi izlazimo’. I ti prostori su i danas prazni. Procena je da je tražnja u odnosu na prethodnu godinu pala za oko 30 odsto. Cene nisu toliko pale, koliko se smanjio broj realizacija, ali i tu bi trebalo biti oprezan, jer su avgust i januar dva meseca kada i u redovnim okolnostima nema mnogo posla, osim za izdavanje stanova studentima“, kaže Simovski za B&F.

Relaksacija mera je probudila tržište, kaže naš sagovornik, a tokom drugog talasa korone, ima više upita nego u julu i uglavnom stižu od kvalitetnijih klijenata.

„Upiti su sada kvalitetniji, a traže se kancelarije ili lokali. Zovu nas firme koje nameravaju da rentiraju prostor. To su ponovo pretežno IT kompanije, ili manje firme iz farmaceutske delatnosti, koje traže prostor za apoteke. Traži se prostor i za ugostiteljske objekte, ali se insistira na lepoj bašti. Lokale sa izlogom traži prehrambena industrija, picerije, prodaja odeće, tehnike“, objašnjava Simovski, dodajući da su cene pale, ali ne drastično. Veći pad se, kaže, očekivao u prvom talasu, jer su zakupci ili izlazili ili dogovarali nižu rentu.

Da li će kancelarije postati „relikt prošlosti“?

Ni agenti, ni kompanije, a ni udruženja nisu radi da daju prognoze o opstanku kancelarija na duži rok. I dalje se prati stanje na terenu. Takav je bio i odgovor Katarine Bogdanović iz „Halo oglasa“ na pitanje „Biznisa i finansija“ da li će radni prostor i dalje biti neophodan i za branše kojima proizvodni proces dozvoljava da se više oslanjaju na rad od kuće.

„To je i dalje teško proceniti, posebno na osnovu ponašanja tržišta. Nakon ukidanja vanrednog stanja tržište se aktiviralo, pa je potražnja za najmom kvalitetnog kancelarijskog prostora i dalje solidna. Trenutno je nešto bolja ponuda lokala, ali svakako, oni koji su kvalitetni i na dobrim lokacijama brzo se izdaju“, kaže Bogdanović .

Posvađani prognozeri

U Srbiji se prema podacima Privredne komore Srbije, posle ukidanja vanrednog stanja u kancelarije vratilo između 80 i 90 odsto zaposlenih, a kako će se odvijati dalja „seoba“ između stvarne kancelarije i one u kući najviše će zavisiti od zdravstvene situacije.

Kada je reč o ekonomskim faktorima koji mogu bitno uticati na dalju sudbinu tržišta poslovnog prostora, odnosno kakvi su učinci rada od od kuće na ukupno poslovanje, takve procene se veoma razlikuju i u svetu.

Istraživanje Stenford univerziteta je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5 odsto, smanjio dane izostajanja s posla koje su zaposleni uzimali zbog bolovanja i da je generalno uticao na veće zadovoljstvo poslom. Do sličnih zaključaka su došli i istraživači u konsultantskoj kompaniji Global Workplace Analitics, koji ističu da bi čak 80 do 90 odsto zaposlenih u Sjedinjenim Državama rađe radilo od kuće.

S druge strane, u istraživanju koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje u avgustu ove godine, izneti su poptpuno suprotni nalazi. Više od 40% menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60% direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Zaposleni su se, pak, najviše žalili na to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba. Za razliku od direktora, ocenili su da rade mnogo više nego u kancelariji i da zbog toga jako trpi njihov privatni život.

Rad od kuće ubija kreativnost

U nedavnom izveštaju Nacionalne federacije za američku politiku, koji navodi časopis „The Atlantic“, takođe se upozorava da rad na daljinu ugrožava kreativnost deset najinovativnijih gradova u SAD. To su urbane sredine koje su se formirale oko univerzitetskih centara i koje imaju visoku produktivnost zahvaljujući tome što se tu direktno sreću naučnici, preduzetnici inovatori, investitori, dele ideje i interese i podstiču jedni druge.

„Ako fizička izolacija potraje dugo to će imati loše posledice, jer nijedna aplikacija za virtuelne kontakte, ma koliko bila tehnološki usavršena, ne može da nadoknadi kreativnost koja se najviše ispoljava u komunikaciji uživo i u neposrednoj saradnji kroz timski rad“, zaključuje se u izveštaju.

Marijana Simić

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava sa tržištem poslovnog prostora u vreme masovnog rada od kuće? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Georgi Genov, predsednik HORES, smatra da je ovo jedna od mogućnosti ugostitelja, ali je pitanje koliko će biti interesovanje, jer slobodnog poslovnog prostora već ima mnogo.

– Hotel sa četiri zvezdice je skup, od vode, struje i svih drugih troškova, koji su daleko veći od bilo kog poslovnog prostora – smatra Genov. – Hoteli bi mogli da se koriste i za stanovanje porodica, da budu za samce ili kao studentski dom. Ali ništa od toga ne predstavlja dugoročno rešenje. Naš standard ne bi dozvolio da hoteli u gradu tako rade, jer su oni uglavnom više i visoke kategorije. Uz to, sve više ljudi radi od kuće, pa se još dodatno smanjuju potrebe poslovnog prostora. I to sigurno za 50 odsto. Što bi neko plaćao 500 kvadrata, ako može mnogo manje ljudi da bude u kancelariji, a ostali da rade iz doma. To je samo premošćavanje za hotele, a ne i trajno rešenje.

Mnoge firme su se otvorile u hotelima

Kako objašnjava Genov, hoteli su namenski pravljeni za smeštaj. U zapadnim državama, oni se nekad pretvaraju u studentske domove, ali su tu visoke stanarine. I dok se situacija ne normalizuje u čitavom svetu i ljudi ponovo počnu da putuju, nema neke velike nade za hotelijere, ni u Srbiji, ni u drugim zemljama. Beogradski hoteli imali su skoro 80 odsto stranih gostiju od toga je 64 odsto bilo iz EU.

– Kod nas smo oko 30 soba pretvorili u kancelarije i ima zainteresovanih – ispričao nam je jedan od beogradskih hotelijera. – Isto ovo je rađeno i devedesetih, kada je bila velika kriza hotelskog biznisa. Mnogi hoteli su tada pravili od soba kancelarije. Mnoge firme su se otvorile u hotelima. Sad, kada se ovaj posao urušio, treba se prilagoditi. To što se hotel pretvara u poslovnu zgradu nije rešenje, ali moramo da se prilagodimo trenutnoj situaciji. Interesovanje nije malo. Ljudi vole da budu izolovani u sobama. Na raspolaganju im je restoran, fitnes…

Naš sagovornik, vlasnik jednog luksuznog hotela u Beogradu, ističe da ovaj biznis neće uzleteti, već će se polako oporavljati. Do tada, niko ne treba da stoji u mestu i čeka, smatra on, već da istražuje i druge modele poslovanja.

Očekuju pomoć države

Predstavnici hotelske industrije trebalo bi danas da održe sastanak o merama konkretne pomoći za njihov sektor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako „Novosti“ nezvanično saznaju, dve glavne stvari koje bi hotelijeri mogli da dobiju su posebne subvencije za gradske hotele, ali i olakšice oko otplate kredita.

– Gradski hoteli su dosta ugroženi i njima je potrebna konkretna pomoć – ispričao je izvor „Novosti“. – Ideja je i da se nađe dogovor sa bankama, uvažavajući njihove interese, oko isplate rata kredita. Mnogi hoteli gradski su izgrađeni velikim investicionim sredstvima i interesi banaka nisu baš da ti objekti propadnu.

Izvor: Novosti

Чланак Pojedini hotelijeri u Beogradu sobe su preuredili u poslovne kancelarije се појављује прво на Biznis i Finansije.