Posmatrano u stalnim cenama, ukupna vrednost građevinskih radova porasla je 15,8 odsto i to na zgradama 3,1 odsto i na ostalim građevinama 22,3 odsto.U trećem kvartalu 2023, u odnosu na isti kvartal 2022. vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama najviše je povećana u Regionu Vojvodine, za 54,4 odsto, zatim sledi Beogradski region, za 12,1 odsto, zatim Region južne i istočne Srbije, za 2,4 odsto, dok je vrednost izvedenih građevinskih radova opala u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, pet odsto.

Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 97,6 odsto, dok je preostalih 2,4 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Izvor:Beta
Foto: Bing

Чланак RZS: Vrednost građevinskih radova u trećem kvartalu porasla 19,3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ponovo ubrza u prvom kvartalu zbog održivih koraka u pravcu ponovnog otvaranja. Međutim, rat u Ukrajini sada donosi negativne rizike po ekonomiju. Cene primarnih proizvoda povećale su se širom sveta, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane. Veće cene mogle bi da smanje privatnu potrošnju, a svako novo pogoršanje problema u lancima nabavke utiče na prerađivački sektor. Istovremeno, intenzivirani su i rizici koji se odnose na povećanje ovogodišnje inflacije.

Dalje kretanje ekonomskih trendova i inflacije zavisiće od rata i tenzija između Rusije i Zapada u narednom periodu. U SAD-u ekonomski oporavak je već više uznapredovao, a tržište rada je zabeležilo snažan rast zaposlenosti. I tu stručnjaci Erste Grupe očekuju da će ekonomija biti pogođena visokom inflacijom i rastom kamatnih stopa. Doći će verovatno i do usporavanja rasta cena na tržištu nekretnina.

Kada je o valutama reč, rat je doveo do intenzivnijeg ulaganja u bezbedne investicije i porasta vrednosti američkog dolara i švajcarskog franka u odnosu na evro. Osnovni podaci ukazuju na slabiji USD i CHF u narednim kvartalima. Cena zlata je porasla zahvaljujući održivo negativnim realnim prinosima.

Ekonomska perspektiva evrozone

Zahvaljujući merama održivog ponovnog otvaranja koje su preduzele mnoge zemlje i vidljivom ublažavanju nestašica u lancima nabavke, ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ubrza u prvom kvartalu 2022. godine. Međutim, izbijanje rata u Ukrajini nažalost predstavlja još jedan negativni rizik po ekonomsku projekciju. Rat je izazvao povećanje cena skoro svih primarnih proizvoda širom sveta, jer su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane.

Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će znatno povećanje cena energije u tekućoj godini uticati na smanjenje privatne potrošnje i kapitalnih rashoda preduzeća. Međutim, mnoge zemlje će izdvojiti velika sredstva kako bi olakšale teret potrošačima i kompanijama. S obzirom na brzo povećanje poreskih prihoda i carina na energente, zahvaljujući ovim sredstvima efekat po javne budžete bi trebalo da bude relativno mali. Među ostalim rizicima po ekonomiju, tu su i novi problemi sa lancima nabavke prouzrokovani ratom u Ukrajini i dalekosežnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije. Lanci nabavke mogu biti dodatno ugroženi novim merama izolacije u Kini.

S druge strane, tekući oporavak uslužnog sektora nakon pandemije trebalo bi da obezbedi značajan podstrek za ekonomiju evrozone. Pored toga, rast u 2022. godini dobiće značajnu podršku iz fonda EU za oporavak. Vlasti će se takođe postarati da se investicije u proširenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti ubrzaju i pojednostave.
Zbog značajnog porasta cena energenata, Erste Grupa revidirala je projekciju inflacije za 2022. godinu naviše na 6,1%. To je delom i rezultat ubrzanog rasta zarada koji se očekuje. Na nivou od 2,2%, postoji rizik da će ova projekcija za 2023. biti premašena, s obzirom na trenutno okruženje.

Ekonomska prognoza za CIE

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci Erste Grupe snizili su prognoze u pogledu rasta i povisili prognoze u pogledu inflacije za zemlje CIE. Iako su direktne trgovinske veze sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom generalno na niskom nivou (blizu ili ispod 6% ukupnog uvoza/izvoza), region je u velikoj meri zavisan od uvoza ruskog gasa i nafte. Iz Rusije se uvozi više od 80 procenata ukupnog uvoza gasa u Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji, i tek nešto manje u Sloveniji i Mađarskoj. Rumunija je izuzetak, s obzirom na to da ima snažnu lokalnu proizvodnju, koja pokriva oko 70 procenata njenih ukupnih potreba.

Pored toga, postoje i drugi potencijalni problemi koji bi mogli nastati zbog indirektnih trgovinskih veza i posebnih proizvoda. To se odnosi na primarne proizvode kao što su metali ili energenti koji su posebno važni kao inputi u energetski intenzivnim sektorima, ali i na lance nabavke za proizvodnju automobila koji već osećaju efekte nedostupnosti kablova iz Ukrajine. Takođe, Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim proizvođačima u oblasti poljoprivrede i hrane. Ukoliko ovogodišnja berba bude ometena ratom i sankcijama, pritisak na globalne cene hrane dodatno će se intenzivirati.

Dok su stručnjaci Erste Grupe u prethodnom kvartalu očekivala da će inflacija dostići vrhunac u prvom kvartalu i da će opasti u drugoj polovini 2022. godine zahvaljujući sporijem rastu cena hrane i snažnom baznom efektu cena goriva, ruska invazija na Ukrajinu promenila je tok događaja. Rat je uticao da cene primarnih proizvoda dostignu nove rekordne nivoe, sa malim izgledima za potpuni povratak na ranije nivoe u srednjoročnom periodu. U 2022. godini, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će indeks potrošačkih cena u CIE iznositi u proseku 9,4% u odnosu na 4,5% u 2021. godini. U 2023. godini, očekuje se da će se prosečna inflacija u CIE donekle ublažiti, ali i ostati povišena na nivou od 6,2% i iznad cilja u svim zemljama CIE.

Neizvesnost i visoka inflacija odraziće se negativno na potrošnju domaćinstava i investicije, što će dodatno pogoršati direktni i indirektni uticaj rata i sankcija na trgovinu, kao i već postojeće nestašice duž lanca nabavke. Prema tome, rast u CIE8 (Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) bi ove godine trebalo da iznosi u proseku 3%. Kada se situacija poboljša, rast BDP-a bi mogao da se ubrza do u proseku 4,1% 2023. godine, uz podršku i Next Generation EU fondova.

Чланак Globalna ekonomska perspektiva za drugi kvartal 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 33,3 odsto.

Rast je bio i u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 13,5 odsto i sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 30,9 odsto.

Industrijska proizvodnja veća za 1,7 odsto

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ona je u julu 2021. godine veća za 1,7 odsto nego pre godinu dana. Kako je naveo Republički zavod za statistiku, u periodu od januara do jula ove godine industrijska proizvodnja veća je za 7,8 odsto u odnosu na isti period 2020. godine.

U julu 2021. godine industrijska proizvodnja je, posmatrano po sektorima, bila veća u rudarstvu za 7,1 odsto, sektoru električne energije, gasa, pare i klimatizacije za 1,6 i u prerađivačkoj industriji za 1,2 odsto.

Industrijska proizvodnja u julu 2021. godine, u odnosu na jul 2020. godine povećana je u 16 oblasti koji u strukturi čine 64 odsto, a pala je u 13 oblasti čiji je udeo 36 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu 2021. godine, u odnosu na jul 2020. godine, imale su proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, eksploatacija ruda metala, i proizvodnja mašina i opreme.

Proizvodnja malih preduzeća sa manje od 50 zaposlenih radnika koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije i kada se uključe ti podaci industrijska proizvodnja u julu 2021. godine, u odnosu na prosek 2020. godine, veća je za 3,6 odsto, a kod prerađivačke industrije veća je za 6,4 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Privredni rast Srbije u drugom tromesečju 13,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U drugom kvartalu ove godine građani Srbije prosečno su dnevno razgovarali preko mobilnog 7,4 minuta, slali 1,6 SMS-ova i trošili 199 MB širokopojasnog interneta, navodi se u Pregledu tržišta elektronskih komunikacija koje je objavila Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

RATEL je zabeležio da je u ovom periodu došlo do pada broja aktivnih pretplatnika mobilnih telefona od skoro tri posto u odnosu na prethodni kvartal.

To je nastavak trenda pada sa 8,59 miliona u trećem kvartalu 2019. godine na sadašnjih 8,1 milion pretplatnika, a za pad su odgovorni pripejd korisnici čiji broj je u odnosu na treći kvartal prošle godine pao za više od pola miliona.

U drugom kvartalu u Srbiji je 8,1 miliona aktivnih korisnika usluga mobilne mreže ostvarilo oko pet i po milijardi minuta razgovora u domaćem i međunarodnom saobraćaju i poslalo oko 1,2 milijarde SMS poruka, prenosi RTS.

Izvor: Sputnjik

Чланак Broj aktivnih pretplatnika mobilnih telefona pao za tri posto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 296,3 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 343,3 milijardi.

Samo u martu, deficit je iznosio 46,3 milijarde dinara.

U martu su naplaćeni prihodi od 91,6 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 81,4 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 44,8 milijardi dinara, i akciza u iznosu od 18,3 milijarde.

Neporeski prihodi iznosili su u martu 10 milijardi dinara a priliv donacija 0,3 milijarde.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 137,9 milijardi dinara, pri čemu su izdaci za zaposlene iznosili 25,6 milijardi, isplata kamata 12,8 milijardi, a subvencije, uglavnom poljoprivredne, 15,4 milijarde dinara.

Transferi obaveznog osnovnog socijalnog osiguranja – OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) iznosili su u martu 42,6 milijardi dinara, a najveći deo transfera je prosleđen ka Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja u iznosu od 29,7 milijardi, uglavnom za borbu protiv pandemije korona virusa.

Na nivou opšte države je, prema preliminarnim podacima, u prvom kvartalu ove godine ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 50,1 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 2,9 milijarde dinara, navodi se u izveštaju Ministarstva finansija.

Javni dug je iznosio 24,20 milijardi evra

Javni dug Srbije u martu 51,9 odsto BDP

Javni dug Srbije iznosio je na kraju marta 2020.godine 24,30 milijardi evra, što čini 51,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

U odnosu na februar ove godine, martovski nivo javnog duga je u nominalnom iznosu niži za 60 miliona evra, a njegov udeo u BDP-u je manji za 0,1 procentni poen, prema podacima Ministarstva.

Na kraju januara ove godine javni dug je iznosio 24,20 milijardi evra, dok je na kraju decembra prošle godine bio 23,94 milijarde evra, što je činilo 52 odsto BDP-a.

Чланак Deficit u Srbiji za prvi kvartal iznosi 46,9 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.