Nakon što je pre nekoliko meseci objavljeno istraživanje o uspešnosti svake vakcine posebno, iznova je i proučavanje zaražavanja delta sojem urađeno prvo u Kragujevcu. Broj praćenih slučajeva je jednak broju osiguranika Doma zdravlja Kragujevac – 145.000, a u koji se slivaju svi podaci o kovidu. Broj praćenih slučajeva je iznad reprezentativnog i otuda se rezultati mogu uzeti kao merodavni i to ne samo za prostor cele Srbije.

Istraživanje slučajeva obolevanja od delte počelo je 1. juna, a prvi presek je napravljen sada, u septembru. Broj obolelih od kovida do dana početka istraživanja je bio 25.000 građana pa su posebno praćeni oni koji nisu do tog trenutka preležali bolest. I to, vakcinisani do 1. juna njih 75.020 i oni koji se do tog datuma nisu imunizovali – 45.000 građana. Na dan početka istraživanja dve doze je primilo 65.639, a jednu 9.381.

Najuspešnije cepivo  Fajzer

Istraživanje je upravo rađeno jer verzija koja trenutno hara, ne samo u Srbiji, izmenjena je varijanta virusa u odnosu na onu kada su pravljene vakcine. Od delta soja obolelo je vakcinisanih – 747 (33,2 odsto od ukupnog broja zaraženih), a nevakcinisanih 1.504 (66,8 odsto). U ovom delu istraživanja konstatovano je da je broj obolelih koji su vakcinisani porastao, međutim, ukoliko se rezultati uporede sa opštom populacijom dobija se pokazatelj – da su se nevakcinisani tri puta više razboljevali.

Istraživanjem je obuhvaćeno i kako je koja vakcina reagovala na novu verziju virusa. I dalje se kao najuspešnije cepivo pokazuje Fajzer. Najviše obolelih je među onima koji su primili kinesku vakcinu, ali je činjenica da je nju u Srbiji primilo najviše građana. Dakle, od delta soja je obolelo 8,3 odsto građana koji su primi Astrazeneku, od Fajzera 6,8 odsto, Sputnjika 13,6 odsto i Sinofarm 71,4 odsto.

Do drastične ali i najbitnije razlike dolazi se u delu istraživanja koji su oboleli od kovida morali na lečenje u bolnicu. U slučaju nevakcinisanih to je 75,2 odsto, a vakcinisanih 24,8 odsto. Još uočljivija razlika je kada je reč o intenzivoj nezi i stavljanju na respirator – odnos je dva vakcinisana pacijenta u odnosu na 33 nevakcinisanih. Kada je reč o vakcinisanima koji su morali u bolnicu najmanje slučajeva je zabeleženo posle vakcinacije Astrazenekom.

Dr Baskić: Virus je sada drugačiji

Istraživanje Doma zdravlja Kragujevac, kojim rukovodi profesor fakulteta Medicinskih nauka Dejan Baskić, nastavljase . Profesor u izjavi za „Blic“ kaže:

„Mi smo nastavili naše ranije započeto istraživanje i pratili šta se dešava u novom talasu kada je dominatantan delta soj. Prvi presek je napravljen praktično pred vakcinaciju trećom dozom i po rezultatima se može zaključiti da je nakon šest meseci efektivnost vakcinacije pala, ali i da je virus sada drugačiji. Glavna poruka je, a tome u prilog sada govore i konkretne obrađene brojke u bolnici je manje vakcinisanih od nevakcinisanih. I neoboriva je činjenica da vakcine štite od teških kliničkih slika“, poručuje profesor Baskić.

Izvol: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje u Srbiji: Koliko se vakcinisanih od delta soja razbolelo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj nivo imuniteta samo je malo niži od imuniteta koji pruža vakcina Pfizer/BioNTech, čija efikasnost u zaštiti od virusa iznosi 95 odsto.

Studija je proučavala kako su ljudi koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije, od februara do aprila, prošli u drugom talasu, od septembra do novembra.

Napominje se da rezultati istraživanja pokazuju da antitela, nakon infekcije koronavirusom, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina, ali u kraćem vremenskom periodu.

U studiji se navodi i da su, u poređenju sa ostalom populacijom, u Austriji imali znatno jaču otpornost na infekciju.
„Podaci pokazuju da raste imunost na Sars-CoV-2 kod stanovnika Austrije, iako još ne znamo do koje mere se taj imunitet odnosi i na različite mutacije virusa Sars-CoV-2 ili koliko dugo i u kojoj meri traje zaštita od reinfekcije u dužem vremenskom razdoblju“, kaže Franc Alerberger iz Austrijske agencije za zdravlje i sigurnost hrane.

Kako se dodaje, potrebne su dodatne evaluacije kroz duža vremenska razdoblja i analiza podataka iz drugih zemalja.

Rezultati su slični onima do kojih su došli britanski zdravstveni radnici koji su otkrili da gotovo 90 odsto zaraženih koronavirusom imaju antitela u svom organizmu šest meseci nakon infekcije.

Podaci iz februara sakupljeni u najvećoj britanskoj biomedicinskoj bazi podataka, UK Biobank, pokazuju da je antitela imalo 88 odsto učesnika šestomesečnog istraživanja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Antitela, nakon koronavirusa, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci sa Univerziteta Istočna Anglija, Instituta Erlham i Univerziteta Minesota saopštili su da su pronašli dokaze da prenos virusa sa kućnog ljubimca na ljude predstavlja značajan dugoročni rizik za javno zdravlje, navodi britanski list.

Guardian piše da nije nezamislivo da bi vakcinacija nekih pripitomljenih životinjskih vrsta mogla biti neophodna da bi se zaustavilo širenje zaraze.

Zdravlje domaćih životinja i bolesti koje one imaju, utiču i na ljudsko zdravlje, kako kroz ograničenja određenih izvora hrane, tako i kroz mogućnost samo prenosa oboljenja, navodi britanski list.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Vakcinacija kućnih ljubimaca protiv koronavirusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Način na koji mnoge žene žive i rade drastično se promenio od pojave pandemije COVID-19. Prema istraživanju koje je objavio Deloitte Global, skoro 82% ispitanih žena izjavilo je da je pandemija negativno uticala na njihove živote, i skoro 70% onih koje su iskusile negativan uticaj su zabrinute zbog mogućnosti napredovanja u karijeri.

Deloitte-ovo istraživanje, kojim je anketirano oko 400 zaposlenih žena širom sveta, otkriva uticaj pandemije na ravnotežu između posla i privatnog života, kao i na opšte zdravlje i stanje zaposlenih. Istraživanje ukazuje na to kako bi pandemija mogla ugroziti napredak koji je postignut poslednjih godina u oblasti rodne ravnopravnosti na radnom mestu.

Kreiranja fleksibilnog radnog okruženja do suzbijanja mikro-agresije na radnom mestu

Istovremeno, istraživanje otkriva koje aktivnosti kompanije mogu da sprovode kako bi podržale kontinuirani uspeh i napredak zaposlenih žena. Postoji nekoliko oblasti u kojima bi poslodavci trebalo da preduzmu određene mere – od kreiranja fleksibilnog radnog okruženja do suzbijanja mikro-agresije na radnom mestu.

„Od pojave pandemije COVID-19, svi smo morali da prilagodimo i promenimo uobičajen način života. Međutim, žene su pogođene na više nivoa, jer se suočavaju sa ogromnim izazovima, pa često moraju da preuzmu dodatne obaveze kod kuće, a nastavljaju da žongliraju i na polju karijere“, kaže Aleksandra Petrović, direktorka u Deloitte-ovom Sektoru za finansijski konsalting i liderka SheXO inicijative u Srbiji. „Nalazimo se na prelomnoj tački. Bez obzira na kraj pandemije koji se trenutno ne nazire, kompanije moraju da odgovore na poziv i podrže zaposlene žene i obezbede im mogućnost napredovanja na ličnom i profesionalnom planu – ili će se ekonomija i društvo u celini suočiti sa dugotrajnim negativnim posledicima“.

Pandemija uzima veliki danak u svakodnevnom životu zaposlenih žena

Ispitanice koje su iskusile promene u svojoj svakodnevici kao posledicu pandemije, ukazale su da sada imaju više obaveza oko kućnih poslova (65%), a trećina je rekla da su na poslu takođe opterećenije usled pojave pandemije. One koje su navele negativne uticaje kao rezultat promena u svakodnevnim aktivnostima, kao glavne negativne posledice navode: uticaj na fizičko stanje (40%); nemogućnost usklađivanja radnih i životnih obaveza (40%); i uticaj na mentalno stanje (39%).

One ispitanice koje kod kuće brinu o detetu ili nekom drugom članu porodice, suočavaju se sa posebnim izazovima, pa se kod 75% žena znatno promenila situacija jer su im se obaveze utrostručile, sa 17% pre pandemije na 48% u vreme istraživanja.

Štaviše, većina žena sa decom prijavila je dodatne obaveze u vezi sa brigom o deci (58%) i odgovornosti za obrazovanje/nastavu kod kuće (53%).

Sa druge strane, više žena koje nemaju obavezu brige o deci osećaju potrebu da budu uvek dostupne na poslu (53%) više od onih koji imaju tu vrstu obaveze (44%), što se pretvara u različite tipove izazivača stresa uključujući i to da su žene koje nemaju obavezu brige o drugim licima više opterećene od onih koje imaju (58% u odnosu na 41%).

Mnoge žene vide uticaj pandemije kao pretnju svojoj karijeri

Mnoge žene su prilagodile svoj svakodnevni život situaciji, ali su zabrinute zbog uticaja koji bi pandemija mogla da ima na njihov napredak u karijeri, i kratkoročno i dugoročno.

Iako velika većina anketiranih žena vidi mogućnost napredovanja u karijeri tokom sledeće godine na neki način (npr. unapređenjem ili povećanjem plate, promenom pozicije, ili dobijanjem više odgovornosti), 60% se pita da li uopšte žele da napreduju kada razmotre šta to sve podrazumeva. Na primer, 23% ispitanica koje smatraju da bi trebalo uvek da budu na raspolaganju kada je u pitanju posao, plaše se da će na kraju morati da biraju između privatnih obaveza i karijere, i 10% iste grupe smatraju da će možda morati da razmotre pauzu u karijeri ili čak da u potpunosti napuste posao.

Istraživanje ukazuje na korake koje organizacije mogu preduzeti u ovo kritično vreme

Osim izazova sa kojima se žene sada suočavaju i njihovih budućih poslovnih ambicija, istraživanje ukazuje na 6 ključnih koraka koje kompanije mogu da primene kako bi pružile podršku ženama tokom pandemije. Ovi koraci uključuju pretvaranje fleksibilnih radnih aranžmana u pravilo, isticanje poverenja i empatije, pružanje mogućnosti umrežavanja i mentorstva, primenu iskustava u učenju koja su se dobro pokazala u odnosu na svakodnevni život zaposlenih, otklanjanje nesvesne pristrasnosti u planiranju zamene zaposlenih na određenim pozicijama unapređenja, i stvaranje okruženja u kojem su različitost, poštovanje i inkluzija vrednosti koje se ne dovode u pitanje i koje su deo svakodnevne radne kulture.

„Кada je reč o tome kako će organizacije podržati žene tokom pandemije COVID-19 i nakon toga, naše istraživanje pokazuje da ne postoji pristup koji odgovara svima“, dodaje Aleksandra Petrović. „Sledeća godina će biti kritična u našim naporima da dostignemo rodnu različitost na radnom mestu. Кompanije moraju dati prioritet fleksibilnosti, pravičnosti i inkluziji kako bi podržale žene u ostvarenju ambicija u karijeri.“

Metodologija

U ime Deloitte Global, Forbes Insights je u avgustu i septembru 2020. godine anketirao 385 žena širom sveta zaposlenih u različitim industrijskim granama.

Uključene zemlje su: Australija, Brazil, Кanada, Кina, Francuska, Indija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. U periodu anketiranja, sve ispitanice bile su zaposlene puno radno vreme, na različitim pozicijama, od izvršne asistentkinje do potpredsednice.

Uzorkovanje nije bilo ograničeno isključivo na intelektualne uloge ili one za koje je veća verovatnoća da će raditi na daljinu. Sve ispitanice dolaze iz kompanija sa najmanje 1.000 zaposlenih. Većina anketiranih žena izjavila je da su u braku ili da žive sa partnerom, a više od trećine je reklo da one donose primarni prihod u svojim domaćinstvima. Više od tri četvrtine ispitanica ima najmanje jedno dete, starosti od novorođenčeta do 19 i više godina, a skoro 20% je reklo da ima i druge izdržavane osobe za koje su odgovorne.

Чланак Uticaj pandemije COVID-19 na zaposlene žene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bogati stanovnici Njujorka unajmljuju ljude da umesto njih stanu u red, kako bi bez čekanja mogli da se testiraju an korona virus.

Neki čekanje u redu naplaćuju i do 80 dolara na sat, piše „Njujork Post“.

„To sam već učinio pet puta. Jednog dana sam stajao u dva reda, svaki dan dobijam zahteve i prilično sam zauzet“, rekao je jedan građanin Njujorka, koji je  ostao bez posla, a sad čeka red za testiranje za nekog drugog.

Zloupotreba nemaštine

U redovima stoje brojni nezaposleni, koji ignorišu epidemiološke mere, pokušavajući na ovaj način da nešto zarade.

Potražnja za ovakvim poslovima raste, a pomenuta praksa produbljuje podelu između onih koji maltene nemaju od čega da žive i drugih koji to zloupotrebljavaju.

Ljudima je usred velike krize potreban novac, ali to ne opravdava eksploatatorski rad, komentariše se u tekstu koji je objavio „Vice“.

Foto: Pixabay

Чланак Bogati Njujorčani unajmljuju druge da umesto njih čekaju u redu ze testiranje  се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čini se da je najgora situacija u Fejsbuku i Guglu, gde je 81, odnosno 79 odsto radnika izjavilo kako radi mnogo više nego što je to bio slučaj prošle godine, prenosi Startit.Ne samo da je procenat zaposlenih koji se ovako osećaju veoma veliki, već je zabeležen i rast njihovog broja. Blajnd je u februaru sproveo sličnu anketu, a tada je od 3.921 ispitanika njih 61 odsto odgovorilo da je sagorelo od rada. Kao razloge su najčešće navodili preveliku količinu posla, nedovoljne nagrade, i manjak kontrole koju imaju nad svojim radom.

Istraživanje koje je je dnevnik Startit sproveo u avgustu dalo je bitno drugačije rezultate. Tada je tek svaka deveta osoba zaposlena u IT firmama, marketinškim agencijama, i malim i srednjim preduzećima izjavila da nakon pandemije ne želi da nastavi da radi od kuće.

Nekada je postojala razlika između posla i života kod kuće, ali je ona sada nestala

U Silicijumskoj dolini kao jedna od najvećih prednosti izdvojeno je smanjeno vreme koje se provodi u putu između kuće i kancelarije (gde ljudi provode i po tri sata dnevno u prevozu). Međutim, ovo je zamenjeno strahom od koronavirusa, gubitka posla i finansijske nesigurnosti.

„Rad od kuće stvara stres koji mnogi nisu mogli da predvide. Ljudima je teško da se isključe iz ‘kancelarije’ nakon radnog vremena, i nisu u stanju da sebi obezbede period u kome neće razmišljati o poslu“, izjavio je psiholog IT kompanije Kontrol risks za Biznis insajder.

U još jednom istraživanju Blajnda, koje se bavilo balansom između privatnog i poslovnog života, više od pola od 5.500 ispitanika izjavilo je da je ovaj balans narušen od početka pandemije.

„Nekada je postojala razlika između posla i života kod kuće, ali je ona sada nestala. Mi ne radimo od kuće, već samo živimo na poslu“, izjavio je radnik Gugla.

Izvor: B92

Чланак Rad od kuće stvara stres koji mnogi nisu mogli da predvide се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanično, raspodela novca iz paketa o kom će evropski parlamentarci tek odlučivati, još nije objavljena. Brojke kojima Bundestag barata, kako prenosi Blumberg, ne čine pun iznos paketa pomoći, pošto će 30 odsto predviđenih sredstava biti podeljeno u 2023. i u zavisnosti od rezultata koje zemlje članice EU budu ostvarile u 2020. i 2021. godini.

Sve ove brojke su inače i dalje podložne promeni u Evropskom parlamentu.

Italija će, kako navodi Blumberg, dobiti 44,8 milijardi evra grantova, a nju u stopu prati Španija sa 43,4 milijarde. Ove dve zemlje su najteže pogođene kovidom-19 u Evropskoj uniji.

Drugi veliki dobitnici su i Francuska i Grčka, a u „top 10“ i to u apsolutnom iznosu ulazi i Hrvatska.

Nemačka će dobiti 15,2 milijarde evra u EU grantovima, a taj novac vlasti u toj zemlji planiraju da iskoriste da se ne bi dodatno zaduživale, pre nego da njime finansiraju nove inicijative za podršku privrednom rastu.

Podsticajni paket bez presedana, o kom su EU lideri postigli dogovor prošlog meseca, biće finansiran zajedničkim zaduživanjem Evropske unije, ojačavajući finansijske veze koje drže blok od 27 zemalja ujedinjenim.

Iz ovog paketa hitne pomoći, 390 milijardi će biti dato u vidu grantova, a 360 milijardi u vidu kredita sa niskom kamatnom stopom.

Spisak zemalja sa sredstvima koja su za njih alocirana za 2020. i 2021:

EU članice

Grantovi (u milijardama evra)

Italija – 44.8

Španija – 43,4

Francuska – 22,7

Poljska – 18,7

Nemačka – 15,2

Grčka – 12,6

Rumunija – 9,5

Portugal – 9,1

Bugarska – 4,3

Hrvatska – 4,3

Mađarska – 4,3

Slovačka – 4,3

Holandija – 3,7

Belgija – 3,4

Češka – 3,3

Švedska – 2,7

Austrija – 2,1

Litvanija – 2

Finska – 1,5

Letonija – 1,5

Danska – 1,2

Slovenija – 1,2

Irska – 0,8

Kipar – 0,8

Estonija – 0,7

Malta – 0,2

Luksemburg – 0,1

Izvor: Danas

Чланак Italija i Španija će biti najveći dobitnici iz fonda za oporavak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećamo, postoje i PCR testovi za koje se uzima bris iz grla i njihova cena u državnim laboratorijama je 6000 dinara.

Dozvolu za serološka ispitivanja na koronavirus dobilo je 27 privatnih laboratorija, rečeno je za taj list u Ministarstvu zdravlja.

Kada je u svim kovid ambulantama i zavodima za javno zdravlje od 1. jula omogućena ta vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara.

Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji je naplaćuje 3.000 dinara i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije.

Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pišu Večernje novosti.

Tako je u jednoj od najvećih beogradskih privatnih zdravstvenih ustanova serološki test 3.900 dinara, a visoku cenu oni su objasnili time da rade antigensko testiranje.

U drugoj, takođe, velikoj beogradskoj privatnoj klinici serološki test je još skuplji i košta 4.500 dinara i oni rade test na oba antigena, na IgG koji pokazuje da li je osoba bila u kontaktu sa virusom i ima imunitet, i IgM antitela čije prisustvo u krvi ukazuje na aktivnu infekciju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U privatnim labaratorijama brzi testovi na Covid19 nekoliko puta skuplji nego u državnim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mikrobi, ti nevidljivi delići biološke materije upravljaju Zemljom milijardama godina. Biljke i životinje pojavile su se kao nusproizvodi udruživanja mikroba tek nedavno u istoriji naše planete.
Nije lako razumeti mikrobe.

Naučnicima je trebalo mnogo vremena da otkiju postojanje ljudskog mikrobioma, kolekcije virusa, bakterija i gljivica unutar i izvan naših tela. Ona nas povezuje s ostatkom mikrobskog oblaka, prisutnog svuda gde život može da opstane.

Sopstveni prevoz širom sveta

Od nedavno saznajemo da postoji čak i mikrobiom visoko na nebu. To su mikrobi koji se transportuju uvis i zatim prebivaju u donjim delovima atmosfere. Nalazimo ih u srednjoj i gornjoj troposferi na visinama između 8 i 12 kilometara iznad zemlje, i u donjoj stratosferi na visinama do 15 kilometara.

Šta više, pridružujući se planetarnom sistemu vetrova, ove biološke forme stvaraju sopstvene autoputeve na nebu, koji ih prevoze širom sveta.

Nevidljive zajednice kruže iznad zemlje

Naučnici su prvi put nedvosmisleno utvrdili postojanje bakterija na nebu u pionirskim studijama objavljenim 2013. i 2018. godine. To nisu izolovani mikroorganizmi koji su se tamo slučajno zadesili.
Bakterijske zajednice kruže nebom u velikom broju, tako da svaki kubni metar troposferskog vazduha sadrži po nekoliko stotina hiljada bakterija.
Između 60 i 100 odsto bakterija u prikupljenim uzorcima bile su žive i obično su živele na nebu duže od pet dana. Analizom njihovog genetskog materijala potvrđeno je prisustvo desetina različitih bakterijskih vrsta.
Međutim, troposferske zajednice bakterija bile su manje složene od nekih bakterijskih zajednica na zemaljskim staništima.

Samo bakterije preživljavaju put u nebo

Ali bakterije nisu jedine sićušne forme života na nebu. Sada znamo da nebeski mikrobiom uključuje viruse, pa čak i gljivice. Donji slojevi atmosfere su puni „sićušnog“ života, koji je veoma dobro prilagođen okruženju.

Samo bakterije koje su otporne na ultraljubičasto zračenje, nedostatak vode i visoke nivoe opasnih oksidanasa kao što je ozon, preživljavaju put u nebo, gde se hrane ugljenikovim jedinjenjima koja su dostupna u atmosferi.

Bakterijska jezgra za formiranje oblaka

S obzirom na ovo zaista negostoljubivo okruženje, istraživanje bakterijskog ponašanja na nebu može biti korisno za razumevanje preživljavanja mikroba u svemiru. Bakterije aktivno rastu u oblacima i igraju važnu ulogu u procesima Zemljine atmosferske hemije.

Recimo, neke bakterije u vazduhu podstiču zamrzavanje vode. To se događa na sličan način na koji neke biljne bakterije koriste specijalne proteine kako bi se led stvorio na lišću i oštetio ga, otvarajući put bakterijama da inficiraju biljke.
Bakterije u vazduhu i čestice leda koje neke od njih mogu da nose, postaju jezgra neophodna za formiranje oblaka.

Virusi prekrivaju planinske masive

Razumevanje atmosferskog mikrobioma i njegovih autoputeva na nebu može pomoći da shvatimo kako se mikrobi koji izazivaju bolesti transportuju oko planete.

U nedavnoj studiji, naučnici su otkrili viruse koji padaju sa neba u velikom broju. Oni poput nevidljivih snežnih pahuljica prekrivaju planinske masive Sijera Nevade u Španiji, gde su postavljeni detektori za viruse.

Gljivica „čergar“ mogući uzročnik Kavasaki bolesti

Zahvaljujući mikrobskim auto putevima na nebu, genetski identični virusi mogu se naći na različitim i udaljenim lokacijama širom planete. Ova vrsta putanje možda je odgovorna za širenje misteriozne Kavasaki bolesti, koja kod dece može izazvati srčane probleme, ali čiji tačan uzrok nije poznat.

Grupa japanskih naučnika je utvrdila da je to eventualno posledica gljivičnog toksina, koji se prenosi nebeskim mikrobskim autoputem od Kine do Japana.
Analizom uzoraka vazduha iznad Japana tokom godine kada je bolest Kavasaki najčešća, utvrđeno je da je dominantna mikrobska vrsta bila gljivica kandida. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da ova gljivica može izazvati Kavasaki bolesti u miševima.

Auto putevi zaraze

Poslednjih meseci ceo svet prati sagu o pandemiji virusa Kovid–19. Znamo da se virus širi ljudskim kontaktom, ali grupa lekara je nedavno upozorila Svetsku zdravstvenu organizaciju da virusne čestice mogu da putuju vazduhom.
Neki naučnici čak spekulišu da je virus Kovid 19 mogao da se prenese između zemalja na sličnim geografskim širinama mikrobskim autoputevima kroz atmosferu.

S obzirom da smo tek počeli da shvatamo ulogu mikroba ovde na Zemlji, čini se da ima još mnogo toga što nas čeka da naučimo o mikrobima koji žive visoko iznad naših glava.

Izvor: Predrag Slijepčević, theconversation.com

Чланак Mikrobi čergare auto putem po nebu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se u nekoliko zemalja vrše ispitivanja potencijalno efikasne vakcine protiv kovid 19 nameće se niz pitanja. Ko će prvi primiti vakcinu protiv Kovida-19 kada bude dostupna na tržištu i šta će biti presudno u tom izboru?
Da li će to biti retorika, geopolitika ili novac, imajući u vidu da su već sklopljeni ugovori vredni stotine miliona ili čak milijardi evra, piše portal politico.eu. a prenosi list „Danas“

Ne radi se samo o zaštiti zdravlja stanovništva, ističe se u članku, vakcina je takođe od vitalnog značaja za vraćanje ekonomije na dobar kolosek. Svetski lideri to dobro znaju, i to je glavni razlog što su bogate zemlje unapred rezervisale stotine miliona doza potencijalnih vakcina kao zalog da će jedna od njih biti uspešna.

Povlašćeni i ostatak sveta

Sueri Mun, kodirektorka Centra za globalno zdravlje pri Institutu u Ženevi, naziva potencijalne kandidate „strateškom imovinom“ uporedivom sa „vojnim naoružanjem“. Imati pristup vakcini je prilika da se ojača politički položaj zemlje kao i njen prestiž, ukazuje ona.

Velika Britanija je već osigurala 30 miliona doza potencijalne vakcine koju prave „BioNTech“ i „Pfizer“, a sklopili su i poseban ugovor sa „AstraZeneca“ za 100 miliona doza vakcine, kao i još jedan dogovor GSK i „Sanofi Pasteu“ za 60 miliona doza.
„AstraZenec“, takođe ima ugovor sa još četiri zemlje EU – Holandijom, Nemačkom, Francuskom i Italijom – o kupovini 400 miliona doza.

SAD ima tri dogovora, jedan sa „BioNTech“ i „Pfizer“(vredan gotovo dve milijarde dolara) za 600 miliona doza, drugi sa „AstraZeneca“ za 300 miliona doza i treći sa „Novavax“ za 100 miliona doza.
„To znači da će za ostatak sveta biti dostupno veoma, veoma malo vakcine kao i za države koje nemaju novca ili proizvodnog kapaciteta unutar svojih granica za pristup vakcini“, upozorava Mun.

Kritično za poštenu raspodelu

U prvoj godini po pronalasku vakcine sigurno je da neće biti dovoljno doza za sve, uverena je Šarli Veler, šefica programa za vakcinaciju pri „Wellcome Trust“ iz Londona. Zato će, ukazuje, mehanizmi za poštenu raspodelu oskudnih resursa postati kritični.

Globalni savez za vakcine i imunizaciju (Gavi), Savez za vakcine, Kolaicija za iunovacije i epidemijsku spremnost (CEPI) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenuli su nedavno finasijski mehanizam poznat kao COVAX (postrojenje za globalni pristup vakcini) čiji je cilj prikupljanje sredstava za izradu vakcine protiv kovid 19 i njenu pravičnu distribuciju.

Bogate zemlje bi plaćale sve buduće doze preko vlastitih blagajni, dok bi donirale za postrojenja kako bi se osiguralo da do 90 zemalja s nižim prihodima takođe prime doze.
Ideja je, kako navode, da se spreči ponavljanje nekontrolisanog scenarija iz 2009. kada se svet borio protiv svinjskog gripa, što je rezultiralo da su zemlje sa visokim prihodima komandovale najvećim delom, a siromašne zemlje zaostale u redu.

Farmaceuti između dve vatre

Tomas Kueni, generalni direktor Međunarodne federacije farmaceutskih proizvođača i udruženja (IFPMA), upozorio je da bi farmaceutska industrija mogla da se nađe između dve vatre – vlada koje žele da njihova zemlja prva primi vakcinu i globalne inicijative pristupa koji pokušava da obezbedi pravičnu distribuciju.

„Ne želimo da rizikujemo“, kazao je on na nedavnom događaju Kraljevskog instituta za međunarodne odnose Čatam Haus. „Zato smo potpuno posvećeni mehanizmu COVAKS“. Kako je dodao, u pogledu dobijanja podrške za to potrebna je solidarnost bogatih zemalja koje su spremne da subvencionišu siromašnije zemlje.

Međutim, viša savetnica za politiku organizacije Lekari bez granica Kejt Elder smatra da farmaceutska industrija ne bi trebalo automatski da bude oslobođena odgovornosti.

„Farmaceutska industrija definitivno ne treba samo da sklapa dogovore sa prvom državom koja joj ponudi novac“. Kako je priznala „čini se da su najveće farmaceutske kuće promenile svoj stav u ovoj pandemiji, pri čemu neki proizvođači vakcina obećavaju ’neprofitne’ vakcine“.

Javna zaklinjanja i tajni dogovori

Za sada stižu obećanja o takozvanoj solidarnosti bogatih zemalja. Nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je buduću vakcinu kao „javno zdravlje za celo čovečanstvo“, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla da se vakcina mora rasporediti po pristupačnoj ceni u „svakom kutku sveta“.

Francuski predsednik Emanuel Makron dao je slične izjave, rekavši na junskom Globalnom samitu o vakcinama da kad se otkrije vakcina ona mora imati koristi svima, „jer će to biti globalno javno dobro“.
Ovakve poruke za Elderovu su bez presedana. „Nikada nismo videli da toliko šefova država ustanu i kažu da će ovo biti globalno javno dobro, da će ovo biti narodna vakcina“, rekla je.

Džejms Lav, direktor kompanije „Knowledge Ecology International“, je, međutim, mnogo skeptičniji. „Ove tople reči su“, upozorio je, „odraz nedostatka transparentnosti i puno tajnih dogovora. Ovo se smatra pitanjem nacionalne bezbednosti u nekim zemljama, pa je vrlo teško obezbediti transparentnost“. Na primer, Velika Britanija je sklopila nekoliko bilateralnih sporazuma sa proizvođačima lekova u kojima su precizni uslovi tajna.

Vakcina mora biti dostupna za sve, ali ipak prvo za Britance

Međutim, ministar zdravlja Met Henkok insistirao je u obraćanju britanskom parlamentu da Britanija „radi na tome da obezbedi da ko god proizvede vakcinu – ceo svet može imati pristup. Odbacujemo uski nacionalizam. Podržavamo globalni napor, jer ovaj virus ne poštuje granice, a svi smo na istoj strani“.

Ipak, narednog dana Henkok je dodao da je prvo i najvažnije da osigura da postoji dovoljno vakcine za celokupnu britansku populaciju.

U stvari može se pokazati iznenađujuće lako, piše politico.eu, zadržati vakcinu britanske proizvodnje u zemlji – prosto sprovođenjem ograničenja izvoza. Naklonost Evrope prema zabrani izvoza robe koja se smatra potrebnom za javno zdravlje, podsećaju, ilustrovana je na početku pandemije, kada su se Nemačka i Francuska borile da zadrže ličnu zaštitnu opremu u svojim granicama, dok je EU zabranila izvoz izvan bloka.

Sa svoje strane, Hankok nije pretio zabranom izvoza. Umesto toga, opravdao je zadržavanje vakcine u Velikoj Britaniji tvdnjom da se prvo obezbedi za Britance, a potom se distribuira bilo kome.

Ne podstoji jak međunarodni autoritet za pravičnu distribuciju

Prema mišljenu Lava, ako neko ima vakcinu koja bi mogla da deluje, „trebalo bi da odmah započne prenos tehnologije drugim kompanijama koje imaju kapacitet za proizvodnju te vakcine. Što više proizvođača imaju kapacitet, brže se mogu praviti vakcine, što zauzvrat olakšava dobijanje velikih količina jeftino većem broju ljudi“, pojasnio je on.

Problem je, objasnio je Mun, u tome što ne postoji globalni entitet koji ima moć i ovlašćenja da primenjuje valjan sistem za pravičnu distribuciju vakcine. COVAX pokušava da to uradi, ali je učešće na dobrovoljnoj bazi.

Portparol Gavi kaže da će „raspodela u početku dati prednost zdravstvenim i socijalnim radnicima, ali će se tada proširiti na 20 posto stanovništva zemalja učesnica“. Zatim će, tvrde dalje, biti dostupne dodatne doze na osnovu potrebe zemlje, ugroženosti i pretnje od Kovida-19.

Još nema preciznog dogovora koje grupe stanovništva su prioritetne

Iako su bogate nacije počele da iskazuju interes za COVAKS, neke su nastavile da dogovaraju bilateralne sporazume, što dovodi do bojazni da bi države mogle dva puta da pregovaraju za iste vakcine. Kako će se tačno vakcina distribuirati ako vlada ima i bilateralni sporazum sa proizvođačem i koji je deo COVAKS-a, nije jasno.

„U principu, tražimo od proizvođača da nas snabdevaju čim njihove doze vakcine postanu dostupne“, kaže portparol Gavi odgovarajući na ovu nedoumicu. „Neki proizvođači možda imaju obavezu da prvo snabdevaju svoju domaću vladu. Da bi to ublažili, želimo da potpišemo ugovore sa proizvođačima koji takođe nemaju takve obaveze“.

Postoji širi dogovor oko toga ko bi trebalo prvo da primi vakcinu: zdravstveni radnici, stariji ljudi i oni koji pate od nekog obolenja već su u planu SZO.

Postoje brojna nerazjašnjena pitanja poput da li bi trebalo dati prednost određenim etničkim grupam koje ionako nesrazmerno umiru od Kovida-19 – poput afričkih državljana u Britaniji ili Afroamerikanaca u SAD.

Postoji i nedoumica kojoj profesiji treba dati prednost nad drugima. Ono što je sigurno, na kraju krajeva, kako ističe Veler, jeste pravična distribucija jer je to najbrži način za okončanje pandemije. „Dok ljudi u svim zemljama nisu zaštićeni od Kovida-19, svi smo u riziku“.

Izvor: politico.eu, Danas

Foto: Pixabay

Чланак Ko će prvi primiti vakcinu protiv Kovida19: Tople reči, hladni interesi се појављује прво на Biznis i Finansije.