Nakon odluke Narodne banke Srbije da podigne stope obavezne rezerve banaka može se očekivati da će poskupeti dinarski krediti, ocenjuje Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Novi magazine.
NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, ali je povećala stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, u cilju smanjivanja inflacije.
Takođe, povećani su procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena (na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine), kao i stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine.
Na koje će kredite ovo uticati?
Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta kaže da je povećanje stope obaveznih rezervi mera restriktivne monetarne politike kojom se smanjuje procenat depozita koji banke mogu da koriste za svoje plasmane.
„Time se smanjuje raspoloživa likvidnost banaka (i kreditni potencijal) i trebalo bi da se poveća cena likvidnosti odnosno novca kojim banke međusobno trguju. Dakle može se očekivati rast domaćih vodećih kamatnih indikatora (Belibor i Beonia), koji su osnova za određivanje kamatnih stopa na dinarske plasmane banaka. To znači da možemo očekivati da će poskupeti dinarski krediti“, ocenjuje Popović. Dinarski krediti inače čine oko 16 odsto kredita koje je privreda uzela od banaka (većinom za likvidnost i obrtna sredstva) i nešto više od 50 odsto kredita koje su građani uzeli od banaka (dominantno su to gotovinski krediti).
Za građane koji imaju fiksnu kamatnu stopu (to je oko 62 odsto odobrenih dinarskih kredita građanima) na već odobrene dinarske kredite, neće biti promena kamatne stope. Dakle rata kredita koji otplaćuju će ostati ista. Za građane koji imaju varijabilnu kamatnu stopu (na primer tromesečni ili šestomesečni belibor plus određena marža), kamata će se povećati, dakle plaćaće nešto veću ratu. Veća kamata odnosno rata kredita će biti kod novoodobrenih kredita, kaže Popović.
Prema njenoj napomeni, stambeni krediti neće poskupeti zbog ove mere, jer su dominantno vezani za evro. Kamatna stopa na hipotekarne kredite se formira uglavnom kao šestomesečni Euribor, plus određena marža.
Koliko bi Belibor mogao da poskupi?
Porast Belibora ne bi trebalo da bude drastičan, zbog velike likvidnosti banaka, kaže ona.
„Rast stope obaveznih rezervi ovde ima dominantno za cilj da smanji dinarsku likvidnost banaka koja je povećana kao posledica prekomerne emisije novca i da na taj način deluje na obaranje inflacije“, ocenjuje Popović.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Novog magazina.
Foto: Belgrade_City, Pixabay