Američki san se pretvorio u noćnu moru u američkom novinarstvu. Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih 15 godina u Sjedinjenim Državama je broj novinara opao za 45%, skoro dvostruko više nego što se smanjio broj zaposlenih u rudarstvu i gotovo tri puta više nego u proizvodnim industrijama. U pomenutom periodu, SAD su izgubile oko 1.800 dnevnih novina i nedeljnika. Na tržištu je preostalo približno 7.000 štampanih novina, od kojih 80% ima tiraž manji od 15.000 primeraka, navodi se u najnovijoj analizi o situaciji na medijskom tržištu SAD, koju je objavila Služba za istraživanje američkog Kongresa (Congressional Research Service, CRS).

U studiji se ističe da čitaoci štampanih novina nestaju još brže nego što se takvi mediji gase. Tokom pomenutog perioda, tiraži su pali sa 122 miliona na 73 miliona, a najnovije ankete pokazuju da samo 8% ispitanika redovno čita štampana izdanja. Svi ostali se mnogo češće informišu preko interneta, pri čemu više od petine anketiranih traži informacije isključivo na društvenim mrežama.

Stoga ne čudi da je među otpuštenim novinarima najviše onih koji se bave istraživačkim radom i analizama. U situaciji kada u novinskim napisima preovlađuju takozvane „generičke“ informacije i kada jednu istu vest za nekoliko minuta prenosi većina internet portala, mediji koji rade isključivo u digitalnom obliku vrlo retko angažuju istraživačke novinare. Povrh toga, oni najmanje i zapošljavaju, pa u njima radi svega 8% od ukupnog broja novinara u američkim medijima, navodi se u istraživanju.

Kakvi čitaoci, takve informacije

Uprkos izrazito lošoj finansijskoj situaciji, štampani mediji i dalje u svojim redakcijama imaju najveći broj kvalitetnih istraživača i analitičara, ali je vrlo upitno do kada će moći da opstanu sa takvom uređivačkom politikom. Prema podacima koje iznosi CRS, tokom prethodne dve decenije prihodi štampanih medija su se smanjili za čak 80%. Prihodi od pretplate su pali za preko 50%, sa 15,8 milijardi dolara na 7,8 milijardi dolara u 2023. godini. U istom razdoblju, prihodi od oglašavanja su sniženi za 92%, sa 73,2 milijarde dolara na svega šest milijardi dolara.

Pre dve decenije, štampani mediji su imali udeo od 53% u ukupnim sredstvima za oglašavanje, koja su u današnjem novcu iznosila 142 milijarde dolara, a reklame su učestvovale sa 40% u njihovim zbirnim prihodima. Prošle godine, za medijsko oglašavanje u SAD je izdvojeno oko 93 milijarde dolara, od čega je štampanim novinama otišlo minornih 5%, dok su Fejsbuk i Gugl privukli preko 52% od ukupne sume.

Neki od vodećih nacionalnih medija, kao što su „Njujork tajms“ i „Vol Strit Džurnal“, pokušali su da nadoknade pad prihoda od štampanih izdanja pretplatama na elektronske verzije, uz određeni broj vesti i tekstova koji se čitaocima nude besplatno na njihovim sajtovima. Tokom prethodne dve decenije, ovi i drugi nacionalni časopisi primenjivali su različite poslovne modele, ali nijedan od njih ni izdaleka nije obezbedio prihode iz „zlatnog doba“ istraživačkog novinarstva, iako su zbog poskupljenja pretplata prosečni prihodi po pretplatniku u pomenutom periodu u proseku uvećani sa 279 na 309 dolara.

Problem je u tome što za razliku od vremena pre ekspanzije digitalnih medija, kada se podrazumevalo da medijski sadržaji moraju da se plate, sada je na to spremno svega 13% anketiranih Amerikanaca jer se u digitalnoj eri do mnogih informacija dolazi besplatno. Šta više, na društvenim mrežama kruže uputstva gde su „rupe“ u tehničkoj podršci medijskim internet portalima, kroz koje može da se dođe i do sadržaja za koje se traži naknada.

Oni koji žele da plate, to pre svega čine zbog istraživačkih tekstova, ali u izveštaju CRS se ističe da je takvih premalo da bi se održali mediji koji se zasnivaju upravo na nezavisnoj uređivačkoj politici. Posledica toga je da se u kombinaciji besplatnih i sadržaja koji moraju da se plate, oni koji su dostupni bez naknade sve više proizvode uz pomoć veštačke inteligencije, a ne radom novinara na terenu. Zato drastično opada kvalitet medijskih objava koje dominiraju internetom, uključujući i vidni nedostatak proverenih informacija, autorskog integriteta i prepoznatljivosti, ocenjuju u američkom Kongresu.

S druge strane, mada su štampani mediji dozvolili besplatan pristup mnogim sadržajima na svojim internet stranicama kako bi povećali čitanost i time privukli oglašivače, prihodi od internet reklama su prošle godine iznosili svega 3,1 milijardu dolara, što je daleko od toga da nadoknadi gubitke od štampanih novinskih oglasa.

Ugled bez novca

Međutim, ono što prema mišljenju autora istraživanja najviše zabrinjava je sunovrat štampanih novina na lokalu. Trenutno, Sjedinjene Države se svaki dan oproste u proseku od dve lokalne novine. Nekada su i najmanji američki gradovi imali svog izdavača i štampariju, a mnogi su kupovali i po dve novine dnevno, ujutru i predveče. Lokalne novine su donosile vesti koje su čitaoce povezivale sa njihovim susedstvom i imale su „aromu“ rodnog grada, koja ih je činila jedinstvenim.

Sadržaji koje su objavljivali lokalni novinari, veoma dobro upućeni u događanja u svojoj sredini, omogućavali su građanima i privrednicima da direktno utiču na ukupan kvalitet života u zajednici. Mnoge gradske novine redovno su dobijale Pulicerove nagrade i to upravo izveštavajući o lokalnim temama koje inače nikada ne bi dospele na naslovne strane nacionalnih novina. Primera radi, novinari „Boston Globa“, najstarije i najveće dnevne novine u Bostonu, osvojili su 27 Pulicerovih nagrada. Iako se i dalje smatra jednim od najuticajnijih časopisa u SAD, njegov dnevni tiraž je pao ispod 69.000 primeraka.

Ali sama činjenica da ovaj dnevni list i dalje opstaje može se smatrati uspehom, u situaciji kada je za samo desetak godina petina lokalnih novina ugašena ili su ih „usisale“ velike medijske kuće. Trenutno, više od 2.000 okruga u SAD sa preko 70 miliona stanovnika nema nijednu lokalnu novinu, dok u 1.500 okruga postoji samo jedna. Najviše sopstvenih novina su izgubile savezne države Kalifornija, Njujork, Ilionis i Teksas.

Medijske pustinje

Nije mnogo bolja sudbina ni onih lokalnih medija koji su preživeli. Većinu njih u internom žargonu nazivaju „sablasne novine“, jer su redakcije spale na nekolicinu novinara, koje zbog nezavidne finansijske situacije ne mogu čak ni da zaposle na puno radno vreme. Zbog toga se i lokalne vesti pretvaraju u generički proizvod, uz opasnost da potpuno izumru sa sve većom koncentracijom na medijskom tržištu.

Prema navodima CRS, preko polovine svih novina promenilo je vlasnika u protekloj deceniji, neke i više puta. Najvećih 25 novinskih lanaca poseduje dve trećine svih novina, a među vlasnicima dominiraju hedž fondovi i fondovi privatnog kapitala. Oni su kupili na stotine novina po najnižim cenama i tom imovinom upravljaju na isti način kao i svim drugim investicijama. Takva formula podrazumeva drastično rezanje troškova, često u kombinaciji sa opsežnim finansijskim restrukturiranjem, uključujući i stečaj. U besomučnoj trci za zaradom, lokalne vesti sada prolaze samo ako imaju „aromu“ trivijalnosti i senzacionalizma.

Najveće medijske pustinje su postale ruralne oblasti, gde su praktično ugašene sve seoske novine. Mogućnosti da se u seoskim područjima štampana izdanja zamene digitalnim su veoma ograničene, ocenjuje se u izveštaju, jer prema podacima američke Savezne komisije za komunikacije oko 60% stanovnika u selima nema pouzdan pristup širokopojasnoj ili bežičnoj mreži.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Nijwam Swargiary, Unsplash

Чланак Američki Kongres o izumiranju istraživačkog novinarstva: Novine duhovi се појављује прво на Biznis i Finansije.

A zatim su usledili novi problemi. Nakon kolapsa Silicon Valley Bank, ionako neizvesna investiciona klima za startape, dodatno je poljuljana. Prema prognozi kompanije Atomico, investicije u tehnološki sektor u Evropi će ove godine pasti za 39 odsto, sa prošlogodišnjih 83 milijarde dolara na 51 milijardu. Prikupljanje kapitala za tehnološke kompanije je dakle otežano, a njihove valuacije su smanjene. Sa druge strane, konkurencija među startapima iz godine u godinu postaje sve oštrija.

Kako se startapi u Srbiji nose sa svim ovim izazovima? Kako u kriznim vremenima uspevaju da se izdvoje na tržištu i da ostanu konkurentni? Odgovore na ova pitanja dale su nam tri tehnološke kompanije iz zajednice Naučno-tehnološkog parka Beograd, prvog naučno-tehnološkog parka u Srbiji koji je od osnivanja 2015. godine podržao više od 200 inovativnih kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.

Prilagođavanjem promenama i brendiranjem do boljih poslovnih rezultata

Kompaniju mBrainTrain osnovala su u Beogradu dvojica mladića posle povratka sa postdiplomskih studija u inostranstvu. Cilj im je bio da iskoriste talas tehnoloških promena, ali i da doprinesu razumevanju kako funkcioniše ljudski mozak, kaže Ivan Gligorijević, jedan od osnivača. Nakon decenije poslovanja danas su prepoznati kao globalni lider u ovoj oblasti, imaju 20 stalno zaposlenih i saradnika, i finansiraju se gotovo isključivo iz prodaje.

Najpoznatiji proizvod mBrainTrain-a je potpuno mobilni profesionalni elektroencefalografski (EEG) uređaj, koji se uspešno koristi za mnoge studije i scenarije izučavanja mozga, u oblasti sporta, meditacije, neurorehabilitacije, neuroergnomomije i kognitivnih nauka. Koriste ga istrazivačke institucije, kao i velike poznate kompanije (Microsoft, Google, Apple, Mazda…), a njime je praćena električna aktivnost ljudskog mozga i na Međunarodnoj svemirskoj stanici!

Ova kompanija posluje održivo, uprkos i prilagođavajući se krizama koje su se prethodnih godina nizale jedna na drugu. “Prvi potres koji smo dobro osetili bila je pandemija korona virusa, jer naši korisnici uglavnom opremu upotrebljavaju iz kancelarija i laboratorija, a to, zbog ograničenja kretanja, nisu mogli da čine na početku zdravstvene krize. Zato smo se tada okrenuli tehničkom razvoju, što je dovelo do nastajanja ‘PRO’ serije uređaja. Tako smo ovaj prvi potres iskoristili da stvorimo nešto novo”, kaže on.

Međutim, pandemija je sa sobom donela i poremećaj na tržištu elektronskih (i drugih) komponenata, pa su, kako Ivan objašnjava, nasuprot praksi lean metodologije koja govori da ne treba držati velike zalihe bilo čega i time zarobljavati novac, sada morali da rade upravo suprotno. Sledila je inflacija zbog koje su morali da povećavaju i cene.

“Ta opšta nestabilnost utiče na poslovanje i nas i naših partnera. No, ja sam uvek blagi optimista, tako da ćemo naći način da prevaziđemo i aktuelnu i buduće krize, samo moramo da pratimo situaciju i reagujemo adekvatno i brzo”, tvrdi Gligorijević.

Sa ovim ciljem mBrainTrain sada ulaže u dalje građenje brenda i pozicije na tržištu, kako bi postao nesporni lider u oblasti koju je sam na neki način otvorio i definisao, a to je mobilni EEG. “Koliko god vaša oprema i rešenja bili dobri, nije zagarantovano da će tržište umeti da napravi razliku između najboljeg i percepcije najboljeg. Zato trenutno radimo na jačanju svesti kod potencijalnih klijenata o tome ko smo i zašto baš naša rešenja odgovaraju na najveći broj izazova u oblasti istraživanja mozga”, navodi osnivač ove kompanije. U sklopu tih težnji u Beogradu će organizovati i najveću svetsku konferenciju posvećenu metodama u mobilnom EEG-u.

Osluškivanje potreba klijenata i nadogradnja ponude

Startap B2Bee, osnovan 2018. godine, fokusira se na automatizaciju prodajnih procesa u veleprodaji i integraciju sa ERP sistemima korisnika. U suštini, pruža veletrgovcima sveobuhvatnu softversku platformu koja obuhvata aplikaciju za terensku prodaju i merchendizing, B2B ecommerce platformu, CRM (Customer Relationship Management) i analitičku aplikaciju. Korišćenjem ove platforme, trgovci mogu uštedeti vreme i novac, istovremeno efikasno zadovoljavajući potrebe svojih kupaca, objašnjava Luka Radovanović, COO u ovoj kompaniji koja broji 22 zaposlena.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutne okolnosti u kojima posluju su izazovne, posebno zbog rata u Ukrajini i rasta inflacije. Indirektne posledice ovih događaja su se osetile u startap ekosistemu kroz smanjenje vrednosti tehnoloških kompanija i pad investicija. Međutim, uprkos tim izazovima, B2Bee je ove godine uspešno završio seed rundu investicija i trenutno se širi na nova tržišta.

Za održanje stabilnog poslovanja, i B2Bee nastoji da kontiunirano nadograđuje svoju ponudu i proširuje partnerstva. U ovoj kompaniji smatraju da samo tako mogu ostvariti zacrtani cilj – da budu vodeća firma u ovoj industriji i da omoguće svojim klijentima da postignu uspeh u sve zahtevnijem poslovnom okruženju.

Fokus kompanije je, navodi Luka, na nekoliko ključnih elemenata, uključujući neprestano praćenje promena i trendova kako bi bili agilni. Nastavljaju i sa ulaganjem u istraživanje i razvoj kako bi iskoristili potencijal veštačke poslovne inteligencije i primenili je na rešenje za veleprodaju.

“Najbolji način za obezbeđivanje održivog poslovanja, prema našem mišljenju, jeste usredsređenost na pružanje vrednosti klijentima”, navodi Luka i dodaje:“Moramo biti u toku sa njihovim potrebama i stalno unapređivati naše proizvode i usluge kako bismo odgovorili na te potrebe. Takođe, važno je da ostanemo fleksibilni i spremni na promene, kako bismo se prilagodili dinamičnom poslovnom okruženju.”

Programi podrške i feedback korisnika

Startap Collabwriting se bavi razvojem istoimenog softvera koji olakšava prikupljanje informacija i saradnju tokom online istraživanja. Drugim rečima, korisnici pomoću ekstenzija za pretraživače prikupljaju podatke do kojih dolaze tokom pretraživanja na internetu i pohranjuju ih tako da autor i njegove kolege i ubuduće mogu da ih koriste.

Osnovan je 2021. godine i sada ima pet zaposlenih, a ovaj broj bi trebalo da se poveća do kraja godine. Inicijalnu podršku za razvoj, još u vreme pandemije, ovaj startap dobio je kroz Raising Starts akceleratorski program, koji NTP Beograd realizuje uz podršku Vlade Švajcarske. Finansijska i mentorska podrška koju su dobili omogućila im je da razviju prvu verziju proizvoda i dođu do inicijalne validacije na tržištu. Startap je trenutno deo Katapult programa i cilj mu je da prikupi dodatne investicije do kraja godine.

Sandra Iđoški, izvršna direktorka ovog startapa, kaže da je njihov savet startapima, naročito onim u ranim fazama razvoja, da se uvek informišu o dostupnim programima podrške.

Na pitanja kako je aktuelna kriza uticala na njegovo poslovanje, Iđoški kaže da je i Collabwriting osetio smanjenje količine novca na tržištu kapitala. “Zato smo postali oprezniji i temeljniji sa pravljenjem planova. Takođe smo, u mnogo ranijim fazama razvoja, počeli da kreiramo razrađene planove za komercijalizaciju proizvoda”, ističe naša sagovornica.

Rast inflacije i pad standarda učinili su njihove klijente opreznijima po pitanju trošenja sredstava, pa se Collabwriting fokusirao na isticanje vrednosti i potencijalne uštede koje njegov alat obezbeđuje. “Marketinške poruke, jedinstvene funkcionalnosti i planovi za budućnost su za nas u velikom delu došli od korisnika, a upravo to je i učinilo da se Collabwriting istakne među konkurencijom”, navodi Sandra i dodaje: “U prethodnih godinu dana naš proizvod je sa nekoliko osnovih funkcionalnosti i desetak korisnika porastao do 1.400 aktivnih korisnika nedeljno, koji nam pružaju veoma konstruktivan feedback”.

Te savete Collabwriting će iskoristiti da u narednih godinu dana postane alat na koji se oslanjaju veći timovi i kompanije, odnosno da dodatno proširi svoje poslovanje.

Naslovna fotografija: ar130405, Pixabay

Чланак Domaći startapi o tome kako ostati konkurentan u vreme krize i otežanim tržišnim uslovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom prethodnih nekoliko godina koje su obeležile pandemija, geopolitička i makoroekonomska kriza, industrija osiguranja se suočila sa brojnim izazovima. Ovakve okolnosti su uticale na kapital i profitabilnost osiguravajućih društava, ali su donele i nove trendove, a time i šanse za one igrače koji se brže prilagođavaju promenama i zahvaljujući tome mogu da ih iskoriste za sticanje prednosti na tržištu.

Posledice pandemije podstakle su osiguravače da optimizuju i unaprede svoje poslovanje kroz krizni menadžment, veću agilnost i bolje upravljanje troškovima. Zdravstvena i ekonomska kriza zahtevale su brze izmene poslovnih strategija i prilagođavanje zaposlenih potpuno drugačijim uslovima rada, hrabre odluke, bolji kvalitet podataka i inovacije. Takođe, svi mi smo na teži način shvatili koliko je važna uloga osiguranja u zdravstvenom sistemu jedne zemlje. Iskustva stečena tokom pandemije promenila su način razmišljanja u osiguravajućem sektoru, što je vidljivo kroz veću saradnju, brzinu, fleksibilnost i motivisanost osiguravača da razumeju potrebe klijenata. Kovid je promenio prioritete u industriji, očekivanja menadžmenta i akcionara i povećao zahteve samih osiguranika.

Neposredno nakon pandemije usledila je geopolitička i nova makroekonomska kriza, koja je dovela do potpune transformacije osiguravajućih društava. Osiguravači se sada umesto na proizvode sve više koncentrišu na potrebe klijenata, što im otvara nove prilike na tržištu. Da bi iskoristili ove šanse, potrebno je da osiguravajuća društva donose hrabre odluke prilikom ulaganja, da pažljivo upravljaju aktivom i pasivom, brzo menjaju ALM politike i poslovne strategije u skladu sa stanjem na tržištu, kao i da efikasno upravljaju kadrovima.

Rast troškova života i manja kupovna moć dovode i do manje potražnje za osiguranjem. To zahteva od osiguravača da odgovorno upravljaju rizicima koje generiše inflacija i da ujedno obezbede korisnicima finansijsku sigurnost, tako što će im svoje proizvode predstaviti kao ulaganja koja štite osiguranike i njihovu imovinu. Ovakvoj strategiji ide u prilog rast kamatnih stopa, a da bi osiguravajuća društva mogla da je sprovedu neophodno je da ojačaju kanale prodaje, razviju odgovarajući mode poslovanja, imaju dobru međusektorsku saradnju i da koriste nove tehnologije.

Izvor: EY Knowledge analysis, S&P Market Intelligence, Oxford Economics

Udruženim snagama do boljeg pokrića

Sektor osiguranja je među prvima koji reaguje na društvene i klimatske promene, kroz proizvode koji štite građane i privredu od mogućih gubitaka. Svedoci smo sve učestalijih poplava, oluja, zemljotresa, požara, a samo tokom poslednjih nekoliko godina štete koje su nanele prirodne katastrofe mere se stotinama milijardi dolara, od kojih su neosigurani gubici mnogo veći od osiguranih.

Rizike od prirodnih katastrofa je teško precizno utvrditi i zato osiguravači u sve većem broju zemalja uspostavljaju saradnju sa javnim sektorom kroz javno-privatna partnerstva, kako bi se zajednički radilo na podeli rizika, subvencijama i razvoju alata koji mogu na vreme da upozore osiguranike na vremenske nepogode. Imajući u vidu sve razornije posledice klimatskih promena, osiguravači ne mogu sami da rešavaju ove probleme bez podrške države. Regulator ima jako važnu ulogu u edukaciji javnosti o tome da je zaštita od ovakvih rizika strateški važna za sve građane i za celokupnu privredu. Ovo je tema na kojoj osiguravajuća društva u Srbiji moraju da rade zajedno sa regulatorima i nadležnim ministarstvima, kako bi zajednički došli do najboljih rešenja.

Usled opasnosti koje prete od globalnog zagrevanja, poslovanje u skladu sa ESG principima u oblastima zaštite životne sredine, socijalne politike i korporativnog upravljanja postaje sve značajnije. Rejting agencije su donele odluku o uključivanju ESG rizika u svoje analize, što zahteva od uprava u kompanijama da ih uvrste u nove poslovne strategije. Prednost u budućnosti će ostvariti oni osiguravači koji odgovorno upravljaju svojim društvima, dugoročno planiraju, razumeju ove rizike, prepoznaju prave prilike i svojim poslovanjem doprinose razvoju celog društva.

Digitalno doba i osiguranje

Sve pomenuto zahteva upravljanje velikom i složenom bazom podataka i primenu odgovarajućih softverskih rešenja, alata i aplikacija koji će poboljšati iskustva korisnika. InsurTech je omogućio osiguravačima da korišćenjem tehnoloških inovacija optimizuju poslovanje i učine ga efikasnijim, od automatizacije pozadinskih operacija, do izdavanja onlajn polisa, upravljanja štetama i rešavanja regulatornih zahteva.

Kako bi ispunili promenljiva očekivanja kupaca i poboljšali kvalitet svojih proizvoda i usluga, osiguravačima su potrebni novi poslovni modeli koji će biti fleksibilniji u pogledu prihvatanja rizika koji ulazi u osiguranje. U tome će im biti neophodni partneri, sa kojima će zajedno raditi na unapređenju svojih proizvoda, na boljem razumevanju i upravljanju rizicima.

Takođe, osiguravajuća društva već sada moraju da misle na buduće korisnike, mlade generacije sa novim vrednostima. Zato je potrebno da osiguravači više koriste društvene mreže kako bi predstavili svoje proizvode i edukovali mlade o tome zašto je osiguranje i zaštita lica i njihove imovine u današnje vreme neophodna.

S druge strane, zaštita privatnosti i sajber bezbednost postaju sve značajniji u vreme masovnog rada od kuće. Trenutno, sajber osiguranja imaju najveću stopu rasta u svetu, a cene ove vrste osiguranja su porasle za oko 35% samo u prvoj polovini 2022. godine. Procenjuje se da je trenutno osigurano tek oko 10% sajber rizika, te da će ovo tržište u svetu porasti na preko 20 milijardi dolara do 2025. godine. Očigledno je da će sajber bezbednost biti izvor velike zarade, ali i pretnji, pa je poželjno da osiguravači u proceni ovog specifičnog rizika sarađuju sa spoljnim stručnjacima.

Pobrojani trendovi pokazuju da će osiguravajuća društva morati da menjaju svoj način razmišljanja i pristup poslovanju. Da bi mogli da isprate sve tehnološke promene, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da transformišu svoje organizacione jedinice. Vreme za promene je nastupilo i u Srbiji, ostaje samo da vidimo da li su domaći osiguravači spremni za prilike koje pružaju novi trendovi. Oni koji ih budu iskoristili, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

Jelena Stamenković, menadžer u Odeljenju za savetovanje finansijskih institucija, EY Srbija

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Maria Baltazzi, Unsplash

Чланак Kuda plovi sektor osiguranja: Kroz neizvesnost do promena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke u evrozoni su dobro podnele potrese koji su nedavno uzdrmali američki i švajcarski bankarski sektor, ali nesigurna perspektiva u pogledu ekonomskog rasta, uporna inflacija i pogoršani finansijski uslovi mogli bi da se odraze na njihovu profitabilnost. Smirivanje inflacije je ključna za ukupnu finansijsku stabilnost, no restriktivne monetarne politike koje sprovodi većina zemalja otvaraju nove probleme na finansijskom tržištu. Sistemski važne banke u evrozoni su u opasnosti da zapadnu u ozbiljne probleme, ako njihovi finansijski klijenti, poput fondova, osiguravača i klirinških kuća, povuku svoje depozite zbog teškoća sa likvidnošću, navodi se u studiji koju je u maju objavila Evropska centralna banka (ECB).

Istraživanje se bavilo rizicima koji bi mogli da se preliju iz takozvanih banaka u senci, kao što su fondovi i drugi igrači na finansijskom tržištu, na tradicionalne zajmodavce, i obrnuto. Kao najveća pretnja ističe se mogućnost da banke u senci povuku svoja sredstva, poput depozita i repo ugovora, koji čine 13% ukupnih obaveza tradicionalnih banaka. U slučaju sistemski važnih banaka u evrozoni, BNP Paribas, Deutsche Bank, BPCE, Credit Agricole, Santander, Societe Generale i UniCredit banke, taj udeo je još veći.

Ovo bi moglo da se dogodi ukoliko nebankarski finansijski posrednici (NBFI) i sami budu pogođeni odlivom sredstava ili izgube poverenje u banku. Takođe, ako bi banke u senci bile prisiljene da prodaju svoju imovinu, to bi prouzrokovalo gubitke u tradicionalnim bankama, jer se njihovi portfelji često preklapaju ili su povezani. S druge strane, teškoće u poslovanju sistemski važnih banaka bi dovele banke u senci u nazavidnu situaciju, pre svega njihovu sposobnost da upravljaju likvidnošću i tržišnim rizicima. Za razliku od tradicionalnih banaka, propisi koji regulišu poslovanje NBFI su daleko labaviji, što smanjuje šanse da se spreče dalji šokovi na finansijskom tržištu i uvećava opasnost od „zaraze nelikvidnošću“, ističu u Evropskoj centralnoj banci.

Dvostruki rast imovine

Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe procenio da izbijanje nove finansijske krize uveliko zavisi od otpornosti nebankarskih finansijskih institucija na aktuelnu krizu, a isto upozorenje je iznela i Banka Engleske. S druge strane okeana, u istraživanju koje je sprovela Banka Amerike, najveći globalni ulagači su uprli prstom upravo na banke u senci, kao najverovatniji izvor nove finansijske pometnje.

Prema podacima međunarodnog Odbora za finansijsku stabilnost (FSB), ovaj sektor koji obuhvata vrlo različite finansijske igrače, od penzionih fondova i osiguravajućih kuća, do zajedničkih fondova i visokorizičnih hedž fondova, raspolaže sa 49% ukupne finansijske imovine u svetu. Banke u senci su jako brzo rasle u prethodnoj deceniji, povećavajući svoju imovinu u proseku za 7% godišnje. Evropska centralna banka navodi da se ukupna imovina ovih finansijskih igrača u evrozoni više nego udvostručila u proteklih 14 godina, na 31 milijardu evra.

Usled drastičnog pada kamatnih stopa nakon prethodne finansijske krize i sve strožije regulative za banke, mnoge štediše i ulagači su se okrenuli nebankarskim finansijskim posrednicima, u želji da ostvare veće prinose. Ali sada, sa rastom kamatnih stopa, povećavaju se i rizici u ovom sektoru, a njegova veličina može da destabilizuje ceo finansijski sistem.

Posebna opasnost preti od otvorenih investicionih fondova. U slučaju da veliki boj uspaničenih ulagača otkupi svoje udele u isto vreme, ovi fondovi mogu biti priseljeni da brzo prodaju deo svoje imovine kako bi izvršili isplate. Ako bi više fondova krenulo da ubrzano prodaje, na primer, državne obveznice, to bi smanjilo njihovu vrednost i proizvelo gubitke drugim vlasnicima obveznica, uključujući i banke. Ovakva situacija se dogodila prošle jeseni, kada su penzioni fondovi u Engleskoj morali da prodaju britanske državne obveznice koje su „potonule“ zbog katastrofalnih budžetskih proračuna tadašnje premijerke Liz Tras.

Kriza poverenja

Rast kamatnih stopa i ogromna ekonomska neizvesnost doveli su do toga da je za neke evropske banke finansiranje postalo skuplje ili manje dostupno, navodi se u analizi S&P Global Ratings. Istraživači u ovoj analitičkoj kući podsećaju da banke u senci ne uzimaju depozite od klijenata i zato uglavnom ne podležu strogim propisima u pogledu kapitala koji pokriva gubitke i likvidnost, a koji su nametnuti tradicionalnim bankama. Većina nije podvrgnuta redovnim testovima koje regulator sprovodi nad bankarskim sektorom, kako bi se proverilo koliko je sposoban da se izbori sa nepovoljnim okolnostima.

S druge strane, nebankarske finansijske institucije ne mogu da dobiju pomoć od centralnih banaka u slučaju velikih potresa, „jer ne očekujemo da će države koristiti sredstva poreskih obveznika da bi spašavale banke u senci. To znači da javne institucije nemaju mehanizme da ublaže rizik od zaraze na finansijskom tržištu“, upozorava S&P Global Ratings.

Autori ocenjuju da direktne i indirektne veze između tradicionalnih i banaka u senci nisu jedini izvori rizika za ceo finansijski sistem. Poverenje je od velike važnosti u bankarstvu, a sama percepcija da je bankarski sektor ugrožen usled povezanosti sa posrnulim nebankarskim finansijskim institucijama, mogla bi da izazove paniku i novu finansijsku krizu.

Usled ovakve situacije, Banka Engleske je najavila da će sprovesti test otpornosti celokupnog finansijskog sistema, uključujući i banke u senci, dok su američki i evropski regulatori predložili da se uvedu nameti za povlačenje gotovine iz fondova tržišta novca. Međunarodni monetarni fond takođe podržava strožiji nadzor nad bankama u senci, koji mora da uključi pravila o njihovim kapitalnim rezervama i likvidnosti.

Marina Vučetić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Michael Dziedzic, Unsplash

Чланак Da li će banke u senci zaraziti finansijsko tržište: Nulti pacijent се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih godina avio-saobraćaj suočio se sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne i ekonomske grane svih zemalja sveta. Nažalost, te okolnosti nisu povoljne. Naprotiv.

Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama. Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.

Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu. Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun.

Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja teklo je relativno sporo. Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.

Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena. Brojni radnici su ostali bez posla, a u tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.

Avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri

Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine. Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.

Na tu temu nedavno je za američku mrežu Si-En-Bi-Si govorio generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) Vili Volš. On je ukazao na raskorak između ambicija avio-kompanija i dinamike proizvodnje rezervnih delova, ističući da je posebno primetna nestašica delova motora, što bi posledično moglo da dovede do odlaganja isporuke novih aviona proizvođača poput Boinga i Erbasa.

Kapaciteti ograničeni

Prema njegovom mišljenju kapaciteti globalnih avio-kompanija ostaće ograničeni sve do 2025. godine upravo zbog kašnjenja u isporuci novih aviona i nedostatka rezervnih delova. Kao dodatnu otežavajuću okolnost za dalji napredak avijacije, Volš ističe nedostatak osoblja za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Reči Vilija Volša, potvrđuje i praksa. Naime, upravo je Boing nedavno najavio novo zaustavljanje isporuka aviona 737 Max, njihovog najprodavanijeg modela, usled nedostatka određenih komponenti koje proizvodi jedan od njihovih glavnih dobavljača. Sa problemima u lancu snabdevanja suočava se i Erbas koji je već obavestio avio-kompanije da će doći do kašnjenja u isporuci njihovih aviona za 2024. godinu.

Otkazivanje letova

Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje. Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske. I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.

Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova. Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona. Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.

Štrajkovi

Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta. Svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka. Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, a sada i sa londonskog aerodroma Hitrou stiže najava da više od 2000 radnika obezbeđenja planira novu rundu štrajkova, a suočavanje sa nezadovoljnim osobljem može da očekuje i aerodrom Birmingem.

Švedski sindikat transportnih radnika najavio je štrajkove od 3. jula na aerodromima u Stokholmu i Geteborgu, kao i italijanski sindikati koji predstavljaju osoblje avio-kompanija, železničkih operatera i javnog prevoza. Španska unija pilota pozvala je članove na štrajk protiv Er Evrope, treće najveće španske avio-kompanije, koji je planiran do početka jula.

Otežava i rat u Ukrajini

Situaciju u putničkom avio-saobraćaju dodatno otežava i rat u Ukrajini. Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.

Ni avio-transport robe nije pošteđen. Neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja.

Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su ipak pozitivne. Svi se slažu da će leto pred nama biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija ipak ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, a putnicima obezbediti adekvatan nivo usluge.

Чланак Avio-saobraćaj u niskom letu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle pandemije, nestašice sirovina, problema sa transportom, izbijanja rata u Ukrajini, energetske nestabilnosti, visoke inflacije, ove godine nastupaju nešto bolje okolnosti, doduše u različitoj meri na različitim tržištima, predviđaju u globalnoj kompaniji Coface, koja se bavi osiguranjem potraživanja i upravljanjem rizicima. Ksavijer Durand, direktor ove kompanije je u najavi za publikaciju „Coface analiza rizika u državama i privrednim sektorima za 2023. godinu“ istakao da će se rast većine razvijenih privreda ove godine kretati oko nule, a Sjedinjenih Američkih Država nešto ispod jedan posto. „Rast globalne ekonomije će predvoditi zemlje u razvoju, posebno one proizvodne. Njima ’idu na ruku’ smanjene aktivnosti zapadnih centralnih banaka ali i otvaranje kineske ekonomije, odnosno ukidanje kovid ograničenja u toj zemlji“, naveo je Durand.

Kina je trenutno u centru pažnje celog sveta. Očekivalo se da će u najmnogoljudnijoj zemlji na planeti novi talas pandemije dostići vrhunac ovog proleća, ali da će se nakon toga situacija stabilizovati, što će pratiti ubrzavanje ekonomskog rasta. Oporavku će u velikoj meri doprineti rast domaće tražnje, budući da su kineski građani u proteklih nekoliko godina uštedeli novac koji će sa normalizovanjem zdravstvene situacije moći mnogo više da troše. Jačanje kineske ekonomije će se odraziti na ceo svet, pošto će proizvodni pogoni u toj zemlji trošiti i više energenata. Prema procenama analitičara, to je jedan od većih rizika za Evropu jer će morati da se nadmeće sa Kinom za energente na svetskom tržištu, posebno u drugom delu 2023. godine, za koji se najavljuje hladnija zima od ove koja upravo prolazi.

I to je samo jedan u nizu problema, naročito kada se prognozira situacija na Starom kontinentu. „Iako se predviđa blagi oporavak globalne ekonomije, i ove godine ćemo se suočavati sa inflacijom i energetskom krizom. Ovde je važno napomenuti da energetski problemi nisu posledica samo sankcija koje su uvedene Rusiji, već i nedovoljnih ulaganja u energetski sektor, što je, posebno u Evropi, postalo hronična sistemska boljka. Na energetsku krizu takođe utiče i težnja ka dekarbonizaciji. Kada govorimo o inflaciji, iako ona usporava, trebalo bi imati u vidu da to može biti samo kratkotrajan trend, i da bi cene posle potpunog otvaranja ekonomija mogle ponovo početi da rastu. Šta više, postoji mogućnost da ćemo ući u novi, strukturno viši režim inflacije“, tvrdi Durand.

Učesnici konferencije posvećene najvećim rizicima po svetsku ekonomiju u ovoj godini, koju je kompanija Coface organizovala u februaru, naveli su da Evropi prete i opasnosti kao što su geopolitička fragmentacija, klimatske promene, epidemijski rizici…

„Jedan od takvih rizika predstavljaju i sve veće tenzije između SAD i Kine zbog Tajvana, ali to nije jedino geopolitičko žarište. Imajući u vidu da je prošle godine porastao broj zemalja kojima su SAD i druge zapadne države uvele sankcije, ove godine nije isključeno da sankcionisane zemlje formiraju svoj energetski blok. Mislim na zemlje koje su veliki proizvođači energenata kao što su Rusija, Iran, Venecuela i druge“, naveo je na pomenutoj konferenciji Tomas Gomard, direktor Francuskog instituta za spoljne poslove.

Rat u Ukrajini promenio percepciju Evrope

Ono što se na makro nivou dešava u svetu još je vidljivije u Evropi, gde rastu netrpeljivost, nacionalizam, protekcionizam, ukratko – deglobalizacija u malom. Sve to se dešava na najvećem ujedinjenom tržištu na svetu, čiju stabilnost smo decenijama unazad uzimali „zdravo za gotovo“, ne pomišljajući da bi na njemu moglo da dođe do ovako velikih ekonomskih i političkih potresa kao što se sad dešava zbog izbijanja rata u Ukrajini, istaknuto je na konferenciji.

O energentima i inflaciji se već mesecima naširoko govori. Ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta, jer se na nju sada u svetskim razmerama gleda drugačije, bilo da su u pitanju obični građani ili investitori.

To potvrđuje i procena rizika za 162 tržišta koju Coface objavljuje svake godine, rangirajući rizike od veoma niskih do veoma visokih ocenama A1, A2, A3, A4, B, C i D. Naime, u 2022. godini dobar deo evropskih zemalja proglašen je rizičnijim nego u 2021. godini koja je prethodila ratu. Ukrajina i Bosna i Hercegovina su u obe godine važile za izuzetno rizično tržište (D), ali je u 2022. ovu neslavnu titulu ponela i Belorusija. Srbija je pogoršala plasman, pa je iz kategorije povišenog rizika prešla u status visokog rizika (C). U zoni povišenog rizika (B) našle su se Italija, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija i Grčka. I neke razvijenije zemlje, poput Austrije, Nemačke, Francuske i Španije, prešle su sa nivoa A2 na A3.

Ove skraćenice postaju jasnije ako se ima u vidu da svaka ocena rizičnosti koja je viša od A2 za investitore znači da moraju preduzeti mere predostrožnosti prilikom ulaganja. Dakle, veliki broj evropskih zemalja više nije tako perspektivan za investicije kao što je bio. U zelenoj teritoriji (A1 i A2, što znači veoma nizak i nizak rizik) ostale su samo Norveška, Švajcarska, Danska, Švedska i Finska. Poređenja radi, Sjedinjene Američke Države i Kanada se nalaze u zelenoj zoni, kao i Japan i Južna Koreja.

Pored toga što je Evropa postala rizičnija destinacija za ulaganja, investitore bi sa njenog tržišta dodatno mogla da odvuče i primena američkog Zakona o smanjenju inflacije, koji je usvojen prošle godine. Taj zakon kaže da će SAD izdvojiti 370 milijardi dolara za podršku kompanijama da smanje potrošnju energije ali i za druge „zelene“ povlastice. Evropska unija je, povodom ovakvog poteza SAD, sazvala sastanak ministara finansija svih zemljama članica koji su, između ostalog, zaključili da je najmanje devet tačaka pomenutog zakona u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine.

Evropski čelnici strahuju da će investitori otići tamo gde im je jefitnije poslovanje, što je već počelo da se dešava – kompanija Tesla je objavila da razmatra da li će nastaviti sa ulaganjima u Evropi, a slične najave stižu i od evropskih firmi poput Nortvolta, Linde, Folksvagena i drugih.

Šta kažu brojke?

Evropska komisija je krajem februara revidirala prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta EU sa 0,3% na 0,8%, dok će u evrozoni on iznositi 0,9%. Navela je i da ne očekuje recesiju u prvom tromesečju godine, koju su analitičari prethodno predviđali. Ipak, u saopštenju se ističe da treba oprezno pratiti razvoj situacije. Razlozi za oprez su rast bazne inflacije u januaru, očekivanja da će kamatne stope nastaviti da rastu, kao i rizik da cene gasa, koje su nedavno pale, ponovo poskupe u zavisnosti od razvoja situacije u Ukrajini.

Prognoza Evropske komisije je približna prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, koji za evrozonu predviđa ekonomski rast od 0,7%. Međutim, kada se ova predviđanja uporede sa onima za globalnu ekonomiju, koja će u 2023. porasti za 2,9%, postaje jasno da Evropa ima zaista veliki balast na svojim leđima.

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: Bradyn Trollip, Unsplash

Чланак Evropske kompanije između SAD, Kine i Rusije: Da li Evropa gubi status stabilnog tržišta? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Liban je do pre nekoliko godina bio stabilna ekonomija, bar u svom okruženju koje redovno potresaju sukobi. Međutim, 2019. godine ova zemlja je doživela veliku krizu likvidnosti, zatim je počela pandemija korona virusa koja je dodatno razorila njenu ekonomiju, a usledile su ogromna eksplozija u Bejrutu i rat u Ukrajini. Sve ovo dovelo je do drastičnog pada životnog standarda u toj zemlji, i narod je počeo masovno da se iseljava.

Ta kriza je, kažu stručnjaci, mogla da se spreči ili bar ublaži da je guverner centralne banke Rijad Salameh adekvatno reagovao. Ili bar da nije krao novac građana.

Ovaj čovek vodi Banku Libana skoro 30 godina, međutim njegov poslednji mandat trajaće samo do ovog jula. Posle toga više neće biti na njenom čelu. Postoji nekoliko scenarija kako bi se moglo desiti njegovo povlačenje. Jedan uključuje i zatvorsku kaznu ali samo na prostoru Evrope, budući da su nalog za njegovo hapšenje zbog učestvovanja u korupciji izdale Francuska i Nemačka. Liban to nije učinio jer su u njemu vlasti, bankari ali i dobar deo pravosuđa korumpirani.

Salameh se inače sumnjiči da je za ličnu upotrebu oprao više od 330 miliona dolara libanskog javnog novca. Od dela tog novca kupovao je luksuzne nekretnine u Evropi i druge skupocene stvari. Upravo zbog toga je podignuta optužnica protiv njega na Starom kontinentu, međutim, Liban ne izručuje svoje građane.

Ipak, i sami Libanci smatraju da je on, zajedno sa saradnicima, učestvovao u proneveri javnog novca, pranju istog, ilegalnom bogaćenju i utaji poreza, i žele da napokon neko odgovara za ova nedela. Zato pravdu traže na ulicama.

Kako je propala libanska ekonomija?

Da bismo ovo razumeli, moramo se vratiti decenijama unazad. Naime, ova zemlja je 1997. godine svoju valutu vezala za američki dolar po fiksnoj stopi od 1.507 libanskih funti za dolar. Vremenom je njihova funta postala veoma precenjena a dolari su prestajali da pristižu u dovoljnoj količini s obzirom na pad doznaka od dijaspore.

Da bi stabilizovao libansku funtu i očuvao rezerve dolara, Salameh je sproveo svojevrsan “finansijski inženjering” odnosno uveo set mera u koje je spadalo i nuđenje velikih prinosa na čuvanje dolara u bankama. Ovo je uticalo na pad kreditiranja realne ekonomije. U međuvremenu se država pravila da ne čuje upozorenja MMF-a i Svetske banke da treba da smanji javnu potrošnju. To nije bila slučajnost – velikodušnost države odgovarala je i vlastodršcima i ekonomskoj eliti, budući da su mnogi od njih zahvaljujući “kreativnom pristupu budžetiranju” deo javnog novca zadržali za sebe.

Pred početak pandemije situacija u Libanu je već bila toliko loša da su otpočeli masovni protesti protiv Vlade, centralne banke ali i celog bankarskog sektora. Za to vreme i neke druge države istraživale su Salamehove račune i nekretnine koje je kupio na njihovoj teritoriji. Ovu istragu prvo su pokrenuli Švajcarci ali su se u nju ubrzo uključili i nadležni organi iz Belgije, Francuske, Nemačke, Luksemburga i Lihtenštajna. U martu 2022. evropske države zamrzle su oko 130 miliona dolara libanskog novca koji je doveden u vezu sa ovim proneverama.

Pošto su švajcarske vlasti zatražile zvaničnu saradnju sa libanskim istražiteljima, i u Libanu je pokrenuta istraga protiv guvernera centralne banke. Trenutno se dakle vode sporovi protiv njega u Evropi, a jedan libanski sudija je već proglasio krivim za učestvovanje u korupciji Salamehovu braću za koje postoje dokazi da su preko njega stekli bogatstvo. Sudije svih pomenutih zemalja sarađuju na ovom slučaju.

Međutim, Salameh nije jedini uključen u korupciju. I protiv njegovih saradnika se vode istražni postupci, kao i protiv pojedinih bankara. Neki od njih sumnjiče se da su guverneru omogućili neometan transfer i pranje novca koji je pokrao od građana.

To što se i pravosuđe, u koje se nisu polagale velike nade, uključilo u borbu protiv korupcije narodu Libana dalo je nadu da se može promeniti sistem tako da u njemu više ne bude nedodirljivih. Zato građani sada traže od Salameha da podnese ostavku. Njihov zahtev su podržali i neki članovi Vlade i parlamenta.

Salameh ipak više neće biti guverner

Ipak, ne očekuje se da će se celokupna vlast okrenuti protiv guvernera centralne banke, jer on sigurno poseduje određene dokaze o tome kako su i drugi funkcioneri i političari doprineli pustošenju državnog budžeta. No, vlastodršci su svesni da moraju preduzeti nešto s obzirom na rast nezadovoljstva građana. I ne samo građana. Rešavanje ovog problema je jedan od uslova koji im postavlja MMF sa kojim su u pregovorima oko paketa finansijske pomoći zbog bankrota.

Što se tiče Salameha, on je ranije govorio da će podneti ostavku samo ukoliko ga libanski sud proglasi krivim. Međutim ovog februara je izjavio da se posle isteka svog mandata u julu neće više vraćati na tu funkciju. To je dakle nagoveštaj da se nešto u Libanu menja, ali i dalje nije ono što su građani želeli – da krivci za urušavanje njihove ekonomije odgovaraju za svoja nedela.

Izvor: Foren Polisi

Foto: Rashid Khreiss, Unsplash

Чланак Da li će guverner libanske centralne banke odgovarati za nelegalno bogaćenje na račun naroda? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačka privreda se tako vratila na predpandemijski nivo, odnosno na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine.

Ovo ne samo da nije dobra vest za Nemačku, već ni za druge manje ekonomije koje se oslanjaju na ovu veliku privredu, pa i za Srbiju.

Najvažnija veza naše i nemačke ekonomije je to što je ova zemlja ubedljivo najveći trgovinski partner naših kompanija. U ukupnom izvozu učestvuje sa 14,5 odsto u prva tri meseca ove godine, a u uvozu sa 12,5 odsto.

istina podaci za prva tri meseca pokazuju da izvoz u Nemačku raste i to po stopi od 26,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izvoz je prešao milijardu evra za tri meseca. I uvoz raste, ali nešto sporije, 17,4 odsto za tri meseca i iznosio je 1,2 milijarde evra.

Uticaj nemačke na našu ekonomiju su investicije

Drugi važan kanal uticaja nemačke na našu ekonomiju su investicije. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi i čine važan deo naše prerađivačke industrije, posebno u automobilskom sektoru gde desetine nemačkih fabrika prave komponente za automobile.

Opet, u prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih inveticija je, prema podacima NBS, bio veći za čak 42 odsto nego u istom periodu prošle godine, mada treba podsetiti da su SDI u martu prošle godine praktično stale zbog početka rata u Ukrajini.
Neto priliv SDI od januara do kraja marta ove godine iznosio je 784 miliona evra.

Svetozar Tanasković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da pad proizvodnje drugi kvartal za redom u Nemačkoj, može imati negative efekte po privredu Srbije imajući u vidu da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Inflacija u Nemačkoj je u prava tri meseca 2023. godine u proseku iznosila 8,27 odsto i najviše je uticala preko pada potrošnje domaćinstava na pad ukupne aktivnosti u ovom kvartalu.

Iako ostali ekonomski pokazatelji u Nemačkoj poput indikatora tržišta rada i investicija i dalje beleže pozitivne trendove, izvoz u martu i proizvodnja u automobilskoj industriji su zabeležili značajan pad.

Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu

Usled toga su i najave da bi Nemačka mogla da zabeleži blagi rast u drugom kvartalu sada pod znakom pitanja. Kako je Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu, nastavak negativnih trednova bi se prelio i na ostale privrede, a time i na Srbiju. Najveća pretnja po očekivani rast privrede Srbije u 2023. godini je usporavanje izvoza i odlaganje investicija usled bojazni stranih investitora od širenja recesije u Nemačkoj.

Za sada nemamo podataka koji sugerišu da se nešto slično dešava u Srbiji i tek u trećem kvartalu će biti izvesno da li se nešto tako može i desiti do kraja godine“, objašnjava Tanasković.

Prema rečima Ivana Nikolića, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) najjači uticaj krize u Nemačkoj na nas je preko prerađivačke industrije koji je vođen izvozom.

„Nemačka je naš najvažniji izvozni partner i njihovo usporavanje mora imati loše posledice i na nas. Najveći problem, po mom mišljenju, je što se ni na srednji rok ne vidi prostor za preokret trendova za nemačku ekonomiju“, pesimističan je Nikolić ističući da se ne radi samo o stagnaciji već padu ekonomije na nivo iz druge polovine 2019. godine.

On potseća i da je tada već nemačka privreda, a pre svega industrija, bila na granici recesije, ali je onda naišla kovid pandemija i to je došlo kao izgovor za lošije rezultate.

„Vratili su se 3,5 godine unazad i sada imaju još nepovoljnije izglede. U međuvremenu su izgubili tržište Ruske federacije, turska ekonomija koja je veoma važno tržište za Nemačku je oslabila i na kraju tu je i visoka inflacija u samoj evrozoni koja je dovela do realnog pada potrošnje“, objašnjava Nikolić.

EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom

Dugoročno, ograničenja koja su stajala pred njima nisu otklonjena, a pre svega nedostatak radne snage i gubitak tehnološke prednosti u odnosu na SAD i Kinu.

„EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom u toj zelenoj tranziciji i ekonomiji. Čini se da EU sada nema dovoljno komparativnih prednosti i resursa da to obezbedi. Deluje da će ova stagnacija trajati, bar dok se ne završi rat u Ukrajini“, ocenjuje Nikolić.

„A ako je Nemačkoj loše, ni nama ne može biti dobro“, zaključuje on.

Nikolić ističe da je za nas posebno važno kako stoji nemačka industrija, a ona je prema njegovim rečima, ako se 2015. godina postavi kao reper, imala najsporiji rast u Evropi izuzev BiH.

„To je skoro decenija stagnacije. Njihov sektor usluga donekle nadoknađuje loše rezultate industrije, ali za nas je bitna industrija, pošto su naše fabrike deo lanaca snabdevanja njihovih industrijskih kapaciteta“, napominje on.

Rizik za našu ekonomiju u perspektivi

Nikolić ističe da izvoz u Nemačku i dalje ide, ali bio bi mnogo veći da je njihova konjuktura bolja.

„To je rizik za našu ekonomiju u perspektivi. Kako mi da računamo na ubrzanje privrednog rasta kada nam je glavni kanal ograničen. Oni su lokootiva industrijskog razvoja Evrope, ali nažalost tamo za sada ne izgleda dobro. Čak se očekuje i ozbiljna deindustrijalizacija Evrope“, upozorava Nikolić.

Ipak, za nas pozitivna okolnost od uzburkanih geopolitičkih dešavanja je priliv investicija od tzv. procesa „nearshoring“.

„To je izvlačenje proizvodnih kapaciteta iz Azije bliže evrozoni, a deo tih investicija završava i kod nas i to je izvor novog izvoza“, napominje Nikolić.
On dodaje i da je do 2017. godine naša industrija bila u direktnoj zavisnosti od Nemačke, ali da je od tada došlo do određenog razdvajanja, i da korelacija kretanja industrija nije tako direktna.

„To je delom zbog dolaska kineskih kompanija, delom i zbog bolje strukture proizvodnje proizvoda više faze obrade. Ipak oni su i dalje bez dileme naš najvažniji ekonomski partner. Ako je njima loše nama nemože biti dobro, ali bar neće biti toliko loše“, napominje on.

On ne očekuje značajniji pad doznaka iz Nemačke, jer prema njegovim rečima, problem tamo nije nedostatak novca, već to što izvoz ne napreduje dovoljno.

Izvor: Danas

Foto: Pixbay

Чланак Kako će odraziti recesija u Nemačkoj na privredu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

No, pokazaće se da je takav razvoj događaja štetan za sve, rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva na forumu u Briselu.

„Nakon decenija razvoja globalne integracije, postoji sve veći rizik da se svet može podeliti na neprijateljske ekonomske blokove. Taj će scenarijo biti poguban za sve, uključujući i stanovnike Evrope“, rekla je, prenosi Sputnjik.

Direktor MMF-a je trenutnu situaciju okarakterizirao kao opasan trenutak u istoriji i dodao da opasnost od raskola raste usporedno s rastom svetske privrede tempom koji je ispod istorijskih standarda.
U aprilu je fond prognozirao pogoršanje globalnog rasta u 2023. za oko 2,8 odsto, a u 2024. iznosiće tri odsto.

Međunarodna organizacija upozorila je da je verovatnost da će se ta nivo krajem ove godine smanjiti na ispod dva odsto iznosi 25 odsto.

Izvor: SEEbiz
Foto: Pixabay

Чланак Svet će se podeliti na neprijateljske ekonomske blokove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko je mogao da pretpostavi da će baš bankarima poći za rukom da naprave ono o čemu su generacije naučnika sanjale – vremensku mašinu. Mašina savršeno radi, iz marta 2023. godine skočili smo u septembar 2008. godine, gledajući ponovo kako se u „tržišnoj ekonomiji“ preko noći jedna „nevidljiva ruka tržišta“ pretvara u vidljivu ruku države koja iz mrtvih vraća propale banke, dok druga ruka zaslužnim za propast isplaćuje bonuse i dividende.

Ovog puta sve je počelo sa američkom regionalnom bankom, Silicon Valley Bank (SVB), koja je sa 212 milijardi dolara aktive na kraju 2022. godine bila relativno mala, u poređenju sa globalnim gigantima. Ono po čemu je SVB bila posebna nije aktiva, već klijenti. Banka se specijalizovala za poslovanje sa startap kompanijama iz Silikonske doline, čiji se poslovni model zasnivao na strategiji „gubimo pare na svakoj transakciji, ali to ćemo nadoknaditi kroz povećani broj transakcija“. Poslovanje startapova se baziralo na konstantnom upumpavanju svježeg novca investitora u nadi da će možda nekada firma ostvarivati i neki profit, sve dok investitorima ne dosadi, a ponosni osnivač krene sa novom briljantnom idejom.

Ovaj tip klijenata tradicionalni bankari jednostavno su izbjegavali i da pogledaju, jer su preveliki rizik, a zarada je neizvjesna, s obzirom da oni u principu i nemaju nekog prometa, jer periodično investitori polože na račun firme nekoliko miliona dolara, koje firma troši na plate i troškove poslovanja.

Klijenti malobrojni – ali bogati

Kako investitori ipak ne nose milione dolara u gepeku, perspektivni startap mora negdje imati račun i tu je svoju šansu našla SVB. Investitori su u startu novim firmama „sugerisali“ da otvore račun u SVB, gdje su i sami držali svoje milione, tako da je na kraju posjedovanje računa u SVB bilo i svojevrstan simbol prestiža.

Za banku to je značilo relativno mali broj klijenata, nekih tridesetak hiljada, koncentrisanih na malom geografskom području i u istom sektoru, ali sa velikim depozitima. SVB banka i menadžment imali su imidž „čuda od djeteta“, koji su bazirali na tvrdnjama da niko osim njih ne razumije „divni novi svijet“ tehnoloških startap kompanija, koje nas direktno vode u utopiju, uprkos opiranju polupismene, neoprane i zatucane mase.

Nakon finansijskog sloma 2008. godine, koji je prvenstveno bio prouzrokovan smrtonosnom kombinacijom deregulacije i pohlepe, SAD su pooštrile pravila za poslovanje banaka, sa aktivom većom od 50 milijardi dolara. Vrlo brzo strah od kolapsa je prošao i bankare je ponovo uhvatila groznica pohlepe, pa su već 2015. godine počeli sa snažnim lobiranjem da se prag podigne sa 50 na 250 milijardi dolara aktive, da bi se banka smatrala sistemski važnom i podlijegala rigoroznijoj kontroli.

Među najglasnijim zagovornicima deregulacije bio je i Greg Becker, direktor SVB banke, koji je u svjedočenju pred Kongresom SAD u 2015. isticao kako njegova banka ima „duboko razumijevanje tržišta na kome posluje, snažnu praksu kod upravljanja rizicima“, te da bi primjena „rigoroznije regulative, obaveznih stres testova i striktnih zahtjeva u pogledu visine kapitala“ značila da bi se pare „umjesto finansiranja kompanija koje kreiraju radna mjesta u inovativnoj ekonomiji“, trošile na poštovanje striktnih standarda.

Kako su nova radna mjesta i napredak ekonomije bankarima svetinje, tako se lobiranje isplatilo, pa je u 2018. godini prag za klasifikaciju kao „sistemski važne banke“ podignut na 250 milijardi dolara aktive.

Depoziti kratkoročni, ulaganja dugoročna

Tokom godina priliva jeftinog novca i niskih kamata, aktiva SVB banke, prvenstveno u vidu depozita po viđenju, je ubrzano rasla, pa je pitanje bilo šta da se radi sa tim parama.

Spasonosno rješenje nađeno je u vidu ulaganja u dugoročne obveznice, mahom desetogodišnje, koje su donosile kakvu-takvu zaradu i od kojih su mnoge kao pokriće imale hipoteke, što neodoljivo podsjeća na 2008. godinu.

Ključni elemenat bio je da se ove obveznice namjeravaju držati do dospjeća, što je omogućavalo banci da ih onda u knjigama vodi po nominalnoj a ne tržišnoj vrijednosti.

Kada je američki FED konačno počeo podizati kamate da bi suzbio „prolaznu“ inflaciju, po običaju tržišne cijene obveznica počele su padati.

Time je sudbina SVB banke bila zapečaćena. Iznenada, tržišna cijena kupljenih obveznica je pala toliko da su one vrijedile manje nego što ih je banka platila, pa je realno banka izgubila dio ulaganja, iako je na papiru i dalje sve bilo u redu.

Revizori – slijepci u mraku

Teoretski, banke ne bi trebale propasti, jer postoji regulativa koja predviđa nadzor, razrađene metodologije za upravljanje rizicima, te nadzor u vidu redovnih godišnjih izvještaja nezavisnih revizorskih kuća. U slučaju SVB banke, svi ovi mehanizmi su praktično zakazali.

Zakonska regulativa je razvodnjena 2018. godine, a prvi signal da nešto nije u redu trebala je biti činjenica da je banka najveći dio 2022. godine bila bez direktora za upravljanje rizicima, nakon što je naprasno u aprilu 2022, tadašnja direktorica podnijela ostavku, ali nikome se nije žurilo da je zamijeni.

Takođe, krajem 2020. godine upravi banke bilo je predloženo da proda dio dugoročnih obveznica te da ih zamjeni kratkoročnim, čime bi se značajno smanjio rizik u slučaju daljeg rasta kamata, što je već bilo očekivano. Direktor i upravni odbor su odbacili ovu ideju, jednostavno zato što bi to rezultiralo prihodima manjim za 18 miliona dolara i što bi to uticalo i na visinu profita i na njihove bonuse.

Zakazao je i posljednji osigurač koji je trebao upozoriti kako regulatore tako i dioničare i klijente da nešto nije u redu, godišnji izvještaj nezavisnog revizora. Samo 14 dana prije kolapsa SVB banke, KPMG je objavio nezavisni revizorski izvještaj o poslovanju banke u 2022. godini, 24. februara, i kako već priliči, zaključak je bio da je sve u najboljem redu sa bankom. „Mali problem“ vezan za (ne)mogućnost banke da do dospjeća drži dugoročne obveznice kupljene kratkoročnim depozitima klijenata, nekako je promakao revizorima. Čudno, jer je svakome ko je barem letimično pogledao bilans banke i površno pratio vijesti, bilo jasno da je banka u velikim problemima.

Svoj doprinos dali su i mediji, pa je Forbes tri sedmice prije kolapsa uvrstio SVB među 20 najboljih banaka u SAD.

Na početku bijaše riječ

Šta je tačno bio okidač za masovnu povlačenje depozita iz SVB banke, ekonomska analiza u obskurnom newsletteru, glasine koje su se širile preko zatvorenih grupa na društvenim mrežama, ili diskretna „preporuka“ vodećih venture kapitalista njihovim kompanijama da odmah izvuku svoj novac iz SVB banke – niko ne zna sigurno. Uglavnom, 8. marta banka se suočila sa povlačenjem stotinak milijardi dolara depozita i to je bio kraj.

Venture kapitalisti, koji su najveći zagovornici nesputanog slobodnog tržišta, sada su histerično zahtijevali intervenciju države i spašavanje njihovih depozita. Iako su po zakonu u SAD osigurani depoziti do 250.000 dolara, ovog puta napravljen je izuzetak i država je dala garancije za sve depozite. Tako je otklonjena opasnost da siromašni milijarderi izgube desetine i stotine miliona depozita u SVB banci.

Automatski, banka kćerka SVB u Londonu je takođe krahirala, pa je kontrolu preuzela država. Srećom, par dana uoči kolapsa, londonska SVB je podijelila 36 miliona dolara u vidu bonusa. Direktor američke SVB, Greg Becker, dvije sedmice prije kolapsa, prodao je svoje dionice banke i inkasirao 3,6 miliona dolara, što je čista slučajnost. Najvažnije je da su bankarski bonusi i depoziti milijardera spašeni, a kockarske gubitke bankarskih menadžera pokriće sirotinja, navikla je već na to.

Dražen Simić

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: zizwix, Pixabay

Чланак Uspon i pad SVB banke: Anatomija jednog kolapsa се појављује прво на Biznis i Finansije.