Udeo stambenih krediti iznosio je 15,5 odsto novih pozajmica stanovništvu, što je niže nego u trećem kvartalu lane, kada su u proseku činili 23,3 odsto novih kredita. Stamebni krediti su smanjeni usled povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja, ocenjuje se u Izveštaju Centralne banke.

Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, kao odgovor na inflatorne pritiske, nastavlja da se prenosi na cenu kredita stanovništvu, koja kao i kod privrede raste sporijim tempom nego ranije, navodi se u Izveštaju NBS Trendovi u kreditnoj aktivnosti za treće tromesečje ove godine.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u trećem kvartalu izbosila je u proseku 13,4 odsto. Pri tome, prosečna kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana je za 0,1 procentni poen na 14,2 odsto, a stopa na ostale nekategorisane kredite za 0,2 procentna poena na 11,3 odsto.

Prosečna ponderisana kamatna stopa građanima na novoodobrene kredite indeksirane u evrima povećana je u proseku u trećem kvartalu za 0,1 procentni poen na 7,3 odsto. Od toga, za po 0,1 procenti poen povećane su kamatne stope na stambene kredite (na 6,6 odsto) i potrošačke kredite (na 6,4 odsto).

Pre nego što je ECB započela ciklus povećanja kamatnih stopa, u odnosu na jun 2022. godine zaključno sa septembrom 2023. prosečna stopa na nove kredite stanovništvu u evro znaku bila je viša za 3,5 procentna poena.

Izvor:Nova Eekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Keš krediti najpotrebniji građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekuje se nastavak zaoštavanja tih standarda kod devizno indeksiranih kredita tokom četvrtog tromesečja, dok se kod dinarskih kredita predviđa ublažavanje.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.

Što se očekivanja tiče, banke predviđaju da će u poslednjem ovogodišnjem kvartalu kreditni standardi stanovništvu ostati skoro nepromenjeni, uz blago ublažavanje standarda za devizno indeksirane stambene kredite, najverovatnije kao rezultat odluke Narodne banke Srbije da se privremeno ograniče kamatne stope na ovu vrstu kredita.

Rezultati ankete pokazuju da je privreda u trećem tromesečju smanjila tražnju za kreditima i to za svim kategorijama kredita izuzev dinarskim kratkoročnim, za kojima je zbog potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava povećana tražnja.

Banke su u anketi NBS navele da je i tražnja stanovništva za kreditima smanjena u trećem tromesečju zbog manjeg interesovanja za skoro svim vrstama zajmova.

Izvor: Blic

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Banke sve teže odobravaju kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, ali je povećala stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, u cilju smanjivanja inflacije.

Takođe, povećani su procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena (na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine), kao i stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine.

Na koje će kredite ovo uticati?

Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta kaže da je povećanje stope obaveznih rezervi mera restriktivne monetarne politike kojom se smanjuje procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane.

„Time se smanjuje raspoloživa likvidnost banaka (i kreditni potencijal) i trebalo bi da se poveća cena likvidnosti odnosno novca kojim banke međusobno trguju. Dakle može se očekivati rast domaćih vodećih kamatnih indikatora (Belibor i Beonia), koji su osnova za određivanje kamatnih stopa na dinarske plasmane banaka. To znači da možemo očekivati da će poskupeti dinarski krediti“, ocenjuje Popović. Dinarski krediti inače čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka (većinom za likvidnost i obrtna sredstva) i nešto više od 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka (dominantno su to gotovinski krediti).

Za građane koji imaju fiksnu kamatnu stopu (to je oko 62 odsto odobrenih dinarskih kredita građanima) na već odobrene dinarske kredite, neće biti promena kamatne stope. Dakle rata kredita koji otplaćuju će ostati ista. Za građane koji imaju varijabilnu kamatnu stopu (na primer tromesečni ili šestomesečni belibor plus određena marža), kamata će se povećati, dakle plaćaće nešto veću ratu. Veća kamata odnosno rata kredita će biti kod novoodobrenih kredita, kaže Popović.

Prema njenoj napomeni, stambeni krediti neće poskupeti zbog ove mere, jer su dominantno vezani za evro. Kamatna stopa na hipotekarne kredite se formira uglavnom kao šestomesečni Euribor, plus određena marža.

Koliko bi Belibor mogao da poskupi?

Porast Belibora ne bi trebalo da bude drastičan, zbog velike likvidnosti banaka, kaže ona.

„Rast stope obaveznih rezervi ovde ima dominantno za cilj da smanji dinarsku likvidnost banaka koja je povećana kao posledica prekomerne emisije novca i da na taj način deluje na obaranje inflacije“, ocenjuje Popović.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Novog magazina.

Foto: Belgrade_City, Pixabay

Чланак Povećanje obavezne rezerve može poskupeti dinarske kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o afirmaciji geopolitičke zamisli „Jedan pojas, jedan put“ kojom se najmnogoljudnija država tesno povezuje sa zemljama Bliskog Istoka, srednje Azije, Istočne i Srednje Evrope, te Afrike.

Procenjuje se da je Peking uložio više od 240 milijardi dolara, većinom u infrastrukturne projekte za kojima vape svi navedeni regioni. Silna ulaganja su praćena i naglašenijom orijentacijom Pekinga na zemlje u kojima ulaže.

Narogušeni konkurenti

Naravno da sve veće prisustvo Kine na najosetljivijim područjima nije ostalo nezapaženo. Najrazvijenije države su decenijama imale gotovo monopolsku poziciju u mnogim državama i narogušeno su dočekale snažnog konkurenta. Nije prošlo mnogo vremena a svetom je zavladala fama kako Kinezi pomoću intenzivnog kreditiranja zapravo ciljaju da dođu do vlasništva u stranim zemljama.

U pitanju su regioni sa mnogo izrazito siromašnih država u kojima su, pri tome, česti politički nemiri, pa i građanski ratovi. Tada, naravno, korisnik zapada u docnju, potom nemogućnost otplate kredita, te vremenom zajmodavac, Kina, navodno ide na naplatu duga preuzimanjem vlasništva.

Međutim, već duže vreme tekst dve izuzetno afirmisane istraživačice, profesorke sa elitnih američkih univerziteta „Džon Hopkins“ i „Harvard“, Debore Brotigem i Meg Ritmajr, prezentuje sasvim drugačiju sliku o kineskim kreditima. Ključan stav autorki je da u celom ovom finansijkom angažmanu Kina nikada nije ni pokušala da dugovanje naplati preuzimanjem vlasništva.

Naprotiv, uvek je spremna da pregovaranjem korisniku zajma uslove otplate učini prihvatljivijim. Pravi šok za zapadnu javnost bio je nalaz autorki da je prosečna kamata kod pozajmica privatnih zapadnih kreditora ovim zemljama 4,95, dok je kod kineskih banaka 2,7 odsto.

Luka u Šri Lanki

Američke profesorke ne idealizuju kinesko kreditiranje – krupnu zamerku vide u netransparentnosti ugovora. Međutim, ističu i bolje strane kineskog pristupa nedovoljno razvijenim državama.

Priča o navodnom kineskoj pomami za prirodnim bogatstvom drugih zemalja vezuje se uglavnom za slučaj luke Hambantota na jugu Šri Lanke. Vodeći američki mediji su godinama isticali kako je Peking iskoristio duži građanski rat u azijskoj državi i riskantno, usred rata, uložio u luku na jugu zemlje, tek nekoliko kilometara od glavnog morskog puta od Kine i dalekoistočnih država za Indiju, Bliski Istok, Afriku i Evropu.

Kako je Šri Lanka, zahvaćena unutrašnjim nemirima i sukobima, zapala u nemogućnost otplate kredita, Peking se odlučio da dug naplati preuzimanjem vlasništva. Međutim, široko lansirana priča o preuzimanju luke je gola propagnada, ceo slučaj je mnogo složeniji.

Svetski morski put

Šri Lanka je decenijama planirala da se veže za glavni morski put i što bolje poveže bezmalo sa celim svetom. Početkom veka, kanadska Agencija za međunarodni razvoj je na predlog vlade Šri Lanke uradila studiju isplativosti. Rezultat je bio veoma povoljan, ali kako je 2007. godine u državi još trajao građanski sukob, Indija i SAD, kojima se Šri Lanka obratila, odbile su da finansiraju izgradnju. Kanađani su računali na projekat, ali su odugovlačili, baš kao i nekoliko evropskih država.

Kineska „Eksim“ banka je odmah prihvatila predlog i odobrila 307 miliona dolara kako bi se izgradila prva faza, deo luke za nekontejnerski prevoz. Šri Lanka je birala između dva načina otplate, fiksne kamate od 6,2 odsto ili promenljive kamateprema tržišnim uslovima. Kako su u to vreme rasle kamate, domaćin se odlučio za fiksno opterećenje. Na tenderu za izvođača, pobeđuje poznata građevinska firma „Kina harpou“. U roku od dve godine završena je prva faza luke.

Građanski sukobi

U međuvremenu, situacija u državi se primirila i vlast je 2010. godine za potrebe budžeta emitovala obveznice uz kamatu od 8,25 odsto. Pokazaće se da je to bio promašaj za sva vremena. To, pak, nije bio i jedini sporan potez Šri Lanke. Umesto da, kako su predlagali konsultanti, sačeka prve veće prihode od nekontejnerskog saobraćaja, država odlučuje da odmah uloži i u izgradnju kontejnerskog segmenta luke. Od „Eksim banke“ pozajmljuje 710 miliona dolara uz dva odsto prinosa.

Problem nastaje kada na izborima prilično neočekivano pobeđuje opozicioni kandidat. Smena je praćena novim građanskim sukobom koji se relativno brzo okončava. Međutim, radovi na kontejnerskom segmentu luka delimično ostaju nedovršeni, a država dodatno pada u nevolje. Ne može da vraća kredite i nova vlast stalno ističe da je razlog nedovršenost kapaciteta i stoga znatno manji promet kontejnerskog tereta nego što se predviđao.

Lokalna vlast shvata da mora da nađe veštijeg upravljača lukom i pronalazi ga u kineskoj kompaniji koja luku iznajmljuje na 99 godina za 1,3 milijarde dolara. Novac, međutim, nije iskorišćen da se vrati dug banci, već je usmeren na jačanje deviznih rezervi.

Kredit služi razvoju

Država, međutim, ne može da otplaćuje pristižuće rate i stalno ističe da je razlog upravo lučki dug mada čini tek pet odsto ukupnog državnog zaduženja. Više nego smelo emitovane obveznice čine oko 43 odsto ukupnog državnog duga i osnovni su uzročnik nedaća, ističu autorke.

Prednost aranžmana sa najbrojnijom državom je u kineskom shvatanju da krediti služe razvoju, pogotovo kada je reč siromašnim državama i regijama. Stoga su i uslove prilagodili dugoročnim investicijama, a uspeli su i da izgrade građevinske i tehnološke firme sposobne da urade i najsloženiji objekat.

Tako je među 100 najboljih građevinskih firmi do pre dve decenije bilo tek dve kineske, a sada ih je čak 37. Slično je i sa firmama za proizvodnju najsloženijih prevoznih i transportnih sredstava neophodnih pri velikim radovima. Takav pristup čini Kinu kompletnim partnerom pri velikim ulaganjima. Možda je i najveća podrška Kine sopstvenom nastupu na projektu „Svileni put“ odluka da oslobodi carine uvoz robe iz 12 najsiromašnijih zemalja.

Jedni opraštaju, drugi tlače

Autorke su utvrdile i da je samo u poslednjih pet godina Kina oprostila 23 manje pozajmice afričkim država, vrednosti od 3,8 milijardi dolara, dok je prestrukturirala pedesetak kredita ukupne vrednosti 125 milijardi dolara, tako da će otplatom po novim uslovima korisnici na kamate platiti čak 14,5 milijardi dolara manje nego što je bilo predviđeno prvobitnim ugovorima.

Sa druge strane, postoje zaista teško shvatljivi dugovi koji opterećuju države ovog područja. Nigeriju opterećuje obaveza prema zapadnom kreditoru od 4,5 milijardi dolara, od čega je manje od trećine pozajmica; sve ostalo su kamate. Još je čudniji kredit Kuvajta Sudanu od 130 miliona usled nevraćanja narastao na čak 3,3 milijarde dolara! Međutim, o ovakvim gafovima se ne priča po svetskim medijima.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kako Kina primenjuje „Jedan pojas, jedan put“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tekuće račune u Srbiji koristi ukupno 5.876.044 građana, a dozvoljeno prekoračenje na njima („minus“ na računu) iznosi nešto više od 43 milijarde dinara, pokazuju podaci Udruženja banaka.

Iako u Narodnoj banci Srbije (NBS) ističu da ovaj oblik zaduživanja svuda predstavlja najskuplju vrstu pozajmice i upozoravaju građane da bi trebalo da ga koriste samo u krajnjoj nuždi, dosta ljudi ponekad je prinuđeno da „uđu u minus“. A kada se jednom pokrene tzv. prekoračenje po računu, iz njega se teško izlazi. piše 24sedam.

Prosek je kamata od 29 odsto, ali…

Međutim, ono što je najveći problem jeste kamata, koja se plaća na prekoračenje po tekućem računu, a ona nije nimalo „prijatna“. Još je gora situacija za one koji neobazrivo uđu u nedozvoljeno prekoračenje, jer se tu kamatne stope penju i do skoro 55 odsto.

Kako su za 24sedam rekli u NBS, prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva iznosi 29,1 odsto na godišnjem nivou.

– S druge strane, prosečna ponderisana kamata na nedozvoljena prekoračenja iznosi 32,4 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Ovo su prosečne kamate koje se kod pojedinih banaka kreću od 10 odsto pa naviše. Tako da kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje u domaćim bankama idu od minimum 10,64 odsto do maksimum 34,51 odsto godišnje.

Kada se radi o nedozvoljenom minusu, kamate su mnogo veće. Kreću se od 9,78 odsto pa do čak 54,98 odsto godišnje.

Ipak, i pored rasta kamata od prošle godine, u NBS ističu da je u periodu od januara 2014. do maja 2023. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,5 procentnih poena (sa 33,6 odsto na 29,1 odsto).

– Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništva po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa je smanjena za 11,8 procentnih poena, sa 44,2 na 32,4 odsto – navode u NBS.

Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu, dodaju u NBS, u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 odsto, dok je u januaru 2014. ovo učešće iznosilo četiri odsto.

Crno na belo na sajtu NBS

– Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni, a NBS je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda – naglašavaju u NBS.

Inače, u NBS kažu i da redovno, na mesečnom nivou, na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuju kamatne stope po pojedinačnim bankama na prekoračenja po tekućim računima.

– Objavljivanjem ovih podataka Narodna banka Srbije želi da građanima omogući da se na transparentan način upoznaju s javno dostupnim podacima i da na osnovu toga uporede banke i naprave adekvatan izbor bankarskog proizvoda koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima – objašnjavaju u NBS.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koja bankarska pozajmica je najskuplja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je i dalje običaj da se započinjanje privatnog posla finansira pretežno ličnom ušteđevinom ili pozajmicama od rođaka i prijatelja, a kada posao dođe do tačke u kojoj su mu potrebna značajnija sredstva za razvoj, ona se izdvajaju uglavnom iz zarade preduzeća, ako je ima. No, ukoliko firma nema dovoljno sopstvenih sredstava da uloži, na primer, u izgradnju novih proizvodnih pogona ili nabavku nove opreme, uglavnom se zadužuje kod banaka ili lizing kuća. Kod nas, međutim, ni ove opcije nisu česte, jer najveći deo privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća koja ne ispunjavaju potrebne uslove za ove vrste zaduživanja, ili su im takve pozajmice preskupe. To iz godine u godinu potvrđuju i podaci da skoro 70% domaćih preduzeća, uključujući i ona najuspešnija, uglavnom finansira svoj razvoj iz sopstvenih sredstava.

Privrednici u Srbiji imaju naročito velike teškoće kada su im potrebna sredstva za razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, zbog slabo razvijenog tržišta kapitala i nedostatka alternativnih instrumenata finansiranja, kao što su fondovi rizičnog kapitala ili anđeli investitori.

Međutim, postoje i druge mogućnosti za finansiranje razvoja, kao što su različiti programi koje Evropska unija sprovodi u Srbiji sa partnerskim institucijama. Mnogi od tih programa su namenjeni malim i srednjim preduzećima, a neke od njih predstavljamo u nastavku teksta.

Oprema za uspeh

Program „Srbija i EU – Oprema za privredu“ sprovodi se već deset godina i obezbeđuje finansijsku podršku za nabavku proizvodne i građevinske opreme. Prema rečima Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra u Ministarstvu privrede, sredstva iz ovog programa je do sada iskoristilo 716 mikro i malih preduzeća, preduzetnika i zadruga. Neki od proizvoda kupljenih kroz ove fondove uključuju opremu za proizvodnju, specijalizovane delove i alate za mašine, kao i građevinske mašine.

U ovom programu korisnik učestvuje sa samo 5% sredstava, 25% predstavljaju bespovratna sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije i budžeta EU, a ostatak čine povoljni krediti ili lizing koji se uzimaju od finansijskih institucija. Važno je napomenuti da hipoteka nije potrebna za dobijanje ovog kredita.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava za koji se ove godine može konkurisati je 500.000 a maksimalni pet miliona dinara, dakle visina ukupnih ulaganja u opremu može se kretati od dva do 20 miliona dinara.

Ukupan budžet za ovaj dvogodišnji program iznosi 26 miliona evra, od kojih je 16 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Katarina Obradović Jovanović najavljuje da će kroz najnoviji javni poziv sredstva moći da dobije između 600 i 700 domaćih privrednika.

Pomoć za brži rast

Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development and Innovation Facility – WB EDIF), predstavlja sveobuhvatni skup mera za lakši pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja i za pospešivanje ekonomskog razvoja u regionu. Cilj je da se podstakne otvaranje novih i razvoj postojećih inovativnih preduzeća sa velikim potencijalom za rast kao i nastanak regionalnog tržišta preduzetničkog kapitala. Program obuhvata četiri komplementarna instrumenta finansijske podrške za mala i srednja preduzeća.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), odnosno Fond preduzetničkog kapitala za finansiranje inovativnih malih i srednjih preduzeća u početnoj fazi razvoja.

Drugi je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF), odnosno Fond razvojnog kapitala koji pruža podršku preduzećima koja su već prisutna na tržištu a imaju veliki potencijal za rast. Ovim fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Treći instrument je kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility GF), čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima olakša pristup bankarskim kreditima, kao i da smanji troškove zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Ovim mehanizmom upravlja Evropski investicioni fond.

Četvrti instrument je tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna mala i srednja preduzećima sa velikim potencijalom za rast, kroz podršku zemljama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Od naučnika do privrednika

Horizont Evropa je novi okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period od 2021. do 2027. godine, sa budžetom od 95,5 milijardi evra, što ga čini najvećim otvorenim izvorom finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu. Ovaj program je podeljen na tri glavna segmenta.

Prvi je Izvrsnost u nauci, sa budžetom od 25 milijardi evra, koji podržava nove istraživačke projekte, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže za obuku i razmenu doktoranata, i ulaže u najsavremenije istraživačke objekte.

Drugi segment, Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost raspolaže sa 53,5 milijardi evra za podršku istraživanjima povezanim sa društvenim izazovima i za jačanje tehnoloških i industrijskih kapaciteta. Program realizuje ciljeve održivog razvoja kroz šest klastera: 1) zdravlje; 2) kultura, kreativnost i inkluzivno društvo; 3) civilna bezbednost; 4) digitalizacija, industrija i svemir; 5) klima, energetika i mobilnost; 6) hrana, bioekonomija, prirodni resursi, poljoprivreda i životna sredina.

Treći segment, Inovativna Evropa, sa budžetom od 13,6 milijardi evra, pruža podršku novim tehnologijama koje povezuju obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Pravo učešća u programu Horizont Evropa imaju preduzeća, istraživačke grupe, instituti, univerziteti, nevladine organizacije, kao i pojedinci. Najviše sredstava, oko 70%, namenjeno je malim i srednjim preduzećima. Korisnici ovog programa mogu dobiti grant koji pokriva 70, a u nekim slučajevima i 100% troškova.

Ravnomerniji lokalni razvoj

Program EU PRO Plus doprinosi ravnomernijem društvenom i ekonomskom razvoju u Srbiji. Program je započet 2021. godine i trajaće tri godine, a ukupna sredstva kojima raspolaže iznose 40 miliona evra. EU PRO Plus, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podstakne ekonomski rast kroz podršku preduzećima i unapredi lokalnu infrastrukturu u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: regionu Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije.

Program je u okviru pomoći preduzećima da nabave opremu i uvedu nove usluge, do marta 2023. godine podržao 116 projekata u 43 lokalne samouprave. Ukupna vrednost tih projekata iznosila je više od 3,6 miliona evra, pri čemu je skoro 2,8 miliona evra donirala Evropska unija, a preostali iznos su finansirala preduzeća koja su učestvovala u ovom programu. Mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila finansijsku podršku posluju u različitim industrijama, od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, preko stolarije i tekstilne industrije, do farmacije i inovativnih tehnoloških proizvoda.

Zapošljavanje i socijalne inovacije

Program Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), pomaže socijalno preduzetništvo kroz mikrokreditiranje i mikrozajmove za ranjive grupe, mikro preduzeća i socijalno preduzetništvo. Program ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim davaocima mikrokredita i investitorima koji ulažu u socijalna preduzeća da povećaju kreditiranje.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Nick Fewings, Unsplash

Чланак EU programi za ekonomski i društveni napredak: Kratki vodič za privrednike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova važna međubankarska stopa na kraju juna dostigla je 3,9 odsto, što je 1,2 procentna poena više u odnosu na kraj prošle godine.

Euribor ili Evropska međubankarska stopa predstavlja referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac za pozajmice na međubankarskom tržištu. To je ujedno i glavna stopa za određivanje kamata na pozajmice u evrima.

Vrednost šestomesečnog Euribora usklađuje se dva puta godišnje – krajem juna i u decembru.

Tromesečni Euribor na kraju juna ove godine iznosio je 3,5 odsto, što je za pola procenta više u odnosu na prethodni period usklađivanja 31. marta. Godišnji Euribor 30. juna ove godine iznosio je 4,1 odsto.

Podsećanja radi, pre godinu dana, tromesečni Eurobor bio je „ispod nule“.

Evropska centrala banka (ECB) objavila je „Makroprudencijalni bilten“ u evrozoni, u kom se navodi da su rizici finansijske ranjivosti i dalje prisutne i da je potrebno da radi na očuvanju otpornosti banaka.

Rast kredita je značajno usporen poslednjih meseci, navoi se u toj analizi, ali pre svega zbog niže potražnje za kreditima, a ne zbog kapitalnog ograničenja banaka.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Novo poskupljenje kredita, euribor porastao na 3,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas će građani Srbije sa stambenim kreditima u elektronsko sanduče dobiti redovno obaveštenje o povećanju mesečne rate. Kamate na stambene kredite se usklađuju sa aktuelnim vrednostima euribora. Sa ovim usklađivanjem, rate za stambene kredite će u proseku biti veće od dvadesetak do 80 evra u odnosu na januar.

Broj građana kojima će se povećati rate je oko 150.000, to su ljudi koji imaju kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Miodrag Radivojević iz Efektive rekao je za N1 da su u udruženju napravili jednu kalkulaciju za prosečan kredit od 100.000 evra, koji je uzet na 240 meseci i sa maržom od tri odsto.

„Za kredit koji je odobren prošle godine u junu kada je euribor bio nula, rata je bila 554 evra, a na današnji dan, kada je 3,9 rata je 775 evra, što je porast od 240 evra. Za ceo period otplate, sa 33.100 evra kamata je porasla na 86.071 evro. To je veliki udar na budžet svih korisnika koji imaju promenljive kamatne stope, a oni su u većini“, tvrdi on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Efektiva napravila kalkulaciju koliko će poskupeti stambeni krediti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke.

Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala, na dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine, i u prva tri meseca su smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto.

Posmatrano po namenama, u prvom tromesečju najviše su smanjeni investicioni krediti, za 6,5 milijardi dinara, slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara. Kada je reč o problematičnim kreditima, njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi se u martu spustilo na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.

Rast stambenih kredita

Što se tiče kredita stanovništvu, međugodišnji rast ovih kredita dodatno je usporio na 4,4 odsto u martu, sa 6,3 odsto, krajem 2022. godine, čemu su, kako navode iz centralne banke, doprineli niža tražnja za kreditima zbog rasta kamatnih stopa i efekti visoke baze iz prethodne godine.

Nominalno posmatrano, krediti stanovništvu u martu su iznosili 1.448,3 milijardi dinara, što čini 46,8 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prvog kvartala, krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1 odsto.

Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita, za 1,7 milijardi dinara, kao i gotovinskih, za 0,6 milijardi i potrošačkih kredita, za 0,1 milijarda dinara.

Za razliku od njih, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijarde dinara. Njihov međugodišnji rast u martu iznosio je 8,0 odsto pa je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom kvartalu povećano za 0,1 procentni poen na 40,4 odsto u martu, dok je učešće gotovinskih kredita, 43,7 odsto, bilo isto kao krajem 2022. godine.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Tražnja za svim kreditima je u padu, osim za stambenim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu ali je to zaoštravanje bilo blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine, pokazali su rezultati aprilske ankete među bankama, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je navela, banke očekuju da će se pooštravanje kreditnih standarda nastaviti i u drugom kvartalu. Pooštravanje privredi se u sličnoj meri odnosilo na dinarske i devizno indeksirane kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja, što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

Banke su ocenile da je privreda tokom prvog kvartala smanjila tražnju za kreditima i to najviše dugoročnim zbog manjih potreba za finansiranjem kapitalnih investicija i manjih aktivnosti preduzeća oko pripajanja odnosno akvizicija. Kada je reč o kreditima stanovništvu, pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite, uključujući kredite za refinansiranje i devizno indeksirane stambene i potrošačke kredite.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Pooštreni uslovi za bankarske pozajmice се појављује прво на Biznis i Finansije.