Irska komisija za zaštitu podataka o ličnosti je jedan od glavnih istražitelja kršenja pravila o zaštititi podataka o ličnosti na Starom kontinentu budući da zbog irske poreske politike velike tehnološke kompanije često za svoje evropsko sedište biraju Dablin. Upravo zato se ovo telo nalazi u istom gradu.

To telo godinama je vodilo različite istrage ne samo o “velikoj četvorci” već i o drugim tehnološkim kompanijama. Jedna od tih istraga pokazala je da je TikTok profile svojih korisnika koji su u tom trenutku bili maloletni po automatizmu činio javnima tako da su svi na mreži mogli da gledaju i komentarišu njihove snimke. Takođe je dozvoljavao i deci ispod 13 godina da imaju svoje profile, što je strogo zabranjeno.

Sve ovo se dešavalo pre tri godine, ali je istraga tek skoro završena i kompanija BajtDens, koja stoji iza ove aplikacije, je tek sada kažnjena. Iz pomenute kompanije su rekli medijima da su u međuvremenu i oni sami promenili ova podešavanja na TikTok-u, i bez kažnjavanja. Naime, oni su u septembru 2021. izmenili podešavanja tako da svi nalozi korisnika mlađih od 16 godina do difoltu budu privatni. Zato smatraju da kažnjavanje nije bilo ni potrebno.

Izvor: Kvarc

Foto: viarami, Pixabay

Чланак TikTok kažnjen u EU sa 345 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovde je reč o postupku koji je pokrenula irska Komisija za zaštitu privatnih podataka koja je zadužena da nadzire sprovođenje Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).

Komisija je u prethodnim godinama otkrila da je američka kompanija kršila propise o zaštiti korisničkih podataka i transferisala ih na neadekvatan način u svoju matičnu zemlju. Nadležni organi u EU su kaznili kompaniju Meta i zahtevali od nje da prestane da krši pravo na privatnost evropskih korisnika Facebook-a, društvene mreže koja je u vlasništvu ove kompanije. Za prilagođavanje na novi način funkcionisanja ostavili su joj pet meseci, mada pojedini stručnjaci kažu da to neće biti nimalo lak posao i da bi čak moglo doći i do brisanja podataka.

Osim što će morati da menja način na koji radi sa podacima, kompanija će platiti i kaznu od 1,2 milijarde dolara koja je najveća novčana kazna izrečena za povredu privatnosti od strane tehnoloških giganata.

Šta se zapravo desilo?

Kompanija Meta nije dovoljno dobro zaštitila korisničke podatke koji su transferovani u SAD, te su do njih mogla doći i treća lica. Tokovi podataka oslanjali su na ugovorne klauzule koje “nisu štitile fundamentalna prava i slobode” korisnika.

Drugim rečima, podaci korisnika poput fotografija, kruga prijatelja, poruka, komentara i svih drugih informacija o njima koje se mogu iskoristiti za ciljano oglašavanje, nisu bili adekvatno zaštićeni pa su im mogle pristupiti i američke bezbednosne službe.

Ovo međutim nije prvi takav slučaj u koji je umešana Meta. Pre četiri godine velika prašina je podignuta u javnosti kada se ispostavilo da je Facebook prodavao podatke svojih korisnika u svrhe političke manipulacije. Taj skandal ostao je upamćen pod imenom Cambridge Analytica.

Foto: Dima Solomin, Unsplash

Чланак Kompanija Meta kažnjena sa 1,2 milijarde evra zbog kršenja privatnosti korisničkih podataka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Filipo Bernardini je više od šest godina razrađivao šemu za krađu, s neobičnim ciljem – da pročita neobjavljena književna dela pre nego što se nađu u knjižarama. Tridesetogodišnji Italijan je od 2016. godine koristio preko 160 lažnih domena na internetu koje je krao od pravih urednika, agenata i izdavačkih kuća, kako bi prevario autore da mu pošalju svoje neobjavljene rukopise.

Bernardini je koristio lažne domene da bi se predstavio u ime osoba koje su bile bliske autorima, pokazujući veliko znanje o tome kako funkcioniše svet izdavaštva i čije ime bi trebalo da zloupotrebi da bi prevario određenog autora. Tako je uspeo da ukrade više od 1.000 neobjavljenih rukopisa.

Kao da sam bio urednik

Za razliku od većine prevaranata, Bernardinijev motiv nije bilo sticanje materijalne koristi. Umesto toga, italijanski knjiški moljac i bivši zaposleni u izdavaštvu, jednostavno je želeo da pročita neko književno delo pre svih drugih.
Bernardini je živeo na relaciji Italija – Velika Britanija, da bi se prošle godine presilio u SAD, gde je nedavno uhapšen i izveden na sud u Njujorku.

Na sudu je izjavio da nikada nije objavio rukopise do kojih je došao prevarom, već da je želeo da bude jedan od retkih koji će umeti da ceni umetničko delo pre nego što ono završi u knjižarama.
„Bilo je trenutaka kada sam čitao rukopise i osećao posebnu i jedinstvenu povezanost s autorom, gotovo kao da sam bio urednik te knjige“, izjavio je nesvakidašnji lopov tokom suđenja.

Bernardini je osuđen na 20 meseci zatvora, ali nakon što je priznao krivicu, sud je naložio da bude deportovan u Italiju, s tim da pre toga plati 88.000 dolara odštete za počinjeno krivično delo.

Foto: Pixabay

Чланак Kradljivac neobjavljenih knjiga kažnjen sa 88.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama od Nove godine, jedna je od češćih tema među građanima BiH, posebno zbog toga što se često pojavi vest da jeneko na granici platio visoku kaznuzbog kršenja propisa.

Krajem prošlog meseca vozač iz BiH je platio visoku kaznu zbog nekoliko kutija cigareta. On je zaustavljen na GP Maljevac prilikom putovanja iz BiH u Hrvatsku. Kako tvrdi Benjamin Dervišević, dobio je kaznu od 540 evra zbog šest kutija cigareta Marlboro Touch Blue. Iz Carinske uprave RH potvrdili su za Večernji list navedeni prekršaj.

– Kada sam prišao svojim vozilom graničnom prelazu, carinik me je upitao imam li šta da prijavim. Rekao sam da nemam. Usmerili su me i počeli da pretražuju prtljažnik automobila, čak su i haubu otvarali. Jedino što su mi pronašli su tri kutije cigareta za ličnu upotrebu. Tada su mi rekli da moram da platim kaznu od 540 evra – ispričao je Dervišević.

Šta i koliko čega može?

Podseća se da se u Hrvatsku iz BiH i ostalih zemalja koje nisu članice EU-a i šengena kao i zemalja trećeg sveta ne sme unositi meso ni mlečni proizvodi.

Međutim, moguće je ponetiograničenu količinu voća i povrća kao i jaja, proizvode od jaja i med. Preko granice možete preneti “druge proizvode životinjskog porekla”, kao što su med, jaja, proizvodi od jaja, meso puževa, žablji kraci, do 2 kg po osobi.

Dopuštene su i ograničene količine ribe i ribljih proizvoda.

Dopušteno jenajviše 2 kg mleka u prahu za bebe i posebne hrane koja se koristi zbog medicinskih razloga, kao i najviše 2 kg hrane za kućne ljubimce.

Ukoliko nosite meso ili mlečne proizvode koje niste prijavili, biće zaplenjeni i uništeni, a vi možete biti kažnjeni novčano ili čak kazneno gonjeni.

Preko granice po putniku mogu da se prensu 4 l vina i 16 l piva. Moguće je preneti 40 cigareta, 10 cigara ili 50 g duvana.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve smete da prenesete preko granice i u kojim količinama? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Popisom, koji sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS), prikupljaće se podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj, polnoj, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, strukturi domaćinstava i porodica kao i stambenom fondu.

Prema Zakonu o popisu, državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u zemlji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Srbiji, u obavezi su da učestvuju u popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore.

Odbijanje učestvovanja u popisu kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu od 20.000 do 50.000 dinara.

Građani prilikom popisa imaju pravo da ne odgovore na pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, koja spadaju u osetljiva, ili da se izjasne onako kako žele.
Podatke direktno od građana prikupljaju popisivači koji su dužni da nose legitimaciju i da je pokažu pre nego što uđe u domaćinstvo.

Ukoliko popisivač ne zatekne nikoga kod kuće, on može doći u nekom drugom terminu, a ukoliko i tada nema nikoga, ostaviće pisano obaveštenje o svom dolasku i broj telefona na koji građani mogu, uz pomoć operatera, da zakažu neki drugi termin popisivanja.

Podatke o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu mogu da daju prisutni člnovi domaćinstva, a studenti i učenici koji su smešteni u domovima i internatima biće popisani dva puta: kao privremeno prisutna lica u mestu u kojem privremeno borave zbog školovanja i u mestu u kojem živi njihova porodica.
Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja.

Privremeni rezultati popisa biće objavljeni u roku od 30 dana nakon završetka popisa, a konačni rezultati će se objavljivati u delovima, počevši od marta ili aprila meseca sledeće godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Za odbijanje učestvovanja u popisu stanovništva sledi kazna do 50.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Energetska kriza navela je Evropljane da počnu da primenjuju mere štednje električne energije, što su oni krajnje ozbiljno i shvatili.

Nakon prošlonedeljnih argumenata premijera Pedra Sančeza, Španija je u utorak objavila nova pravila koja propisuju da nijednom preduzeću neće biti dopušteno da hladi prostorije ispod 27 stepeni ili zimi greje iznad 19 stepeni.

Dokument koji će biti na snazi ​​do novembra 2023. godine propisuje zabranu osvetljavanja spomenika, kao i izloga prodavnica nakon 22 sata. Takođe, zahteva da prodavnice imaju električni ekran koji prolaznicima pokazuje kolika je unutrašnja temperatura.

Takve mere nisu potpuno nove – ograničenje hlađenja od 27 steneni već postoji u javnim zgradama u Španiji (osim bolnica), ali opsežne mere za uštedu energije odražavaju ozbiljnost pretnje energetske krize koja je nastala nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Kazna 150 evra

Kao odgovor na strah da će ruski predsednik Vladimir Putin prekinuti snabdevanje gasom, Evropska unija pristala je da smanji potrošnju energije za 15 odsto, što je pokrenulo nadzor nad termostatima i prekidačima za svetlo na celom kontinentu. U Berlinu se, na primer, gradska uprava obavezala da smanji potrošnju energije za 10 odsto, a grad je već prestao da osvetljava spomenike noću, smestivši znamenitosti poput Brandenburške kapije u neuobičajeni mrak.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Nova pravila i kazne kod potrošnje energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ljudi s psima dužni su da odmah, na bilo koji odgovarajući način, pokupe izmet životinje na ulicama, u parkovima, baštama i drugde“, propisuje opštinska uredba

Kazna od 750 evra verovatno je najveća u Francuskoj, smatra poslanik i specijalista za pitanja životinja, veterinar Loik Dombreval.

„Pseći izmet može biti prava pošast u nekim gradovima, a to na kraju dovodi do stigmatizacije pasa i njihovih vlasnika“, rekao je on za AFP.

U gradskoj upravi Beržeraka za novouvedenu meru kažu da treba da „osigura bezbednost i javno zdravlje“.

Gradska vlast takođe nalaže da se tokom šetnje psa ponesu „najmanje dve kese za prikupljanje“ psećeg izmeta koje se dele besplatno, a za one koji ih nemaju, kazna je do 38 evra.

Чланак Uvedena kazna do 750 evra za vlasnika koji ne pokupi izmet svog psa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju na 250 strana precizirano je da je Amazonov servis za posredvanje na tržištu usluga FBA, s nizom ekskluzivnih pogodnosti, uključujući oznaku Prajm, pomogao većoj vidljivosti isključivo korisnika tog servisa i povećanju prodaje na Amazon.it. “Amazon sprečava uključivanje ponuda prodavaca trećih strana s oznakom Prajm kojima ne upravlja FBA”, navodi se u saopštenju regulatora. Etiketa Prajm omogućava povoljnije uslove prodaje za više od sedam miliona najlojalnijih potrošača i kupaca s velikom potrošnjom, koji su članovi Amazonovog programa lojalnosti.

Osim što je propisao visoku kaznu, antimonopolski regulator je naložio Amazonu i da uspostavi novi set standarda koji bi trećim stranama omogućio da budu ravnopravno zastupljeni na ovoj platformi, bez obzira a to da li koriste FBA ili ne.

Međutim, Amazon se drži svoje priče. Iz ove kompanije kažu da su bezrazložno kažnjeni zbog servisa koji je “potpuno opciona usluga” i koji većina prodavaca trećih strana ne koristi. Takođe su najavili i žalbu.

Da podsetimo, pored Amazona, u Evropi su pod pojačanim nadzorom i Alfabetov Gugl, Fejsbuk, Epl i Majkrosoft.

Izvor: Tanjug, Techcrunch

Foto: Pixabay

Чланак Italija kaznila Amazon sa 1,3 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe, kako kažu Vladimir Vasić i Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača “Efektiva”, toliko može da ih košta i ako se banci žale na neku uslugu a ispostavi se da nisu u pravu. Oni su na TV Prvoj govorili o ovoj odluci poslovnih banaka.

„To je poslovna politika svake banke, mi kao Udruženje banaka ne ulazimo u to kakvu će cenovnu politiku imati. Ovde mogu da razumem banke. Ja sam jednom imao slučaj da sam plaćao neko životno osiguranje i permutovao cifre. Nisam ni shvatio da sam pogrešio. Posle jedno tri meseca sam dobio opomenu od osiguravajuće kuće da nisam izmirio svoje obaveze. I onda je to proces koji traje, vi treba da dokažete da ste pogrešili. Na kraju, sreća je bila da je taj čovek kome je uplaćeno osiguranje prihvatio da sam ja greškom permutovao brojeve i osiguranje mi je oprostilo ta tri meseca kašnjenja“, navodi Vladimir Vasić.

Nove tehnologije mogu da vam uštede novac

On navodi da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko QR kodova.

„Tih 1.000 dinara je verovatno demotivacija klijenata da sami, ručno nešto kucaju, odnosno da se preusmere na korišćenje ovakvih načina plaćanja“, dodaje Vasić i napominje da postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.

„Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je ljudi koji će platiti tih 1.000 dinara“, ističe Vasić.

Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on smatra da je to u redu:

„I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelendž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde“.

Naplaćivanje usluge mora da bude odraz njenih stvarnih troškova

Dejan Gavrilović iz Efektrive smatra da to, ipak, nije u redu.

„I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Dakle, ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Kao što je rekao gospodin Vasić, banke hoće da korisnici koriste nove tehnologije. Imamo godinama unazad da banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke. Imali smo kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, sada imamo situacuju da korisnik sve sam radi – sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet itd. i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke“, ističe Gavrilović.

Dodaje da se postavlja pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Da li je opravdana „kazna“ od 1.000 dinara za pogrešan broj na uplatnici? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, GDPR je zakon kojim se štite privatni podaci korisnika usluga. Na snazi je već tri godine, i za to vreme na osnovu njega propisano je nekoliko visokih kazni za kompanije koje su zloupotrebljavale korisničke podatke. Međutim, najviša kazna do sada iznosila je 57 miliona dolara i izrečena je 2019. protiv popularnog pretraživača Gugl.

Međutim, sada je Luksemburška nacionalna komisija za zaštitu podataka izrekla kaznu Amazonu u visini od 890 miliona dolara, odnosno 4,2 odsto njegovih prihoda u 2020. godini. Razlog zašto je baš ovo telo kaznilo američku kompaniju leži u činjenici da se njeno evropsko sedište nalazi upravo u Luksemburgu.

U kratkom pojašnjenju zašto je Amazon ovako drastično kažnjen stoji da je “svojom reklamnom praksom prekršio Opštu uredbu EU o zaštiti podataka”.

Izvor: Variety

Foto: Pixabay

Чланак EU kaznila Amazon sa rekordnih 750 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.