Polovina ovogodišnjeg roda futoškog kupusa je već rasprodata, a s obzirom na to da je ove godine ova sorta posađena na samo 35 hektara, neće ga biti za izvoz, niti dovoljno za domaće potrebe, kažu u Udruženju „Futoški kupus“.

Predsednik tog udruženja Miroljub Janković kaže da su i prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine.

– Sa 35 hektara imaćemo oko 1.000 tona kupusa i neće ga biti za izvoz, a ni za domaće potrebe, jer je već polovina ovogodišnjeg roda rasprodata, rekao je Janković za list Dnevnik.

On ističe da se futoški kupus prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljive listove i teži od 1,5 do 3,5 kilograma.
Ovog leta Janković kaže da je futoškog kupusa posejano na svega 35 hektara, mada ga je prošle godine bilo na približno 60 hektara.

Kilogram  futoškog kupusa 80 dinara

Kao i prošle jeseni, kilogram autohtonog futoškog kupusa je 80 dinara, a kupus koji se prodaje ispod te cene nije pravi futoški kupus, napominje Janković.

– Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od ove autohtone sorte i okrenulo ih ka drugim hibridima, kaže Janković.

Naglašava i da je drugih sorti kupusa posejano manje nego lane, svega oko 150 hektara, umesto oko 250 hektara kao 2021. godine.

Povrtar Milan Medić iz Futoga posejao je hibridni kupus i, kako kaže, zadovoljan je prinosom, zahvaljujući primeni agrotehnike.

Očekuje da će celokupan rod uspeti da proda posredstvom lokalnih prerađivača, koji ga otkupljuju i kisele.

Kilogram kupusa je, navodi Medić, 25 dinara na veliko, pa ko bude imao oko 40 tona po hektaru, imaće i neku zaradu.

Kaže da je, osim što je ove godine imao skoro duplo veće troškove za nadovnjavanje, morao da izdvoji novac i za hemijska sredstva, jer su kupus napadali moljac i sovica.

Futoški Kupus

Futoški kupus je autohtona sortna populacija gena nastala i održala se do danas na prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova, prirodnom selekcijom i drevnim znanjem ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskiuslova ovog podneblja.

Izuzetno povoljni mikro klimatski uslovi, znanje i umeće ljudi sa ovog
prostora,doprineli su da Futoški kupus ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.

Pripada beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama i svojstvima.

Dvogodišnja je biljnlj vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje.

Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su njegove glavne fizičke ili vizuelne osobine.

Bogatstvo koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih vrsta kupusa.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prinosi kupusa ove godine znatno manji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Udruženja „Futoški kupus“ Miroljub Janković kaže za ovaj portal da je zemljište potrebno rashlađivati svakog dana, a kako je skočila cena energenata, agregati koji to omogućavaju stvaraju velike troškove. Uz to, rasad su napali i insekti koji iz biljaka crpe vodu – buvači i leptiraste vaši.

“Parcelu zalivam maltene svakog drugog dana, naročito u ovoj početnoj fazi da bi biljka opstala, a kasnije, kada kupus malo ojača, verovatno ćemo manje zalivati”, rekao je Janković i dodao: “Problem je što na ovim visokim temperaturama kupus ne može da napreduje ili raste jako sporo. Troškovi su veliki, uglavnom koristimo naftu, i to nam je veliki izdatak. Neodrživo je i malo sam ljut na sebe što sam posadio čak dva hektara, jer ne mogu da postignem sve da polijem”.

Onaj deo kupusa koji se ne zalije se osuši. Ponosni nosioci brenda „Futoški kupus“ srčano reaguju na to, te im je naročito žao kada biljka uvene. Kako je sagovornik Dnevnika istakao, ako se nastavi suša, prinosi će biti značajno smanjeni.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Ugrožen rasad futoškog kupusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Futoški kupus sa prikolice se ovih dana prodaje za 80 dinara po kilogramu, što je duplo više nego lane. Kako odmiče novembar, Goran Klanjanin, proizvođač iz Futoga, povećava dnevnu prodaju, piše RTS.

– Bilo je tu nekih 500, 600 do 800 kilograma dnevno da se prodaje, a danas sam prodao dve prikolice. Ja mislim da tu ima oko dve tone, rekao je Klanjanin.
Kiša je kasno stigla na futoške njive, pa je i prinos, koji se obično kreće 25 tona po jutru, ove jeseni znatno niži.

– Prinosi Futoškog kupusa po jutru, ove godine su tako negde, otprilike 15 tona, jednostavno zbog suše i zbog hladnoće u jesenjem periodu, naveo je Uroš Puača, proizvođač kupusa iz Futoga.

Reč je o autohtonoj sorti iz priobalja Dunava. Sadrži više prirodnog šećera, minerale i vitamine, pa je ovaj kupus i brendiran.

– Ono što je vizuelno, on ima najslabije razvijenu nervaturu, blago je spljošten, vidite. Ima tanak list, najtanji list od svih vrsta kupusa, rekao je Miroljub Janković, predsednik udruženja „Futoški kupus“.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Prepolovljen rod kupusa се појављује прво на Biznis i Finansije.