Zahvaljujući entuzijazmu i biznis ideji mladih ljudi, najskuplje na svetu, japanske vagi krave, od ove jeseni po prvi put uzgajaju se i u Srbiji. Njihov dom je zapadni deo zemlje i jedno selo u blizini Čačka u koje su već stigle prve krave ove rase, a koje daju najskuplje i najkvalitetnije meso.

– Prepoznali smo potencijal u razvoju stočarstva u Srbiji, jer ovde još uvek niko ne uzgaja vagi krave. To nas je poprilično iznenadilo jer je njihova govedina poslednjih godina napravila pravi bum na svetskom tržištu, stoga smo odlučili da ovde pokrenemo taj biznis i prve krave su stigle u okolinu Čačka.

Cilj nam je da oformimo jako stado, postignemo kvalitet i krećemo plasman u Srbiji. A, kada se posao razradi krećemo i sa izvozom srpske vagi govedine u Englesku, gde već imamo razrađen posao, rekao je Nemanja Borjanović jedan od inicijatora ove biznis ideje i ugostitelj.

Vagi govedina je najskuplja govedina na svetu pre svega zbog jedinstvenog kvaliteta mesa i dobrih gena. Čuvena je po visokim nivoima instramuskularne masti, što joj daje posebnu sočnost i karakterističan ukus. Ono po čemu je takođe posebna jeste mramorno prošarano meso, bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama u mnogo većem procentu u odnosu na običnu govedinu, zbog čega je prepoznato kao izuzetno zdrava namirnica.

Najbolja i najskuplja genetika

– Meso od vagi krava je odlično prihvaćeno u svetu, i ono što ih preporučuje svakako jeste ta prošaranost, visok nivo masti, što tom mesu daje poseban ukus i kvalitet. Zbog takvog kvaliteta cena njihovog mesa je i tri puta skuplja, zbog čega se služe samo u eksluzivnim restoranima. Cilj nam je da proizvedemo najviši mogući kvalitet vagi krava u Srbiji i zato smo uvezli najbolju i najskuplju genetiku. Ona nam povećava šanse da postignemo uzgoj goveda sa visokim stepenom prošaranosti mesa, ali i dobru proizvodnju mleka za telad i razvoj stada – ističe Borjanović.

Vagi krave su srednje veličine, uglavnom crne boje. Ishrana im se sastoji od zrnevlja, repe i žitarica i nije dozvoljena upotreba lekova i hormona za rast. Hrane se i na probranim pašnjacima, kojima Srbija obiluje, pogotovo okolina Čačka gde su stigli i prvi primerci ovih skupih životinja.

Ishrana im zavisi i od uzrasta, jer dok je tele sa majkom, krave su na ispaši i hrane se travom. Kad se tele odvoji od majke, polako prelazi na ishranu koja ima veći kalorični dohodak. Veliki broj farmera čuva tajnu prehrane, a veoma je važno da se uzgajaju pod minimalnim stresom i da imaji pristup vodi i hrani preko celog dana.

– Kada smo krenuli u ovu celu priču, susreli smo se neočekivanim problemom da nismo mogli naći ljude koji bi se brinuli o ovim vagi kravama. Medjutim, pun pogodak je bio doći ovde zu zapadnu Srbiju u okolinu Čačka gde smo pronašli vrednog domaćina koji se bavi stočarstvom. Cilj je da u bliskoj budućnosti dostignemo cilj od nekih 300 grla, srpskig vagi krava, izjavio je Marko Markićević, ekonomista.

Izvor: Telegraf Biznis/RINA

Foto: Pixabay

Чланак Najskuplje japanske vagi krave po prvi put uzgajaju se i u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lovit je farmer treće generacije u Lindenu, Ontario, a u junu je počeo veštački osemenjivati 107 krava i junica semenom bika koji je bio prvi na tržištu s genetskom osobinom proizvodnje niskog nivoa metana, prenosi eKapija.

„Selektivan uzgoj za niže emisije, sve dok ne žrtvujemo druge osobine, čini se kao laka pobeda“, kazao je Lovit, javlja Rojters.

Dolazak komercijalno dostupne genetike za proizvodnju mlečnih krava koje ispuštaju manje metana mogao bi pomoći u smanjenju jednog od najvećih izvora snažnog gasa sa efektom staklene bašte, kažu naučnici i stručnjaci za stočarsku industriju. Stoka čini 14,5% svetskih emisija pomenutih gasova.

Podrigivanje je najveći izvor emisije metana iz goveda.

Metan u izdisaju krave

Semex, genetička kompanija koja je prodala Lovitu seme, rekla je da bi usvajanje svojstva niskog nivoa metana moglo smanjiti emisije metana iz kanadskog mlečnog stada za 1,5% godišnje, i do 20%-30% do 2050. Kompanija je ovog proleća počela da palsira seme na tržište u 80 zemalja. Prvi kupci dolaze iz Britanije i mlekare u SAD-u i Slovačkoj, rekao je potpredsednik Dru Sloan.

Naučnici su uhvatili izdisaje goveda kako bi izmerili metan u njima, a zatim uporedili podatke s genetskim podacima i uzorcima mleka. Emisije metana iz kanadskih mlečnih krava uveliko variraju, od 250 do 750 grama dnevno.

Neki ljudi iz mlečne industrije i dalje nisu uvereni u uzgoj s niskim sadržajem metana, govoreći da bi to moglo dovesti do problema s probavom. Kanadsko odeljenje za poljoprivredu je reklo da još nije procenilo sistem procene metana koji je u osnovi proizvoda, ali da je smanjenje emisija iz stoke „izuzetno važno“.

Majkl Lohaus, Semexov potpredsednik za istraživanje i inovacije, odbio je da da projekcije prodaje, ali očekuje da će prodaja ostati spora dok se ne pojave finansijski podsticaji. Kanadska vlada trenutno ne nudi podsticaje za uzgoj goveda s niskim sadržajem metana, ali ministarstvo poljoprivrede je bjavilo da Otava radi na uvođenju kompenzacijskih kredita za smanjenje metana.

Neke zemlje i prehrambene kompnije počele su da podstiču stočare da peeđu na uzgoj goveda s nižim emisijama. Novi Zeland će 2025. početi oporezivati farmere za metan iz goveda. Nestle i Burger King rešavaju problem metana u svojim lancima snabdevanja promenom načina prehrane stoke, piše Rojters.

Izvor: Ekapija/Energetika net

Foto: Pixabay

Чланак Stigle GM krave се појављује прво на Biznis i Finansije.

Klonovi, njih za sada tri, nastali su od visokoproduktivnih krava holštajn-frizijske rase, koja potiče iz Holandije. Klonirane životinje, navodno, imaju potencijal za proizvodnju 18 tona mleka godišnje, odnosno 100 tona mleka tokom svog života. To je skoro 1,7 puta više mleka od onoga što proizvede prosečna krava u SAD.

Prema Global Timesu, čak 70% kineskih muznih krava trenutno se uvozi iz inostranstva. U planu je da se za dve do tri godine odgoji stado koje će brojati preko 1.000 „super krava“, što će biti solidna osnova za rešavanje kineske zavisnosti od uvozne genetike u mlečnom govedarstvu.

Kina je poslednjih godina ostvarila značajan napredak u kloniranju životinja. Prošle godine, kineska kompanija za kloniranje životinja stvorila je prvog kloniranog arktičkog vuka na svetu. Kineski naučnici su, kako je saopšteno, 2017. proizveli klonirana goveda sa povećanom otpornošću na tuberkulozu.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Klonirane krave mogu da daju 18 tona mleka godišnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada u Hagu će novcem iz EU isplaćivati holandske stočare koji dobrovoljno odluče da zatvore farme koje se nalaze blizu rezervata prirode, kako bi se smanjile količine azota u životnoj sredini, prenosi Rojters.

Planovi holandske vlade će imati „pozitivan efekat koji je važniji od potencijalnog narušavanja konkurencije i trgovine u EU“, navodi se u saopštenju EK.

Holandija mora da smanji emisije azota koje su uzrokovane decenijama intenzivnog stočarstva.

Nesuglasice sa moćnim poljoprivrednicima oko plana za smanjenje emisija azota su dovele do velikog poraza vladajuće koalicije premijera Marka Rutea na regionalnim izborima u martu, podseća britanska agencija.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Чланак Ekstremna ekologija: EU plaća da Holanđani zatvore farme krava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Staljin je izgleda ipak bio vizionar. Glavnu prepreku na putu do uspostave komunističkog raja, u vidu kulaka, bogatih seljaka, riješio je kolektivizacijom, pretvaranjem privatnih poljoprivrednih gazdinstava u državnu imovinu, uglavnom silom. Sto godina kasnije, holandska vlada je došla do istog zaključka, problem su, ponovo, kulaci a rješenje je prinudna kolektivizacija. Jedina razlika je što je Staljinu cilj bio izgradnja komunizma, a holandskoj vladi drastično smanjenje broja krava i ostalih domaćih životinja u ime zaštite okoline i poštovanje EU direktiva.

Kada je 1979. u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) donešena „Ptičija direktiva“, kojom se garantuje zaštita područja gdje žive ugrožene vrste ptica, ta vijest nije stigla na naslovne strane novina, niti su se građani nešto posebno bavili njome.

U maju 1992. godine donešena je i EU Direktiva o zaštiti habitata, kojom je garantovana zaštita ostalih životinjskih vrsta kao i specifičnih područja, poput vodotoka, močvara i sličnih. Na bazi ove dvije direktive formirana je mreža zaštićenih područja u EU, poznatija kao „Natura 2000“, i naravno ni ovo nije izazvalo neku naročitu pažnju narodnih masa.

Obračun sa holandskim kulacima

Tri decenije nakon što je „Natura 2000“ zvanično promovisana, 2022. godine holandska vlada obnarodovala je svoj plan za borbu protiv glavnog neprijatelja, četvoronožnih proizvođača amonijaka, inače poznatijih pod imenom krave. Kako je cilj da se do 2030. godine prepolovi emisija azota, rješenje je da se radikalno smanji broj krava.

Problem je što su krave privatno vlasništvo farmera i žive na privatnim farmama. Rješenje je vrlo jednostavno, holandska vlada je spremna potrošiti 25 milijardi eura do 2030. godine kako bi otkupila 3.000 farmi i potom ih zatvorila i riješila se krava. Kako većina vlasnika farmi nije spremna da se odrekne vlasništva, jer im je to uglavnom porodični biznis, vlast je spremna da posegne za starom provjerenom Staljinovom metodom, prinudnom kolektivizacijom, odnosno nacionalizacijom.

Suštinski, holandski farmeri su postali žrtva vlastitog poslovnog uspjeha. Holandija je zemlja koja ima četiri miliona krava, 13 miliona svinja, 104 miliona pilića i nešto više od 17 miliona ljudi. Rezultat je da je to i najveći evropski izvoznik mesa, tako da je stočarstvo jedan od bitnih faktora u holandskoj ekonomiji.

Nusprodukt stočarstva je amonijak koji „proizvode“ domaće životinje i koji odlazi prvo u tlo a potom i u vodotoke, a glavni problem je što ovaj amonijak onda završava u područjima koja spadaju u zaštićene zone koje su dio „Nature 2000“. Da bi se postiglo radikalno smanjene emisije azota potrebno je smanjiti broj krava barem za trećinu, što znači nešto više od milion krava. U praksi to znači da farme koje su bliže zaštićenim zonama prve su na listi za nacionalizaciju i gašenje, dok sretnici koji su malo dalje možda mogu ipak sačuvati farme, pod uslovom da radikalno smanje broj grla stoke, što nije nužno garancija i ekonomskog preživljavanja.

Krave su krive i za globalno zagrijavanje

Reakcija farmera stoga i nije neko veliko iznenađenje, masovni protesti, blokiranje puteva, verbalno sukobljavanje sa ministrima na ulicama, sve skupa rezultiralo je u usijanoj atmosferi i podjeli unutar Holandije. Na jednoj strani su se našli zagovornici radikalnih mjera u borbi za očuvanje okoline, rukovođeni plemenitim principima i idealizmom. Na drugoj strani barikade našli su se farmeri, koji se u principu slažu da je potrebno zaštiti zemljište i vodotoke od zagađivanja, ali isto tako ne vjeruju da je rješenje da im država oduzima farme sa ciljem drastičnog smanjenja stočnog fonda u državi, sa svim pratećim ekonomskim posljedicama. Za sada, ishod odmjeravanja snaga je neizvjestan, jer ne odustaje ni vlada ni farmeri, ali prema vladinim planovima u ovoj godini trebalo bi već biti potrošeno oko 500 miliona eura na otkup farmi koje su prioritetne za zatvaranje.

Krave nisu samo „krivci“ za degradaciju zemljišta i vode zbog kontinuirane „proizvodnje“ amonijaka, već im se takođe prišiva odgovornost i za globalno zagrijavanje. Drugi „proizvod“ rada njihovih želudaca je metan, koji se uz ugljen dioksid smatra jednim od glavnih uzročnika globalnog zagrijavanja.

Mladi zapadni urbani borci protiv globalnog zagrijavanja, sa entuzijazmom upiru prstom u krave kao krivce za globalno zagrijavanje, mada ih nikada u životu nisu vidjeli uživo i iskreno vjeruju da mlijeko, sir i kajmak dolaze iz samoposluge i da nemaju nikakve veze sa kravama.

Mladi poduzetnici iz Silikonske doline, nakon kraha kripto valuta i i neprofitnih aplikacija koje „radikalno mijenjaju svijet“, sada su svoj kreativni potencijal fokusirali na rješenje problema globalnog zagrijavanja, u vidu domaćih krava i njihovih želudaca.

Spas je u pelenama za krave

Mlađahni vizionari tako su već došli do niza revolucionarnih tehnoloških rješenja, od specijalno dizajniranih pelena za krave, koje bi trebale zadržati amonijak i metan, pa do posebnih maski za krave koje bi trebale služiti kao barijera za metan iz kravljih želudaca.

Ideja o kravljim pelenama i maskama našla je zagovornike i među menadžerima ozbiljnih kompanija, poput francuske kompanije Danone, što samo potvrđuje tezu da moderni menadžeri bukvalno žive u virtualnom svijetu bez ikakvog kontakta sa realnošću, uključujući tu i vlastitu proizvodnju.

Sa druge strane, ovakve prijedloge stočari dočekuju sa nevjericom, iskreno se pitajući „ko je tu lud“ i ko koga tu zeza, jer njima očigledno nije do šale pošto se radi o njihovoj egzistenciji i poslovnom preživljavanju. Iznervirani stočari postavljaju logično pitanje, da li će pelene i maske biti obavezne i za ostale životinje preživare koje takođe proizvode metan, poput jelena, srna, antilopa i sličnih, ali borci protiv globalnog zagrijavanja za sada nemaju odgovor.

Pozitivno je što bi obaveza nošenja pelena i maski za sve krave, a bogami i svinje, sigurno doprinijela rastu zaposlenosti. Trebaće niz novih specijalista, jedan da drži kravu, drugi da mijenja masku na njušci i barem dvojica da mijenjaju pelene, plus čitava nova industrija bazirana na preradi ovih pelena u skladu sa ekološkim standardima. Naravno, ovo će da potraje dok posao oko hvatanja, držanja i mijenjanja pelena ne preuzmu roboti.

Ili EU ili stočarstvo

U međuvremenu, najbriljantniji mozgovi iz Silikonske doline uveliko pokušavaju da razviju aplikaciju koja bi omogućila stočarima, dok kao digitalni nomadi leže na plažama Balija, da sa svojih mobitela kravama u Alpama redovno mijenjaju pelene. Ideja je sigurno revolucionarna i „disruptivna“ i postojeće teškoće u realizaciji sigurno bi bile prevaziđene uz par stotina miliona dolara ulaganja od strane venture kapitalista.

Holandija se redovno uzima kao uzor kada se radi o modernom stočarstvu, tako da se logično postavlja pitanje ako to nije moglo funkcionisati u Holandiji, čemu se onda mogu nadati stočari u manje razvijenim i siromašnijim državama, kako u EU tako i izvan EU, poput balkanskih državica?

Kako sve preostale balkanske države, barem zvanično, žele što prije u EU, to automatski podrazumijeva i definisanje zaštićenih područja koja ulaze u program „Natura 2000“, a stočarima čija se imanja nađu u toj zoni onda se crno piše. Paradoksalno, EU stimuliše bavljenje stočarstvom „na veliko“ na industrijski način, kroz direktne i indirektne subvencije, dok sa druge strane istovremeno traži drastično smanjenje broja grla i po cijenu gašenja farmi. Zato bi balkanskim stočarima možda bilo pametnije da dignu ruke od krava na vrijeme i okrenu se razvoju aplikacija ili konsaltingu.

Dražen Simić

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Lomig, Unsplash

Чланак Kolektivizacija na holandski način: Za sve su krive krave се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zemljište je jedan od najvrednijih resursa koje Srbija ima. Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka, piše portal RTS-a.

Stručnjaci predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje. A to je srpskim oranicama više nego neophodno. Tim pre što smo ih od šezdesetih godina prošlog veka izgubili najmanje za milion hektara.

Četrdeset odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa, nekada je prosek bio četiri.

Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište, Dr Luka Radoja ističe da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto, naglašava Radoja.

Ukazuje i na to da se mora da uspostaviti ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje.
Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Snežana Simić ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije, popravlja stanje, odnosno da se zemljištu vraćaju funkcije.

Time se čuva se njegova struktura, a to je posebno značajno da zbog veze sa drugim oblicima degradacije, npr. sa erozijom, objašnjava Simićeva.

Šta je regenerativna poljoprivreda

Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost – stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. Prepoznale su je i najveće svetske prehrambene kompanije. Poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.

Direktorka „Nestle Srbije“ Marjana Davidović kaže da je zelena agenda jako velika tema svih velikih kompanija danas i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da njihovi dobavljači mogu da bave regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU.

Samo desetina ratara koristi mogućnost besplatne analize zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.

Mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja

Prof. dr Snežana Janković sa Institut za primenu nauke u poljoprivredi ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.

Mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima, na osnovu čega se planira naredna setva. Zbog toga je inicijativa NALED-a da se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.

– To je izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem, pre svega zbog poljoprivrede, zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga – kaže Tamara Penjić, predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu NALED-a.

Zemljište, šuma i voda su sudbinski povezani. Kada nanesemo štetu jednom od ovih elemenata, ugrožavamo i ostale. Dvadeset četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz moderne poljoprivrede. U trci za profitom čovek je zaboravio da resursi nisu nepresušni i da novac ne može da se jede, kaže RTS.

Izvor: RTS/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Upozoravajući pad količine humusa u oranicama po Vojvodini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stoke je sve manje zbog niske otkupne cene mleka, koja je negde pala na 28 dinara, dok su 2016. godine stočari dobijali 42 dinara za litar. Zato su važni primeri dobre prakse. Jedan je i pravi hotel za krave.

Josip Mačković iz Ljutova kod Tavankuta četiri decenije je stočar. Danas upravlja farmom u kojoj krave spavaju na vodenim krevetima, izmuzište je robotizovano, a gumena podloga simulira turpijice za papke. Tako su krave odabrale, kaže supruga Tanja koja je zbog stočarstva napustila bankarstvo, prenosi RTS.

– Da imamo mogućnost da konkurišemo i u Republici, Pokrajini i u Mađarskoj fondaciji Prosperitate. Tu sam se ja uključila da bi ja sad na kraju došla da sam u čizmama i u štali, ali svojom voljom i svojom željom – navodi Tanja Mačković.

Proizvodnja litra mleka je 56 dinara ističu agroekonomisti. Mačkovići dobijaju 41, a isporučuju 1.200.000 litara godišnje. Zato su u Savezu udruženja odgajivača goveda inicirali osnivanje 17 regionalnih i krovnog nacionalnog udruženja.
– Ono što je u ovom momentu jako bitno jeste da se oformi nacionalno udruženje, takođe, da ljude koje zaposlimo u njemu, da možemo da ih adekvatno platimo. Za naše funkcionisanje trebaju nam doktori nauka, veterinari, pravna pomoć, stručnjaci. Dakle, sva ona stručna lica koja su bitna za funkcionisanje udruženja – navodi Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda.

Jako je bitno, dodaje ona, da obezbedimo novac.

– Mislim da ćemo to i uspeti to da uradimo jednim delom uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, da bi Nacionalno udruženje počelo da funkicioniše, ajde neću reći kao firma, ali kao tržišno lice – dodaje Bugarski.

Braća Mališa i Miša Milenković u Sušici kod Kruševca imaju rasinsku dobru računicu. Obližnje mlekare litar plaćaju do 46 dinara, država dodaje 10, pa oni iz sopstvenih izvora podižu savremenu farmu.

– To će biti farma za nekih muznih krava i 40 junica koje će biti za podmladak tih krava. To će biti jedna savremena farma sa ispustom, gde će one moći slobodno da se kreću. Mi imamo uslova, imamo 3,5 hektara svoje livade. Planiramo da ogradimo da one budu u tom slobodnom sistemu, nešto da se približimo tom zapadnom sistemu, da kažem Austriji – objašnjava Mališa Milenković

Izvor: Biznis Telgraf

Foto: Pixabay

Чланак Stočar sa severa Srbije napravio hotel za krave се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjeno je da je stoka odgovorna za 14 odsto svih štetnih gasova na planeti nastalih ljudskim delovanjem. Drugim rečima, krave zagađuju više nego automobili. Dobar deo ovog zagađenja potiče iz oksida azota koji se nalaze u stajskom đubrivu, ali i metana koji se oslobađa dok stoka preživa. Međutim, i u kravljem urinu nalazi se velika količina amonijaka, otrovnog gasa koji se kada dospe u vazduh sjedinjuje sa azotnim i sumpornim oksidima i stvara amonijum nitrate i amonijum sulfate koji predstavljaju deo finih suspendovanih čestica PM2.5. Osim toga, amonijak koji ispari u atmosferu završava u kišama koje zagađuju zemljište i vodu, te oštećuje i čitave ekosisteme.

Iz tog razloga su naučnici došli na ideju da istreniraju krave da, bar povremeno, mokre u specijalni toalet, gde bi “hvatali” taj amonijak i odstranjivali ga pre nego što on zagadi vodu ili se pretvori u oksid.

Nemački etolog Jan Langbajn je sa svojim istraživačkim timom zato kreirao “MooLoo”, zeleni toalet jake boje koji se razlikuje od ostalih torova, te počeo da trenira stoku da u njemu obavlja nuždu. Telad koja je učestvovala u ovom eksperimentu bila bi nagrađivana ukoliko mokri u toaletu, a ukoliko to čini van njega, aktivirale bi se njihove vibrirajuće ogrlice. Na taj način naučnici su pokušali stoci da usade naviku da obavlja svoje fiziološke potrebe na ovom za njih dizajniranom mestu.

Eksperiment je na samom početku bio uspešan – ispostavilo se da je tri četvrtine goveda posle dve nedelje treninga redovno odlazilo u toalet.

Šta kaže teorija, a šta praksa

Kada bi se na ovaj način prikupila i obradila bar desetina kravljeg urina, značajno bi se smanjilo zagađivanje planete, kažu oni. Međutim, Endru Najt, profesor veterine na Univerzitetu u Vinčesteru i saradnik u ovom eksperimentu, smatra da ta ideja lepo zvuči u teoriji ali da će u praksi biti teško obučiti toliki broj goveda da koristi toalet. Čak i kada bi krave stekle tu naviku, tvrdi on, mašinerija potrebna za obradu štetnih materija iz kravljeg urina bila bi preskupa za većinu stočara na svetu. Zato očekuje da će ovaj izum primenu naći pre svega u bogatijim evropskim državama, čiji farmeri imaju dovoljno sredstava i ekološke svesti za učestvovanje u ovakvim aktivnostima.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto naučnici treniraju krave da idu u toalet? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od ekoloških prednosti krave je što mnogo jede, vari i izlučuje.
Na imanju porodice Lorenc u mestašcu Fel u centralnoj Nemačkoj tokom leta ima manje posla oko krava. Pravo iz štale izlaze na pašnjak. Ovo gazdinstvo se bavi bio-proizvodnjom i Svenu Lorencu je veoma važno da popravi loš imidž koji krave uživaju kada se priča o klimatskim promenama.

„Ispašom naše krave na travnatim površinama doprinose stvaranju humusa, a to pomaže u vezivanju ugljen-dioksida iz atmosfere“, kaže ovaj poljoprivrednik.

Za 120 muzara on ima 80 hektara pašnjaka. Idilični prizor ne poklapa se sa nalazima nekih studija da držanje velikih goveda maltene više šteti klimi od drumskog saobraćaja.

Pašnjaci vezuju CO2

Krave su na udaru posebno jer svaka oslobodi preko stotinu kilograma metana godišnje. Metan je deset do dvadeset puta štetniji od ugljen-dioksida.

No, poređenje sa automobilima je nepravedno jer se kravama uračunavaju i štetni gasovi koji se naprave kasnije, u proizvodnji mleka i mesa ili prilikom pravljenja đubriva. Kod automobila se pak računa samo ono što izbace iz auspuha, a ne i štetni gasovi u fabričkim halama automobilskih koncerna ili oni koji se oslobode prilikom gradnje i održavanja puteva.

Prema ovoj računici, u Nemačkoj saobraćaj čini 19 odsto emisije štetnih gasova, a probavni trakt krave oko tri odsto.

Kako nam priča Lorenc, da nema krava, na silnim hektarima bi gajio žitarice ili kukuruz, biljke koje troše ugljen-dioksid iz zemlje umesto da ga tamo zadržavaju. Travnate livade za ispašu se, uz močvare, smatraju najboljim skladištima za CO2, daleko boljim od šuma ili njiva.

Krivi mogu biti samo ljudi

„Moramo da održimo travnate površine, a to ne ide bez krava“, kaže i Anita Idel, aktivistkinja za zaštitu klime i veterinarka. Ona je čak napisala knjigu o kravi kao spasiteljki klime.

Krave svojim izmetom same đubre pašnjake. Tona takvog đubriva koju svaka krava mesečno izbaci postaje deo kompleksnog lanca ishrane. „Samo jedan komad balege daje hranu za ukupno stotinu kilograma insekata. A od njih opet mogu da se prehrane recimo tri rode“, dodaje Idel.

Poljoprivrednik Lorenc kaže da krave nisu ništa krive ako im gazde dopremaju soju iz Brazila za jelo, i tako štete klimi. „Sve zavisi od toga kakve pouke poljoprivrednici izvuku iz poznatih problema“, dodaje on.

Izvor:  Deutsche Welle/B92

Foto: Pixabay

Чланак Nisu krave krive – krivi mogu biti samo ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mesna industrija, a pre svega uzgoj stoke, je, prema nekim analizama, odgovorna za čak 18% emisija štetnih gasova u atmosferu. Dodatni problem je što metan ima efekat zadržavanja toplote 23 puta veći od ugljenika, dok oksid azota zadržava čak 296 puta više toplote od ugljenika. To znači da su krave trenutno možda čak i opasnije po planetu od automobila nove generacije.

One naime kao nusprodukt varenja hrane emituju metan. Sa rastom njihovog broja na planeti, koji je konstantan, raste i zagađenje ovim gasom. Iz tog razloga mnoge slavne ličnosti već godinama apeluju na neophodnost prihvatanja vegeterijanske kuhinje. Međutim, Burger King je smislio drugačije rešenje.

Ovaj prehrambeni lanac je objavio na Tviteru da će ubuduće u ishranu svojih krava dodavati limunovu travu, koja bi trebalo da utiče na bolje varenje, a samim tim i na smanjenje gasova. U kompaniji se nadaju da će na taj način smanjiti emisiju metana za 33 odsto.

Foto: congerdesign, Pixabay

Чланак Burger King menja ishranu krava kako bi smanjio zagađenje се појављује прво на Biznis i Finansije.