Povodom dva masakra koja su se dogodila prošle nedelje u Beogradu, u javnosti se povuklo i pitanje poreza na oružje.

Krajem svake godine Poreska uprava, nakon obrade podataka MUP, predaje pošti rešenja poreza na registrovano oružje poreskim obveznicima, i isti je i jedinstven za sve poreske obveznike na teritoriji Republike Srbije.

Prošle godine Poreska uprava je rešenja slala 1. decembra.

Iznosi poreza su sledeći:

automatska puška: 15.010 dinara
poluautomatska puška: 6.020 dinara
oružje za ličnu bezbednost kategorije B za koje je izdata isprava za
držanje: 4.070 dinara
oružje za ličnu bezbednost kategorije B za koje je izdata isprava za držanje i nošenje oružja (uključujući i oružani list za pravna lica i preduzetnike): 20.290 dinara

Izmene Zakona o oružju i municiji

Kako je iz više strana potvrđeno nacrt novog Zakona o oružju i municiji se očekuje ove nedelje, a od novih uslova u Zakonu će biti novi zdravstveni uslovi, obavezni psihološki pregled za sve koji podnosi zahtev za dozvolu, a biće uvedene i obavezne kontrole na svakih 6 meseci ili godinu dana.

Kako je istakao Milan Andrić, pukovnik i pomoćnik sekretara MUP-a, u nekim „ad hoc“ situacijama utvrđivaće se i da li osobe imaju alkohol ili druge psihoaktivne supstance u svom organizmu.

Prema njegovim rečima, u nekim “ad hoc“ situacijama utvrđivaće kod lica koja poseduju ili koja apliciraju za posedovanje dozvole za držanje i nošenje oružja da li u svom organizmu imaju alkohol ili psihoaktivne supstance.

– Do 2015. godine dozvole za držanje i nošenje oružja su bile trajne, a donošenjem ovog važećeg zakona o oružju i municiji, oružni list se izdaje na period od 10 godina s tim da lice na svakih pet godina, nekada i češće mora da prođe lekarski pregled – izjavio je Andrić za Tanjug.

Nove kazne za sledeća krivična dela:

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se ne može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina

Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlјa, prodaje, nabavlјa, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina

Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavlјanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina

Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavlјanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Nacrt novog Zakona o oružju i municiji se očekuje ove nedelje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Države članice EU biće obavezne da uvedu kazne kompanijama koje navode nepotvrđene ekološke tvrdnje o svojim proizvodima, objavio je danas portal Euraktiv.

Taj portal je imao uvid u nacrt zakona koji bi narednih nedelja trebalo da bude predstavljen Evropskoj komisiji, i prenosi da je cilj predloga zakona da pomogne potrošačima da budu bolje informisani o proizvodima koje kupuju.

Kako prenosi Euraktiv, u nacrtu stoji da gotovo polovina, odnosno 40 odsto ekoloških tvrdnji na proizvodima nije potkrepljeno činjenicama, pa tako “potrošači nemaju pouzdane informacije o održivosti proizvoda i suočavaju se sa obmanjujućim komercijalnim praksama, kao što je nedostatak transparentnosti i kredibiliteta ekoloških oznaka“, kao i protiv „grin vošinga“, odnosno korišćenja nepotvrđenih ekoloških tvrdnji u reklamnim kampanjama.

– Kompanije koje iznose ‘zelene tvrdnje’ trebalo bi da ih potkrepe standardizovanom metodologijom za procenu njihovog uticaja na životnu sredinu – navodi se u nacrtu.

Euraktiv prenosi da će od država članica EU biti zatraženo da “uspostave sistem verifikacije za potvrđivanje ekoloških tvrdnji“, koje će sprovoditi “nezavisni verifikatori“. Pored toga, zemlje EU će biti zadužene da obezbede da se “ta pravila primenjuju“ i da uvedu kazne koje “treba da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće“, i koje bi trebalo da se utvrde na osnovu zajedničkih kriterijuma.

Dimitri Vergne iz Evropskog udruženja potrošača rekao je za Euraktiv da je ohrabrujuće što EK namerava da u velikoj meri unapredi organe za nadzor nad tržištem u borbi protiv „grin vošinga“.

– Nadamo se da će ovaj predlog ostati u konačnoj verziji zakona – rekao je Vergne.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Zemlje EU uvode kazne za lažne ekološke tvrdnje o proizvodima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usvojene mere za suzbijanje nasilja:

1. Brojčano će se ocenjivati vladanje od petog do osmog razreda u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta, a ocena iz vladanja će ulaziti u prosek.

2. Učeniku se odlaže ispisivanje iz srednje škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, do njegovog okončanja. Nakon toga, ukoliko učenik želi i dalje da se ispiše, škola je u obavezi da dozvoli ispisivanje i da u ispisnicu unese izrečenu vaspitno-disciplinska meru koja je za učenika izrečena tokom postupka.

3. S obzirom na to da je kao teža povreda obaveze učenika već definisana „upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja“, na predlog Ministarstva, a uz saglasnost članova radne grupe, usvojeno je da škole Opštim aktom mogu da urede upotrebu mobilnog telefona tokom nastave.

4. Vršiće se izmene Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog/srednje obrazovanja i vaspitanja u cilju povećanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama. Predlog Ministarstva za broj izvršilaca u osnovnim školama (po 3 odeljenja manje):

– umesto od 8 do 23 odeljenja – predlaženo od 8 do 20 odeljenja – 1 izvršilac na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 24 do 31 odeljenja – predlaženo od 21 do 28 odeljenja – 1,5 izvršilaca na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 32 do 39 odeljenja predlaženo od 28 do 36 odeljenja – 2 izvršioca na poslovima stručnog saradnika itd.

Kako saznajemo, ministar prosvete, kao i članovi radne grupe su se složili da je potrebno povećati broj stručnih saradnika. Ružić je istakao da je neophodno uraditi analizu stanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama, finansijsku projekciju efekata, a zatim i pribaviti saglasnost/odobrenje Ministarstva finansija, sa čime su se saglasili i članovi Radne grupe. Svi članovi Radne grupe su se složili da bi povećanje broja stručnih saradnika bila veoma značana mera u cilju prevencije nasilja, tom prilokom bi prioritet imali stručni saradnici koji u školama nemaju punu radnu normu. Takođe, pomenuto je da su školama pored psihologa i pedagoga potrebi i specijalni pedagozi, socijalni radnici, pre svega srednjim školama.

5. Povećanje nadoknade za rad odeljenjskih starešina od 4 % poveća na 7 %, uz izradu Pravilnika/Uputstva o radu odeljenjskih starešina. Istaknuto je da bi bilo značajno podržati značaj uloge odeljenjskog starešine i kroz donošenje Pravilnika/Uputstva o radu odeljenskih starešina. Naznačeno je da će uvećanje koeficijenta za obračun i isplatu plate za odeljenskog starešinu zahtevati izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i da je potrebno uraditi finansijske efekte.

6. Povećanje postojećih novčanih kazni za roditelje. Postignuta je saglasnost da se poveća samo donja granica novčane kazne za roditelje. Novčanom kaznom od 10. 000 umesto dosadašnjih 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. ovog zakona što predstavlja neopravdane izostanke učenika, upotrebu mobilnog telefona. prevare u ocenjivanju i za unošenje oružja i pirotehnike. Novčanom kaznom od 40.000, umesto dosadašnjih 30.000 do 100.000 hiljada dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. ovog zakona odnosno fizičko, psihičko, digitalno, seksualno i drugo nasilje.

7. Potpisaće se novi memorandumi/revidiraće se stručna uputstava o saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji, Ministarstvom zdravlja i Ministarstvo pravde, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Svi članovi radne grupe su istakli značaj i neophodnost intersektorske saradnje kada je ova složena tema u pitanju.

8. Usvojene su predložene izmene Pravilnika o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, a koje se odnose:

– na veću učestalost i dužinu realizacije društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u školama – (umesto da se aktivnosti realizuju 2 do 3 puta nedeljno, realizovaće se 3 do 4 puta nedeljno) i vreme realizacije aktivnosti (umesto 15-45 minuta, aktivnosti će se realizovati u periodu od 30 do 60 minuta),

– takođe, usvojeno je da se društveno-koristan, odnosno humanitarni rad ostvaruje u prostorijama škole pod nadzorom nastavnika, roditelja, direktora, odnosno stručnog saradnika ili van prostorija škole u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad, kao i da nijedna odabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ne sme osobu koja je bila izložena nasilju, bilo da je reč o učeniku ili zaposlenom, izložiti mogućnosti nove viktimizacije.

Stav zaposlenih u Ministarstvu je bio da se aktivnosti društveno-korisnog rada ne mogu realizovati bez prisustva nastavnika, sa čim su se saglasili svi članovi Radne grupe. Šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, Snežana Vuković je napomenula da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika revidirati i primeri aktivnosti društvno- humanitarnog rada za teže povrede i povrede zabrane.

9. Usvojena je i jedna od ključnih izmena Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koja će se odnosi na to da za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu u roku od 24 sata putem digitalne nacionalne platforme „Čuvam te“
sa prvim informacijama o događaju, a u roku od 48 sati sa potpunim informacijama i zaključcima sa sastanka tima.

Takođe, ustanova putem nacionalne platforme ažurira informacije o postupanju do zatvaranja predmeta, odnosno preduzimanja svih potrebnih mera i njihove evaluacije.

Zaposleni u Ministrstvu su istakli da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika, izmeniti i delovi Pravilnika koji se odnosite na planiranje preventivnih aktivnosti, uz isticanje značaja stručnog usavršavanja iz oblasti zaštite od nasilja za sve zaposlene toko svake školske godine.

Takođe, preciziraće se uloge Tima za zaštitu, kao i procedure postupanja u situacijama drugig i trećeg nivoa nasilja, nasilja koje se dogodilo izvan ustanove (kada deca nisu u svojstvu učenika) kao i postupanje u situacijama zloupotrbe mobilnih telefona prema drugim učenicima i prema zaposlenim. Biće pojašnjena uloga Nacionalne platforme „Čuvam te“ u evidentiranju prvog i drugog nivoa nasilja.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koje su nove mere donete u borbi protiv nasilja u školi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog nije nesavesno postupanje suda, već odsustvo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ali i činjenica da je zakonsko rešenje neprecizno i nedorečeno pa je pitanje i kako bi sud odlučio.

„Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz člana 111. i 112. ovog zakona“, jedna je od odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja novčanu kaznu predviđa u slučaju kršenja članova koji se odnose na zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabranu ponašanja koje vređa čast, ugled i dostojanstvo.

Čitajući ovaj zakon roditelji učenika Tehničke škole u Trsteniku koji su maltretirali profesorku mogli bi da budu novčano kažnjeni zbog prekršaja svoje dece, ukoliko direktor škole podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv njih, a sud ga usvoji.

Direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke

Praksa, međutim, svedoči drugačije.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže za Danas da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole.

„Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole“, kaže Ristanović za Danas.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

„Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor“, kaže Ristanović.

Školska praksa, međutim, pokazuje da direktori često oklevaju da pokrenu vaspitno-disciplinske postupke upravo jer u toj proceduri ima dosta problema, a retko ko se odvaži da u celu priču uključi i sud.

Koliko je bilo napada na nastavnike od početka ove školske godine

Od početka školske godine do sada Ministarstvo je obavešteno o dve situacije u kojima su učenici izvršili nasilje ili se neprimereno ophodili prema nastavnicima, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete. Iz tog ministarstva nisu konkretno odgovorili na pitanje koliko su, prema saznanjima kojima raspolažu, učestali incidenti u obrazovnim ustanovama u kojima su nastavnici žrtve nasilnih učenika, nevezano o kom nivou nasilja je reč.

Statistika svedoči da slučajevi napada na profesore nisu tako česti kao slučajevi vršnjačkog nasilja u školama. Mediji su pisali da je za dva meseca od početka ove školske godine Ministarstvo zabeležilo 75 prijavljenih slučajeva nasilja, najvišeg, trećeg stepena. U toku cele prošle godine zabeleženo ih je 710.

Obrazovne ustanove su dužne da Ministarstvu prijave takozvani treći oblik nasilja koje u najvećem broju slučajeva podrazumeva fizičko nasilje, kao i kombinovano: verbalno, psihološko i fizičko.

Prema ranijim izjavama nadležnih, u 90 odsto prijavljenih slučajeva reč o vršnjačkom nasilju.

Znatno je manji broj prijava nasilja koje zaposleni izvrše nad detetom, odnosno učenikom i prijava koje dete, odnosno učenik izvrši nad zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Iz Ministarstva nisu odgovorili i na pitanje koliko se često škole odlučuju da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja učenika koji su izvršili nasilje, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčano kažnjavanje roditelja od 30.000 do 100.000 dinara u slučaju da su njihova deca izvršila nasilje.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Zašto prekršajni sudovi ne kažnjavaju roditelje dece koja vrše nasilje u školi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Raniji sistem predviđao je da se kontrola brzine vrši između dve naplatne rampe, tako što je postojalo minimalno vreme koje je potrebno da se stigne od tačke A do tačke B, odnosno od jedne do druge naplatne stanice, a ukoliko bi neko stigao brže, to bi automatski značilo da je vozio brže od dozvoljenih 130 km/sat.

Međutim, po novom sistemu skoro će u potpunosti biti isključene raznorazne mahinacije kakvih je bilo u prethodnom periodu kada se dešavalo da, na primer, vozač na auto-putu vozi nedozvoljenom brzinom, a onda sedne na benzinsku pumpu, napravi pauzu i smanji srednju brzinu, te ne zaradi nikakvu kaznu, piše Kurir.
Postavljeno 50 „kontrolnih punktova“

Za razliku od prethodnog perioda kada se brzina merila između desetak glavnih naplatnih rampi, novi sistem previđa merenje prosečne brzine između više od 50 lokacija na kojima su postavljene najmodernije kamere.

Tako će, na primer, kako je otkrila u svom najnovijem broju revija Sat plus, na auto-putu od Beograda do Niša kamere snimati na 12 lokacija – Vrčin, Mali Požarevac, Umčari, Vodanj, Smederevo, Velika Plana, Markovac, Batočina, Jagodina, Paraćin, Pojate i Aleksinac.

Na potezu od Beograda do Preljine, kamere se nalaze na Ubu, kod Lajkovca, Ljiga i Takova, a od Beograda do Šida u na lokacijama Pećinci, Ruma, Sremska Mitrovica, Kuzmin, Morović, Adaševci. Konačno, na auto-putu od prestonice do Subotice snimaće se kod Inđije, Beške, Kovilja, Novog Sada, Zmajeva, Vrbasa, Bačke Topole i Žednika.

Ovo je, kako su istakli nadležni, samo prva faza projekta, pošto se u narednoj očekuje postavljanje portala na još pet lokacija na deonici od Niša do Pirota, odnosno još 11 od Niša do Preševa.

Softver meri, nema ljudskog faktora

Novi sistem primenjuje staru računicu, a bazira se na prosečnoj srednjoj brzini. Na svakoj od deonica, dakle između svake od kontrolisanih tačaka, postojaće minimalno vreme za koje je moguće preći od tačke „A“ do tačke „B“, a da se ne prekorači dozvoljena brzina koja na auto-putevima u našoj zemlji iznosi 130 km/sat.

Razlika je u tome što se ranije računala prosečna brzina na deonici od 150 kilometara, a sada će to biti na mnogo manjim, ponekad samo od 20-30 kilometara.

Kako su obelodanili nadležni, kamere će prvo snimiti tačno vreme kada je neko vozilo prošlo pored jedne kontrolne tačke, zatim i pored naredne, a softver će automatski podeliti rastojanje u kilometrima sa vremenom koje mu je bilo potrebno u sekundama.

Na taj način dobiće se prosečna brzina kojom se automobil kretao između dve zone snimanja. Kamere će na portalima snimati registarske tablice vozila, ali i tačno vreme kada je snimak napravljen.

Kazne stižu pravo na kućnu adresu

E sad, šta se dešava kada se utvrdi da je neko vozilo prekoračilo srednju dozvoljenu brzinu na auto-putu? Kada je reč o građanima Srbije, oni će dobiti kazne na kućne adrese i imaće mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne ukoliko nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 km/sat.

Dakle, ako je dozvoljeno 130 km/h, da nisu vozili preko 170 km/h. U slučaju da se je registrovano veće prekoračenje brzine, u tom slučaju vozač će morati kod prekršajnog sudije.

Kada su stranci u pitanju, koji često divljaju po srpskim auto-putevima, za sada će oni biti kažnjvani direktno, na licu mesta, od strane patrola saobraćajne policije, mada se uveliko radi na sistemu koji će omogućiti da im se kazne naplaćuju po izlasku iz Srbije ili kada sledeći put budu ušli na teritoriju naše zemlje.

Druga stvar koja je takođe interesantna je što, teoretski, vozač na potezu od Beograda do Niša može da dobije čak 12 kazni, ako prekorači srednju dozvoljenu brzinu između svakog od „kontrolnih punktova“.

Međutim, kako je za reviju Sat plus istakao Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, to se neće desiti.

– Nije nam namera da zatrpamo sudove sa prekršajnim prijavama, nego da sklonimo sa puteva, makar i privremeno, one koji predstavljaju opasnost za druge učesnike u saobraćaju. Nećemo slati više prijava, iako bismo to mogli, već ćemo izabrati deonicu gde je prekoračenje brzine bilo najveće – rekao je Lakićević za reviju Sat plus.

Znaci na auto-putu nisu obavezni

Kako tvrde nadležni, ne postoji zakonska obaveza da na auto-putu budu istaknuta upozorenja da kamere snimaju vozila, niti gde se nalaze portali. Po njihovim rečima zakonski je sasvim dovoljno to što svuda postoje znaci o ograničenju brzine od 130 km/h čega bi svi trebalo da se pridržavaju.

Ipak, nije isključeno da u nekom narednom periodu ovakvi upozoravajući znaci osvanu duž auto-puteva širom Srbije, kako bi dodatno upozorili vozače.

Prema zvaničnim podacima, u poslednjih pet godina, u saobraćajnim nezgodama koje su se događale na auto-putevima, godišnje je u proseku gubilo život 40 učesnika u saobraćaju, a najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda bila je vožnja neprilagođenom brzinom.

Snimaće čak i pojaseve i telefone

Pored prekoračenja brzine, nove moderne kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona prilikom upravljanja vozilom i nevezivanje sigurnosnog pojasa.

Dakle, ubuduće će i takvi saobraćajni prekršaji moći da budu sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu, a dokaz će biti fotografija vozila sa registarskom oznakom, ali i fotografija na kojoj se vidi osoba koja nije vezana ili vozač koji ima telefon u ruci.

Zbog ovoga će sigurno mnogi sledeći put dobro razmisliti pre nego što krenu da voze auto-putem a da nisu vezani ili da telefoniraju tokom vožnje.

• do 10 km/h: 3.000 (1.500 za osam dana)

• 11-20 km/h: 5.000 (2.500 za osam dana)

• 21-40 km/h: 10.000 (5.000 za osam dana)

• 41-60 km/h: 10.000 do 20.000, tri kaznena poena i zabrana upravljanja bar 30 dana

• 61-80 km/h: 20.000 do 40.000 (ili do 15 dana zatvora), šest kaznenih poena i zabrana upravljanja bar tri meseca

• 81-100 km/h: 100.000 do 120.000 (ili 30 dana zatvora), 14 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar osam meseci

• preko 100 km/h: 120.000 do 140.000, 30-60 dana zatvora ili 240-360 sati dobrotvornog rada, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar devet meseci.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Gde se sve nalaze kamere i koliko će koštati kazne? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekipe MUP-a i JP „Putevi Srbije“ već su postavile 56 najasavremenijih kamera duž više autoputeva u Srbiji, koje će pored prekoračenja brzine snimati i ko nije vezao pojas – i napred i pozadi, kao i ko tokom vožnje koristi mobilni telefon! Za sve prekršaje koje kamere snime, automatski će na kućne adrese biti slate kazne.

Kraj ‘proseka’

Raniji sistem predviđao je da se kontrola brzine vrši na „prosek“ između dve naplatne rampe u odnosu na minimalno vreme koje je potrebno da se stigne od jedne do druge tačke, a ukoliko bi neko stigao brže, to bi automatski značilo da je prekoračio dozvoljenih 130 kilometara na sat.

U tom sistemu bilo je raznih mahinacija, pa su bahati vozači na autoputu vozili nedozvoljenom brzinom, a onda bi na benzinskim stanicama pravili pauze, tako smanjivali srednju brzinu, i prolazili nekažnjeno.

Sada, međutim, brzina se više neće meriti samo između glavnih naplatnih rampi, već na više od 50 lokacija na kojima su postavljene najmodernije kamere. Tako će na autoputu od Beograda do Niša kamere snimati na 12 lokacija, i to kod Vrčina, Malog Požarevca, Umčara, Vodnja, Smedereva, Velike Plane, Markovca, Batočine, Jagodine, Paraćina, Pojata i Aleksinca.

Na pravcu od Beograda do Preljine kamere se nalaze kod Uba, Lajkovca, Ljiga i Takova, a od Beograda do Šida montirane su kod Pećinaca, Rume, Sremske Mitrovice, Kuzmina, Morovića i Adaševaca. Konačno, na auto-putu od prestonice do Subotice snimaće se kod Inđije, Beške, Kovilja, Novog Sada, Zmajeva, Vrbasa, Bačke Topole i Žednika.

Ranije se prosečna brzina računala na deonicama od 100 i 150 kilometara, a sada će to biti na mnogo manjim deonicama – od šest do 32 kilometra!!! Kako su nam objasnili nadležni, kamere će prvo snimiti tačno vreme kada je neko vozilo prošlo pored jedne kontrolne tačke, zatim i pored naredne, a softver će automatski podeliti rastojanje u kilometrima sa vremenom koje mu je bilo potrebno u sekundama. Na taj način dobiće se prosečna brzina kojom se automobil kretao između dve zone snimanja.

Tako vozač od Beograda do Niša može da dobije čak 12 kazni ako prekorači srednju dozvoljenu brzinu između svakog od kontrolnih punktova gde su postavljene kamere!!!

I prethodni način merenja dao dobre rezultate

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da je ova odluka nadležnih „odlična stvar“.

– Svakako će ovaj novi sistem merenja brzine uticati na ljude da malo više obrate pažnju na to da li su prekoračili brzinu. I prethodni način merenja dao je dobre rezultate, ali mislim da će ovaj biti još bolji. Do sada su ljudi pravili pauze i ispijali kafu na pumpama kako bi smanjili prosečnu brzinu, a sada to više neće moći da rade – navodi Okanović.
I Miodrag Piroški iz „Vrelih guma“ kaže da je kontrola brzine izuzetno bitna za bezbednost saobraćaja.

– Sa strane struke je to apsolutno opravdano jer je neprilagođena brzina jedan od glavnih uzroka fatalnih saobraćajnih udesa. Ako vozač napravi više prekršaja, makar to bilo samo u jednom danu, to znači da su njegove navike bahate vožnje veoma rizične za bezbednost saobraćaja i svaka sankcija prema takvim pojedincima jeste sasvim opravdana – ističe Piroški.
Kazne za prekoračenje brzine

Do 10 km/h – 3.000 (1.500 za osam dana) 11-20 km/h – 5.000 (2.500 za osam dana) 21-40 km/h – 10.000 (5.000 za osam dana) 41-60 km/h – 10.000-20.000, tri kaznena poena i zabrana upravljanja bar 30 dana 61-80 km/h – 20.000-40.000 (ili do 30 dana zatvora), šest kaznenih poena i zabrana upravljanja bar tri meseca 81-100 km/h – 100.000-120.000 (ili 15 dana zatvora), 14 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar osam meseci više od 100 km/h – 120.000-140.000, 30-60 dana zatvora ili 240-360 sati dobrotvornog rada, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar devet meseci.

Kazne na kućnu adresu

Dok će stranci biti kažnjavani na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, državljani Srbije će kazne dobijati na kućne adrese uz mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne – ako nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 kilometara na sat.

U slučaju da je registrovano veće prekoračenje brzine, u tom slučaju vozač će morati kod prekršajnog sudije.

Dokaz fotografija

Pored prekoračenja brzine, nove moderne kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona prilikom upravljanja vozilom i nevezivanje sigurnosnog pojasa, pa će i takvi saobraćajni prekršaji moći da budu sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu.

Kazne na kućnu adresu

Dok će stranci biti kažnjavani na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, državljani Srbije će kazne dobijati na kućne adrese uz mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne – ako nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 kilometara na sat.

U slučaju da je registrovano veće prekoračenje brzine, u tom slučaju vozač će morati kod prekršajnog sudije.

Dokaz fotografija

Pored prekoračenja brzine, nove moderne kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona prilikom upravljanja vozilom i nevezivanje sigurnosnog pojasa, pa će i takvi saobraćajni prekršaji moći da budu sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu.

Izvor: Kurir.rs/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Na auto putu postavljeno 56 kamera, svi prekršaji se snimaju, kazne stižu na kućnu adresu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sporazuma je došlo nakon više od 16 sati pregovora. Zakon o digitalnim uslugama (DSA) je drugi deo strategije šefice EU za antimonopolska pitanja Margarete Vestager da obuzda Gugl, Metu i druge američke tehnološke gigante, prenosi Rojters.
Prošlog meseca dobila je podršku bloka od 27 zemalja i zakonodavaca za značajna pravila nazvana Zakon o digitalnim tržištima (DMA), koja bi mogla da primora tehnološke gigante da promene svoju osnovnu poslovnu praksu.

– Imamo dogovor o DSA. Zakon o digitalnim uslugama će se pobrinuti da se ono što je nelegalno van mreže takođe posmatra i tretira kao nelegalno na mreži – ne kao slogan, kao stvarnost, naveo je Vestager u tvitu.
Poslanica EU Dita Čaranzova, koja je pozvala na takva pravila pre osam godina, pozdravila je sporazum.

– Gugl, Meta i druge velike onlajn platforme moraće da deluju kako bi bolje zaštitile svoje korisnike. Evropa je jasno stavila do znanja da ne mogu da deluju kao nezavisna digitalna ostrva, rekla je ona u saopštenju.
Sa druge strane, Gugl je u saopštenju rekao: „Kako se zakon finalizuje i sprovodi, detalji će biti važni. Radujemo se saradnji sa kreatorima politike kako bismo ispravili preostale tehničke detalje da bi osigurali da zakon funkcioniše za sve“.

Kazne do 6 odsto  globalnog prometa zbog kršenja pravila

Prema DSA, kompanije se suočavaju sa kaznama do 6 odsto svog globalnog prometa zbog kršenja pravila, dok bi im zbog ponovljenih kršenja moglo biti zabranjeno poslovanje u EU.

Nova pravila zabranjuju ciljano oglašavanje usmereno na decu ili zasnovano na osetljivim podacima kao što su vera, pol, rasa i politička mišlenja. Tamni obrasci, taktike koje obmanjuju ljude da daju lične podatke kompanijama na mreži, takođe će biti zabranjeni.

Velike onlajn platforme i pretraživači moraće da preduzimaju specifične mere tokom krize. Taj potez je pokrenut ruskom invazijom na Ukrajinu i dezinformacijama u vezi sa tim.
Kompanije bi mogle da budu prinuđene da predaju podatke u vezi sa njihovim algoritmima i regulatorima i istraživačima.

Kompanije su takođe suočene sa godišnjom naknadom od 0,05 svetskog godišnjeg prihoda za pokrivanje troškova praćenja njihove usklađenosti.

Izvor: Blic

Foto; Pixabay

Чланак U borbi protiv nelegalnog sadržaja, predviđene kazne za velike onlajn platforme се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovu Uredbu Vlada Srbije usvojila je na sednici u četvrtak.

Prethodnim propisima, za sirovinu eksploatisanu bez potrebnih odobrenja, postojala je obaveza plaćanja naknade štete u istom iznosu kao i kad se eksploatacija obavlja legalno.

Na primer, za eksploataciju kamena kao tehničkog građevinskog materijala nelegalnom eksploatacijom po novoj uredbi plaća se naknada štete u 60 puta većem iznosu.

Ako je ranije za nelegalno eksploataciju 80.000 tona kamena, sa naknadom od 24 dinara po toni, plaćana naknada štete od 1,9 miliona dinara ili oko 16.000 evra, prema novoj Uredbi, na tržišnu vrednost sirovine od 475 dinara po toni u trostrukom iznosu, naknada štete se uvećava na 114 miliona dinara, odnosno skoro milion evra.

Kod mineralnih sirovina veće vrednosti, iznos naknade štete uvećava se i do 300 puta u odnosu na ranije propise.

Pored uvećane naknade štete, za nelegalnu eksploataciju predviđene su zabrana rada i kazna za privredni prestup u iznosu do tri miliona dinara, koje se izriču na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora.

Uredba je doneta kako bi se sprečila i sankcionisala nelegalna eksploatacija mineralnih sirovina i obeshrabrilo izvođenje eksploatacionih radova bez odobrenja, uz ostvarivanje većeg finansijskog efekta za budžet u slučajevima kršenja zakona.

Izvor: Fonet

Pixabay

Чланак Uredbom veće kazne za nelegalne eksploatacije mineralnih sirovina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako DW navodi, za vreme euro-krize 2008/2009. ekonomisti su Nemačkoj predviđali mnogo ozbiljniji ekonomski pad ali su se iznenadili. Na sve strane su se čule crne prognoze, ali Nemci su nastavili da kupuju. Ova nacija se nipošto ne može uvrstiti u one koje mnogo troše, ali baš je ta potrošnja uvelike pomoglo čitavoj nemačkoj privredi da prebrodi krizu.

Ušteđevine Nemaca dostižu rekordne iznose. Čak 43% upitanih u anketi ovog Instituta kaže da će štedjeti i dalje – u normalnim okolnostima je to oko 30%. Čak i za najdraži izdatak Nemaca – onaj za odmor – nema planova. Jedva njih 30% kaže da ostavlja koji euro za letovanje, inače ih je oko 50%, piše Deutsche Welle, a prenosi portal Bonitet.

To je problem i za banke, pa su već i neke štedionice počele ograničavati iznos koji je građanima uopšte dozvoljeno da drže na računima, inače moraju da plaćaju kaznene kamate. Granica je u pravilu određena na 100.000 eura, ali već se čuje kako neke banke tu granicu žele da smanje na samo 25.000 eura.

Чланак Nemačke banke ograničavaju sumu novca na računu i uvode kaznene kamate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se moglo i pretpostaviti, najviše kazni platile su banke u Americi. Novac koji je po osnovu penala otišao iz ove države čini čak 73 odsto ukupnog iznosa naplaćenih kazni u svetu. U SAD je procesuirano 12 banaka koje su, po okončanim sporovima, morale zbog nepoštovanja regulative da plate 11 milijardi dolara.

Na drugom mestu po iznosu naplaćenih kazni je Australija, gde su kazne platile tri banke koje su proglašene krivim zbog nepoštovanja regulative, u ukupnom iznosu od 981 milion dolara, zatim Holandija u kojoj je samo jedna banka platila, po okončanom procesu, 916 miliona dolara penala. Iza ove evropske zemlje, dolazi Izrael gde je, takođe, jedna banka bila kažnjena sa 902,5 miliona dolara.

Kina i Iran

Nemački regulatori su naplatili bankama koje rade u ovoj državi oko 215 miliona dolara, dok je Velika Britanija svoje banke kaznila sa oko 156,5 miliona dolara. Veliko iznenađenje za istraživače je i da je Kina u 2020. godini od banaka koje rade u ovoj državi naplatila oko 83 miliona dolara zbog nepoštovanja propisa. Slično je i sa Iranom koji je kaznio svoje banke sa ukupno 37 miliona dolara. Mnoge analitičare začudio je podatak da su regulatori u Švedskoj naplatili od svojih banaka skoro 540 miliona dolara.

Pojedinačno, najvišu kaznu za nepoštovanje postojećih propisa koji regulišu rad finansijskih institucija platio je američki Goldman Sachs, ukupno 6,25 milijardi dolara.

Izveštaj se ne bavi zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Međutim, poznato je da je i u ovom regionu kaznena politika za kršenje propisa predviđenih za funkcionisanje finansijskih institucija vrlo rigorozna.

Slučaj iz Hrvatske

Nije poznato da je u Srbiji bilo ovakvih slučajeva, dok je u Hrvatskoj, krajem prošle godine kažnjena Zagrebačka banka sa oko 4,35 miliona evra. Naime, nadzorom Hrvatske narodne banke (HNB) utvrđeno je da ova banka duže od dve godine nije ispunjavala sve obaveze iz Zakona o sprečavanju novca i finansiranju terorizma.

„Banke koje omogućavaju aktivnosti pranja novca suočavaju se sa ozbiljnim rizicima, kao što su kreditni rizik, rizik od prevare i rizik ugrožavanja reputacije, što može da dovede do ozbiljnih finansijskih i pravnih posledica„, tvrdi bankarka Ljiljana Fijat.

Sve poslovne banke u Srbiji imaju posebna odeljenja koja se bave procenom rizika od mogućeg pranja novca.One i alarmiraju situacije koje ukazuju na moguće činjenje krivičnog dela i o tome upozoravaju Upravu za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija.

Prema navodima Uprave za sprečavanje pranja novca banke, osiguravajuća društva, menjači, ali i advokati, kazina i javni beležnici dužni su da dostavljaju izveštaje o gotovinskim transakcijama, odnosno podatke o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više, kao i izveštaje o sumnjivim transakcijama koje joj obveznici dostavljaju, uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Otkrivanje vlasnika

Prema mišljenju Uprave za sprečavanje pranja novca i od nedavno uvedena mogućnost da banke i druge institucije zatraže od Agencije za privredne registre izvod iz evidencije stvarnih vlasnika firmi u Srbiji značajno će doprineti sprečavanju pranja novca. Inače, i našoj Upravi je, kao i drugim institucijama širom sveta, odnedavno su dostupne i smernice koje je izdao FATF, a koje se odnose na što kvalitetnije prikupljanje podataka u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

S druge strane, NBS, kao supervizor rada poslovnih banaka u Srbiji vrlo intenzivno sprovodi kontrolu njihovog rada. Prema poslednje dostupnim podacima, NBS je donela, na godišnjem nivou, 20 rešenja po pritužbama klijenata banaka, od čega je u 18 slučajeva izrekla i novčanu kaznu. Propisana novčana kazna za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kreće se u rasponu od 80.000 do 1.000.000 dinara, a za nepravilnosti u vezi sa primenom Zakona o platnim uslugama od 50.000 do 800.000 dinara, podsećaju iz centralne banke.

Stiče se, ipak, utisak da je i primedbi na postupanje poslovnih banaka u Srbiji danas manje nego ranije.

„To je rezultat dobre uloge regulatora i supervizora poslovnih banaka u Srbiji, ali i vrlo razrađenog zakona, uz kasnije izmene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, konstatuje za portal Biznis.rs Zoran Grubišić, redovan profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najveće kazne banke platile zbog nepoštovanja regulative u vezi sprečavanja pranja novca се појављује прво на Biznis i Finansije.