Na trećem je mestu 14 posto Čeha, dok je u “ziheraškoj” Nemačkoj svega šest posto stanovništva poverovalo da će se obogatiti rudareći uz pomoć interneta, a ne motike i pijuka. Najmanje poverenja u kriptosvet (4 posto) imaju Italijani i Španci.

Širom EU nivo finansijske pismenosti nizak

Evropska komisija je ovog proleća sprovela prvo istraživanje o finansijskoj pismenosti u EU, koje je otkrilo da je širom EU nivo finansijske pismenosti nizak.

Otprilike 18 posto građana zna sve o inflaciji, ulaganjima i rizicima koji oni donose, za 64 posto se može reći da imaju neka srednja znanja, a preostalih 18 posto – nikakva.

Hrvatska ima malo više dobro upućenih – 20 posto i malo manje potpunih neznalica – 16 posto, a osetno je odskočila prema ulaganju u kriptovalute i u kategoriji poverenja u banke.

Svaki peti hrvatski građanin nema nikakvu štednju, što znači da bi ostao bez sredstava za život da izgubi stalne prihode. S druge strane, nešto manje od četvrtine stanovništva tvrdi da bi sa štednjom koju imaju mogli da nastave sa starim životom najmanje šest meseci, pa i više. I po jednom i po drugom odgovoru, rezultat je među lošijima u EU.

Hrvati su izrazito pesimistični kad je u pitanju starost i penzija, samo šest posto građana očekuje komotan život i u penziji, a kod ostalih se taj procenat kreće od tri posto u Poljskoj do 24 posto u Danskoj. Još četvrtina Hrvata veruje da će živeti donekle komforno, dok svi drugi sa zebnjom gledaju na život u starijim godinama.

Hrvatska je na šestom od 27 meesta unutar EU prema nivou poverenja u savete bankara i finansijske industrije sa 7% u ovoj kategoriji. Inače, svaki četvrti hrvatski građanin ima potrošački kredit, a svaki deseti kredit s hipotekom.

Izvor: SEEBIZ/Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Slovenci i Hrvati rekorderi u trgovanju kriptovaluta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bitkoin je danas najpoznatija kriptovaluta na svetu, ali postoje još mnoge druge koje nude razne mogućnosti. Ukoliko neko želi jednu kriptovalutu da zameni u neku drugu najčešće se koriste tzv. „mostovi“ – obično se iza toga kriju firme koje drže velike sume različitih kriptovaluta i omogućavaju transfere. Tom prilikom često su se dešavali sigurnosni problemi i spektakularni kriminalni slučajevi – ukradene su kriptovalute u vrednosti od nekoliko milijardi evra.

Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijen je novi protokol koji zamenu jedne kriptovalute u drugu omogućava na efikasan i bezbedan način – i to potpuno decentralizovano bez korišćenja velikog kripto-depoa od komercijalnih ponuđača. Novi Tool se zove „Glimpse“ i nudi potpuno nove opcije u svetu kriptovaluta. Rad je prihvaćen od strane „USENIX Security Symposium“, jedne od najprestižnijih informatičkih konferencija na svetu, koja se održava u avgustu u Los Anđelesu. Dokument o novoj kripto-tehnici je već na raspolaganju onlajn.

Jednostavni prenosi i Smart Contracts

Kod kriptovaluta se svaka transakcija memoriše tako da je razumljivo za svakog, na javno vidljivom blockchainu, koji sadrži kompletan tok svih dotadašnjih transakcija. Tako je uvek jasno sa kog računa se prenosi koja suma, na koji drugi račun, i ko poseduje koliko kriptovaluta. Ove transakcije mogu biti i komplikovanije nego prost bankarski transfer: „Kod različitih kriptovaluta može se u sistem ubaciti transfer koji je samo onda validan ukoliko su ispunjeni određeni uslovi“, objašnjava Giulia Scaffino, autorka protokola.

U matematički precizno definisanom jeziku se ovi uslovi ustanove, kao ugovor koji kompjuter može da pročita, tzv. „smart contract“. Kasnije se automatski verifikuje da li su uslovi ispunjeni ili nisu, i u zavisnosti od toga se transfer obavlja ili prekida.

Takve transakcije su i do sada unutar blockchaina bile moguće, ali sveobuhvatne transakcije jedne kriptovalute u drugu su komplikovanije i standardno se ne podržavaju. I upravo to će sa novim protokolom biti moguće.

Bitkoin za Ethereum

Pretpostavimo da jedna vlasnica bitkoina želi da zameni bitkoin za Ethereum. Ona pronađe vlasnika Ethereuma koji želi da menja valutu. Kako ova transakcija može pouzdano i efikasno da se sprovede ako bitkoin i Ethereum tehnički nisu povezani?

Osnovni koncept je jednostavan: najpre Ethereum-vlasnik generiše jedan slučajni broj i pošalje ga vlasnici bitkoina. Onda se u sferi Ethereuma sklapa tzv. Smart Contract koji garantuje da će određena količina Ethereuma biti preneta bitkoin-vlasnici – ali ne odmah, već najpre kada budu ispunjeni određeni uslovi. Vlasnica bitkoina prenosi bitkoine vlasniku Ethereuma i unosi u formular dobijeni slučajni broj, da bi se sprečili bezbednosni upadi drugih.

Sada vlasnica bitkoina može da koristi aktuelni block bitkoina, u kojem je memorisan slučajni broj, zajedno sa prethodno dogovorenim brojem drugih blokova, da bi dokazala da su bitkoini zaista zamenjeni. Ovi podaci se koriste na Ethereum-strani, da bi se ispunio smart contract – i tako se dogovoreni iznos Ethereuma prenosi.

Efikasno, kompatibilno i fleksibilno

„Tačan protokol koji smo za to napravili trebalo bi da ispuni više važnih kriterijuma“, kaže Zeta Avarikioti. „Mora da bude efikasno, dokaz je da je suma zaista preneta, i treba da bude moguće sa relativno malom količinom podataka. Ukoliko bi za to bili potrebni veliki delovi blockchaina, sa stotinama gigabajta podataka, to bi bilo potpuno nepraktično. Osim toga protokol bi trebalo da pokaže veliku kompatibilnost – trebalo bi da podržava što više kriptovaluta.“ Novorazvijeni protokol može se direktno integrisati u postojeći kripto-sofver – razgovori sa austrijskim finansijskim preduzećem „Bitpanda“ već su u toku.

Istraživanje je sprovedeno u okviru laboratorije Christian-Doppler „Blockchain Technologies“ na Tehničkom univerzitetu u Beču, pod vođstvom profesora Matteo Maffei. Pored Giulia Scaffino na istraživanju su učestvovali i Lukas Aumayr i Zeta Avarikioti.

Чланак Kako se može jedna kriptovaluta promeniti u neku drugu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći svetski menadžer novca, BlackRock, želi da pokrene novi fond kojim se trguje na berzi koji bi koristio bitcoin kao osnovnu imovinu.

Dva druga značajna fonda, Fidelity Investments i Charles Schwab, podržavaju novu berzu kriptovaluta sa Citadel Securities.

A jedan od najvećih svetskih zajmodavaca, Deutsche Bank, želi da vodi posao čuvanja kriptovaluta koji bi držao digitalnu imovinu za svoje klijente.

Mejnstrim institucije i kriptovalute

Sve ove informacije dovele su do toga da bitcoinu, ali i drugim kriptovalutama, skoči cena, javlja Yahoo Finance.

Ovo novo interesovanje mejnstrim finansijskih institucija dolazi u trenutku rastuće opasnosti za industriju koja se borila da povrati svoje temelje nakon propasti berze za razmenu kriptovaluta FTX i regulatornog udara koji je usledio.

Komisija za hartije od vrednosti (SEC) ranije ovog meseca podnela je tužbe protiv najvećih kripto berzi u SAD i svetu, Coinbase i Binance, navodeći da su obe dozvolile digitalnim valutama da trguju na njihovim platformama koje su trebale da budu registrovane kod agencije.
To je izazvalo nove zabrinutosti da bi moglo postati teže trgovati određenim digitalnim sredstvima. Od početka 2023. SEC je optužila 15 različitih kripto aktera za kršenje zakona o hartijama od vrednosti.

Iznenađujući preokret u sentimentima u vezi sa ovom industrijom počeo je 15. juna, kada je BlackRock, koji kontroliše imovinu od više od 9 biliona dolara, podneo papirologiju SEC-u za kreiranje fonda za promptno trgovanje bitcoinima.

„FTX je upravo potvrdio naš poslovni model“

Još jedan katalizator za industriju došao je ove nedelje kada je nova berza kriptovaluta koja ima podršku Citadel, Fidelity i Charles Schwab rekla da je počela da obavlja poslove.

Preduzeće, EDX Markets, predstavilo je svoje planove krajem 2022. godine i reklamiralo sebe kao operaciju koja bi „uklonila značajne sukobe interesa koji utiču na postojeće berze kriptovaluta“.

Jamil Nazarali, izvršni direktor EDX-a, rekao je u intervjuu da je „FTX upravo potvrdio naš poslovni model“. Ono što oni rade, dodao je on, je „uzimanje najboljeg iz digitalnog sveta, mnoge inovacije blokčejna i kombinovanje sa zaštitom investitora u tradicionalnim finansijama“.

EDX kaže da će ponuditi trgovanje u samo četiri kriptovalute — bitcoin, ether, lightcoin i bitcoin keš. SEC nijednu od tih sredstava nije smatrala hartijama od vrednosti, što je omogućilo EDX-u da potencijalno zaobiđe neke od problema sa kojima se susreću Coinbase i Binance.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Kripto ima novog spasioca: Wall Street се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo prvo znači da će biti još otvorenija za turističke kompanije koje na njoj žele da traže kapital od investitora. Preduslov za to već postoji s obzirom na značaj kompanija iz tog sektora u trgovanju na Zagrebačkoj berzi. Naime, turistički sektor je najbrojniji u smislu uvrštenih papira, treći je po tržišnoj kapitalizaciji, i čini otprilike 20% trgovanja, naglašava predsednica Uprave ove berze Ivana Gažić. Prema njenim rečima Zagrebačka berza osim u hrvatskim kompanijama potencijal vidi i u obližnjim turističkim državama, poput Crne Gore i Albanije.

Specijalizacija berzi nije novost na evropskom tržištu. Možda i najčuveniji ovakav primer je berza u Oslu koja se tokom godina profilisala kao vodeće mesto u Evropi za listiranje kompanija iz sektora brodarstva i uzgoja ribe.

S druge strane, odluka ove berze da se otvori ka trgovini kriptovalutama je posledica evropske Uredbe o tržištu kriptoimovinom (MiCA) koja bi uskoro trebalo da bude i zvanično usvojena. Očekuje se da ona donese tektonske promene na tržište menjačnica kriptovaluta, menjajući način praćenja transakcija kriptovalutama, ali i njihovog oporezivanja. To se najviše odnosi na manje menjačnice kojima bi prilagođavanje na MiCA-u mogao biti preveliki zalogaj.

Iz ovog razloga je u maju osnovana kompanija Adria Digital Exchange u kojoj Zagrebačka berza ima udeo od 25 odsto. Njen cilj je detaljno analiziranje i razvoj potencijala trgovanja i upravljanja digitalnom imovinom.

Izvor: Poslovni.hr

Foto: Austin Distel, Unsplash

Чланак Zagrebačka berza ulazi u trgovinu kriptovalutama i fokusira se na turističke kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kripto berza Binance je dominantan igrač na tri najveća svetska tržišta kriptovaluta – u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, objavljeno je danas na portalu Statista.

Binance ima tržišni udeo od 32 odsto u SAD, a najbliži konkurent, kriptoberza Koinbejs samo 10 odsto, prenosi portal BitkoinKazinos.

U Velikoj Britaniji Binance pokriva 37 odsto tržišta, a u Nemačkoj 35 odsto, mnogo više od svojih rivala. Binance ima udeo od 28 odsto na globalnom tržištu kriptovaluta, a u aprilu je bila ubedljivo najposećenija kripto berza sa 75,4 miliona poseta.

Drugo mesto je zauzela kripto berza Koinbejs, koju je u aprilu posetilo 38,1 miliona korisnika. Bajnens je bila najveća svetska kripto berza i pre kolapsa berze FTX, a u proteklih šest meseci je još više povećala svoj tržišni udeo, konstatuje BitkoinKazinos.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Binance procvetali nakon propasti FTX-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tamo su visoka inflacija i pad lokalnih valuta primorali građane da potraže spas u digitalnom novcu, prenosi Poslovni dnevnik.

Po vlasništvu nad digitalnim valutama u svetu prednjači Turska, s udelom od 27,1 posto, a sledi Argentina, s 23,5 posto, što je znatno više od procenjene globalne stope od 11,9 posto, prema podacima istraživačke kompanije GWI.

Pored vodećih pozicija po usvajanju kriptovaluta, Turskoj i Argentini zajednička je i visoka inflacija, koja je dovela do pada kursa nacionalnih valuta i kontrole tokova kapitala kako bi se lokalno stanovništvo odvratilo od iznošenja novca u inostranstvo.

Godišnja stopa inflacija u Turskoj u martu je dosegla 50,51 posto, a u Argentini čak 104 posto. Turska lira i argentinski pezo strmoglavo padaju i na rekordno su niskim nivoima. Na crnom tržištu za američki dolar treba izdvojiti oko 464 pezosa, što je više nego dvostruko od službenog kursa od 222 pezosa za dolar.

Velik deo kupovine takozvanih sigurnih utočišta bile su kriptovalute poput USD Coina (USDC) i Tethera (USDT), koji predstavljaju kripto tokene vezane 1:1 za tradicionalnu imovinu poput američkog dolara ili zlata.

„Bilo da je reč o malim ili institucionalnim investitorima, ljudi razmišljaju o tome kako se možemo zaštititi od pada vrednosti valuta“, rekao je Ehab Zaghloul, glavni istraživač u Tribal Creditu, platformi za digitalna plaćanja za startapove na tržištima u razvoju.

Obim trgovanja parom USDT-turska lira prošle nedelje je dosegnuo višemesečni maksimum, podstaknut slabljenjem turske valute i predstojećim ključnim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

„Uopšteno, veća je sklonost prihvatanju kriptovaluta u zemljama s kapitalnim ograničenjima i finansijskom i političkom nestabilnošću“, konstatovali su analitičari istraživačke kompanije K33 Research.

Izvor: Poslovni dnevnik/B92
Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje traže spas u kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Forbes je pregledao prijave bankrota BlockFi-a i Celciusa i otkrio tajni kripto portfelj zemlje. Druk Holding & Investments (DHI), 2,9 milijardi dolara vredna državna investicijska podružnica Butana, bila je klijent oba bankrotirana kripto zajmodavca, tvrdi američki poslovni magazin.

Butan nikada nije javno otkrio ulaganja DHI-ja. Njihov sadržaj postavlja pitanja o odnosu Butana sa kripto ekonomijom. Nije jasno da li fondovi podržavaju nedavne i tekuće inicijative modernizacije u Butanu.

U februaru 2022, DHI je pristao da pozajmi 30 miliona lokalne valute od BlockFi-ja, ali nije izvršio otplatu zajma, podstaknuvši advokate da uruče žalbu prošlog meseca. Čak i nakon što je zajmodavac likvidirao kolateral od 1.888 bitkoina, i dalje je postojao neplaćeni iznos od 820.000 dolara. Izvršni direktor DHI-ja, Ujjwal Deep Dahal, rekao je za Forbes putem e-pošte: „Nemamo komentara jer je stvar s BlockFi-jem riješena. Nismo u mogućnosti da komentarišemo slučaj zbog povjerljivosti.”

Tajnost Butana o svojoj holding kompaniji

Mesecima ranije, DHI je bio istaknut kao institucionalni kupac Celzijusa. Firma je obavila mnoge trgovine između aprila i juna 2022, deponujući, povlačeći i pozajmljujući Bitcoin, Ether, Tether i pregršt drugih kriptovaluta.

Nije jasno odakle su ta sredstva nastala niti kako su ih zvaničnici koristili. Međutim, vlasništvo DHI-ja moglo bi pokrenuti dalje sudske postupke jer su Celsiusovi advokati primetili svoju nameru da traže „povraćaj“ depozita uplaćenih u roku od 90 dana od njegovog bankrota.

DHI-jevo ulaganje desetina miliona dolara u kriptovalute može izgledati kao čudan izbor, ocenjuje Forbes i dodaje da, s obzirom na navodnu ulogu holding kompanije da promoviše domaće poduhvate, čini se čudnim da DHI ulaže u kriptovalute.

Ako je to državni fond, on bi bio prvi koji bi direktno posjedovao kriptovalute. Kraljevska povelja, koja je osnovala fond 2007. godine, kaže da je svrha DHI-ja “čuvati nacionalno bogatstvo, te upravljati i povećati takvo bogatstvo kroz razborita ulaganja.”

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Maleno kraljevstvo u tajnosti drži milione dolara u kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni podsećaju na “kiparsku krizu” iz 2013. posle koje je porasla popularnost kriptovaluta jer su se pokazale kao nezavisne od bankarskog sistema i svih rizika sa kojima se oni suočavaju. Ipak, kako upozoravaju američki mediji, ni tržište kriptovaluta nije imuno na krize, što smo mogli primetiti u prethodnom periodu.

Posle vesti o kolapsu Silicon Valley Bank, među čijim klijentima je veoma bio zastupljen tehnološki sektor, vrednost kriptovaluta zaista jeste porasla – samo bitkoin je juče skočio preko10 odsto. Međutim, treba imati u vidu da su regulatori države Njujork u subotu zatvorili i Signature Bank koja je poznata kao veliki zajmodavac u kripto-industriji, kako bi sprečili intenziviranje bankarske krize.

Zanimljivo je da iako su ove banke bile otvorenije prema kripto i venture capital projektima njihov kolaps se za sada nije negativno odrazio na njihovu vrednost. Međutim, iako vrednost kriptovaluta raste, kompanije i startapi koji posluju na kripto-tržištu suočiće se sa raznim izazovima, počev od onog kako ubuduće doći do finansiranja.

Izvor: CNBC

Чланак Kako će kolaps Silicon Valley Bank uticati na kriptovalute? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa, kaže da se Zakon o digitalnoj imovini primenjuje od 2021. i jedan je od boljih u svetu, međutim mora se još raditi na izmenama i dopunama. Propis detaljno uređuje način izdavanja digitalne imovine, pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, kao i nadzor i kontrolu nad izdavaocima i korisnicima. Pored ovog krovnog zakona, izmenjeni su i poreski zakoni jer je način oporezivanja prihoda od digitalne imovine bio potpuno neuređen ili izrazito nepovoljan.

Na bitkoine i tokene plaćao se veliki porez. To je bio porez na ostale prihode i minimalna stopa bila je 20 odsto. Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti.

Malo obveznika podnosi  prijave

Praštalo navodi da Poreska uprava trenutno radi na jednostavnijim prijavama. U poresku prijavu poreza na kapitalne dobitke treba da se upiše nabavna vrednost kada su kriptovalute ili tokeni kupljeni i prodajna vrednost kada su prodati. Međutim, malo obveznika podnosi ovakve prijave, jer najčešće nemaju dokazivu nabavnu vrednost pa upisuju samo prodajnu što Poreskoj upravi olakšava posao.

– Kao računovodstvena agencija podneli smo veliki broj poreskih prijava u ime klijenta i najbrži rešen slučaj kod Poreske uprave trajao je dva meseca. Imamo i komplikovanije predmete, kada klijent ima više transakcija, prodaja i kupovina kriptovaluta u jednom mesecu. Takvi slučajevi nisu rešeni već godinu i više dana. Razumem Poresku upravu, to su komplikovani predmeti gde manualno treba da prođu kroz svaku prijavu – objašnjava Praštalo.

Dodaje da je nedavno Narodna banka Srbije (NBS) izdala dozvole za dve menjačnice, koje su pružaoci usluga i samo one u Srbiji smeju da posreduju pri kupovini i prodaji kriptovaluta. NBS nadzire njihov rad, kao što nadzire rad banaka.

Ivan Andrejević, kriptokonsultant, potvrđuje da je time napravljen korak za državu i za same građane jer mi smo imali jedan od boljih zakona u svetu, ali nažalost nije bio u potpunosti primenjivan.

– Sa ove dve menjačnice koje su nedavno od NBS dobile licence, definitivno je mnogo veća bezbednost za ulaganje i mnogo je veća korist samoj državi jer sticajem okolnosti dosta ljudi se doselilo iz ratom zahvaćenih područja kod nas i oni su doneli kriptovalute jer je lakše nositi njih nego gotovinu. Menjačnice će imati važnu ulogu za pravna lica jer ako se na ovaj način otvara prostor za poslovanje sa svetom. Banke uzimaju veće provizije, dok su na kriptovalute minimalne. Na transfer od 100.000 dolara može se platiti provizija od oko tri centa – kaže Andrejević.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Poreska uprva počela da izdaje rešenja za naplatu kapitalne dobiti na kriptovalute се појављује прво на Biznis i Finansije.

“FTX i SBF nijesu izuzetak – oni su pravilo”, rekao je za Yahoo Finance Live profesor na Njujorškom univerzitetu, koji je poznat kao “Doktor Propast” po svojim strašnim perspektivama o globalnim trendovima.

“Doslovno 90% kriptovaluta je prevara. Kriminalna aktivnost. Totalna Ponzi šema stvarnog balona koja propada”, oštar je bio Rubini u intervjuu datom u Davosu, tokom trajanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Rubini je odavno glasan kritičar kriptovaluta, pozivajući većinu u industriji prevarantima, što je ekonomistu uvelo u medijski rat s izvršnim direktorom Binance-a Changpengom Zhaom prije nekoliko meseci.

FTX je podnio zahtev za bankrot krajem 2022. godine, dok se njegov osnivač SBF suočava s optužbama za lančanu prevaru, prevaru s hartijama od vrednosti i zavjeru, za koje se izjasnio da nije kriv.

‘To je noćna mora’

SBF je postao kripto milijarder i glavna zvezda u industriji do svoje 29. godine. Godinu dana kasnije, izgubio je bogatstvo jer su poverenje i novac isticali iz kripto prostora , što je nateralo investitore da povlače novac.

Američki tužioci navode da je prema uputama Bankman-Frieda, FTX, koji se nekada smatrao jednom od najvećih i najpouzdanijih berzi kriptovaluta, prenio milijarde sredstava klijenata njegovoj trgovačkoj firmi Alameda Research.

“Morate se kloniti kriptoa, morate se apsolutno kloniti. A većini ovih ljudi bukvalno pripada zatvor. Bukvalno, svi su lopovi”, tvrdi ekonomista.

Ako bude proglašen krivim za ove optužbe, Bankman-Friedu prijeti kazna do 115 godina zatvora. Suđenje je zakazano za 2. oktobar 2023. godine.

I dok je Rubini uporedio posledice kolapsa FTX-a sa Ponzi šemom Bernija Madofa, primetio je da je u tom slučaju nekoliko hiljada ljudi “izgubilo košulju” u poređenju sa milionima pogođenim FTX-om.

“Samo FTX je imao milion korisnika u SAD-u. Postoji 40 miliona ljudi koi su investirali u kriptovalute, uglavnom mladi ljudi ili ljudi koji imaju niže prihode ili manjine, a niko od njih — njih 99% — nije kupio bitcoin po 1.000 ili čak 10.000 dolara. Većina njih je dobila FOMO u 2021. kada je bitcoin naglo skočio sa 20.000 na 30.000 dolara, na 50.000 na 69.000 dolara, a 99% njih je kupilo znatno iznad trenutne tržišne vrednosti. Tako da su izgubili veliki novac. To je noćna mora”, kaže Rubini.

On je izrazio sličan skepticizam prema blockchain tehnologijama, tvrdeći da “ne možete u suštini stvoriti poverenje samo tehnologijom”, bez provjere institucije od povjerenja.

Blockchain je blockchain samo po imenu

„Kažu: ‘Uključite globalne lance snabdevanja u blok lancu, pazeći da su vaši paradajz i celovita hrana organski.’ Ali kako znaš?” rekao je Roubini. “Budući da ga stavite na blockchain, sada Whole Foods mora poslati neke ljude na farme da se uvjere da ne koriste pesticide GMO i tako dalje, a zatim obaviti ostale testove u trgovini kako bi bili sigurni da je sve testirano i da je sve tamo.”

Rubini je dodao da je ideja da tehnologija “distribuirane knjige” može stvoriti povjerenje “nemoguća” jer “u stvarnosti, uvijek vam je potrebna neka kredibilna institucija koja potvrđuje transakciju. Dakle, većina onoga što oni zapravo zovu blockchain je blockchain samo po imenu… tako da je to, ne blockchain, to je proslavljena baza podataka.”

Ekonomista je citirao Google da bi potvrdio svoj argument.

“Dakle, Google dokumenti su baza podataka dozvola i svi je koriste. Niko ne zove to blockchainom jer to nije blockchain. Dakle, blockchain je hir i potpuno je beskorisna tehnologija i troši puno energije”, poručio je.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Rubini: 90% kriptovaluta je prevara се појављује прво на Biznis i Finansije.